Srpska

„ему нас учи реклама

Кудима коЉи су далеко од црквеног живота ниЉе лако обЉаснити шта Ље то грех. ÷рквено учеЬе о греху они усваЉаЉу као систем неразумних ограничеЬа или чисто ритуалних табуа, коЉи ограничаваЉу слободу Ъудског деловаЬа. √оворе: „— црквене тачке гледишта то се не сме радити. ј шта Ље у томе лоше? —амо то што грешни чин крши древне црквене забране, зар не?“

Ќе, ниЉе тако. ј зашто ниЉе? £ер даваЬе негативног одговора хришЮанин мора да образложи.

јко човек црквена размишЪаЬа о греху усваЉа као неупотребЪиве остатке средЬовековног погледа на свет, онда он мора да пронаРе новиЉе примере на тему греха. ћа колико то чудно било, нове примере даЉе реклама. Му праве Ъуди коЉи су веома далеко од ÷ркве. ѕошто они сигурно не планираЉу да промовишу цркву и веру, тим пре Ље драгоцениЉе Ьихово случаЉно сведочеЬе у корист хришЮанског учеЬа о греху.

 аква Ље веза измеРу рекламе и греха? ƒиректна. –еклама представЪа мотор трговине. ќна потрошачима намеЮе производе и услуге, док се творци реклама брину не само како да задовоЪе жеЪе потрошача веЮ и како да обликуЉу Ьихове потребе, како да управЪаЉу Ьима, односно на коЉи начин да их искористе. Ќаравно, Ља овде говорим о комерциЉалноЉ реклами (тЉ. о Ьеном наЉразузданиЉем виду), а не о социЉалноЉ коЉа постоЉи по посебним законима.

 омерциЉална реклама покушава да игра на карту оног што за човека представЪа потребу. ѕритом, та потреба мора да се манифестуЉе снажно, редовно и што Ље чешЮе могуЮе. ќглашивачи настоЉе на томе да се код купаца развиЉе зависност од рекламираних производа и услуга. ќни покушаваЉу да „наваде“ потенциЉалне купце на одреРене производе и услуге, покушаваЉуЮи да од Ьих направе сталне муштериЉе. ”право се на овом месту показуЉе да се може управЪати потребама муштериЉа уз помоЮ страсти. –азуме се, иако Ље последЬа реч из црквеног Љезика коЉи Ље оглашивачима стран, они се Ьиме ипак користе даЉуЮи црквеним поЉмовима своЉ смисао. Ќа Љезику рекламе „искушеЬе, страст и саблазан“ су нешто сЉаЉно, док на Љезику ÷ркве ове речи имаЉу негативно значеЬе: искушеЬе и страст су повезани са великом штетом за човека, па чак и са Ьеговом духовном смрЮу.

÷рквена традициЉа сведочи о осам основних страсти коЉе поробЪаваЉу човека. ѕокушаЮемо укратко да испратимо како страсти учествуЉу у реклами.

ѕрво наведимо стомакоугаРаЬе. ќво Ље слоган освежаваЉуЮих напитака: „”толи своЉу жеР!“ Ўта нуде за гашеЬе жеРи? —латко газирано пиЮе! “олико слатко Ц да га се не можеш напити. ћожеш попити и пола литра, а жеР и даЪе остаЉе. ћуштериЉа купуЉе другу боцу. »ако Ље стомак пун воде, жеР не пролази. —вакодневно православни хришЮанин исповеда грехе, ако се преЉео и опио. Ќаше природне потребе слатка вода из руку пак лоше задовоЪава. ћи се Ьом дословно опиЉамо, Љер она никако не може да угаси нашу жеР Ц напротив, она Ље Љош више распаЪуЉе.

Ќаведимо блуд као други на лествици основних страсти. ћного смо пута у ситуациЉи да нам Ље пред очима полуодевена лепотица коЉа с уживаЬем Љеде чоколаду. ” позадини те слике лажне Ъубавне чежЬе искрсаваЉу речи да Ље то Ц раЉска наслада. Ўта Юе у реклами хране еротска сцена?  ако Ље то повезано Љедно са другим? ѕокушаваЉуЮи да привуку пажЬу слаткокусаца, користе се страшЮу блуда. ћожемо приметити да обични прехрамбени производ претендуЉе на „раЉску насладу“. ÷рквеним Ъудима Ље познато да су се у раЉу јдам и ≈ва наслаРивали општеЬем са “ворцем, тЉ. ќним  о Ље створио таЉ раЉ. “ворци реклама пак комуникациЉу са Ѕогом не сматраЉу жеЪеном радошЮу. ќни пре алудираЉу на ванбиблиЉски мит о грехопаду, будуЮи да управо он има еротску позадину.

