Srpska

ћаниЉа политичке коректности уништава ≈вропу

ќ узроцима и перспективама пораста хришЮанофобиЉе у ≈вропи, о тенденциЉи према одрицаЬу од традиционалног морала и посебном путу –усиЉе, о филму „ƒиригент“ и смислу живота у интервЉуу коЉи Ље дао новинарки –»ј Ќовости ќлги Ћипич у тешко време за ÷ркву, говорио Ље Љедан од Ьених истакнутих Љерарха Ц председник ќделеЬа за споЪне црквене везе ћосковске патриЉаршиЉе, композитор, митрополит ¬олоколамски »ларион.

‘ото: –»ј Ќовости, ¬ладимир ‘едоренко
‘ото: –»ј Ќовости, ¬ладимир ‘едоренко
Ч†† «абрану ношеЬа крстиЮа у радно време у ¬еликоЉ ЅританиЉи многи верници сматраЉу за истакнути пример пораста хришЮанофобиЉе у ≈вропи у току последЬих година. ѕознато Ље да су британски граРани коЉи су добили отказ због демонстрациЉе своЉих религиозних симбола поднели тужбу суду у —тразбуру.  ако се сад развиЉа ситуациЉа и шта ¬и о томе мислите?

Ч ѕозициЉа владе ¬елике ЅританиЉе коЉа се састоЉи у оправдаЬу забране послодаваца за ношеЬе крстиЮа на радном месту садржи се у позиционом документу упуЮеном ≈вропском суду за права човека. ќваЉ позициони документ Ље упуЮен у одговор на тужбу неколико граРана ¬елике ЅританиЉе коЉима Ље у различито време забраЬено да носе крстиЮ. »змеРу осталог, то Ље позната ЌаРа ≈веЉда, чиЉи Ље случаЉ имао приличног одЉека: пре неколико година она Ље остала без посла у авиокомпаниЉи “British Airways” зато што Ље одбила да скине крстиЮ коЉи Ље носила преко униформе. «атим Ље медицинска сестра Ўирли „аплин коЉа Ље 30 година радила у болници добила отказ зато што Ље носила крстиЮ. » Љош низ лица коЉа су одбила да региструЉу савезе истог пола као брак.

” овом позиционом документу коЉи нам Ље непознат, по информациЉама из медиЉа каже се да послодавци имаЉу право да забране ношеЬе крстиЮа. » енглески правници у одбрану ове позициЉе истичу читав низ аргумената важеЮег права ¬елике ЅританиЉе, као и религиозне аргументе, на пример, да ношеЬе крстиЮа за хришЮане ниЉе обавезно.

” разматраЬе ове теме укЪучио се  ентербериЉски надбискуп –овен ¬илиЉемс коЉи Ље говорио да Ље за многе крстиЮ данас постао део некита. ЌеслагаЬе с овом позициЉом истакао Ље претходни надбискуп Ц лорд  ери.

” принципу, ово питаЬе се сад разматра у ¬еликоЉ ЅританиЉи. ћеРутим, главно Ље, како ми се чини Ц сама формулациЉа питаЬа о томе да послодавац може да забрани ношеЬе религиозних симбола своЉим радницима, а посебно ношеЬе крста. ћислим да то сведочи о врло озбиЪном моралном паду и о свесном одрицаЬу представника руководства ¬елике ЅританиЉе од хришЮанских корена ове земЪе.

ћислим да Ље Љедина паралела коЉа се овде може навести и коЉа ми сасвим природно пада на памет Ц паралела са —овЉетским —авезом у коЉем Ље било забраЬено управо ношеЬе крстиЮа и где су они скидани с врата уколико би били примеЮени. » Ља сам био Рак, носио сам крстиЮ и сеЮам се како ми га Ље наставница кад Ље приметила ланчиЮ, извукла га Ље и скинула... ”колико ¬елика ЅританиЉа у идеолошком диктату жели да постане налик на ратоборни секуларизам —овЉетског —авеза, то неЮе бити наЉласкавиЉе пореРеЬе за земЪу коЉа се сматра демократском.

Ч ј с чиме Ље, по ¬ашем мишЪеЬу, повезано то што се слични догаРаЉи у току последЬих година бележе Љедан за другим?

