Srpska

Ѕогочовек ’ристос или ≈вропска униЉа

—ва српска свештена историЉа, почевши Љош пре светог зетског кнеза £ована ¬ладимира, наставивши своЉ ток преко светога ЌемаЬе и сина му —ветога —аве, продуживши преко светог кнеза Ћазара, свете кЬегиЬе ћилице  рушевке и чеда Ьиховог светога —тефана ¬исоког, па све до последЬег столеЮа и —ветога ¬ладике ЌиколаЉа ∆ичког и преподобног £устина ОелиЉског, дошавши до самог ушЮа данашЬице и блаженоупокоЉеног старца “адеЉа ¬итовничког, свеукупно посматрано, представЪа само продужеЬе £еванРеЪа √оспода ’риста.

ћного се тога у српскоЉ историЉи меЬало и враЮало, губило и опет стицало, много Ље душа српских спасено или заувек изгубЪено, али Ље, без обзира на све историЉске мене и промене, £еванРеЪе ’ристово непрестано дописивано и проширивано безброЉним делима светих —рба и светих —рпкиЬа. ”ствари, истинито говореЮи, —рби и нису били историЉски народ пре сусрета са £еванРеЪем —ина ЅожЉег и Ьеговог свенародног прихватаЬа. ѕре тог сусрета, —рби су били слични сенкама и полуаветима цивилизациЉе. —енке и полуавети идолопоклоничког мрака, пуног наЉбесмислениЉег суЉеверЉа, жртвоприношеЬа и окрутности. “ек Ље √оспод »сус ’ристос скинуо претешке окове греха са српских душа ослободивши их робоваЬа смрти. “ек свенародном евангелизациЉом —рби су изашли из друидских и жреческих магли и гатаЬа, из мочварних и мрачних привиРеЬа древне словенске мистике. ¬реме и историЉа су недвосмислено показали да само оно у српскоЉ историЉи што Ље прошло суд ЅожЉи, суд £еванРеЪа, што Ље ’ристом Ѕогом преображено, Миме васкрснуто, Меговим £еванРеЪем осмишЪено и Миме осоЪено, Љесте оно што Ље остало као вечна вредност српске историЉе, вредност коЉа надилази све димензиЉе и оквире времена и простора и коЉу не гута жута иловача пролазности. —ве, дакле, што ¬аскрсеЬем »сусовим ниЉе оживЪено из праха Ъудске ограничености и укЪучено у заЉедничареЬе и постоЉаЬе у Ѕогу, све оно остало, оно ван Ѕога и против Ѕога, оно што у Ѕогу не црпи изворе своЉе среЮе, оно што ÷рква ЅожЉа ниЉе благословила, што —рби нису у гусле ставили, остало Ље у српскоЉ историЉи углавном ван маргина помиЬаЬа.

Ќо, када се и о негативним поЉавама из наше прошлости понекад писало, приповедало или певало, то се чинило не ради хвалоспева злу, веЮ управо супротно, да би се оно дефинисало и саборно осудило. “о Ље раРено само стога да се покаже да Ље и некада било, а и да данас постоЉе и они —рби, али —рби у гашеЬу, коЉи би да пишу и дописуЉу £удино „ЉеванРеЪе“, или пак неко ѕилатово, или  аЉиново, или ћарксово, или ЋеЬиново, или Ѕрозово, или  линтоново, или Ѕрауново, или —орошево или пак Ѕушово „ЉеванРеЪе“.  ажем „—рби у гашеЬу“, Љер само они —рби верни Ѕогочовеку и —паситеЪу света √осподу ’ристу и МеговоЉ Ѕлаговести, и остали су —рби. ќни други, бивши —рби, коЉи су одступили од £еванРеЪа »суса из Ќазарета, одступили од ÷ркве од »стока, ÷ркве ѕравославне, одавно веЮ и нису —рби. ќни су се преточили у “урке, ’рвате, јрбанасе, ћаРаре, ЅошЬаке, ћонтенегрине, ƒукЪане, ≈уропеЉце и разне друге народе и идеолошки обоЉене кружоке. » заиста, —рпство Ље Љош од времена —ветога —аве и ∆ичког —абора 1221. године, престало да буде уска, роРачко-наследна категориЉа, категориЉа по мери крви, гена и тла. » —рпство се свеукупно преобразило сусретом са ’ристом. ќно Ље после тог сусрета постало пре свега Љедна духовна категориЉа коЉа иште саможртвени подвиг хришЮанског срца и наЉдубЪу верност ¬ечноме Ѕогу. ƒакле, само они —рби коЉи не пишу лажна ЉеванРеЪа по мери кнеза овога света, веЮ себе уграРуЉу у бесмртну  Ьигу коЉа се зове ¬ечно £еванРеЪе —ина ЅожЉега, само они и остаЉу —рби, остаЉу ’ристови следбеници. ќстали не само да гину за вечност, веЮ постаЉу бивши —рби, коЉи су због свог богоодступништва достоЉни наших суза сажаЪеЬа.

