Srpska

 олико Љасно виде видовити

” ћоскви постоЉи ќдбор за спасаваЬе омладине од тоталитарних секти. £едном Ље Љедна Ьегова сарадница спровела Љедноставан експеримент. ќна Ље, узевши фотографиЉу своЉе пре много година преминуле другарице, посетила десет видовЬака-исцелитеЪа коЉи су, према реклами, одреРивали човеково обоЪеЬе по фотографиЉи.  акве све диЉагнозе нису износили видовити стручЬаци! ј закЪучак им Ље био свима исти: преминула под хитно мора да доРе код Ьих на лечеЬе, да би Ље они (како су обеЮавали) уз одреРену надокнаду излечили.

ћеРутим, феномен видовитости ипак постоЉи. ќ томе нам сведочи Љедан изузетан пример из живота ‘.ћ. ƒостоЉевског, коЉи се десио 1877. године. ≈во како то описуЉе Ьегова супруга јна √ригорЉевна —ниткина: ќве Љесени нас Ље често посеЮивао велики поштовалац талента мог мужа, писац ¬севолод —ергеЉевич —оловЉов. ƒошавши Љедног дана код нас, испричао Ље мом мужу како се упознао са занимЪивом дамом, госпоРом ‘илд. ќна му Ље, тачно дефинишуЮи Ьегов прошли живот, изнела неке чиЬенице коЉе су се биле, на Ьегово велико чуРеЬе, веЮ обистиниле.  ада Ље —оловЉов кренуо куЮи, са Ьим Ље изашао и моЉ супруг коЉи Ље у вечерЬим сатима практиковао дужу шетЬу. ”питао га Ље колико далеко живи госпоРа ‘илд, и дознавши да живи у близини предложио му да сврате код Ье. —оловЉов Ље пристао, након чега су се Ьих двоЉица упутили ка гатари. √оспоРа ‘илд, наравно, ниЉе имала поЉма ко Ље био Ьен незнани гост, али се зато оно што Ље прорекла ‘Љодору ћихаЉловичу дословно испунило. ќна Ље мом мужу прорекла да га у блискоЉ будуЮности очекуЉе велика слава какву чак не може ни да замисли Ц и то предсказаЬе се обистинило на ѕушкиновоЉ прослави! Ќа нашу велику несреЮу, остварило се и Ьено тужно предвиРаЬе да Юе мог супруга ускоро задесити породична невоЪа Ц умро Ље наш драги јЪоша! “о гатарино предсказаЬе ‘Љодор ћихаЉлович ми Ље саопштио веЮ након нашег губитка [1].

—ама по себи способност да се нешто прозре или откриЉе из паралелног света не садржи у себи ништа немогуЮе. Ќаиме, цело питаЬе се састоЉи само у томе ко нам то открива. ћи се у £еванРеЪу сусреЮемо са необичном ситуациЉом. јпостоли су Љош увек сумЬали у ’риста као ћесиЉу, док су Раволи викали: “и си ’ристос —ин ЅожЉи (Ћк. 4,41). ѕо своЉ прилици су онда нечисти духови тим путем Ц кроз себи потчиЬене Ъуде Ц обЉавЪивали правду и истину. ƒа ли то значи да им Ље требало веровати? јли сами √оспод запреЮиваше им да не говоре да знаЉу да Ље ќн ’ристос. (Ћк. 4,41). ”мукни, и изаРи из Ьега (ћк. 1,25) Ц имао Ље ќн обичаЉ да каже невидЪивом лажном пророку коЉи Ље прорицао кроз Равоиманог човека. —паситеЪ ниЉе хтео да се истина обЉавЪуЉе нечистим устима, како Ље речено у —ветом ѕисму нериЉатна Ље похвала из уста грешника, Љер ниЉе од √оспода послана она (—ирах. 15,9). £ер би нечисти духови, послуживши се повереЬем Ъуди, засигурно истини придодали лаж.

