Srpska

”спенски храм ћосковског  ремЪа

—еверну страну —аборног трга украшава велелепни ”спенски храм Ц наЉстариЉе здаЬе у ћоскви коЉе Ље потпуно сачувано.

ќво место Ље место молитве Ц до почетка XIV века ту се налазио дрвени храм и овде Ље, 1326. године одлучено да се сагради први камени храм у ћоскви.  ао узор за први ”спенски храм од белог камена изабран Ље храм —ветог √еоргиЉа у £урЉеву-ѕоЪском. » док Ље московски храм век и по касниЉе морао бити демонтиран због трошности, Ьегов прототип веЮ осам векова краси древни £урЉев-ѕоЪски.

»зградЬу треЮег по реду храма на овом месту започели су неимари  ривцов и ћишкин, али храм ниЉе завршен због „труса“, односно земЪотреса коЉи се по подацима из летописа у ћоскви догодио 1474. године. ѕо другоЉ верзиЉи, огроман храм се просто срушио Ц врло чест случаЉ за староруске храмове од белог камена.
Ќапокон, за подизаЬе четврте (и последЬе) „верзиЉе“ храма ангажован Ље велики неимар и инжеЬер јристотел ‘Љораванти, коЉи Ље до тада веЮ посетио ¬ладимир, ѕсков, Ќовгород и друге градове, тако да Ље одлично познавао староруску архитектуру.

 ако пише јлександар ћожаЉев у прегледу 5 наЉстариЉих храмова у ћоскви, „постоЉеЮе здаЬе Ље саградио познати »талиЉан јристотел ‘Љораванти 1475-79. године. ќва градЬа Ље представЪала почетак епохалног проЉекта кнеза »вана III након што Ље кнежева престоница постала сверуска, а затим и “реЮи –им. ЌиЉе случаЉно ‘Љораванти у ћоскву дошао после —офиЉе ѕалеолог, наследнице ¬изантиЉског престола.

«амисао, конзервативна у суштини, у коЉоЉ се наручилац угледао на владимирски ”спенски храм из XII века јристотел Ље успео да претвори у Љедан од наЉупечатЪивиЉих догаРаЉа у историЉи руске архитектуре. ”з споЪашЬе поштоваЬе канонског прототипа здаЬе Ље потпуно новаторско у детаЪима. “о су и коришЮеЬе цигле заЉедно с каменом (прву циглану у ћоскви основао Ље управо јристотел) и необично танки сводови и необичан, отворен унутрашЬи простор „сале“. ’рам Ље у прво време изгледао Љош пространиЉе пошто Ље место иконостаса заузимала ниска олтарска преграда. ” осталом Ље храм до нас дошао практично без промена.“

’рам коЉи Ље граРен по образу и подобиЉу, час храма —ветог √еоргиЉа, час ”спенског у ¬ладимиру, на краЉу краЉева Ље сам постао извор надахнуЮа руских неимара.

„” току векова ”спенски храм Ље био и остало главни руски храм и служио Ље као место крунисаЬа царева и погребеЬа патриЉараха. ”крашен Ље фрескама из XVII века, раскошним полиЉелеЉима из XIX века, велелепном колекциЉом древних икона и осталим чудним рукотворинама, као што Ље изрезбарени дрвени балдахин изнад царског места √розног или ливени шатор са шарама (1624.) изнад гроба патриЉарха √ермогена,“ Ц тако укратко историЉско благо храма описуЉе јлександар ћожаЉев.

” ”спенском храму су се венчали будуЮи родитеЪи »вана √розног, ¬асилиЉе III и £елена √линска. Михов син Ље увео традициЉу крунисаЬа меРу зидинама ”спенског храма Ц 1547. године он Ље први од руских владара овде био венчан на царство. „ак и након премештаЬа главног града –уског царства у ѕетербург ”спенски храм Ље остао место крунисаЬа свих руских царева, почевши од ѕетра II. ” храму у  ремЪу су се обавЪали и обреди крштеЬа: јлексеЉ ћихаЉлович Ље овде крстио своЉу децу, а царица  атарина II Ље примила православЪе.

ѕод сводовима ”спенског храма су свечано обележени многи велики догаРаЉи: пад Љарма ’орде, покораваЬе  азаЬа, победе у —еверном рату и победе над “урском.

