Srpska

Ўкола раста

»ма „ехов Љедну приповетку под насловом Ђќпкладаї. —уштина приче се своди следеЮе: на ЉедноЉ забави се повела дискусиЉа о оправданости смртне казне. £едни су говорили да Ље неопходна, други да Ље недопустива, и да се мора заменити доживотном робиЉом. «ачуо се такоРе и глас неког студента, коЉи Ље оценио да су са моралне тачке гледишта убиство и доживотна робиЉа подЉеднако ужасни, али да би он, ако би требало да бира, изабрао затвор.

Ђ¬и неЮете издржали ни пет година, а камоли доживотнoї, рекао Ље студенту Љедан од присутних на богаташевоЉ забави. Ќа те речи студент Ље одговорио предлажуЮи опкладу, и понудио да за милион рубаЪа лежи у добровоЪном затвору 15 (!) година. “ако и одлучише. “ребало Ље да буде затворен у дворишноЉ куЮици поменутог богаташа, везу са светом могао Ље да остваруЉе Љедино преко писама, а богаташ се обавезао да Юе му све што буде неопходно (кЬиге, храну, ноте и друго) доставЪати чим затражи. ќпштеЬе са Ъудима му Ље забраЬено, а ако изаРе из затвора макар и пола сата раниЉе Ц изгубио Ље.

 о жели да сазна како се ствар окончала, нека прочита оригинал. ј Ља бих скренуо пажЬу на оно чиме се студент бавио у свом импровизованом затвору, тачниЉе, шта Ље читао. »зузетно Ље важно да човек научи како да ради са текстовима и информациЉама Ц да не би затрпао свест, да би избегао замке, да не би понавЪао туРе грешке. ” информационом друштву (а управо у таквом живимо) ова вештина напросто представЪа неопходну меру безбедности.

≈лем, јнтон ѕавлович на следеЮи начин описуЉе понашаЬе добровоЪног заточеника:

Ђѕрве године правнику су слали кЬиге, претежно лаке садржине, романе с компликованим Ъубавним заплетима, криминалне и фантастичне приповетке и слично.ї

”право тако и чита веЮина обдарених умеЮем читаЬа. «а Ьих су уметност и култура само начин повременог изласка у паралелни, ничим обавезуЉуЮи свет, покушаЉ одмора и опуштаЬа. «абаву тражи ЂцеЬена публикаї у таквом приступу уметности, забаву и лаку алтернативу тешке и обремеЬене стварности. ” свету браЮе ЋимиЉер, овом штиву одговара tutti-frutti, тЉ. сав буЮкуриш: мелодраме, авантуре, сапунице, фантазиЉе. јли, робиЉаш у затвору не седи, и на овоЉ етапи може провести читав своЉ живот. «ато студент седи, Ьегова душа Ље принуРена да се развиЉа, па се и читалачки мени меЬа.

Ђƒруги дан музика Ље умукла у згради, и правник Ље тражио преко своЉих писама само класике. ѕете године поново се зачу музика, и заточеник затражи вино. ќни коЉи су га посматрали кроз прозор говорили су да Ље целе те године само Љео, пио и лежао у постеЪи, често зевао и разговарао сам са собом.  Ьиге ниЉе читао. ѕонекад би седао ноЮу да пише, писао би дуго и пред зору цепао у комадиЮе све што Ље написао. „есто су га чули како плаче.ї

 ласика Ље дошла друге године.  ада Юе она доЮи човеку под уобичаЉеним, неекстремним околностима Ц питаЬе Ље. јли мора доЮи. “реба поново прочитати школску лектиру, како бисмо развеЉали илузиЉе да Ље познаЉемо, и први пут се одушевити и пустити сузу над √огоЪем, ѕушкином... ѕотом Юемо пожелети да и сами нешто напишемо (студент Ље пожелео). јли то Юе брзо проЮи (студент Ље уЉутру поцепао све што Ље написао).

јли, развоЉ се ни на томе не завршава.

Ђ” другоЉ половини шесте године, заточеник Ље марЪиво почео да се бави учеЬем Љезика, филозофиЉе и историЉе. ∆удно се прихватио тих наука, тако да Ље банкар Љедва стизао да му наручуЉе кЬиге. «а четири године, на Ьегов захтев, било Ље наручено око шест стотина кЬига. ” том периоду Ље банкар, измеРу осталог, добио од свог затвореника овакво писмо: “ƒраги моЉ тамничару! ѕишем ¬ам ове редове на шест Љезика. ѕокажите их Ъудима коЉи те Љезике знаЉу. Ќека их прочитаЉу. јко не пронаЮу ниЉедну грешку, молим ¬ас, наредите да се у врту опали из пушке. “аЉ Юе ми пуцаЬ показати да сви моЉи напори нису били узалудни. √ениЉи свих векова и земаЪа говоре на разним Љезицима, али у свима Ьима букти исти пламен. ќ, кад бисте само знали какву ванземаЪску среЮу осеЮам у души што могу да их разумем.” «атвореникова жеЪа била Ље испуЬена. Ѕанкар Ље наредио да се у врту двапут опали из пушке.ї