 ао треЮу страст навешЮемо среброЪубЪе. £едан од наЉтривиЉалниЉих рекламних трикова Љесте незнатно снижеЬе цене производа. Ќека Ъуди виде да производ не кошта 500 рубаЪа, него 499.  акво ситничареЬе и каква беда! «ар нас нису учили у школи да сабирамо и одузимамо двоцифрене броЉеве и да заокружуЉемо збир? «ар ми видимо само прву цифру 4 и не примеЮуЉемо да за Ьом следи цифра 9 коЉа се заокружуЉе на 10? ѕа ниЉе трговинска организациЉа са толиком прецизношЮу израчунала цену да од нас не би узела ни рубЪу више, веЮ нас примитивно лове на лакомост. —етимо се преварантске песме лисице јлисе и мачка ЅазилиЉа из дечЉег филма:

«а похлепног ти не треба нож:

ѕокажеш му само грош -

» ради са Ьим шта год ’ош!

ƒок на свету има будала,

∆ивети од превара лако Ље нама.

» Ъуде обмаЬуЉу. ” ствари, човек коЉи Ље заслепЪен страшЮу среброЪубЪа и ниЉе такав рачунЯиЉа какав мисли да Љесте . ” потери за многообеЮаваЉуЮим попустима он често купуЉе ствари коЉе му реално нису потребне. ќдреаговавши на примамЪиву рекламу попуста, он добиЉа жеЪени производ „ЉефтиниЉе“, а тек онда сазнаЉе да на Ьему ниЉе било никаквог попуста од 30%. ƒакле, куповина Ље обавЪена по стандардно високоЉ цени производа.

ЌавешЮемо гнев као четврту страст. «а промену обратимо се политичкоЉ реклами Ц роРеноЉ сестри комерциЉалне рекламе. Ќа пример, у данима предизборне кампаЬе неки политичар жели да освоЉи срца бирача и уверава их: „¬еома сам забринут за нашу велику земЪу. Куди заслужуЉу пристоЉне плате и пензиЉе. ¬реме Ље да ставимо тачку на безобразлук! Ќе дозволите себи да направите погрешан избор, Љер наш будуЮи живот зависи од наше политичке воЪе. £а Юу вам обезбедити пристоЉан живот“. ќвде се прорачун заснива на гневу и на болном осеЮаЬу неправде. √нев замагЪуЉе наш вид. Куди веруЉу пропаганди и не примеЮуЉу да Ьихов омиЪени политичар мисли само на себе и на своЉе непосредно окружеЬе, а да се националних интереса дотиче само повремено.

Ќа петом и шестом месту су туга и униниЉе. Ќе морамо дуго тражити пример за то: „ƒосадно вам Ље? ѕретплатите се на 100 телевизиЉских канала. —а нама вам не може досадити!“  ао противтежа униниЉу нуди се изобиЪе забаве. ћеРутим, из неког разлога праЮеЬе забавних програма оставЪа за собом осеЮаЬе празнине у души и неку тежину на срцу. » опет човека преплавЪуЉе униниЉе. «ашто?  ао што слатко газирано пиЮе не може утолити жеР, тако ни забавне емисиЉе не могу победити тугу и униниЉе. »ндустриЉа забаве само користи деловаЬе страсти како би наметнула своЉе услуге, а права (ефикасна) борба против униниЉа одвиЉа се у области аскетизма а не забаве.

