Srpska

ѕатрологиЉа Ље живи живот ÷ркве

јлексеЉ »ванович —идоров Ље доктор црквене историЉе, професор ћосковске духовне академиЉе и —ретеЬске духовне богословиЉе. –одио се 1944. године а 1975. године Ље завршио историЉски факултет ћосковског ƒржавног ”ниверзитета на катедри за историЉу древног света, и ванредно аспирантуру »нститута за свеопшту историЉу –јЌ. јлексеЉ »ванович —идоров Ље издао десет кЬига меРу коЉима су „ƒела преподобног ћаксима »споведника: Ѕогословски и аскетски трактати“; „ƒела авве ≈вагриЉа: јскетски и богословски трактати“; „Ѕлажени “еодорит  ирски: »сториЉа богоЪубаца“; „ѕредаваЬе из патрологиЉе: ЌицаЬе црквене писмености“ а такоРе више од стотину научних радова.

-јлексеЉ »ванович, реците нам шта Ље то патрологиЉа и када се она поЉавила?

-£а сам о томе писао у свом првом ( и засад Љедином) тому патрологиЉе. ѕатрологиЉа Ље учеЬе о оцима, коЉе се опет, не ограничава само на свете оце, у Ьега обавезно улазе и просто црквени писци. Ѕез тога патрологиЉа не може бити потпуна. јко например не будемо изучавали  лимента јлександриЉског коЉи ниЉе био отац ÷ркве, али коЉи Ље био изразит црквени писац и мислилац, онда неЮемо схватити формираЬе читавог светоотачког богословЪа.

јко Юемо право, патрологиЉа Ље као наука никла у новиЉе време, али не бих хтео да говорим о ЬоЉ само у научном плану, зато што Ље Ьен предмет-жив живот ÷ркве, то Ље истинско светоотачко ѕредаЬе коЉе живи у ÷ркви и коЉе почиЬе одмах после апостола. «ашто изучавамо апостолске мужеве, такве као што Ље »гЬатиЉе Ѕогоносац? «ато што Ље он говорио и учио у духу ѕредаЬа. ћоже се реЮи да су патрологиЉа као наука о оцима и сам живот ÷ркве нераскидиво повезани. Ќе сме се раздеЪивати, као што код нас понекад чине, наука о оцима од живог тока ÷рквеног ѕредаЬа, као нешто страно том ѕредаЬу. “акав приступ по мом мишЪеЬу Љесте погубан за патрологиЉу.

-ѕо чему се патрологиЉа разликуЉе од патристике?

-–аниЉе се сматрало, да патристика изучава само учеЬе отаца а да патрологиЉа у себе укЪучуЉе три главна елемента: живот отаца, Ьихова дела и богословЪе. јли у садашЬе време та два поЉма практично замеЬуЉу Љедан другог. ћени се више свиРа реч патрологиЉа, али то Ље веЮ моЉе лично мишЪеЬе.

-јлексеЉу »вановичу, коЉи периоди се издваЉаЉу при изучаваЬу светоотачке писмености?

-“у периодизациЉу Ља обично правим на почетку увода у патрологиЉу. ќбавезно хоЮу да упозорим да патрологиЉа нема горЬе границе па су стога данас у духовним школама почели да изучаваЉу руску и уопште словенску патрологиЉу коЉа непрестано као да „одмиче“ ту горЬу границу, Љер наша ѕравославна ÷рква увек раРа нове и нове оце. Ќа реду Ље, мислим, изучаваЬе „новогрчке патрологиЉе“.

