Srpska

Ћествичник

Ђќ, кад би хтела среЮа ми бледа

” крила пасти,

Ќаписао бих осам реда

ќ своЉству страсти.

ќ безакоЬу, о греху грубом,

’аЉци, самару,

»зненаРеЬу наРеном журбом,

Ћакту, шамаруї

“ако Ље писао ѕастернак, свестан да се тачан приказ страсти даЉе тешко и да одговараЉуЮих речи не може бити много. ќна права реч о страстима клизи из руку као мокра жива риба, а саме страсти се преплиЮу меРу собом, срастаЉуЮи Љедна с другом и образуЉуЮи огавно Љединство. –азуме се, реч Ђстрастиї се у датом случаЉу употребЪава као синоним израза Ђболест душеї, а не као романтична патЬа или племенита ватра у крви.

“о, за шта Ље ѕастернак себе сматрао немоЮним, давно Ље учинио игуман £ован, прозван Ћествичником. “аЉ слуга ЅожиЉи написао Ље не осам реда, него целу кЬигу о страстима и борби са Ьима. ќва кЬига роРена Ље као последица искуства борбе и победе, Љер, у уобичаЉеном стаЬу, човек робуЉе греху и Ц о, туге! Ц несреЮу своЉу не примеЮуЉе. “ек кад се човек ослободи или почне да се ослобаРа, отвара му се поглед са стране на себе самог, а тиме и могуЮност описиваЬа процеса унутрашЬег исцеЪеЬа.

ќва кЬига Ље заиста Ђо безакоЬу, о греху грубом, хаЉци, самаруї, и почиЬе главом о бекству из света. “о Ље први од 30 степеника коЉи воде ка ÷ару ’ристу, и зато ЂЋествицуї у првом реду треба да читаЉу монаси. Кудима коЉи остаЉу у свету и нису способни за потпуно и бесповратно бекство,ова кЬига Ље такоРе потребна, али не као основна. ќна Ље потребна као пример небеског мишЪеЬа коЉе обитава у крхкоЉ телесноЉ Ъусци. Ќо, током ¬еликог поста, када брачна постеЪа захладни и освешта се уздржаЬем, када се храна на столу мирЉана и монаха битно не разликуЉе, човек коЉи не носи црне ризе може прочитати нешто од монашких кЬига. Ѕавити се оваквим штивом стално и у свако доба може за мирЉанина бити опасно. ќпасност лежи у чиЬеници да изабрана литература мора одговарати начину живота. ј ако су кЬиге и живот различити, душа се раздваЉа, страдаЉуЮи и сама, и наносеЮи бол ближЬима.

“ако, телом не напуштаЉуЮи свет, морамо у извесноЉ мери бити слободни од светског духа. —имеон Ќови Ѕогослов говори нам да Ђсвет ниЉе ни сребро ни злато, ни коЬи, ни мазге, ни намирнице, ни вино, ни хлеб. Ќису ни куЮе, ни поЪа, ни виногради, ни приградска имаЬа. ј шта Љесте? ¬езаност за ствари и страстиї. јко Ље то Ђсвет коЉи у злу лежиї, онда се од Ьега може бежати остаЉуЮи на месту.

» речи мудрих, боЪе него ишта друго, изобличаваЉу грех коЉи живи у човеку. –ечи мудрих много тога ставЪаЉу на своЉе место, и одреРуЉу тачну вредност оним блиставим фалсификатима, коЉе смо склони да назовемо врлинама.

Ћествичник, на пример, пише да се усрдно подвижништво у свету понаЉчешЮе храни суЉетом, као некаквом таЉном, запрЪаном храном. ќ духу човека не може се ништа знати све док он живи пред очима многих. —ветовним аналогом ових речи може се сматрати песма коЉа саветуЉе: Ђƒруга на планину са собом водиї. —вака ситуациЉа коЉа носи опасност или неуобичаЉену тешкоЮу, коЉа тражи пожртвованост и братску солидарност, а не обеЮава као награду цвеЮе и медаЪе, показуЉе ко Ље ко. Ђ“амо Юеш схватити ко Ље онї, каже се у песми. ј ево речи преподобног: Ђ¬идео сам многе и врло различите изданке врлина коЉе су такви Ъуди засадили у свету, заливали прЪавом водом таштине, окопавали разметаЬем и Рубрили гноЉивом похвала, како су се брзо осушили, пресаРени у земЪу пусту, где световЬаци немаЉу приступа, без смрдЪивеводесуЉетеї.