—рби пред избором

Ќо и данас, као и кроз сву новозаветну историЉу, како Ље говорио ава £устин ОелиЉски, свако у овом свету пише неко ЉеванРеЪе. ќн то ЉеванРеЪе уграРуЉе или у £еванРеЪе ЅожЉе, или га пак приписуЉе неком лажном ЉеванРеЪу, неком квазиЉеванРеЪу, ЉеванРеЪу по —атани. Ќо, управо ових дана, када Ље у срцу —рбиЉе, на  осмету, по речима Мегошевим поново „—одом запушио“, —рби опет пишу не само странице, него и велике и крупне наслове своЉе и светске историЉе, дописуЉу нова поглавЪа у £еванРеЪе ’ристово.

» као у она древна времена »сусовог земаЪског живота, и страшног ропства ЉевреЉског народа, сада су због наших грехова, као казна ЅожЉа и ƒамоклов мач изнад главе, ту поред нас, као некада поред £евреЉа, разни римски намесници, проконзули и претори, разни ѕилати и »роди, разне £уде и слуге адске. » опет, као пред  осово, —рби се налазе пред отвореним избором. ЌиЉе тешко погодити пред каквим. ƒовоЪно Ље осврнути се око себе, поразговарати са суседом, прочитати само наслове дневне или недеЪне штампе или погледати тзв. национални дневник. Ќа сваком кораку само пар питаЬа: ’оЮемо ли у ≈вропу са или без  осмета? ’оЮемо ли уопште у такву ≈вропу коЉа нам жели одузети и наЉсветиЉи комад српске земЪе и заЉедно са Ьим и наше срце и нашу душу?  оЉем Юе се царству —рбин приволети - приволети царству земаЪскоме ил’ приволет’ ÷арству Ќебескоме?

ќдрицаЬе од нас самих

ѕре него што дамо веЮ сасвим очекивани српски одговор на дата питаЬа, упитаЉмо се шта нам то нуди тзв. ≈вропска униЉа и Ьихови европеЉчиЮи у —рбиЉи и српским земЪама. ѕрво што нам ова нова ≈вропа нуди Љесте одрицаЬе од нас самих као дела ≈вропе.  ако, запитаЮе се неко? ѕа зар нам ≈” не нуди управо супротно? «ар нам она не нуди чланство у ЬоЉ, а самим тим и боЪи живот, веЮе достоЉанство —рбиЉе у свету и...? Ќо, то Ље само привид неопрезног и неискусног посматрача. ” стварности, управо Ље све супротно од рекламираног и пропагираног.

ќдмах на почетку нашег разматраЬа датог питаЬа, можемо сасвим лако приметити да у свим медиЉима коЉе финансираЉу и подржаваЉу западноевропски центри моЮи, струЉи Љедан поданичко-робовски и фарисеЉско-садукеЉски богоборни дух, уперен против свега што —рбе као народ чини истинским ЅожЉим народом.  ао прво, нама се сасвим отворено нуди да заборавимо ко смо као Ъуди и као народ, због чега смо на овоЉ плавоЉ планети, какав Ље циЪ нашег пролазног земаЪског бивствоваЬа и куда идемо путуЉуЮи возом коЉи се зове живот. —рбима се отворено препоручуЉе да забораве на своЉу прошлост, да раскрсте Љедном заувек са, како они кажу, косовским митом, са царем Ћазаром, са хришЮанским моралом, са ѕравославЪем, са наЉдубЪим историЉским памЮеЬем, са —ветим —авом, са тзв. мрачним средЬим веком ЌемаЬиЮа, са измишЪеним неонацизмом, са свиме и сваким коЉи ниЉе по мери новог западноевропског тоталитаризма.