Ћично Ља се занимам класичном патрологиЉом, коЉа обухвата огромну епоху од краЉа I века и завршава се на грчком истоку са пропашЮу ¬изантиЉе. ”нутар те огромне епохе постоЉе конкретниЉи периоди, иако сличну периодизациЉу ниЉе увек могуЮе означити са потпуном ЉасношЮу. “радиционално, увек се издваЉа доникеЉски период, затим „златни век“ светоотачке писмености. ” златном веку се поЉавЪуЉу неколико посебних праваца: например кападокиЉски оци, „новоалександриЉци“ (светитеЪи јтанасиЉе ¬елики и  ирило јлександриЉски), оци и црквени писци јнтиохиЉске школе, латински оци и црквени писци. ѕоЉавЪуЉе се и сириЉска патрологиЉа јфраат ѕерсиЉски ћудрац, свети £ефрем —ирин. Ќо после „златног века“ почиЬе тешко опредеЪен период Ц до почетка иконоборства: он обухвата два и по века. ѕосле Ьега, односно после преподобног £ована ƒамаскина, почиЬе веЮ византиЉска патрологиЉа коЉа Ље имала ред своЉеобразних црта али она Ље засад маЬе изучена у пореРеЬу са претходним периодима.

- ада се предмет „ѕатрологиЉа“ поЉавио у реду предмета коЉи се предаЉу у духовним школама?

- од нас се таЉ предмет поЉавио почетком XIX века и Ьегово поЉавЪиваЬе по моме мишЪеЬу Ље у потпуности исправно. јко се изучава црквено предаЬе, како Ље могуЮе не изучавати патрологиЉу у духовним школама?

- олико година студенти богословиЉе изучаваЉу патрологиЉу?

-” богословиЉи патрологиЉа се изучава три године.

-ќд чега полазите лично ¬и, када правите програм предмета?

-—вако одеЪеЬе Ље увек стваралаштво. –аниЉе сам сматрао, да Ље довоЪно написати кЬигу и дати студентима да читаЉу. јли како се показало, сама кЬига Ље недовоЪна. ƒешава се да студенти или не читаЉу уЯбенике или их летимично прегледаваЉу, те стога материЉал или до Ьих не долази или га усваЉаЉу веома површно. ѕоред свега осталог, то што Ље написано у кЬизи, доживЪава се другачиЉе него изговорена реч. Ќекада говоре: „«ашто су нам уствари и потребне лекциЉе?“ £едно време сам и Ља приближно тако размишЪао а после сам схватио да су жива реч и кЬига у потпуности различите ствари. ” томе што пружа професор, увек присуствуЉе, природно, одреРени информативни материЉал, али не ради се толико о информациЉи колико о томе како професор одабира материЉал и како га уграРуЉе. ќвде се и проЉавЪуЉе стваралаштво професора коЉе зависи од Ьегових личних мишЪеЬа, духовног искуства и чак културних и естетичких симпатиЉа. ¬еома Ље важно успоставЪаЬе живе везе са учионицом. ѕронаЮи тачку додириваЬа од првих часова, обично Ље тешко али се после односи обично изграРуЉу и веЮ тада се изграРуЉе линиЉа предаваЬа на посебном одеЪеЬу. Ќаравно постоЉи одреРени програм и професор Ља дужан да му следи. јли у ту „матрицу“ могуЮе Ље укЪучити различите компоненте у чему се и проЉавЪуЉе стваралачки приступ сваког професора. ”век треба памтити Љедну просту ствар: педагог ниЉе компЉутер коЉи даЉе информациЉе а онда учите. —вака лекциЉа Љесте синергиЉа измеРу професора и студената. » од задЬих у многоме зависи успех професора.

- олико дуго ¬и изучавате светоотачко наслеРе?

-ќд тада, од када сам дошао у ÷ркву а то Ље око тридесет година.

-јлексеЉу »вановичу, читаоци саЉта би хтели да сазнаЉу нешто више о вашим научним радовима.

-Ќаписао сам десет кЬига и више од стотину чланака. ” основи су то преводи и коментари. “аЉ таленат сам открио у потпуности неочекивано, с обзиром да нисам филолог у буквалном смислу те речи. јли, превод светих отаца Ље одмах за мене постао не само главна преокупациЉа моЉих научних интереса, него Ље започео истовремено са процесом оцрковЪаваЬа. Ќа жалост, времена за те преводе никада ниЉе било доста и Љош га недостаЉе. £едно само могу реЮи: моЉе наЉблажениЉе стаЬе Љесте радити над преводима текстова светих отаца, тачниЉе општити са Ьима. £ер они су живи и моЉи духовни наставници.

-¬и савршено владате старогрчким Љезиком. √де сте га научили? ƒа ли сте ¬и рачунали на то да Юе он добро доЮи при преводу светих отаца?