Ч ћислим да Ље у многим западним земЪама, а посебно у ¬еликоЉ ЅританиЉи Ц настала некаква маниЉа политичке коректности коЉа се развиЉа брзином маниЉакалне психозе. ќва политичка коректност се састоЉи у томе: не даЉ Ѕоже да ми хришЮани или ми Ц представници ове или оне западне земЪе било чиме увредимо муслимане, или £удеЉце, или хиндуисте или представнике других религиЉа. » да се не би изазвали меРурелигиозни конфликти нуди се следеЮе решеЬе: хаЉде да потпуно одстранимо религиЉу из друштвеног поЪа и да одстранимо религиозне симболе из живота друштва Ц тада Юе наводно победити мир и Ъубав меРу вероисповестима.

ћеРутим, знамо да религиозни симболи Љедних конфесиЉа у апсолутноЉ веЮини случаЉева не изазиваЉу никакву ЪутЬу, напротив, изазиваЉу саосеЮаЬе код представника других конфесиЉа. ” ствари, ови религиозни симболи изазиваЉу ЪутЬу управо код атеиста и представника секуларизованог погледа на свет. ЌиЉе случаЉно што у редовима бораца против крстова пре свега видимо управо ратоборне атеисте.

Чƒа ли се може реЮи да се у европским земЪама формирао и да делуЉе лоби Ъуди на високим функциЉама коЉи ватрено подржаваЉу легализациЉу истополних савеза, еутаназиЉу, односно максимално укидаЬе забрана коЉе су у друштву постоЉале вековима? ”словно говореЮи, да постоЉи извесна завера, притом не просто антихришЮанска, веЮ усмерена против обичаЉа свих традиционалних религиЉа?

Ч Ќаравно, за ове Ъуде су хришЮанство, крст и други хришЮански симболи исто што и црвена марама за бика. » ниЉе случаЉно што их ови симболи нервираЉу: позициЉа хришЮанства по свим овим питаЬима Ље врло недвосмислена.

»ако смо више пута говорили о томе да се данас у читавом низу хришЮанских ÷ркава, а посебно у ≈нглескоЉ цркви саме традиционалне представе о моралним вредностима разлокаваЉу. » на смену моралноЉ доктрини коЉа Ље забележена у —ветом ѕисму, у Ќовом «авету, у £еванРеЪима и апостолским посланицама, у делима светих отаца, долазе нови либерални стандарди коЉи се инкорпорираЉу у учеЬе ове или оне хришЮанске ÷ркве о моралу и примораваЉу их на модификациЉу ових моралних постулата како би се угодило савременим секуларизованим стандардима.

“ога се добро сеЮам пошто сам се школовао у ¬еликоЉ ЅританиЉи од 1993. до 1995. године. » буквално на моЉе очи, чак за две године, имао сам прилике да видим постепено срозаваЬе енглеског друштва и медиЉа у пучину овог секуларизма.

Ќа пример, сеЮам се случаЉа кад Ље у Љедном популарном телевизиЉском програму (чини ми се "Hard Talk") било поставЪено питаЬе (заправо емисиЉа се тако и звала): „ƒа ли свештеник мора да веруЉе у Ѕога?“ —иже Ље био следеЮи: Љедан англикански свештеник по имену ≈нтони ‘римен написао Ље кЬигу у коЉоЉ Ље доказивао да Ѕог као лично биЮе не постоЉи, да Ље Ѕог поЉам коЉи су Ъуди измислили ради моралног усавршаваЬа. » кад су ову кЬигу анализирале црквене власти, Ьен аутор Ље кажЬен на следеЮи начин: дато му Ље годину дана за размишЪаЬе и посаветовали су му да поново размотри своЉу позициЉу. ќдносно, читавих годину дана он Ље и даЪе служио као англикански свештеник, наставио Ље да обавЪа свештенодеЉства не веруЉуЮи у Ѕога.

ќвакве поЉаве су се веЮ тада, 1990-их година могле видети у ≈нглескоЉ. » наравно, оваЉ процес се само продубЪуЉе.

Ч оЉе перспективе онда видите?  олико Ље вероватно да Юе оваЉ процес прерасти у окрутне прогоне ÷ркве у току следеЮих децениЉа и то не само у ≈вропи, веЮ и у –усиЉи? £ер, видимо пораст антиклерикалних расположеЬа у нашем друштву: час акциЉу око коЉе се дигла велика прашина с плесом девоЉака у храму ’риста —паситеЪа, час гласине у вези са станом поглавара у  уЮи на кеЉу, час писма Ѕерезовског патриЉарху Ц све се то претвара у Љедну велики кампаЬу.