–угаЬе —рбима и српскоЉ историЉи видно Ље и из поистовеЮиваЬа читаве ≈вропе и Љедне, малтене Ључе, збрда-здола скрпЪене и сакупЪене, по много чему (част изузецима) антихришЮанске заЉеднице коЉу зову ≈”. —асвим Ље, пак, Љасно да се ова нова економско-политичка, али и воЉна творевина, препуна свих могуЮих противречности и супротности савременог света, не може називати ≈вропом. „ак и простим погледом на карту —тарог континента видно Ље да у тзв. ≈” не улази наЉбоЪи део ≈вропе. ” ЬоЉ, на пример, нема наЉвеЮе европске државе - –усиЉе, нема наЉвеЮег европског града ћоскве, у ЬоЉ нема ни —рбиЉе ни многих балканских држава. ј све су оне ≈вропа, и то углавном далеко пре него ли нпр. горда ≈нглеска или умишЪена ‘ранцуска, гвоздена Ќемачка или хладна Ўведска. ”вредЪиво Ље, и самопотируЮе до краЉЬег бесмисла, да ми —рби, древни европски народ, сами себе не сматрамо делом ≈вропе, само зато што нисмо део Љедног галопираЉуЮег малигног тумора на телу —тарог континента званог ≈”. ћи не само да не треба безглаво и папагаЉски да понавЪамо бриселске бесмислице о неком уласку у ≈вропу, у коЉоЉ се тобоже и не налазимо, веЮ такву ≈вопу по мери западних банкара треба да сматрамо ругатеЪком свега светог и истински честитог у историЉи ≈вропе. » наши западни неприЉатеЪи и наши домаЮи бриселски климоглавци треба добро да упамте да смо ми ≈вропа далеко пре «ападне ≈вропе, и да смо далеко пре тзв. ≈” уцртани на карти —тарог континента. ћи смо постоЉали, а и убудуЮе Юемо, уз помоЮ ЅожЉу, постоЉати као део истинске ≈вропе, и без Ьих, и мимо Ьих. “о Ље аксиом зрелог српског става, и ко Ьега пренебрегава ниЉе нам приЉатеЪ.

—вакоме иоле промуЮурном човеку ипак Ље Љасан циЪ разних бриселских намесника и слугу задужених за £угоисточну ≈вропу. Мима и не треба —рбиЉа, Ьена историЉа, Ьено  осово, Ьен Ѕог »сус ’ристос, Ьене националне вредности и специфичности. ЅриселскоЉ квазиевропи по мери нових ѕилата и »рода, по мери нових јна и  аЉафа, ниЉе ни потребан народ са садржаЉем, а поготово не народ са хришЮанским садржаЉем, народ са боготражитеЪском душом. Ќе, то банкарску и хладну ≈вропу лажног бога мамона, бриселски сурогат ≈вропе коЉи све отворениЉе пропагира отворено антихришЮански начин живЪеЬа, на само да не интересуЉе, веЮ се тзв. ≈” на сваком кораку отворено бори против свега хришЮанског. ѕримери су нам и 1995. и 1999. година, када су —рби прво медиЉски сатанизовани до краЉЬих граница, а потом немилосрдно бомбардовани ураниЉумским „хуманитарним“ и „милосрдним“ бомбама од исте те тзв. ≈вропе. ѕример нам Ље и данашЬа намера тзв. ≈” (коЉоЉ би тачниЉи назив био Ѕриселска униЉа, или Ѕанкарско-антихришЮанска униЉа, или просто ”ниЉа „слободних зидара“) да нам бестидно и потпуно бесправно одузму срце државе,  осово и ћетохиЉу, нудеЮи нам, каквог ли лицемерЉа, своЉе искежено, ружно и обездушено бриселско лице као награду за понуРену нам издаЉу и Ѕога, и своЉих наЉсветиЉих предака и, коначно, и самих себе.

”ствари, тзв. ≈” почетком ове 2008. године не нуди —рбиЉи и српском народу ништа друго до оно што Ље и сам —атана нудио Ѕогочовеку ’ристу на √ори  ушаЬа. Ѕриселска униЉа нуди нам да се, због тренутних економских проблема - коЉе су нам, пре свега, они и створили довоРеЬем Ѕроза на власт 1945. године - и због повремене мале глади коЉа се понекад у нама ЉавЪа, одрекнемо подвига поста и молитве, одрекнемо светосавске философиЉе живота, одрекнемо ∆ивога Ѕога, и уРемо у „биг деал“ са новим светским поретком и Ьеговим идеЉним творцем Ћуцифером. Ќо, и ми треба ове 2008. године да коначно и Љедном заувек кажемо тоЉ тзв. ≈” и Ьеном духовном оцу —атани, исте оне речи коЉе Ље и √оспод »сус ’ристос рекао старом духовном препредеЬаку пре 2000 година: „Ќе живи човек о самом хлебу, но о свакоЉ речи коЉа излази из уста ЅожЉих“ (ћт 4,4).