” ƒелима апостолским се такоРе описуЉе веома поучна прича, коЉа Љасно открива природу видовитости. –еч Ље о Љедном од мисионарских путоваЬа апостола ѕавла, када Ље дошао у град ‘илипе. ѕавлов сапутник беЉаше ЉеванРелист Ћука, коЉи из тог разлога и приповеда у првом лицу: ј догоди се кад иРасмо на молитву да нас срете Љедна робиЬа коЉа имаше дух погаРачки и врачаЉуЮи доношаше велики добитак своЉим господарима (ƒап. 16,16). “о само говори да се Равоиманост може манифестовати не само у виду непримереног понашаЬа, страшних гестова или неартикулисаних звукова, веЮ и као приЉатно погаРаЬе, тЉ. у облику видовитости. ќва поРе за ѕавлом и за нама, и викаше говореЮи: ќви су Ъуди слуге Ѕога ¬ишЬега, коЉи нам ЉавЪаЉу пут спасеЬа. » овако чиЬаше много дана (ƒап. 16,17-18). ћогло би се помислити да Ље због придобиЉаЬа Ъуди на своЉу страну потребно послужити се ауторитативним гатаЬем видовите жене, коЉа Ље говорила очигледну истину. » како реагуЉе свети апостол? ј када се ѕавлу досади, окрену се и рече духу: «аповиЉедам ти именом √оспода »суса ’риста, изиРи из Ье! » изиРе у таЉ час (ƒап. 16,18). —вети апостол без оклеваЬа прекида видовитост зарад слободе како своЉе проповеди, тако и човека обузетог нечастивим, тЉ. лукавим духом. “о резултира Ьеговим прогоном од стране господара видовите слушкиЬе, коЉи су тада остали без прихода од Ьених гатаЬа. ”осталом, било Ље то далеко боЪе од прихватаЬа демонских услуга.

ƒакле, из текста —ветог ѕисма се види да предсказаЬа могу долазити од демона. ѕри том Ље важно узети у обзир да демони, за разлику од анРела, не знаЉу праву будуЮност човека. £ер анРелима будуЮност може да откриЉе Ѕог, док Ље демонима истовремено недоступно прогледаваЬе коЉе шаЪе ƒух —вети. ѕрема томе, демони не могу тачно предсказивати и пророковати. ћеРутим, пали духови по самоЉ своЉоЉ природи поседуЉу препредениЉа чула, а уз то су и одлични познаваоци Ъудске психологиЉе и понашаЬа. ќни чим виде тренутну животну ситуациЉу, веЮ су у стаЬу да изграде логичке претпоставке о последицама. —тога, нечисти духови толико не погаРаЉу, колико анализираЉу потенциЉалну човеку будуЮност; то онда саопшаваЉу спиритисти или погаРачу, а затим он преноси свом посетиоцу. ќсим тога, они могу да предвиде оно што Юе потом сами изазивати своЉим нечистим утицаЉима.

ѕреподобни јнтониЉе ¬елики Ље обЉашЬавао на коЉи начин се демони могу претварати да су пророци: ќни често, рецимо, казуЉу да Юе за неколико дана доЮи братиЉа, и они заиста долазе. ƒемони то чине не зато што се брину о онима коЉи их пажЪиво слушаЉу, веЮ да би у Ьима побудили веру у себе, и да би их Ц након што их подчине себи Ц погубили... Ўта Ље чудно ако неко, имаЉуЮи тело препредениЉе од тела човековог, и угледавши оне коЉи ступаЉу на таЉ пут, Ьих престиже у поворци и обавештава о Ьима?... ѕонекад они красноречиво саопштаваЉу о води у реци Ќил, видевши да Ље било много кише у земЪама етиопским, и знаЉуЮи да од Ьих бива поплава у реци; пре неголи вода доРе у ≈гипат, дотрчаваЉу овамо и предсказуЉу... “ако су настала паганска пророчишта, односно тако су Ъуди од давнина били подложни демонскоЉ обмани [2].

ѕолагаЬе наде у видовЬаке често Ље заводило суЉеверне Ъуде. —вештеномученик  иприЉан  артагински у своЉоЉ кЬизи „ќ таштини идола“ пише о римским конзулима коЉи су поверовавши предсказиваЬима о победи ступили у битку и били убиЉени и заробЪени; напротив конзул ÷езар, коЉи Ље презрео прорицаЬа коЉа су му забраЬивала да плови пре зиме у јфрику Ље тим згодниЉе допловио до тамо и победио. –имски историчар —ветониЉе пише о томе како представник ниже класе “елеф планирао да нападне цара јвгуста и —енат, само зато што Ље слепо веровао предсказаЬу коЉе му Ље обеЮавало врховну власт [3].