-—авршено владати старогрчким Љезиком Ље немогуЮе, Љер Ље то мртав Љезик. ѕросто, што више преводиш боЪе се обраРуЉу одреРене навике; када често радиш са грчким текстом, ничу одреРени стереотипи прилаза ка Ьему. јли поновиЮу Љош Љеданпут, Ља нисам филолог и постоЉе много боЪе надарениЉи филолози коЉи су много професионалниЉи од мене. «а мене филологиЉа Ље увек била и остаЉе само инструмент. ” своЉе време Ља сам завршио ћосковски ƒржавни ”ниверзитет, катедру историЉе древног света и катедру древних Љезика и они су увек тесно сараРивали. —матрало се да Ље историчар обавезан да влада и Љезичким инструментима. јли тако, као филолог, историчар не може владати Љезицима.

ќпет Ља себе не могу назвати ни историчарем у узком смислу те речи. ” универзитетскоЉ доби и после Ье, Ља сам увек тежио ка изучаваЬу античке философиЉе: ѕлатона, ѕлотина и неоплатонизма. ƒо доласка у ÷ркву тиме сам се занимао веома активно, такоРе као и гностицизмом. ѕриродно, у совЉетско време ме нико ниЉе могао научити преводима светих отаца. јндреЉ „еславович  азаржевски, код кога сам ишао на лекциЉе, предавао Ље чисто филолошку дисциплину - Љезик Ќовог «авета и приликом предаваЬа он се старао да избегава директне „религиозне асоциЉациЉе“ ( за то су просто могли истерати са универзитета). ћорао сам бити самоук. £а се и до данас учим, Љер сваки свети отац чиЉа дела проучавам, захтева непрестано, удубЪено „улажеЬе“ у Ьега. ќбично преводим два до три текста и сваки аутор постаЉе за мене учитеЪ. »мам 65 година и искрено признаЉем, да све до данас непрестано учим.

Ўто се тиче светоотачких текстова, Ьих Ље практично немогуЮе превести, Љер се као по правилу добиЉа више или маЬе адекватно препричаваЬе тих текстова. ”беРен сам да Ље сваки превод - само превод. ќн никада нема статус „прве свежине“ због предаваЬа садржаЉа средствима другог Љезика. јли такво предаваЬе приморава преводиоца да схвати аутора и за мене то Ље оно основно. —хватити не само интелектом, умом него Ље главно срцем. —тога сам Ља дубоко уверен, да свете оце може преводити само црквени човек. јко Ље он нецрквен, он просто неЮе схватити о чему се ради, чак и да Ље наЉсЉаЉниЉи филолог.

-Ўта ¬и мислите, да ли Ље студенту богословиЉе потребно да зна старогрчки Љезик ради изучаваЬа патрологиЉе?

-” краЉЬоЉ мери Ље пожеЪно. јли знаЉуЮи обавезе тих ученика, у томе видим неку одабраност. √рчки треба почети изучавати раниЉе. ј затим, шта Ље то изучавати Љезик? £език Ље труд, те Ље стога и плод таквог труда, то Љест знаЬе новог Љезика увек корисно, ако оно служи прославЪеЬу Ѕога а не личном славоЪубЪу и гордости.

”опште, што више Љезика знаш тим више ти схватЪив постаЉе роРени Љезик, зато што при изучаваЬу страног Љезика почиЬеш да схваташ и да цениш своЉ сопствени Љезик. —тога сам Ља увек проЉавЪивао инициЉативу да студенти наших духовних школа изучаваЉу древне Љезике, грчки и латински, али реални резултати тог изучаваЬа оставЪаЉу да се надамо на боЪе.

”осталом, требало би себи признати ту несумЬиву чиЬеницу да Ље дубоко изучаваЬе страних Љезика веЮини студената богословиЉе непотребно, Љер код нас ниЉе Љезички факултет. ќвде Ље потребан нормални минимум, коЉи Ље потребан за опште развиЉаЬе. јли мислим да Ље корисно стварати мале Љезичке групе (па макар и од Љедног, два студента) на сваком одеЪеЬу ради оних коЉи желе да дубЪе изучаваЉу древне и нове Љезике.