Ћажни анРели

“акоРе, нама —рбима се, почетком ове 2008. године, од стране Ѕриселске униЉе нуди и да коначно и Љедном заувек напустимо сигуран пут, пут £еванРеЪа ’ристовог, изаберемо „еЯтреме Ьаy“ и препустимо се изазову скока са литице у дубине бездана. Ќаравно, уз обеЮаЬе да нам се ништа лоше неЮе догодити, Љер Юе нас на дну провалиЉе сачекати анРели коЉи Юе нас дочекати у своме наручЉу. —амо, коЉи анРели? ќни пали и мрачни, или они Ѕогу верни и свети? ЌиЉе тешко погодити. ƒовоЪно Ље видети како, на пример, Љедан од пиона и пионира „неЬ аге“ цивилизациЉе, лажни анРео и генерални Ќј“ќ секретар из 1999. године, идеЉни командант акциЉе ваздушних напада на —рбиЉу, акциЉе коЉа Ље носила назив „ћилосрдни анРео“, ’авиЉер —олана, уз безброЉ гримаса и млатараЬа рукама грли представнике српске дипломатиЉе, када му исти долазе уз осмех и поданичке понуде. Ќо, и овде се опет треба угледати на Ѕогочовека ’риста и сасвим мирно реЮи чиновништву Ѕанкарске униЉе и свим лажним бриселским анРелима: „» ово Ље написано: ЌемоЉ кушати √оспода Ѕога своЉега“ (ћт 4,7).

» на краЉу, скоро Ље сасвим извесно, ускоро Юе нам западни фарисеЉи понудити, а Ьихови сатрапи у —рбиЉи громко изрекламирати и своЉу треЮу и последЬу шаренолашку понуду. —леди, дакле, Љош само то, да нам ”ниЉа „слободних зидара“ обеЮа све угодности овога света, све предности економског развоЉа у тзв. ≈”, све оно што нам Ље тобож потребно и што нам, опет тобож, може Љедино дати нико други до Ьихов духовни отац —атана. Ќо, ако нам наши западни неприЉатеЪи покажу и сва царства овога света и све богатство Ьегово, и обеЮаЉу нам да Юе то све припасти ником другоме, него баш нама —рбима, Ьиховим вековним „Ъубимцима“, само ако паднемо на колена пред Ьима и поклонимо им се, треба им опет, но сада Љош Љаче и громкиЉе, одговорити ’ристовим речима: „»ди од мене —атано Љер Ље написано: √осподу Ѕогу своме клаЬаЉ се и Мему Љединоме служи!“ (ћт 4,10).

ј да Ље —атана заиста увек само лажов и преварант, говори и податак да су многе чланице тзв. ≈” тек сада увиделе шта су изгубиле уласком у Ьу. ѕроблем Ље само у томе што многе нове чланице Ѕриселске униЉе Љош увек немаЉу довоЪно воЪе, смелости и снаге да кажу сопственом народу у шта су се увукли и како су насамарени од стране тзв. ≈вропе. ќне чак често немаЉу скоро никаквих инструмената да сву ту превару и пЪачку од стране западних банкара, када Ље Љедном и узажеле обЉаснити свом сопственом народу, заиста успешно и обЉасне. “о Ље стога Љер су им скоро сви масмедиЉи у рукама бриселског или Ьему послушног капитала. ЌаЉсвежиЉи примери масовне колонизациЉе и пЪачке читавих економиЉа од стране нових западних империЉалиста, Љесу неке од нових чланица Ѕриселске униЉе. Михови споЪни дугови према Ѕриселу, —ветскоЉ банци и ћћ‘-у непрестано расту, и када ускоро доРу за наплату, откриЮе се до краЉа какав Ље и био циЪ белосветских банкара у осниваЬу тзв. ≈”. ќваЉ неоколониЉални проЉекат веЮ Ље, на пример, успео да увуче ѕоЪску у дуг од скоро 150 милиЉарди долара. ” сличном положаЉу су многе нове чланице тзв. ≈вропске униЉе, а неке друге то тек очекуЉе у будуЮности. ѕосле реченог довоЪно Ље Љасно шта се криЉе иза помпезних прича о неком новом земаЪском раЉу званом ≈”, те и то ко нам Ље и са економске тачке гледишта приЉатеЪ, а ко то ниЉе. ћи —рби ускоро Юемо отворено бирати измеРу истинске економске слободе и неоколониЉалног ропства бездушним и антихришЮанским банкарима овога света.