ƒо осниваЬа —ветог —инода у ”спенском храму су сахраЬени многи московски светитеЪи. ќвде почиваЉу мошти киЉевских митрополита, ѕетра, “еогноста, ‘отиЉа,  иприЉана и £оне, московских митрополита ћакариЉа и ‘илипа, московских патриЉарха £ова и √ермогена. ” храму има укупно 19 гробница, украшених високим шаторима.

»зузетно богата колекциЉа икона ”спенског храма настаЉала Ље у току XII-XVII века. Ќеке иконе су насликане специЉално за храм, друге су у ћоскву донете из других градова. ЌаЉстариЉа икона Ље двострана „ЅогомаЉка ќдигитриЉа“. ” ”спенском храму се налазе иконе насликане кичицом великог иконописца ƒионисиЉа. ќд 1395. године до 1930. године у ”спенском храму се налазила ¬ладимирска икона ћаЉке ЅожиЉе. ƒанас Ље се ова древна светиЬа чува у “ретЉаковскоЉ галериЉи, у храму ЌиколаЉа у “олмачима.

£една од главних светиЬа ”спенског хама Ље „ексер √осподЬи“, коЉи Ље у власништво храма предат по налогу ѕетра I. ќваЉ ексер Ље некада припадао византиЉскоЉ царици £елени коЉа га Ље пронашла на гори √олготи.  асниЉе га Ље од Ьеног сина цара  онстантина добио грузиЉски цар ћириЉам, коЉи Ље примио крштеЬе. ј у XVIII веку предат Ље на чуваЬе ”спенском храму. ѕо предаЬу, ексер чува од несреЮа место на коЉем се налази.

»спред иконостаса се налазе молитвена места цара, царице и патриЉарха. ѕосебно Ље занимЪив такозвани ћономахов трон Ц раскошна позлаЮена фотеЪа направЪена 1551. године специЉално за првог руског цара »вана √розног. “рон Ље богато украшен. резбариЉом и мистичним фигурицама.

ќд 1991. године ”спенски храм улази у ƒржави историЉско-културни музеЉ-национални парк ћосковског  ремЪа. ” саставу ансамбла ћосковског  ремЪа он Ље укЪучен у —писак —ветске културне и природне баштине ”Ќ≈— ќ.


Ћокалне специфичности


Ќа велике црквене празнике у ”спенском храму се обавЪаЉу богослужеЬа.

”спенски храм Ље леп са свих страна тако да треба обиЮи круг око Ьега. ƒиван поглед се пружа из сваке тачке —аборног трга, као и са звоника »вана ¬еликог.

‘отографисаЬе и снимаЬе у свим музеЉима-храмовима Ље забраЬено, али Ље на териториЉи  ремЪа фотографисаЬе дозвоЪено (аматерском фото камером).

”спенски храм се може посетити самостално или у саставу групе. ≈кскурзиЉа траЉе око сат и по времена. ѕроширена екскурзиЉа с обиласком панораме, наравно, укЪучуЉе и друге храмове на —аборном тргу Ц јрхангелски и Ѕлаговештенски, звоник »вана ¬еликог. ”колико будете имали жеЪу да посетите ќружану палату, за такву „шетЬу по  ремЪу“ издвоЉите наЉмаЬе 3-5 сати.


»сториЉа, легенде и чиЬенице


ƒо 1812. године овде се чувао  онстантинов крстиЮ, коЉи Ље послат с јтона на поклон цару ‘Љодору »вановичу. ѕо предаЬу, некада Ље припадао цару  онстантину ¬еликом. ѕостоЉала Ље традициЉа да оваЉ крст заЉедно с царем иде у воЉне походе. ѕо легенди,  онстантинов крст Ље спасио живот ѕетру I. «а време ѕолтавске битке метак Ље погодио цара у груди и могао Ље да га усмрти да ниЉе погодио крстиЮ.

1812. године храм Ље похарала и скоро потпуно спалила Ќаполеонова воЉска. —матра се да Ље напуштаЉуЮи  ремЪ Ќаполеон наредио да се минира православна светиЬа. ћеРутим, неочекивано Ље почела да пада Љака киша и упаЪени фитиЪи су се угасили.

” фебруару 1903. године у ”спенском храму Ље из ÷ркве изопштен Ћав “олстоЉ.  асниЉе Ље управо због тога ЋеЬин писцу желео да подигне споменик баш у  ремЪу.

£ош Љедна легенда из совЉетског времена: у Љесен 1941. године —таЪин Ље наредио да се у ”спенском храму таЉно служи молебан за спасеЬе земЪе од наЉезде туРинаца

Rusija.rs

18 / 04 / 2012

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0