- акве тенденциЉе постоЉе у изучаваЬу патрологиЉе на «ападу и у –усиЉи? ƒа ли постоЉе некакве методолошке особености?

-£а би на други начин формулисао питаЬе. £ер «апад Ље веома хетероген а мимо свега осталог он се катастрофално дехристиЉанизуЉе. ѕостоЉи «апад католички и протестантски, а оце ÷ркве изучаваЉу и католици и протестанти. ќце изучаваЉу чак нерелигиозни Ъуди, односно неверуЉуЮи.  ао и у –усиЉи, ка стваралаштву светих отаца се обраЮаЉу у специфичноЉ перспективи и философиЉи. јли ако говоримо о патрологиЉи, онда наравно, ми у –усиЉи смо много обавезни ономе што се ради на «ападу. » Ља лично сам захвалан католичким научницима коЉи издаЉу текстове светих отаца а ми се користимо Ьиховим делима. “акоРе, користимо се и плодовима протестантских научника, например, требало би напоменути Ьихове радове на изучаваЬу ћакариЉа ≈гипатског.

Ќо, ако посматрамо патрологиЉу (не патристику) као посебну дисциплину, онда се овде у првом реду подразумева црквеност, коЉа се ЉавЪа по мом мишЪеЬу као основни критериЉум у приступу ка светоотачким делима. ≈то, на пример на «ападу изучаваЉу светитеЪа √ригориЉа ѕаламу.  атолици га доживЪаваЉу различито у зависности од своЉих убеРеЬа и погледа, чиЉе колебаЬе бива веома значаЉно: Љедни научници га готово симпатишу а други у Ьему виде католичкоЉ традициЉи стран елемент. » код нас такоРе научници га понекад доживЪаваЉу као неки интелектуални систем коЉе акцентуЉе пажЬу првенствено на разликоваЬе суштине и енергиЉа у Ѕогу. јли овде треба схватати, да при свим проблемима у изучаваЬу дела √ригориЉа ѕаламе за нас Ље наЉважниЉи постулат - схватаЬе тога да Ље он свети отац. “аЉ светитеЪ Љесте неотуРива своЉина црквеног ѕредаЬа, и он Ље виши од сваког истраживача коЉи може да пронаРе неке неповоЪне ситуациЉе у ЬеговоЉ аргументациЉи или Љош некакве недостатке. » он Ље виши само због силе те Љедне чиЬенице да Ље он свети отац.

јко полазимо од светости при изучаваЬу светоотачког наслеРа онда Ље то наш главни и разликуЉуЮи принцип православног приступа ка светоотачком наслеРу. «а католике √ригориЉе ѕалама Ље само Љедан од византиЉских писаца, он за Ьих ниЉе свети отац и они га као таквог не признаЉу, а за нас он Ље Љедна од главних карика светоотачког ѕредаЬа. » када говоре о неком „паламизу“, Ља увек иступам и иступаЮу против тог неадекватног термина. ’аЉде да тада и учеЬе преподобног ћаксима »споведника назовемо „максимизмом“ и да га изучавамо као „максимизам“. —ветог оца самим тим издваЉаЉу из контекста светоотачког ѕредаЬа у коЉем се он налази. ” ствари о томе су писали и владика ¬асилиЉе ( ривошеин) и ¬ладимир ЌиколаЉевич Ћоски и отац √еоргиЉе ‘лоровски. —ви они су прелепо осеЮали живу везу светитеЪа √ригориЉа ѕаламе са светоотачким ѕредаЬем.

-” чему се по вашем мишЪеЬу, састоЉи сложеност изучаваЬа светоотачког наслеРа за савремене студенте богословиЉа? ƒа ли Ље могуЮе издвоЉити дела наЉтежа за схватаЬе?