Ч “реба отворено да говоримо о томе да то ниЉе антиклерикализам, веЮ да су то антицрквено расположени Ъуди коЉи организуЉу овакве кампаЬе и у нашем друштву и у западном друштву.

јли, ако се ипак вратимо «ападу, чини ми се да оваЉ процес не може да траЉе бесконачно. ћакар због тога што за цело западно друштво има самоубиствени карактер. » он Юе или довести до физичког уништеЬа европских нациЉа или Юе се руководство ових држава замислити и почеЮе да поново разматра своЉу позициЉу.

«ашто говорим о физичком уништеЬу? «ато што на пример, ова либерална безбожна идеологиЉа коЉа Ље данас постала доминантна у многим земЪама «апада не наноси ударац само религиЉи Ц она пре свега задаЉе ударац основама Ъудске егзистенциЉе као што су породица и породичне вредности.

£ер, до чега доводи пропаганда хомосексуализма? Ц ƒо тога да се ствара све више савеза истог пола, коЉи претендуЉу на статус брачних. ѕритом се само по себи подразумева да у оваквим савезима нема потомства. ”ништаваЬе идеала традиционалне породице доводи до тога да има врло мало породица с више деце. ƒанас Ље породица с више деце у западним земЪама, као и у –усиЉи Ц велика реткост. ”главном више деце има у породицама муслимана, а не у хришЮанским породицама, а Љош маЬе у породицама безбожника.

ќдносно, демографска криза коЉа Ље данас захватила западне државе веЮ Ље довела до тога да опада броЉ становника. » он Юе и даЪе опадати уколико се ови либерални стандарди буду налазили у основи закона, уколико буду формирали Љавно мЬеЬе и ако се буду пропагирали преко медиЉа.

”колико Ъуди на власти икада схвате да Ље то самоубилачки пут и почну да предузимаЉу мере за промену ситуациЉе Ц можда Юе започети обрнут процес. ј ако то не схвате и буду тврдоглаве до краЉа, рекао бих да «ападну империЉу очекуЉе судбина многих великих империЉа коЉе су постоЉале и коЉе су пре свега пропале због моралног распада.  ао, на пример, –имско царство.

Ч ј како то може да се одрази на –усиЉу? £ер, –усиЉа Ље делимично ≈вропа и сви ови утицаЉи, чак и ако Ље то с неколико година закашЬеЬа и слабиЉе, ипак долазе до нас.

Ч ћислим да –усиЉа не треба да се плаши да иде своЉим путем. Ќеколико векова, почевши од епохе ѕетра ѕрвог покушавамо да се интегришемо у западну културу, у западно друштво, у западни менталитет. ” нечему нам то полази за руком Ц у нечему смо веЮ постали део западног друштва. »пак, до сада смо успели да сачувамо своЉе лице.

Ќе улазеЮи у било какве конфликтне односе са «ападом, не супротставЪаЉуЮи се вештачки западном свету, ипак можемо и треба да чувамо и развиЉамо своЉ културни, национални и духовни идентитет. £ер, –усиЉа Ље земЪа у коЉоЉ веЮина становника исповеда православну веру и у коЉоЉ с православцима вековима живе представници других вероисповести.

ћислим да сваки веруЉуЮи човек у нашоЉ земЪи пре свега треба да се побрине за то да живи по своЉоЉ вери, по оним заповестима коЉима учи Ьегова ÷рква или Ьегова вероисповест. ƒа припадност овоЉ или оноЉ конфесиЉи не буде просто нека културна чиЬеница, веЮ да утиче на човеков свакодневни живот.

јко, на пример, религиЉа учи да Ље породица савез мушкарца и жене, значи да верник само тако треба да доживЪава породицу. ”колико религиЉа учи да брачни пар треба да има онолико деце колико Ѕог благослови, а не онолико колико они сами планираЉу (а тако уче и хришЮанство, и Људаизам и ислам), то значи да Ъуди треба да живе по овим заповестима.

ЅиЮемо способни за живот тачно онолико колико будемо озбиЪно прихватали моралне заповести наших религиозних традициЉа.

” муслиманским земЪама или регионима у коЉима се чува традиционална представа о породици Ц видимо стабилан пораст броЉа становништва. ј тамо где Ље ова представа изгубЪена или изопачена запажамо смаЬеЬе броЉа становника, демографску кризу. “о Ље врло Љедноставан и Љасан показатеЪ.