ќвде су веома прикладне речи светог £ована «латоустог: ѕророштво Ље по преимуЮству дело ЅожЉе, коЉе демони не могу чак ни да подражаваЉу, ма колико се у томе трудили. ” чудима Љош може и доЮи до неке обмане, док Ље тачно предсказиваЬе будуЮности своЉствено само ¬ечном суштаству. јко то понекад чине и демони, онда се то догаРа само због обмаЬиваЬа неразумних, због чега се лако разобличуЉе лаж Ьихових предсказаЬа [4].

 ао добра илустрациЉа ове истине може послужити пример коЉи Ље записао пререволуционарни аутор Ц свештеник √ригориЉе ƒЉаченко: ƒве сестре у васкршЬоЉ ноЮи пожелеше да сазнаЉу нешто о своЉоЉ будуЮности. ќдлучише су да прислушкуЉу испод прозора на краЉу села. ќдЉедном им се учини погребна поворка и како стариЉа од Ьих две лежи у мртвачком сандуку. ћлаРа преплашено побеже куЮи, а стариЉа се истог тренутка онесвести и паде на земЪу. ќна скрену памеЮу и одболова три месеца. —ада Ље она старица од око седамдесет година. » све време након те несреЮе она своЉим опоменама одвраЮаше многе младе девоЉке и жене од неразумних искушеЬа, као што Ље распитиваЬе за непознату будуЮност [5].

јли како да се односимо према чиЬеници да у тим прогнозама некад бива помало и истине? ѕрема речима светог £ована «латоустог то Ље Љедно од лукавстава Равола, да он самоЉ истини увек придодаЉе обману, улепшаваЉуЮи Ље различитим сурогатима истине како би лакше обмануо лаковерне [6]. ќбраЮаЉуЮи се видовитима, гатарама, спиритистима и свим другим сличним визионарима, ми ризикуЉемо да подлегнемо под утицаЉ сила злога, коЉе Юе нам сигурно нанети штету. Ќа пример, у 19. веку Ље био веома развиЉен спиритизам Ц призиваЬе духова за столом, па свети ‘иларет ћосковски описуЉе Љедан такав случаЉ у писму преподобном јнтониЉу (ћедведеву) настоЉатеЪу “роЉице-—ергиЉеве Ћавре: —пиритиста Ље у правцу стола лечио девоЉчицу, али Ље ЬоЉ постаЉало све горе. ЌаЉзад Ље он упитао сто шта то значи. —то Ље рекао да Юе девоЉчица за неколико дана умрети, а онда после три дана и васкрснути. ƒевоЉчица Љесте умрла, али ниЉе васкрнула. —пиритиста и Ьегова сестра, коЉа Ље такоРе учествовала у томе, скренули су памеЮу... —аветовао сам му да га повезем код преподобног —ергиЉа и да се обрати ¬ама, како бисте организовали читаЬе молитава над Ьим [7].

£една наша савременица коЉа Ље поседовала „дар“ видовитости и била одважна чак и да помаже полициЉи у истраживаЬу злочина, уверавала Ље да долази у контакт са душама умрлих, због чега ЉоЉ они коЉи су убиЉени од стране злочинаца тобоже сами говоре детаЪе Ьихове смрти, па чак и показуЉу места где им леже тела (уколико се сматраЉу несталим). ћеРу многим Ьеним преРашЬим откриЮима, видовита Ље издвоЉила Љедно: Љедном Ље угледала душу ЋеЬина како ЉоЉ уз осмех иде у сусрет. ¬ожду револуциЉе врачара постави горуЮе питаЬе: „√де си ти сада? ” раЉу?“ „Ќе“ Ц одговори он. „” паклу?“ Ц распитиваше се она. „Ќе“ Ц понови он. „ѕа где си онда?“ Ц зачуди се врачара. „ќвде, на земЪи.“ Ц „јли зашто?“ Ц „«ато што ме не сахраЬуЉу.“

Ќа овом примеру се Љасно види да су окултна пророчанства праЮена очигледним суЉеверЉем. ќни су неодвоЉиви Љедни од других, као што Ље неодвоЉиво и труЪеЬе леша од смрада коЉи излази из Ьега. „овек наивно мисли да душа остаЉе овде само зато што Ьегово тело ниЉе сахраЬено у земЪу, као да Ље бесмртна душа бесконачно везана за непогребено тело. «а сличне заблуде су заинтересовани невидЪиви искушачи, коЉи су спремни да зарад наше погибеЪи „откриЉу“ све што желимо, осим онога што Юе донети спасеЬе наше душе.