-ќвде Ље потребно схватати и осеЮати контекст. ѕокушаЉте само онако прочитати дела, например, светитеЪа £ована «латоустог, конкретно „Ѕеседе на £еванРеЪа од ћатеЉа“.  роз неко време готово сваком студенту Юе постати досадно а заЉедно са досадом Юе доЮи и умор: то Ље другачиЉи Љезик, друго схватаЬе света и културе, а логично и култура изражаваЬа Ље другачиЉа. ƒа би светитеЪ £ован «латоусти постао близак и схватЪив, потребно Ље учинити унутрашЬи подвиг и та потреба за подвигом Ље необходан услов приликом читаЬа сваког светог оца. “о Ље оно, што Ља називам своЉеврсном аскезом, односно превлаРиваЬе наше духовне леЬости а Ъуди како Ље познато, не воле да Ље увек савлаРуЉу и да прилажу напоре. “аква аскеза предлаже, наравно, да своЉ живот треба градити како уче ќци. —тога ту обично ничу потешкоЮе.

-–еците нам, дела коЉих отаца су ¬ам наЉближа?

-ћогао бих реЮи да Ље то светитеЪ јтанасиЉе: Ьегова „–еч о оваплоЮеЬу Ѕога Ћогоса“ ниЉе проста класика него Ље на моЉ поглед, ремек дело. »ли „житиЉе преподобног јнтониЉа“ од истог светитеЪа. ”опште код сваког ќца постоЉе нека дела, коЉа су мени посебно драга. ”змите преподобног ћаксима. Ќека Ьегова дела су ушла у „ƒобротоЪубЪе“, односно у антологиЉу светоотачке аскетике, например „√лаве о Ъубави“ где се даЉе концентрисан израз духовног искуства тог великог подвижника и не маЬе великог православног мислиоца. ћени Љош искрено задовоЪство причиЬава читаЬе таквих кристално чистих дела као што Ље например „ƒревни патерик“. јли проблем за мене се састоЉи у томе, што Ља непрестано осеЮам у себи одсуство равноправног духовновог искуства коЉе би ми дозволило да у пуноЮи доживим светоотачка дела.

†††††††††† -ƒа ли су данас актуелна питаЬа, коЉа су свети оци разматрали у епохи раног хришЮанства?

-Ќаравно! £ош у младости Ља сам дошао до закЪучка да мисли коЉе ми изговарамо и коЉе нам се чине оригиналне, у ствари су постоЉале и биле изречене раниЉе у нешто другачиЉим формама. ¬ероватно Ље могуЮе реЮи, да истински принципиЉалних питаЬа као и одговора на Ьих нема пуно. £ер за православног хришЮанина коЉа су питаЬа главна? ѕрво и наЉважниЉе питаЬе Ље како се спасити? » свети оци на Ьега одговараЉу и Ьихови одговори су такоРе за нас актуелни као што су они били актуелни и много векова пре.

ѕонекад говоре, да свети оци нису увек поставЪали питаЬа например социЉалног служеЬа. јли шта Ље то социЉално служеЬе? “о Ље проЉавЪиваЬе наше вере, Љер вера без дела Ље мртва. —тога се социЉално служеЬе представЪа као Љедно од другостепених момената главног питаЬа: како се спасити? јко се стараш да оствариш то спасеЬе, помажуЮи Ъудима, лечиш болесне или идеш у обилазак затвореницима онда на таЉ начин ти се стремиш ка циЪу хришЮанског житиЉа. » при томе би увек требало памтити, да Ље достизаЬе тог циЪа немогуЮе без приоритета унутрашЬег над споЪашним. ј унутрашЬе Ље молитвени подвиг, духовно узрастаЬе и задобиЉаЬе ƒуха —ветога. Ѕез Ьих Ље незамисливо никакво социЉално служеЬе и остало споЪашЬе деловаЬе. “о Ље аксиома православног живота.

-«ашто свештенослужитеЪи данас апелуЉу на ауторитет отаца XX века а не на древне оце?