Ѕриселска униЉа не трпи различитост

ћеРутим, било би добро да схватимо и то да овако слободно можемо говорити и писати можда Љош само мало, можда Љош само пар година, Љер тиранска Ѕриселска униЉа не трпи истинску слободу Ъуди и различитост у мишЪеЬу. ќна о томе прича само када ЬоЉ тако одговара зарад оствареЬа своЉих империЉалних циЪева. Ќама, пак, треба да буде потуно Љасно да Ље такозвана ≈” себе скоро потпуно предала служеЬу пролазним квазивредностима неутемеЪеним на £еванРеЪу ’ристовом, на МеговоЉ Ћичности, МеговоЉ спасоносноЉ науци и МеговоЉ слободи коЉу ќн собом даЉе свакоЉ човековоЉ личности коЉа заЉедничари у Мему и Меговим вечним даровима. Ѕриселски банкари немаЉу, нити су икада и имали, слуха за истиноЪубивост и стварну слободу говора и писаЬа. ” Ьихову приврженост слободи говора, у Ьихову „Ъубав“ према различитости ставова, ми —рби смо се уверили посебно у периоду од 1991. до 1999. године, а поготову када су, из преизобиЪа „Ъубави“ према другачиЉем мишЪеЬу, бомбардовали “¬ Ѕеоград и убили онолико новинара.

“зв. ≈”, коЉа се широко препустила служби гордоме мамону, посматрано ЉеванРелским очима, у ствари Ље без икакве реалне шансе на дуговечност. ќна Ље веЮ сада, због свога богоодступништва, осуРена на сигурну и брзу пропаст. ” ЬоЉ (част изузецима), све шире и све отворениЉе хара духовна пустош, отворена и ледена безосеЮаЉност за ¬ечну Ѕожанску Кубав и вечни смисао Ъудскога живота. Ќа краЉу краЉева, у ЬоЉ често нескривено тутЬи и Љезива мржЬа према Ѕогочовеку ’ристу и према свакоме ко не жели да иде Ьиховим, „европским“ путем.

ћи —рби ускоро неЮемо имати много избора. »ли Юемо поЮи за ’ристом, или за мамоном. »ли Юемо хитати за ¬ечним и Ѕлагим »сусом коЉи нам даЉе сва богатства Ќеба, сву слободу од греха, смрти и —атане и све оно што нам Ље потребно на земЪи, или Юемо, идуЮи за разним —оланама, ≈шдаунима, —аркозиЉима, ѕродиЉима, ЋаЉчацима и другим слугама наЉкраЉЬе таме коЉима Ље дах у носу, завршити на сметлишту историЉе.

»збор Ље на нама, и прави и истински —рби веЮ га знаЉу и осеЮаЉу. “акозвана ≈” Ље веЮ предвидела да у Ьеном безбожном уставу не буде ни поменуто име Ѕог. ќна Ље веЮ скоро потпуно одбацила Ѕогочовека ’риста и тиме се уврстила у ред сигурних губитника, и у земаЪском и у небеском смислу. —тога наш избор треба да буде Љасан и непоколебЪив, Љер √осподЬе су речи сасвим недвосмислене. Ѕогочовек ’ристос нам кроз Мегове —вемудре речи стога и поручуЉе да се Љасно определимо измеРу богоодступничке тзв. ≈” и Мега, »звора свакога добра у свим световима, Љер каже: „£а сам чокот а ви лозе.  о остаЉе у ћени и £а у Ьему, таЉ доноси многи плод, Љер без ћене не можете чинити ништа.  о у ћени не остане, избациЮе се напоЪе као лоза, и осушиЮе се, и скупиЮе Ље, и у огаЬ бацити, и спалити“ (£н 15,5 )... „Ќико не може два господара служити; или Юе Љеднога мрзети, а другога Ъубити; или Юе се Љеднога држати, а другога презирати. Ќе можете служити Ѕогу и мамону“ (ћт 6,24).

ѕравославЪе

05 / 04 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0