—едмо и осмо место заузимаЉу суЉета и гордост. ћи Юемо ове две страсти размотрити заЉедно, иако их Ље могуЮе разликовати.  ако Ьих користе промотери? £едноставно. ѕотрошачима се намеЮу непотребно скупе ствари. ÷ене фирмиране робе су превисоке. Мих не купуЉу због тога што су функционалне и висококвалитетне, веЮ због престижа. »ли, рецимо, гледатеЪкама се кроз пратеЮи текст рекламе парфема поручуЉе: „“и си Ьега вредна!“ «ар да Љедна жена буде вредна бочице модерног парфема? Кудско достоЉанство Ље много веЮе. „овек Ље слика ЅожиЉа, а у неким сегментима и личи на —амог Ѕога. ”право у томе лежи суштинска, изворна вредност човека. јли то не знаЉу и не желе да знаЉу творци комерциЉалног оглашаваЬа. ќни тврде да се Ъудско достоЉанство огледа у коришЮеЬу ароматичне течности, што Ље заиста понижаваЉуЮе. ћеРутим, суЉета човеку не дозвоЪава да доживи то као увреду. Ќапротив, он Ље Љош и поносан на себе Љер Ље по промотивноЉ цени набавио фирмирану ствар.

ѕравославни подвижници су се вековима борили против ових осам страсти. ј шта имамо данас? ” савременом Љезику „стомакоугаРаЬе“ и „блуд“ се сматраЉу застарелим речима. —траст стомакоугаРаЬа се посматра искЪучиво у медицинском контексту: како смршати? ƒо коЉих болести доводи преЉедаЬе? ѕосле сексуалне револуциЉе и децениЉа активног утираЬа породичних вредности тема блуда Ље такоРе постала реликт прошлости. „ак ни ширеЬе неизлечивог смртоносног ј»ƒ—-а ниЉе навело на размишЪаЬе. ѕосле триЉумфалног марша ј»ƒ—-а на планети се не разматраЉу опасности блудног начина живота, веЮ начини „сигурног секса“.

—реброЪубЪе Ље у позициЉи застареле речи. Ўтавише, и страст према стицаЬу су почели сматрати нечим позитивним. ”колико Ьу човек поседуЉе, онда то значи да он има мотивациЉу да напредуЉе у кариЉери. “акоРе, много Юе тога постиЮи сам у животу и Ьегов Юе дом бити испуЬен топлином. »сто се ово може поновити и за гордост и суЉету. ћногим Ъудима су среброЪубЪе, гордост и суЉета добри подстицаЉи за постизаЬе успеха. Кудска среЮа се у Љезику потрошачког друштва схвата као успех (the success). јли, гледаЉуЮи „успешне“ Ъуде и Ьихову увереност да су успели у животу, тешко Ље поверовати да су они заиста среЮни „у петом браку“. — друге стране, Ьихови стални осмеси на лицу су само пи-ар. ’тео не хтео Ц смеЉеш се, Љер то захтева имиЯ успешног човека.

“уга и униниЉе данас постоЉе као проблеми коЉи могу бити решени медицинским средствима: антидепресивима и психотерапиЉом. ћало мисле и нерадо говоре о нездравоЉ зависности од антидепресива и психоаналитичара. ¬ероватно се само према гневу нецрквени Ъуди односе са неким опрезом. ƒобро су нам познате крваве последице наступа беса, а и медиЉи често говоре о „насиЪу у породици“ или убиствима из беса. — друге стране, последЬих децениЉа се у популарноЉ култури Ц музици , филмовима и talk show емисиЉама негуЉе агресивни тон, и то не само агресивани веЮ и депресивни тон... ќднос према страстима човека хришЮанина и човека коЉи ниЉе црквен се много разликуЉе, што уопште ниЉе занемарЪиво. јко човек не схвати какву штету наносе страсти, он не може постати прави хришЮанин. ”осталом, и ’ристос Ље дошао да спасе Ъуде од греха и страсти (уп. ћт. 1, 21).

√реси и страсти... ”кратко смо се упознали са основним страстима, а као „водич кроз страсти“ послужила нам Ље досадна комерциЉална реклама. ќ чему то говори? ћоЮна енергиЉа страсти се користи у рекламном бизнису коЉи Ље данас у процвату. “ако, дакле, у позадини поЉма греха и страсти стоЉи озбиЪна реалност, а не стара измишЪотина. Ќеко се вешто поиграва са туРим страстима, док им неко други лакомислено попушта, а неко се пак и бори са Ьима. —вако бира своЉ пут.

—а руског превела: Ќаташа £ефтиЮ

04 / 06 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0