Ч —матрамо врло одговорним политичко руководство, законодавце. ј шта Љош могу да учине обични хришЮани у ≈вропи за спасеЬе староседелачког становништва континента од изумираЬа? » како –уска ѕравославна ÷рква може да помогне?

Ч ѕре свега, треба да сачувамо непоколебЪиво основе веронауке и основе моралог учеЬа коЉе смо наследили од —амог ’риста, од апостола, од ранохришЮанске ÷ркве и коЉе смо пронели кроз векове, чак и по цену мученичког подвига. ћислим да се снага ѕравославне ÷ркве састоЉи управо у томе што она не подлеже утицаЉима времена, не модификуЉе ни своЉе вероучеЬе, ни своЉе морално учеЬе како би угодила секуларистичким либералним стандардима.

ћеРутим, то се тиче ѕравославне ÷ркве, рецимо, као организациЉе. јко Ље реч о конкретним верницима, треба да констатуЉемо врло очигледну чиЬеницу Ц да ни из далека не живе сви наши парохиЉани по ’ристовим заповестима. » ни из далека нису сви они коЉи се сматраЉу православним хришЮанима парохиЉани наших храмова, не учествуЉу у животу ÷ркве и Ьеним таЉнама. ј што Ље главно Ц ни из далека ниЉе за све учеЬе ÷ркве руководство за деловаЬе у свакодневном животу.

“ек кад научимо да своЉ свакодневни живот градимо на високим моралним основама коЉе проповедаЉу религиозне традициЉе, моЮи Юемо да кажемо да озбиЪно схватамо религиЉу.

Ч” контексту све оштриЉег сукоба либералног и религиозног погледа на свет посебан значаЉ стиче ¬аш заЉеднички проЉекат с режисером ѕавлом Ћунгином Ц филм „ƒиригент“ коЉи се поЉавио на екранима.  ако Ље настала замисао таквог рада и коЉе циЪеве сте имали пред собом?

Ч — ѕавлом —емЉоновичем Ћунгином сам се упознао пре пет или шест година, убрзо након што Ље снимио своЉ филм „ќстрво“ коЉи Ље на мене оставио врло позитиван утисак и убрзо након што сам написао своЉ ораториЉум „—традаЬа по ћатеЉу“. ѕоклонио сам му диск с видео снимком премиЉерног извоРеЬа овог дела коЉем су присуствовали Мегова —ветост покоЉни патриЉарх јлексиЉе ƒруги и садашЬи —вЉатеЉши патриЉарх  ирил (тадашЬи председник ќделеЬа за споЪне црквене везе), дириговао Ље ¬ладимир ‘едосеЉев. Ћунгину се веома свидела ова музика и почели смо да разматрамо питаЬе како би било да се ова музика поЉача неким видео снимком.

ћоЉе идеЉе су биле прилично Љедноставне: да се музика илусруЉе старим фрескама, рецимо, византиЉским, македонским и српским, с приказиваЬем сцена из догаРаЉа ’ристовог страдаЬа о коЉима се говори у £еванРеЪу и поЉе у овом ораториЉуму. Ћунгин Ље одмах рекао да га то не занима, зато што он не прави документарне веЮ игране филмове и са своЉе стране Ље предложио да музику споЉи с неком радЬом. ƒаЪе Ље почео рад на сценариЉу. ќн Ље прилично дуго траЉао (за то време сам Ља постао председник ќделеЬа за споЪне црквене везе и митрополит). «нам да Ље било неколико вариЉанти сценариЉа Ц и у извесном тренутку поЉавио се сценарио коЉим Ље он био задовоЪан.

” процесу снимаЬа нисам учествовао. ѕрисуствовао сам само Љедном снимаЬу Љедне епизоде Ц кад диригент излази на сцену и почиЬе да се изводи моЉа музика.

Ќа краЉу Ље добиЉен резултат, по мом мишЪеЬу, успешног стваралачког савеза. ћузика ниЉе просто саундтрек уз филм, веЮ Ље постала Љедан од главних актера у овом филму. Ќе само то, неке епизоде филма се потпуно уклапаЉу у ове или оне музичке тачке из ораториЉума „—традаЬа по ћатеЉу“.