“аЉ степен, до ког Ље необични затвореник дорастао, назива се жеР за дубоким знаЬем. ќвде се треба оградити и признати да огромна веЮина нас нема, нити Юе имати могуЮност да се у одраслом добу посвети фундаменталном образоваЬу. “о Ље ретка привилегиЉа малог броЉа Ъуди. јли жеР за истинским знаЬем морамо имати. —ама та жеР штитиЮе душу од поплаве информациЉа и тривиЉалности, коЉе, попут досадних мушица, покушаваЉу да нам се увуку у уста и нагураЉу у уши.

¬еЮ видимо правац развоЉа личности. Ќа почетку лако штиво, затим класика, затим наука и Љезици. “о Љест, на почетку ћариЬина, потом —елинЯер, потом ѕлатон у оригиналу. »ли на почетку радио ЂЎансонї, па оркестар ѕола ћориЉе, па Ѕах и ’ендл.

Ќо, идемо даЪе.

Ђѕосле десет година, сужаЬ Ље непомично седео за столом и читао само —вето писмо. Ѕанкару се учинило чудно да човек коЉи Ље за четири године савладао шест стотина компликованих кЬига, изгуби скоро целу годину на читаЬе Љедне лако разумЪиве и не тако дебеле кЬиге. £еванРеЪе су смениле историЉа религиЉе и теологиЉа.ї

ѕриметимо зачуРеност банкара. Ўест стотина томова и Љедна кЬижица. Ўта се може тамо тако дуго читати? Ўта се над Ьом може докучити? —лична питаЬа не поставЪаЉу многи само зато што немаЉу повод. јли приметимо: над £еванРеЪем Ље занемео човек прекаЪен у читаЬу и изучаваЬу озбиЪних кЬига и наука. —итан, празан човек претрчаЮе очима преко текста £еванРеЪа, зевнути и укЪучити телевизор. ј затим Юе на питаЬе: Ђƒа ли сте читали £еванРеЪе?ї громко одговорити: ЂЌего како!ї. –еците шта хоЮете, али што Ље човек дубЪи и темеЪниЉи, то Ље дубЪа и темеЪниЉа Ьегова вера. ” примитивног човека и вера Юе неминовно бити примитивна.

ЂѕоследЬе две године заточеништва, сужаЬ Ље читао изванредно много и без икаквог реда. „ас се бавио природним наукама, час тражио ЅаЉрона или Ўекспира. ƒешавало се да од Ьега стижу цедуЪе у коЉима Ље молио да му истовремено пошаЪу и хемиЉу, и медицински уЯбеник, и роман, и неку филозофску или религиозну расправу.  ао да Ље пливао по мору измеРу остатака разбиЉеног брода и желеЮи да спасе своЉ живот, хватао се час за Љедан комад, час за други Ц на то Ље личило Ьегово читаЬе!ї

ѕоследЬу етапу карактеришу две ствари. ѕрво, човек коЉи Ље дубинe досегао и сагледао може заиста читати све. Мему Ље све занимЪиво и ништа ниЉе толико опасно, колико може бити за неискусне Ъуде. ƒруго, студент Ље стаЉао пред циЪем и ишчекивао да рок опкладе истекне, а то Ље наЉтежи период заточеништва. ” то време се нарочито силно мучио и тражио Ље разоноду.††

“о Ље заправо све што сам хтео извуЮи из приповетке. „име се она завршила, неЮу вам реЮи, подстичуЮи здраво интересоваЬе за добру литературу. ј ми морамо, браЮо и сестре, из испричаног извуЮи мисао да душа коЉа Ље почела да се труди, на путу свог развоЉа неизоставно пролази кроз Љасно дефинисане етапе.

††

“реба одболовати сваку бесмислицу и прерасти Ље.

“реба доЮи до озбиЪних кЬига, оних коЉе одузимаЉу сан и преображаваЉу душу.

“реба жалити што немамо дубоко класично образоваЬе, немамо базу. » треба се макар некако потрудити да се таЉ губитак надокнади.

Ќа краЉу, треба се удубити у –еч ЅожиЉy и наЮи у ЬоЉ ни сa чим упоредиву ризницу лепоте, и користи, и смисла.

£едино што поменуту школу духовног раста треба похаРати воЪно и не лежати у затвору ради тога.

ѕревела са руског: ћирjана ћилетиЮ

26 / 05 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0