-ЌиЉе увек тако. Ћично Ља често слушам како се свештеници у проповедима позиваЉу на оце из далеке црквене прошлости. ј како Юемо без тога? £ер ÷рква живи у вечности. » светитеЪ »гЬатиЉе ЅрЉанчанинов, као и праведни £ован  ронштадски су заЉедно са преподобним ћаксимом »споведником наши савременици. јли не савременици у том смислу да они живе са нама у Љедном времену, него у том што они живе у вечности ка коЉоЉ ми непрестано стремимо да се сЉединимо. ћогуЮе Ље да данашЬи свештеници чешЮе апелуЉу на духовне писце XIX и XX века, стога што оци тог времена говоре схватЪивиЉим за нас Љезиком. ќпет понавЪам да сам Ља сретао много свештеника коЉи се непрестано позиваЉу и на светитеЪа £ована «латоустог и на светитеЪа ¬асилиЉа ¬еликог и тако даЪе. —тога не бих рекао да се они обраЮаЉу само ка оцима XX века.

-—туденти из патрологиЉе пишу одеЪенске и дипломске радове. ƒа ли при томе студенти богословиЉе доносе закЪучке коЉе Ље могуЮе оценити као потребне и занимЪиве?

-Ќаравно да доносе. ѕостоЉи низ радова коЉи за саме студенте постаЉу животно потребни и занимЪиви, зато што се одЉедном отвараЉу такви слоЉеви посматраЬа света о коЉима су они размишЪали или површно или у потпуности у погрешном правцу. ѕостоЉе наравно и радови без стварне садржине, али постоЉе и веома озбиЪни радови.

-ѕознато Ље да патрологиЉа такоРе улази у наставни план ƒуховне јкадемиЉе. „име се принципиЉално разликуЉу академски курсови од оних из богословиЉа?

-£а предаЉем и у богословиЉи и у академиЉи услед чега се израдио овакав принцип: у академиЉи обухватати те слоЉеве светоотачке писмености и богословЪа коЉи се у богословиЉи не изучаваЉу. јли на жалост, овде ниче Љедна специфична околност: у јкадемиЉу долазе Ъуди из различитих богословиЉа, где се патрологиЉа предаЉе такоРе на различите начине. »ако постоЉи и општи курс, ипак много зависи од локалних услова, професора и тако даЪе. ѕонекад то, што изучаваЉу например у ћосковскоЉ или —ретеЬскоЉ богословиЉи, у другим местима бива непознато. —тога професор у јкадемиЉи стоЉи пред сложеним проблемом: да ли да предаЉе материЉал коЉи Ље у принципу требао да буде обраРен у богословиЉи или не треба.

ѕо мом мишЪеЬу, у јкадемиЉи би требало да се предаЉу у приципу посебни курсеви, односно да се расматраЉу некакви посебни делови, например постаЉаЬе монашке писмености „златног века“ или црквени писци VI века и предавати по тим деловима подробниЉе и дубЪе. ” јкадемиЉи би требала бити специЉализациЉа. јли сада Ље степен припреме студената из различитих богословиЉа различит и то изазива потешкоЮе. —тога би професор све време морао да осцилира измеРу специЉалног курса и општих тема. ≈во Ља вам например предаЉем о светом ƒионисиЉу јлександриЉском а долазе студенти из неке удаЪене богословиЉе коЉи о Ьему нису ништа чули. » онда би требало понавЪати све то.

ќсим тога, обично се заборавЪа, да Ље припрема лекциЉа веома обиман процес, коЉи одузима неколико година, а поготово припрема посебних курсева.  од нас се залагаЬе професора оцеЬуЉе по веома примитивноЉ шеми: по броЉу часова, а ти часови су само мали врх огромног леденог брега читавог рада професора. ”ствари, могу реЮи, да се Ља увек старам да поновим за себе и обновим веЮ преРени курс а то такоРе захтева одреРено време.

-ƒа ли се патрологиЉа предаЉе на државним универзитетима?

- олико Ља знам, на државним универзитетима патристика се предаЉе као историЉа хришЮанске писмености или као део историЉе философиЉе.

-ƒа ли студенти богословиЉа данас располажу са квалитетним уЯбеницима из патрологиЉе?

