Srpska

–усима у —ириЉи се све чешЮе прети, они напуштаЉу земЪу

” —ириЉи Ље наступило веЮ друго Ђарапско пролеЮеї. √радови су захваЮени немирима, учестали су напади фундаменталиста на хришЮане. — молбом да исприча нешто о ситуациЉи у овоЉ земЪи дописник Ђ»нтерфакс-–елигиЉаї јлексеЉ —оседов се обратио представнику патриЉарха ћосковског и целе –усиЉе при јнтиохиЉском патриЉарху, архимандриту јлександру (£елисову) коЉи се тренутно налази у ƒамаску.

- ќче јлександре, каква Ље сад ситуациЉа у ƒамаску и другим сириЉским градовима?

- —итуациЉа Ље напета. ѕрилазе ƒамаску чуваЉу воЉници, зато Ље у ƒамаску релативно мирно, што се не може реЮи за предграРа, где често долази до пушкараЬа и где се налазе снаге безбедности. —лична Ље ситуациЉа у јлепу, ЋатакиЉи и “артусу. ћеРутим, у ’омсу, ’ами, »длебеу и ƒари Ц то су погранични градови Ц влада потпуни хаос. ’омс су напустили –уси запослени у канцелариЉи Ђ—троЉтрансгасї и други граРани коЉи говоре руски Љезик.

-  ако бисте могли да окарактеришете политичке процесе коЉи се тренутно одвиЉаЉу у —ириЉи?

- «астоЉ у политичком животу —ириЉе изазвао Ље много негативних поЉава у друштву: корупциЉу, грубост функционера, обесправЪеност пред државним апаратом и тако даЪе, што код средЬе класе и сиромашниЉих граРана ниЉе могло да не изазове незадовоЪство. —матрам да Ље управо то створило повоЪно тле за немире. ћеРутим, ватра за фитиЪ Ље донета споЪа. ¬оЉни немири су постали посебно активни после завршетка активне фазе либиЉске кампаЬе. ќчигледно Ље да су наоружани наЉамници коЉи су се ослободили, поЉачали редове наоружане опозициЉе у самоЉ —ириЉи. ћеРутим, у овоЉ ситуациЉи Ље посебно страшно то што оправдано незадовоЪство постоЉеЮим проблемима у државноЉ управи религиозни екстремисти користе за оствариваЬе само Ьима знаних циЪева, коЉи се могу Љедино претпоставЪати по неЉасно формулисаним паролама попут: Ђ—ве алавите Ц стреЪати, све хришЮане Ц у Ћибан.ї ЌиЉе утешан ни пример северноафричких држава у коЉима су се догаРаЉи завршили Љеднако Ц доласком религиозних фундаменталиста на власт.

- ” току последЬих месеци хришЮани у —ириЉи су више пута подвргавани агресиЉи. 26. Љануара у граду ’ами убиЉен Ље клирик јнтиохиЉске ÷ркве Љеромонах ¬асилиЉе (Ќасар). ƒа ли се ¬и и радници представништва –уске ÷ркве осеЮате безбедно?

- ’ришЮани у —ириЉи, коЉи су дуго година живели под заштитом државе данас немаЉу искуства и снаге да организовано заступаЉу и бране своЉе интересе. ”право због тога су данас раЬиви и незаштиЮени. ќчигледно Ље да наоружана опозициЉа, надахнута идеЉама исламског екстремизма, не спрема ништа добро хришЮанском становништву у случаЉу доласка на власт. “о се види из варварских напада на манастире и саме хришЮане. –азличити медиЉи су веЮ више пута преносили вести о случаЉевима киднаповаЬа хришЮанске деце и подвргаваЬу хришЮана насиЪу. ∆алосно Ље и искуство »рака где Ље од милион и по хришЮанског становништва девет десетина било убиЉено или се спасило бекством. ѕритом Ље управо —ириЉа пружила уточиште многима од Ьих, а такоРе им Ље помогла с емиграциЉом у друге земЪе. ћногоброЉни примери прогона хришЮана- опта у ≈гипту пружаЉу слику о жалосноЉ перспективи и за сириЉске хришЮане.