ЧЎта духовна музика и филмска уметност у комбинациЉи треба да даЉу савременом човеку, колико могу да га приближе Ѕогу, да га учине боЪим, моралниЉим и дубЪим?

- ћислим да су овакви филмови важни, зато што иако директно не обЉавЪуЉу неке религиозне идеЉе или вредности, наводе гледаоце да се замисле о смислу живота и о одговорности човека за своЉе поступке.

—трого говореЮи, у овом филму нема никаквог религиозног наравоучениЉа. ќдносно, филм се не завршава, на пример, тиме да Ље диригент отишао на исповест и добио отпуштеЬе грехова или да су сви Љунаци филма сложно кренули у цркву да се причесте.

Ћунгин Ље режисер, коЉи како сам каже, воли да ради у полутоновима, он не воли да доводи сижеЉне линиЉе до краЉа. ќвде ниЉедна сижеЉна линиЉа ниЉе доведена до краЉа. ћи Љедноставно као да постаЉемо учесници у извесноЉ драми коЉа се развиЉа неколико дана, али не знамо шта ЉоЉ Ље претходило и шта Юе за Ьом уследити.

»пак, то Ље филм о врло важним и вечним темама као што су односи измеРу очева и деце, измеРу мужа и жене. » то Ље филм о томе да неки наши поступци могу бити непоправЪиви. Ќа пример, однос овог диригента према свом сину, коЉег ниЉе схватао, коЉег Ље игнорисао Ц и он Ље своЉ однос променио тек након што се десило нешто непроправЪиво, након што Ље син отишао из живота.

Ч Ќеостварена прича о блудном сину?

- ƒа, зато што мислим да Ље филм важан у смислу да приказуЉе свакодневни живот обичних Ъуди Ц живот у коЉи се улива туга, у коЉи улазе неки проблеми и живот у коЉи се улива музика. » ова музика целоЉ радЬи придаЉе извесну посебну ниЉансу.

Ч ƒа ли се може реЮи да Љунаци овог филма доживЪаваЉу тренутке наЉвеЮих страсти, бола, страха, туге, сумЬе коЉи се могу упоредити са ’ристовим страдаЬима и да то треба да наговести гледаоцу коЉи размишЪа пут ка храму?

Ч ” етапи Љедног од сценариЉа постоЉала Ље идеЉа да се сиже повезан са животом Љунака филма повеже с идеЉом ’ристовог страдаЬа, односно да се у филму развиЉаЉу два паралелна сижеа. Ќа краЉу ’ристова страдаЬа као сиже у филму нису приказана Ц све главно време заузимаЉу сижеЉне линиЉе повезане с животом Љунака.

»пак, чини ми се да се ова сижеЉна линиЉа Ц догаРаЉи ’ристовог страдаЬа, може пратити у филму, премда не директно. ќна се прати кроз музику, кроз фрагменте ЉеванРеЪског казиваЬа коЉе се тамо чита. » она се прати кроз однос Ъудске драме, коЉа се развиЉа у филму на наше очи Ц с £ерусалимом, - местом где се пре две хиЪаде година развиЉала друга Ъудска драма. » на краЉу све ове драме Ц доводе до теме односа измеРу човека и Ѕога.

Ч¬ладико, дотакли сте се теме смисла живота. ƒа ли постоЉи неки униврзални смисао живота коЉи бисте могли да откриЉете свакоме ко код ¬ас долази с таквим питаЬем?

Ч Ѕило би врло тешко формулисати универзални смисао живота и кад би се то могло учинити, веЮ би било учиЬено. јли мислим да за нас као хришЮане не постоЉи ништа изнад смисла коЉи Ље формулисао и задатка коЉи Ље дао »сус ’ристос: “ражите пре свега ÷арство ЅожиЉе и све остало Юе вам се придодати.

Ќе може се данас свакоме лако обЉаснити шта Ље ÷арство ЅожиЉе. «ато што обични Ъуди, чак и верници ÷арство ЅожиЉе замишЪаЉу као нешто што Ље доступно после смрти и што нема директне везе с нашим животом. ј ми би, као хришЮани коЉи практикуЉу веру, требало да кажемо да ÷арство ЅожиЉе може веЮ бити присутно у нашем земаЪском животу уколико то пожелимо.

” цркви долазимо у додир с ÷арством ЅожЉим коЉе постаЉе реалност нашег живота кроз наше молитвено искуство, кроз наше учествоваЬе у таЉнама, а пре свега у таЉни евхаристиЉе (причешЮа) Ц кад не просто општимо с Ѕогом, веЮ се сЉедиЬуЉемо с Ѕогом духовно, душевно и телесно.