” наЉвеЮем броЉу случаЉева Ъуди се обраЮаЉу видовЬацима зато што желе да знаЉу своЉу будуЮност. ≈то, та радозналост према сазнаваЬу будуЮности веЮ сама по себи открива дубоку неразумност човека. ћа коЉим се оправдаЬем оправдавала таква радозналост, Ьени духовни разлози леже у неспремности за живот у садашЬем тренутку, Љер Ље човек навикао да узалуд губи време и троши се на трице и кучине. —вети ¬асилиЉе ¬елики нас Ље учио овако: Ќе распитуЉ се за будуЮност, веЮ корисно располажи садашЬошЮу. £ер какву ти имаш корист од тога да нешто предвидиш? јко ти будуЮност приправи нешто добро, онда Юе ти се оно десити иако га ти не будеш предвидео. ј ако ти приправи тугу, какву онда ти имаш корист од тога да се унапред мучиш тугом? ∆елиш ли да сазнаш нешто о будуЮности? »спуЬаваЉ оно што Ље прописано ЉеванРелским законом и надаЉ се наслаРиваЬу благима (тЉ. духовним благима у ÷арству ЅожЉем за испуЬаваЬе заповести на земЪи Ц ¬.ƒ.) [8].

ќбраЮаЬе астролозима, гатарама, врачарама, видовитим и сл. повезано Ље са оном распростраЬом заблудом да се будуЮност посматра као унапред прописана, тЉ. готова прича. ЅудуЮност се пореди са текстом у запечаЮеноЉ коверти коЉа се не отвара обичном човеку, али коЉи се може прочитати уз помоЮ таЉног знаЬа Ц као кад би делимично отворили коверат и завирили шта има у Ьему. ћеРутим, слика наше стварности Ље потпуно другачиЉа. ЅудуЮност ниЉе позната не зато што Ље ми не можемо прочитати, веЮ зато што Љедноставно не постоЉи, будуЮи да се она формира на основу наше реалности. ќваЉ текст никада и ниЉе био затворен за погледе оних коЉи желе да знаЉу, а писан Ље свакодневним искуством. Ќама Ље будуЮност непозната из Љош Љедног битног разлога. „овек Ље обдарен слободном воЪом, а пошто Ље он слободан у своЉим поступцима, онда Ьему ниЉе строго одреРена будуЮност. Ќаравно, Ѕог Ље откривао понешто из будуЮности Ъуди. јли то не значи да Ље Ѕог припремио Ъудима неизменЪиву и унапред испланирану судбину, веЮ да Ље ќн изван нашег ограниченог света и да су Меговом свепродируЮем погледу откривене дубине наших срдаца, односно наше слободне одлуке и жеЪе. Ќа таЉ начин √оспод Ѕог зна коЉег Юе човека призвати на коЉи животни пут. ѕостоЉи ЅожЉи план за сваког од нас, али се реална судбина изграРуЉе на основу нашег личног односа са Ѕожанственим ѕромислом; одговором на ЅожЉи призив или одсуством жеЪе да се одговори на Ьега и ЅожЉим покушаЉима да нас приведе ка спасеЬу. —ве ово и изграРуЉе наш будуЮи животни пут.