” односима према становништву коЉе говори руски постоЉи Љош и додатни политички фактор, коЉи се одреРуЉе позициЉом –‘ у вези са сириЉским конфликтом. Ќакон што Ље –усиЉа ставила вето на резолуциЉу —авета безбедности ќ”Ќ о —ириЉи положаЉ руских државЪана у овоЉ земЪи се нагло погоршао. ќд стране такозване „ослободилачке воЉске“ и религиозних фундаменталиста стижу им претЬе о физичком обрачуну, нареРуЉе им се да напусте териториЉу сириЉске државе као „виновници погибиЉе —ириЉаца и Ьихове деце“. ќво се попут инфекциЉе шири и на свакодневицу. ”вреде упуЮене нашим женама чуЉу се веЮ и у неким реЉонима ƒамаска, било Ље случаЉева да Ље таксиста одбио да их вози кад Ље чуо да говоре руски. „ак и деца могу да гаРаЉу каменицама Ъуде коЉи говоре руски. «анимЪиво Ље да су догаРаЉи у ƒари почели управо од дечЉих антивладиних натписа на зиду. ƒеца су индикатори скривених расположеЬа, Љер чуЉу шта одрасли причаЉу измеРу себе и коЉе емисиЉе гледаЉу на телевизиЉи.

Ќаравно, у оваквим условима ниЉе безбедно обавЪати богослужеЬа. ” целини, запажа се тенденциЉа повлачеЬа –уса. “ако Ље с радом завршила средЬа општеобразовна школа при рускоЉ амбасади, Ьен персонал Ље напустио —ириЉу. —ириЉу напуштаЉу жене и деца из породица руских државЪана коЉи се тамо налазе на раду. ј из градова у зони ратних деЉстава одлазе и жене с децом из мешовитих бракова.

- ƒа ли Ље зграда представништв –уске ÷ркве под заштитом?

-  ао недржавна установа коЉа не поседуЉе дипломатски статус зграда представништва никад ниЉе била под заштитом. ѕосле ремонта 2004. године подигнута Ље непрозирна метална ограда, али у случаЉу отворене агресиЉе и мародерства то Ље слаба заштита.

-  олико Ъуди ради у представништву?

- —тално запослен Ље само Љедан представник, односно Ља. “у су Љош двоЉица Ъуди коЉи раде на одржаваЬу: возач и економ.

-  олико парохиЉа духовно руководите у —ириЉи?

- ” —ириЉи Ље главна парохиЉа при храму представништва у ƒмаску, а такоРе, ту су (тачниЉе, биле су) заЉеднице у јлепу, ЋатакиЉи и ’омсу.

- ƒа ли неометано можете да обилазите друге градове, да служите?

- ќд априла прошле године путоваЬа по земЪи су постала немогуЮа, пошто главни путеви на север воде кроз зоне воЉних сукоба. ” садашЬим условима, како сам их описао, плашим се да Юемо морати да прекинемо редовна богослужеЬа и у ƒамаску. ќсим тога, и руске дипломате у саветима инсистираЉу да то учинимо.

- ƒа ли се ситуациЉа у —ириЉи одразила на броЉ парохиЉана храма у част свештеномученика »гЬатиЉа Ѕогоносца у подворЉу у ƒамаску?

- ѕарохиЉа Ље практично Ђиспарилаї. £ер Ьену основу су раниЉе чиниле породице наших граРана коЉи су у —ириЉи послом, породице коЉе су у потпуности православне. —ад су оне напустиле земЪу. ќстаЉе шачица парохиЉана коЉи стално живе у —ириЉи, али и од Ьих много одлазе у домовину, а многима Ље тешко да доРу у храм из предграРа.

-  олики Ље броЉни састав ¬аше парохиЉе у ƒамаску?

- ѕарохиЉа у ƒамаску, ако се закЪучуЉе на основу контекста коЉи сам описао, чини наЉвише десетак Ъуди. “о су крхотине некада многоброЉне православне заЉеднице коЉа говори руски и коЉа Ље броЉала неколико стотина Ъуди, а буквално Ље десеткована за последЬих пола године.

- ƒа ли се старате за руске воЉнике у —ириЉи?

- ќни су увек са своЉим породицама наЉактивниЉе учествовали у црквеном животу. «аправо, пре свега за децу из Ьихових породица Ље неколико година радила школа веронауке. ƒанас су остали само мушкарци коЉи се труде да доРу у храм кад год су у могуЮности.

-  олико броЉи диЉаспора Ъуди у —ириЉи коЉи еговоре руски?

- “ешко ми Ље да говорим о своЉ диЉаспори коЉа говори руски иако ми Ље делимично познато да броЉи преко 10 хиЪада жена у мешовитим браковима. ћеРутим, преко 90% Ьих Ље удавши се за муслимане због ових или оних разлога примило ислам и нису чеда –уске ѕравославне ÷ркве. ” вези с Ьиховом ситуациЉом не могу да кажем ништа одреРено: оне у потпуности зависе од судбине и полигичких погледа своЉих мужева.

ќне коЉе су сачувале верност ’ристу и вери своЉих предака, мисле исто као и локална хришЮанска заЉедница и налазе се у истоЉ ситуациЉи, само с том разликом што имаЉу могуЮност да се врате у домовину.

