Srpska

—абор —ветог архангела √аврила код ѕризрена

ѕрославЪена слава манастира —ветих јрхангела

“амо где ѕризренска Ѕистрица пресеца високе стене и отвара пут ка Ўар планини, наслоЬен на стене и обгрЪен бистром реком, у тишини и неком посебном, божанском миру, живи манастир —ветих јрхангела.  ад се пред очима откриЉе и своЉом чудесном лепотом почиЬе да зрачи , у грудима брише црнило и бриге тешког метохиЉског живота. «аборави се на све порушене српске куЮе коЉе се виде са пута ќраховац- ѕризрен, избрише слика, Ќј“ќ бомбама разореног подрума ћетохиЉа вина у ћалоЉ  руши. «аборави се на ѕризрен у коме о древном српском царству Љедва десетак —рба сведочи.

ѕрви пут после низа година, спуштамо се аутом до дрвеног моста на Ѕистрици, и прелазимо на другу страну, где су последЬих дана отклоЬене све жице коЉе Ље  ‘ќ– поставио. Ќа местима где су биле бетонске барикаде, сада нас Ље дочекао широки паркинг, где смо оставили возило.  ѕ—-полицаЉац коЉи чува манастир и контролишпе свакога ко у Ьега улази, овога Љутра ниЉе тражио наша документа. –азвукавши усне у широк осмех само Ље рекао: ,, ƒанас Ље слава!“

ѕодигох очи ка великоЉ стени изнад манастира и остацима тврРаве на ЬоЉ. “о су остаци средЬовековног града у историЉи познатог као  рстац, а у причи старих ѕризренаца као  — каЪаЉа тЉ. девоЉачки град. ќни казуЉу како су за зидаЬе тога града девоЉке носиле камен по камен уз стене, док су Ьихови младиЮи у воЉсци цара ƒушана , бранили земЪу од неприЉатеЪа. ∆убор Ѕистрице ме врати на земЪу и упутих се ка великоЉ капиЉи манастирскоЉ, са осликаним лавовима, данас отвореноЉ за све добронамернике. »за Ье се откри величанствен призор.

ќстаци огромних зидова и темеЪи цркава, конака, трпезариЉа, вековима причаЉу причу о цару ƒушану —илном, ктитору —ветих јрхангела,слави и богатсву лозе ЌемаЬиЮа, успону српске државе, али и о оном осваЉачу коЉи Ље порушио светиЬу после Ьегове смрти и саградио ЯамиЉу у центру ѕризрена, познату данас као —инан пашина ЯамиЉа.“амо унутар зидина, где Ље некада била главна манастирска црква, на импровизованоЉ бини, започела Ље света литургиЉа.

—лужио Ље владика “еодосиЉе уз саслужеЬе 12 свештенослужитеЪа рашко-призренске епархиЉе. —а Љедне и друге стране, краЉ зидина, склаЬаЉуЮи се од сунца коЉе Ље од Љутрос упекло, стаЉали су верници из разних делова  осова и ћетохиЉе, као и расеЪени ѕризренци пристигли аутобусом из разних делова —рбиЉе у организациЉи  ола српских сестара призренских. ”дубЪене у молитву стаЉале су и монахиЬе из Ааковице и √рачанице. —ви су се радовали са игуманом —ветих архангела оцем ћихаЉлом када му Ље владика доделио крст и чин архимандрита, рекавши да Ље ,,отац ћихаЉло био игуман у неколико великих манастира, ал када Ље било наЉтеже, када Ље требало придржати крст овог страдалног народа на  осову и ћетохиЉи, он Ље дошао у ѕризрен и подржао оваЉ народ коЉи Ље остао на овим просторима“.

√овореЮи о архангелу √аврилу коЉи Ље и у —таром и у Ќовом завету доносио само добре вести и постао познат као благовесник, владика Ље рекао да Ље ,, архангел √аврило крепост Ъудима, ЉавЪа се увек када се побожни Ъуди боре са Раволом, са страстима , против неприЉатеЪа, он их крепи да истраЉу у врлини у подвигу на свом уском, и тесном путу, да добиЉу венац од √оспода свога“.†† ћеРу онима коЉи су пришли светом путиру био Ље велики броЉ деце, а са Ьима и мала ћилица АорРевиЮ, Љедино српско дете у ѕризрену. ѕосле освеЮеЬа и резаЬа славских колача, подеЪена Ље нафора окупЪенима.

«астала сам краЉ гроба ÷ара ƒушана и присетила се предаЬа о Ьему и манастиру коЉи Ље у златном периоду броЉао и по стотину монаха. ѕосле рушеЬа манастира монаси су се дуго скривали по пеЮинама и стенама, горе високо, ка Ўар планини, а са собом су носили и део манастирског блага. ѕосле много векова у рушевинама, живот у манастиру Ље оживео последЬих децениЉа 20. века. Ќо наследници злочина из османлиЉског периода нису дали мира монасима и светиЬи. ѕрогонство српског народа 1999. Ље пореметило живот у манастиру, а марта 2004. у другом великом погрому, док Ље  ‘ќ– на силу евакуисао монахе, манастирски конак Ље запаЪен, заЉедно са капелом —ветог владике ЌиколаЉа. ћонаси нису одустали, вратили су се поново, саградили нови конак и капелу посветили —ветом Ћазару четвородневном. —а фреске, са одрубЪеном главом у рукама приказан, Ќовомученик ’аритон, монах архангелски, сведочи о главосечама новога доба. Мега су шиптарски екстремисти киднаповали и мучки убили одрубивши му главу у Љуну 1999. године. »зашла сам из капелице и оставила светитеЪе да у тишини, под светлом кандила, самуЉу молеЮи се за нас, преостале —рбе у ћетохиЉи, и придружила се осталима за трпезом Ъубави у манастирскоЉ порти, коЉу Ље домаЮин архимандрит ћихаЉло припремио. » као и увек на слави, кад се —рби окупе заорила се и песма, стара, призренска о Ўар планини, ѕризрену граду на Ѕистрици, Ўадрвану, цару ƒушану... ѕесма коЉа помаже да се свакодневица заборави и пробуди нада у боЪу будуЮност.

28 / 07 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0