ѕоновимо Љош Љедном да се многи Ъуди, на жалост, налазе у погрешноЉ позициЉи. ќни радознало желе да сазнаЉу будуЮност онда када им садашЬост више ниЉе интересантна. —уштина проблема Ље у томе што човек расипа себе на грехове и различита бескорисна дела, због чега у реалности не осеЮа пуноЮу живота. »стовремено он полаже бар неку наду да Юе будуЮност донети различитост и успех, и због тога жели да унапред завири тамо. ј своЉу пажЬу, пре свега, треба обраЮати ка Ѕогу, у чиЉим се рукама налазе и човекова садашЬост, и будуЮност, па чак и прошлост: када се ми каЉемо за прошле грехове √оспод нам их брише, припремаЉуЮи тиме човеку наЉбоЪу могуЮу будуЮност, и чинеЮи среЮниЉом Ьегову садашЬост.

__________________

[1].ƒостоевска€ ј. √.,¬оспоминани€, ћосква, 2002, 293.

[2] јфанасий ¬еликий, ∆итие преподобного отца нашего јнтони€ // јфанасий ¬еликий, св€титель,“ворени€, т. 3, ћосква, 1994. 205Ц206.

[3] ”п. —ветоний √ай “ранквилл, ќ жизни цезарей, —анкт ѕетербург, 1998. 53.

[4] »оанн «латоуст, Ѕеседы на ≈вангелие св€того апостола »оанна Ѕогослова // »оанн «латоуст, св€титель, ѕолное собрание творений, т. 8, кЬ. 1, ћосква, 2002, 127.

[5] ƒь€ченко, √., ƒуховный мир. –ассказы и размышлени€, привод€щие к признанию быти€ духовного мира. ћосква, 1900, 325Ц326.

[6] »оанн «латоуст, “олкование на св€того ћатфе€ ≈вангелиста // »оанн «латоуст, св€титель, ѕолное собрание творений, т. 7, кЬ. 2, —анкт ѕетербург, 1901. 481.

[7] ѕисьма митрополита ћосковского ‘иларета к наместнику —в€то-“роицкой —ергиевой лавры архимандриту јнтонию, т. 3, ћосква, 1884, 299. ” данашЬе време спиритистичка сеанса изгледа мало другачиЉе. ќбично учесници седаЉу за сто тако да се створи затворени круг. ѕрема правилима магиЉе на учесницима, као ни у просториЉи, не би требало да буду крстови, иконе или друге светиЬе, иначе се разговор са оним светом неЮе остварити. —ви пружаЉу руке ка таЬириЮу у центру стола, коЉи после поставЪеног питаЬа почиЬе да се окреЮе према словима распореРеним око таЬира. —ами спиритисти веруЉу да комуницираЉу са мртвима, али Ље то заправо обична обмана нечистих духова. ” 19. веку Ље сто испуштао одреРени звук. ≈во како пише о спиритизму свети “еофан «атворник: „Ўта Ље спиритизам? Ц —атанизам. ƒемони обмаЬуЉу... ѕисала ми Ље Љедна лепотица из —анкт ѕетербурга како Ље неки спиритиста, желеЮи да ЉоЉ покаже лепоту спиритизма, почео пред Ьом да призива духове. » она Ље почела да изговара у себи „ƒа воскреснет Ѕог“. ќваЉ Ље седео, седео...бесмислено, да би затим признао: „Ќе, не иди, ти ниси верник“. ќна Ље прави верник, али не веруЉе спиритистичким РавоЪим триковима. Ќа  авказу Ље такоРе био сличан случаЉ у коЉем Ље нека побожна породица почела да се бави спиритизмом: муж, жена, девер и Љош понеко... и таман су били почели понешто да откриваЉу...да би се на краЉу суочили са неком великом противречношЮу у исказима. ќни су мучили при испитиваЬу оног коЉи Ље говорио, док Ље он одвраЮао поглед у страну Ц мада неуспешно. Ќеко од говорника му се обрати следеЮим речима: „«аклиЬем те именом истинитог Ѕога да нам кажеш ко си ти?“ ќваЉ одговори: „£а сам Раво“ Ц „«ашто нас обмаЬуЉеш?“ Ц „” нади Ц одговарао Ље он Ц да вас наведем или на лажне помисли или на лоше поступке“... ќва породица Ље од тог тренутка раскрстила са спиритизмом“ (‘еофан «атворник, –укописи из кельи, ћосква, 2008, 646).

[8] ¬асилий ¬еликий. “ворени€, ч. 1, —ергиев ѕосад, 1900, 259.

—а руског превела: Ќаташа £ефтиЮ

02 / 05 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0