- Ќедавно Ље председник синодалног ќделеЬа за споЪне црквене везе митрополит ¬олоколамски »ларион изЉавио да такозвани Яамати, коЉи се састоЉе од терориста-вахабита, наоружаних и припремЪених о трошку страних држава, циЪано убиЉаЉу хришЮане.  акав Ље ¬аш диЉалог с муфтиЉом —ириЉе јхмедом Ѕадр-ед-ƒин ’асуном? ƒа ли он успева да утиче на муслимане?

- √лавни муфтиЉа Ље добронамеран и паметан човек. ќн одлично схвата механизме, коЉи делуЉу у сириЉском конфликту. ћеРутим, тешко да може да утиче на ситуациЉу. »маме коЉи позиваЉу на мир прогоне фундаменталисти, има убиЉених и меРу Ьима, укЪучуЉуЮи и сина главног муфтиЉе. “реба имати на уму да у исламском свету постоЉи своЉ Ђ¬атиканї - —аудовска јрабиЉа и  атар. ћишЪеЬе тамошЬих богослова Юе увек однети превагу и над здравим разумом и над мишЪеЬем обичних локалних имама.

–адикална исламизациЉа сунитског правца ниЉе ствар коЉа се одвиЉа преко ноЮи. “о Ље процес, коЉи Ље траЉао наЉмаЬе неколико децениЉа. ѕостоЉао Ље известан двоструки морал: с Љедне стране, муслимани су долазили у званичну ЯамиЉу, слушали су проповеди, а с друге Ц у куЮним условима, користеЮи интернет и медиЉе, поредили су оно што су чули с богословЪем радикалних исламских ауторитета. ћислим да Ље веЮина давала предност овим другима. ѕрезрив однос на нивоу свакодневице према онима ЂкоЉи другачиЉе мислеї - хришЮанима, алавитима па чак и шиитима, осеЮао се веЮ одавно, али Ље постоЉеЮе државно уреРеЬе обуздавало споЪашЬе испоЪаваЬе ових процеса. ƒанас Ље Ђбрана проваЪенаї и сва мржЬа коЉа се накупила излива се у поЉаву о коЉоЉ говори владика »ларион. ќбратите пажЬу да по новом ”ставу, за коЉи Ље ових дана одржан референдум, председник земЪе може бити само муслиман. ƒакле, одЉеци исламизациЉе се испоЪаваЉу и у званичноЉ линиЉи државних промена. »ако опозициЉа, због Љасних разлога, не жели да прихвати чак ни такву вариЉанту основног закона.

- ƒа ли постоЉе подаци о броЉу хришЮана у —ириЉи?

- 10% од 23 милиона становништва чине хришЮани различитих конфесиЉа, али оваЉ броЉ ниЉе проверен. ЅоЉим се да их данас има и маЬе од тога.

- ћолимо ¬ас, реците нешто о сарадЬи представништва с властима, јнтиохиЉском патриЉаршиЉом и других хришЮанским конфесиЉама и религиозним заЉедницама? ƒа ли предузимате заЉедничке напоре за смириваЬе ситуациЉе?

- Ќаша Ђметодаї Ље, као што разумете Ц молитва. “о Ље данас наЉделотворниЉе средство.  ад постоЉе посебни поводи за молитвена окупЪаЬа у храмовима различитих конфесиЉа трудимо се да сви заЉедно будемо присутни како бисмо посведочили своЉе Љединство пред лицем претЬи и да покажемо солидарност коЉа може да учврсти дух хришЮана у искушеЬима.

- ѕредставништво води духовну бригу о православноЉ диЉаспори коЉа говори руски на канонскоЉ териториЉи јнтиохиЉске патриЉаршиЉе не само у —ириЉи, беЮ и у Ћибану, »рану и земЪама ѕерсиЉског залива.  олики Ље броЉ парохиЉа –уске ÷ркве у овим државама?

- ” Ћибану, у јрапским ≈миратима и »рану има и моЉе браЮе-свештеника. “о су протоЉереЉ јнатолиЉе £егоров и игуман јлександар («аркешев) коЉи духовно руководе верницима коЉи говоре руски. ” Ћибану се главна парохиЉа налази у ЅеЉруту, има заЉедница у —аЉду, «ахлу и “риполиЉу. ” »рану Ље храм —ветитеЪа ЌиколаЉа у “ехерану. ” јрапским ≈миратима су заЉеднице у ЎарЯи и јбу-ƒабиЉу. ” ЎарЯи се гради храм и у част светог апостола ‘илипа, уз Ьега се оснива духовно-просветитеЪски центар.

05 / 03 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0