ќво присуство ÷арства ЅожиЉег коЉе наЉпотпуниЉе осеЮамо у храму може и треба да прожима цео наш живот.  ад бисмо ово искуство заЉедничареЬа у ÷арству ЅожиЉем ставили на прво место, све остало би се око тога градило, приложило. “о могу да сведочим из искуства, барем сопственог живота. јли могу да сведочим и на основу искуства многих других Ъуди, коЉе познаЉем, моЉих приЉатеЪа, моЉих парохиЉана, моЉе маме. ј да не говорим о Ъудима из раниЉих генерациЉа, о свецима коЉи су много потпуниЉе од нас умели да оваплоте ову заповест у живот.

Чј како се ова заповест тежЬе ка ÷арству ЅожиЉем огледа у човековом понашаЬу осим тога што он одлази у храм? » шта осеЮа: Ъубав према Ѕогу, према ближЬем, према животу или Љош нешто друго?

Ч ќпет, не постоЉи модел понашаЬа коЉи се може приписати човеку ради испуЬаваЬа ове заповести. —ваки човек за себе налази конкретне путеве оваплоЮеЬа ове заповести у живот уколико заиста жели да живи по Ьима.

≈во, на пример, блаженом јвгустину се приписуЉе изванредна изрека: заволи Ѕога и ради шта хоЮеш! “о значи: ако човек заиста воли Ѕога ниЉедна друга заповест му ниЉе потребна, зато што Юе он ионако испуЬавати све заповести. ќн Юе их испуЬавати зато што воли Ѕога. јко воли Ѕога то значи да Юе волети и ближЬег. јко воли Ѕога то значи да неЮе дозволити себи да почини смртни грех, па чак ни греховну помисао и тако даЪе.

јко човек на прво место ставЪа ÷арство ЅожиЉе и духовне идеале, све остало Юе му се придодати. “ражеЬе ÷арства ЅожиЉег и правде Ьегове, оно што нам Ље заповедио √оспод »сус ’ристос, постаЉе лаЉтмотив Ьеговог живота, не само религиозног, веЮ и личног, породичног и професионалног.

 онкретно, у чему се то испоЪава? ” томе да ако Ље то православни хришЮанин, значи да заснива чврсту породицу, воли своЉу жену и децу и има онолико деце колико му Ље √оспод дао. ќн Ље и бранилац и хранитеЪ своЉе породице. Ќа послу се такоРе руководи хришЮанским моралним нормама: на пример, ако Ље бизнисмен не краде, одбиЉа шеме корупциЉе, не пристаЉе на неморалне поступке ради оствариваЬа личне користи, носи крстиЮ чак и ако то противречи дрес-коду.

—ад не говорим о томе да ли се крстиЮ носи унутра или споЪа Ц то Ље веЮ другостепено питаЬе. √оворим о томе да човек треба да има права да се руководи хришЮанским духовно-моралним нормама у свим аспектима свог живота.

–»ј Ќовости

13 / 04 / 2012

     оментари:

    2012-04-22
    06:46
    »коне ѕравославЪа:
    ’ристос ¬оскресе ~ ¬аистину ¬оскресе драги наши

    £асна порука запада Ље живот без вере, Љер она улива
    страх политичким олигархиЉама и спутава их у потпуноЉ контроли живота, животних навика и праведности и чистоти
    живЪеЬа, коЉа проистиче из вере, ма коЉа она била.
     ад савремени човек нема сигуран ослонац у вери своЉоЉ
    коЉа се протеже од давних времена, сигуран Ље плен за
    сваки вид манипулациЉе, контроле и угЬетаваЬа.

    јтеисти под видом промоциЉе —ЋќЅќƒј за све Љедино што
    желе да ту слободу задже само за себе и високо друштво
    а ситни, мали и скоро невидЪиви Ъуди свакако полако нестаЉу
    и стапаЉу се у сивилу без наде и утехе.

     ажу стари наши: ¬ера нас Ље одржала ~ ЬоЉ и хвала.
    —тога ко у вери стоЉи, таЉ и у правди, слободи и светлости стоЉи, има наду и утеху у своЉе сутра.

    ’ристос ¬оскресе ~ ¬аистину ¬оскресе

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0