-ѕостоЉи велики броЉ лекциЉа. ѕознат Ље општи преглед „”вод у светоотачко богословЪе“ оца £ована ћаЉендорфа. Ќедавно се код нас поЉавила кЬига искушеника ¬севолода (‘илипЉева) „ѕут светих отаца: ѕатрологиЉа“. ¬еома су корисне кЬиге  онстантина £ефимовича —курата. ЌаЉфундаменталниЉи Ље уЯбеник Ќ.».—агарди „ЋекциЉе из патрологиЉе“. Ќо велика провалиЉа са тачке гледишта разраРених уЯбеника се назире у разделу црквене писмености и богословЪа периода после „златног века“ у ¬изантиЉи. ќвде би веЮ требало припремати посебан уЯбеник (или Љош боЪе - лекциЉе).

-¬и често упозоравате студенте богословиЉа због коришЮеЬа несавесно преведених светоотачких текстова. ј чиЉе преводилачке радове ви сматрате успешним и адекватним?

- олико сам схватио ради се о савременим преводиоцима? ќпет понавЪам да Ље сваки превод само превод. —ваки преводилац, воЪно или невоЪно прави грешке. Ќема таквих преводилаца коЉи никада не чине грешке и то Ље повезано са многим чисто субЉективним стварима.

ЌесумЬиво Ље да постоЉе добри преводиоци.  од нас Ља могу издвоЉити јлексеЉа √еоргиЉевича ƒунаЉева, коЉи као филолог веома добро преводи.  онкретно, поново пронаРена дела преподобног ћакариЉа ≈гипатског код Ьега уопште нису лоше преведена. јли на жалост, Ьегови ставови на светоотачко наслеРе су дубоко, по мом мишЪеЬу, некоректни. » овде ниче питаЬе: шта Ље то добар превод?

ѕревод то Ље или чисто предаваЬе оригинала са чисто филолошке тачке гледишта, или Ље то ипак сагледаваЬе дубЪих слоЉева. £а често радим са старим преводима и они ми се више свиРаЉу него неки нови преводи без обзира на то што Ље тамо грешака такоРе доста. јли код Ьих постоЉи култура превода коЉа Ље тесно повезана не само са културом Љезика него и са културом црквеног погледа на свет. —ветоотачки текст то су текстови ’омера или Ўекспира коЉи су се више пута преводили при чему их Ље сваки преводилац саопштавао на своЉ начин. ÷рквени преводи то Ље оно што живи и ради у саборноЉ свести ÷ркве. » стари преводи дела светих отаца се разликуЉу од нових због тога што у Ьима присуствуЉе дубока црквена култура. ѕо степену те културе данашЬе поколеЬе преводилаца не може се поредити са Ьима. Ћично Ља сам 30 година у ÷ркви и свом своЉом душом осеЮам, колико Ље дуг и мукотрпан пут усвоЉеЬа црквеног Љезика и црквеног виРеЬа постоЉаЬа. ” старим преводима постоЉе и грешке и пропусти, али они у себи носе задивЪуЉуЮу чар црквене лепоте. ћени се чини да савремени преводи понекад пате од површности, равног сагледаваЬа и не подижу духовне дубине слоЉева оригинала.

-јлексеЉ »ванович, какви су ваши планови за будуЮност? ƒа ли би хтели да остварите превод неког светоотачког дела?

-ѕланови за будуЮност то Ље веЮ како √оспод да, али ипак Ља сам веЮ практично завршио „ѕитаЬа и одговоре ка “аласиЉу“ преподобног ћаксима »споведника и хтео бих да издам потпуни текст тог превода чиЉи Ље први део био издаван пре готово 20 година. —ада Юу радити над тиме. ј за даЪе се планира издаЬе дела светитеЪа “еолипта ‘иладелфиЉског чиЉи Ље превод такоРе при краЉу. £а се надам да Юу са ЅожиЉом помоЮи да га завршим. Ќадам се да Юе ми Ѕог дати времена и снаге ради тога а Ьих обично увек недостаЉе. ј тако би хтео Љош много шта да преведем!

-ѕо чему су занимЪиви ти преводи, на коЉима радите?

