Srpska

—вете Jeфимиjа и ќлга

” име ќца и —ина и —ветог ƒуха!

—лушаЉуЮи црквене песме у коЉима се прославЪаЉу угодници ЅожиЉи, обично чуЉемо мушка имена. јли, ево, данас се празнуЉе помен два ЅожиЉа угодника, тачниЉе, угоднице Ц оба света имена коЉа се данас прославЪаЉу су женска.

—вета великомученица £ефимиЉа и света блажена кнегиЬа ќлга Ц обе су назване Љош по Љедним именом: света £ефимиЉа се назива Ђ—вехвалном ї, а свету ќлгу су Љош савременици звали ЂнаЉмудриЉом меРу женамаї.

—вета £ефимиЉа Ље мученички пострадала током гоЬеЬа хришЮана за време ƒиоклециЉана, и Ьеног страдаЬа и смрти се сеЮамо 16. септембра. ј данас се Ьен помен празнуЉе поводом Љедног чуда, коЉе се догодило за време „етвртог васеЪенског cабора. „етврти васеЪенски cабор Ље требало да разреши ко Ље у праву Ц они коЉи веруЉу да Ље ’ристос био Ѕог и „овек, Ѕогочовек, или они коЉи тврде да Ље Ѕожанство у ’ристу потпуно прогутало Ъудскост, тако да су чак и Мегова страдаЬа била само привидна.

 ада су представници православних, на челу са светим јнатолиЉем ÷ариградским и £увеналиЉем £ерусалимским, многим аргументима из —ветог ѕисма и ѕредаЬа доказали да ’ристос Љесте Ѕогочовек, онда су, желеЮи да добиЉу Љош и нарочиту ЅожиЉу потврду где Ље права вера, написали два исповедаЬа вере Ц православно и монофизитско. ќба су била положена у гроб с моштима св. £ефимиЉе, коЉе су се налазиле у том храму у ком су се одигравала заседаЬа „етвртог васеЪенског —абора. √роб Ље био затворен, храм закЪучан, тако да у Ьега нико ниЉе могао уЮи, а када су кроз три дана откЪучали храм и отворили гроб, православно исповедаЬе Ље лежало на грудима св. £ефимиЉе, а монофизитско под Ьеним ногама, изгледало Ље као да га гази. ѕосле тако Љасног ЅожиЉег указаЬа, дефинитивно Ље утврРено оно што и ми данас исповедамо: да ’ристос Љесте Ѕогочовек, а монофизитска вера Ље била осуРена. —в. £ефимиЉу су тада назвали Ђпотврдом светих отацаї [видети кондак светоЉ мученици £ефимиЉи], ЂутврРеЬем православне вереї.

ѕрошло Ље неколико стотина година од овог чуда. ѕримила Ље хришЮанство велика руска кнегиЬа ќлга, добивши на крштеЬу име £елена. ќна Ље желела да крсти читаву –усиЉу, многи су и следили Ьен пример, али да у потпуности оствари своЉу жеЪу ниЉе успела, и чак Ље и Ьен син, сурови —вЉатослав, остао паганин. јли Ьен унук ¬ладимир Ље решио да промени веру.  ада Ље он почео да се приклаЬа ѕравославЪу, сазвао Ље своЉе боЪаре и воЉводе на састанак. ѕошто су изнети многи аргументи у корист примаЬа ѕравославЪа из ÷ариграда, боЪари су рекли: Ђƒа та вера ниЉе добра, не би Ље примила наЉмудриЉа од жена ќлгаї. “аЉ аргумент Ље био толико убедЪив, да Ље питаЬе о примаЬу вере било решено. ќно што ќлга ниЉе могла да учини за живота, учинила Ље после смрти. —помен на Ьу као светитеЪку почео Ље да се прославЪа по целоЉ –усиЉи на дан Ьене смрти, 11. Љула, заЉедно са св. £ефимиЉом, чиЉе су мошти пренесене из ’алкидона у ÷ариград.

ѕрошла су столеЮа. »новерци су заузели ÷ариград, и ћосква Ље постала престоница ѕравославЪа.  ао у част тога, по ЅожиЉем благовоЪеЬу, у ћоскву Ље за време цара ћихаила ‘Љодоровича, коЉи Ље, узгред буди речено, роРен баш на данашЬи дан, пренесен нешивени хитон ’ристов. Ќекада Ље ƒруги –им Ц ÷ариград Ц имао као заштиту наЉдрагоцениЉе светиЬе Ц ризу и поЉас Ѕогоматере. ѕознато Ље да су се и први руски кнезови-хришЮани, јсколд и ƒир, крстили пошто су на себи искусили чудо током похода на ÷ариград: када Ље патриЉарх испустио у море ризу ЅогомаЉке, подигла се страшна бура, коЉа Ље бацала руске бродове, и избачени на обалу, руске воЉводе и воЉници су се крштавали, задивЪени овим чудом. ј, ево, у ћоскву Ље пренета не риза ЅогомаЉке, веЮ нешивени хитон —амог √оспода »суса ’риста.

“реЮи –им Ље стао на чело свих православних народа, почео да ослобаРа православни »сток од иновераца, и чинило се да Ље близу потпуно окончаЬе Ьихове владавине. јли у одлучуЉуЮем тренутку сама –усиЉа Ље потпала под Љош страшниЉе ропство комунизма. ” поробЪеном ƒругом –иму ( онстантинопоЪу) ако и не смеЉу да организуЉу литиЉе и уопште да отворено изражаваЉу знакове поштоваЬа православне вере, могу макар у своЉим храмовима да несметано узносе славословЪа и молитве Ѕогу, чак и молитве за благоверне цареве, пошто √рци нису меЬали текстове молитава коЉе садрже такве прозбе.

Ќа данашЬи дан, на средину храма ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе Ље поставЪен ковчег с моштима св. £ефимиЉе, са словенским натписом да Ље ковчег оваЉ Ц дар митрополита петербуршког јнтониЉа. ќваЉ натпис као да сведочи да и руски народ своЉим молитвама невидЪиво стоЉи пред моштима св. £ефимиЉе. ј тамо, где се налазе мошти св. ќлге, отимаЉу се храмови и претвараЉу у биоскопе, музеЉе и позоришта; у преостале храмове, уз подршку власти, увлаче се живоцрквеЬаци и самосвeти [припадници расколничких секти у –усиЉи и ”краЉини, прим.прев]. » душу и тело хоЮе да пороби безбожна власт, контролишуЮи чак и оно што се ради у црквама. јли чуда коЉа су се догодила после смрти св. £ефимиЉе и ќлге даЉу нам наду да оне и данас заступаЉу православне.

«авршимо нашу данашЬу молитву прозбом из кондака св. £ефимиЉи:

Ђ» сада, као што си некада Љереси, неприЉатеЪска подметаЬа под ноге православних царева покориї.

ѕревела са руског: ћирjана ћилетиЮ

24 / 07 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0