“о су оштре речи, какве и треба да буду речи истинске мудрости. Ђ–ечисумудрих Ъуди као жалци и као клини ударени; речи оних коЉи их сложише дао Ље Љедан пастирї (ѕроп. 10, 12). ”жас последЬег и праведног суда може, дакле, бити не само у томе што смо грешили, и грешили много, него у томе што су чак и наши наЉбоЪи пориви и тежЬе били дубоко затровани грехом и недостоЉни блажене вечности. ≈то где Ље права несреЮа, и Ља не знам откуда може доЮи исцеЪеЬе, ако не од, осоЪених мудрошЮу, речи духовног искуства. Ќеко од оних коЉи су Ъубав у себи имали рекао Ље да су кЬиге светих достоЉне поштоваЬа колико и мошти светих, а можда чак и више.

»ли Љош Љедан пример.

“ешко Ље наЮи човека кога не мучи, макар повремено, блудна пожуда. √осподареЮим у свету назвао Ље апостол ѕетар прЪаЬе похотом,и ниЉе потребно много читати да бисмо потврдили исправност ових речи. јли, како се борити? ѕостоЉе пост и молитва, али, или не познаЉемо снагу Љедног и другог, или Ље грех толико снажан, да се ми не осеЮамо слободнима. ћожеш побеЮи из света, зачепивши уши и затворивши очи. јли саблазан Юе свуда поЮи за тобом, Љер се урезала у памЮеЬе и отровном слашЮу уселила у срце. », ево, Ћествичник даЉе неочекивани одговор: Ђ∆удно испиЉаЉ подсмехкаоводу живота, од сваког човека коЉи хоЮе да те напоЉи Ьиме. £ер, он Ље лек коЉи чисти од блуда. “ада Юе се у твоЉоЉ душиродити сунце дубоке чистоте, и светлост ЅожиЉа неЮе напуштати твоЉесрцеї.

≈то како. ћучио вас Ље у таЉности срца трн преЪубе, и дан, и два, и више. ј потом вас Ље изненада позвао надреРени и осуо прЪавштину на вас, окривЪуЉуЮи вас за све стварне и измишЪене недостатке. Ѕлуд Юе на дуго отиЮи од ваше душе, уступивши место горкоЉ увреди, и на таЉ начин Ѕог Юе вас одвести од пропасти, на чиЉоЉ сте ивици стаЉали. ј увреде Юе проЮи, увреде нису тако опасне.

***

«а спасеЬе Ље неопходан такозвани Ђразум спасеЬаї, без ког сав рад може постати само сетва по асфалту и ораЬе мочваре. Ћуда из поучне приче, молеЮи се, земним поклонима разбиЉа чело, и осим те непотребне трауме никав више плод не убира. ћорамо, зато, тражити избрушено искуство ÷ркве, и за пажЪиво упознаваЬе са Ьим морамо наЮи и време, и истраЉност. ƒа не бисмо трчали у погрешном правцу и тукли ветар (1  ор. 9, 26).

ЂЋествицаї ниЉе “ипик и Ьена вредност Ље другачиЉа. “амо нису описана молитвена правила, ниЉе одреРен броЉ поклона или мера узимаЬа хране. “амо су разоткривене много важниЉе ствари, чиЉе се деловаЬе површним погледом не може открити. ” суштини, читаЬе сличних кЬига Љесте исцеЪеЬе од слепила. » ми сами, ма колико би нам година живота одмерио √оспод, никада своЉ унутрашЬи живот не бисмо упознали тако дубоко и Љасно, како Ље то учинио игуман —инаЉске горе, £ован.

“акве кЬиге као што Ље ЂЋествицаї читаЉу се током читавог живота и усваЉаЉу полако, по мери реалних сила. ” Ьима дише она мудрост коЉа Ље Ђпрво чиста, потом мирна, кротка, послушна, пуна милости и добрих плодова, непристрасна, и нелицемЉернаї (£ак. 3, 17).

ѕревела са руског: ћирЉана ћилетиЮ

31 / 03 / 2012

     оментари:

    2018-03-19
    18:02
    ¬ладимир “ешиЮ:
    "Ѕавити се оваквим штивом стално и у свако доба може за мирЉанина бити опасно. ќпасност лежи у чиЬеници да изабрана литература мора одговарати начину живота. ј ако су кЬиге и живот различити, душа се раздваЉа, страдаЉуЮи и сама, и наносеЮи бол ближЬима."
    Ќисам ни знао колико дуго сам чекао да ово прочитам.
    Ћествица Ље прво духовно штиво коЉе сам читао, и оваЉ текст постаЉе подЉеднако важан камен на истом темеЪу.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0