-„ѕитаЬа и одговори ка “аласиЉу“ преподобног ћаксима »споведника су занимЪиви због тога што Ље дати рад своЉеврсни „виши пример“ светоотачког богословЪа и аскетике. “о Ље жива синтеза духовног искуства и виског богословЪа. —тога предстоЉи проницати у дубину сложене мисли преподобног оца, у Ьегов сложени Љезик - одавде се измеРу осталог и раРаЉу моЉи коментари. «ато што мени некада ниЉе Љасно, шта таЉ отац има у виду. £а покушавам да обЉасним за мене непозната места и да им наРем светоотачке паралеле. “ако се поЉавЪуЉу коментари коЉи како се мени чини могу бити корисни и за друге, поготово за темеЪне читаоце.  ао последица тога Ља веома споро преводим. ѕроблеми настаЉу и тада, када при схватаЬу смисла грчког текста Ља никако не могу да га поставим на руски Љезик. —тога се мораЉу сеЮи фразе и смишЪати некакве уметци да би то адекватно звучало на руском. Ќо, само по себи то дело Љесте стварно Љедно од врхова светоотачке мисли.

—ветитеЪ “еолипт Ље занимЪив због тога што Ље он учитеЪ светитеЪа √ригориЉа ѕаламе и значаЉан исихаста коЉи Ље код нас познат само по некоректном преводу само Љедног дела у „ƒобротоЪубЪу“. ” XX веку су пронашли нови рукопис коЉи садржи више од 20 дела овог светитеЪа. £а сам почео превод са моЉим бившим студентом, сада Ље он веЮ отац јлександар ѕржегорлински. ’тели смо да га брзо издамо, али Ље испало тако да дорада превода захтева много времена коЉега као и увек недостаЉе.

—ветитеЪ “еолипт ‘иладелфиЉски Ље Љединствен аутор. ќн показуЉе да се исихазам ЉавЪа не само као спор о суштини и енергиЉама у Ѕогу, колико као Љединствено духовно искуство коЉе Ље изграРено од многих поколеЬа православних подвижника. —ам светитеЪ “еолипт се ниЉе дотицао поменутих спорова али Ьегова дела проЉавЪуЉу дубоку основу читавог исихазма као првенствено унутрашЬег делаЬа. Ѕез светитеЪа “еолипта несхватЪива Ље читава традициЉа православне духовности у Ьеним наЉбоЪим изразима.

ѕоред осталог, мени Ље веома занимЪиво да се занимам преподобним јнастасиЉем —инаитом, неке преводе коЉега сам веЮ обЉавЪивао. —ада се занимам Ьеговим уникалним делом коЉе се зове „ѕитаЬа и одговори“. ѕланова Ље много а коЉи Юе се од Ьих остварити Цзна само Ѕог.

-Ўта ¬и мислите, са каквим знаЬима би требао да располаже студент богословиЉе коЉи Ље прошао све курсеве патрологиЉе?

-ѕожеЪно би било да се има што веЮе знаЬе, али носити превелико бреме често зна да буде тешко.  ада седаш у авион, могуЮе Ље са собом понети само одреРени броЉ килограма да не би било претоварености. “ако би и у пртЪаг студента богословиЉе требало ставити одреРену количину знаЬа. Ѕило би добро када би они барем приближно знали ко Ље био оваЉ или онаЉ отац ÷ркве, када Ље он живео.

Ќапример, ми на ЋитургиЉи непрестано спомиЬемо велике васеЪенске учитеЪе. ј ко Ље светитеЪ ¬асилиЉе ¬елики? £ер он Ље био жив човек, проживео Ље кратак али богат и светао живот, писао Ље дела од коЉих многа изненаРуЉу задивЪуЉуЮом свежином благодатне мисли у коЉима се одразио Ьегов непоновЪиви, духовни лик. » таЉ лик се разликовао од истог лика Ьеговог друга светитеЪа √ригориЉа Ѕогослова. » код студента богословиЉе, по мом мишЪеЬу, би требало да остане у души виРеЬе духовног лика Љедног или другог оца ÷ркве коЉи као да Ље „икона“ унутар наше душе.

” закЪучку бих хтео да изразим жеЪу да студенти богословиЉе читаЉу и саме свете оце и радове о светим оцима. Ѕез таквог читаЬа немогуЮе Ље задобиЉаЬе пуноЮе духовног искуства и знаЬа.

—а руског превео: чтец ƒеЉан АуричиЮ

24 / 07 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0