Srpska

ѕрепород црквених звона

ѕроизводЬа звона у –усиЉи доживЪава препород, а град ¬ороЬеж Ље постао Љедан од центара обнавЪаЬа заборавЪене вештине.

«а време успона и пада ———– руска црквена звона су углавном Юутала: била су разбиЉена, извезена из земЪе, заборавЪена по мрачним Юошковима помоЮних црквених зграда. ј пре октобарског преврата у –усиЉи Ље сваке године било изливано и до 2 хиЪаде тона црквених звона. –ади пореРеЬа, наЉвеЮе звоно на свету Ље московско ÷ар-звоно, тешко 200 тона. «начи, да су се у –усиЉи пре револуциЉе изливали само такви гиганти, сваке године би било произведено наЉмаЬе 10 комада!

ƒанас производЬа звона у –усиЉи доживЪава препород. √рад ¬ороЬеж Ље постао Љедан од центара обнавЪаЬа заборавЪене вештине. ¬алериЉ јнисимов, предузимач из ¬ороЬежа, отворио Ље 1989. године ливницу на перифериЉи града и до сада Ље излио преко 20 хиЪада звона.

¬алериЉ има нешто више од 55 година. —воЉу фирму Ље назвао „¬ера“ у част своЉе жене, али и у част главне хришЮанске врлине. “амна дуга коса овог индустриЉалца везана Ље на потиЪку у реп и савиЉена као код монаха, а у бради се веЮ види покоЉа седа. ¬алериЉ се крсти чим угледа неки храм, а у ¬ороЬежу их има много. √овори мирно, али енергично, тешко му Ље упасти у реч. √овор му Ље прошаран црквенословенизмима Ц долази до изражаЉа врста посла: основни наручилац му Ље –уска православна црква.

≈во нас у Ўилову, насеЪу поред ¬ороЬежа, где Ље јнисимов отворио своЉе прво предузеЮе. Ќеколико фабричких хала, зграда управе, топионичке пеЮи, метални калупи, кран гусеничар и Љош Љедан кран, конзолни, украшен рРом „под старе дане“, коЉи шкрипи и завиЉа по шинама као у финалноЉ сцени неког холивудског акционог филма.

„Ўта Ље овде раниЉе било?“, питам га.

„Ѕио Ље песак. —ве сам ово Ља саградио.“

”сред фабричког круга стоЉи огромно бронзано звоно тешко преко 16 тона, што Ље отприлике тежина четири минибуса са све путницима. –адници се прилепили за огромну бронзану куполу као пчеле за мед, и буше, стружу, полираЉу.

„” стара времена Љедан орнамент Ље обраРиван и по пола године, Љер су се трудили да га доведу до савршенства. ј ми хоЮемо све да урадимо за Љедан дан!“, каже јнисимов.  ао да се Ъути што су наручиоци оставили премало времена, али се уствари поноси. «на он да Юе екипа стиЮи све да одради за Љедан дан. ќд пескираЬа Ље сав простор око звона покривен пешчаном прашином. £ош само мало и таЉ део фабрике Юе се претворити у плажу, али такву, на коЉоЉ човеку ниЉе до одмора.

»демо уз степенице према Ьеговом кабинету. Ќа зидовима окачене државне и црквене похвалнице „за усрдан труд“, фотографиЉе са патриЉархом јлексиЉем, сведочанство о посети —ветоЉ земЪи. ѕоред врата засебно Ље окачен патент ƒржавног комитета ———– за проналаске и откриЮа од 28. Љуна 1991. године на индустриЉски модел „горЬи део звона“. “о Ље Љедан од последЬих патената издатих у ———–. Ќедавно Ље јнисимов саградио нову халу и намерава да прошири посао, тЉ. да не излива само звона, него и бродске пропелере. ћакета будуЮе производЬе од „Ћего“ коцкица стоЉи на прозору.

„£еси ли видео стару железничку цистерну у дворишту? “о Юе бити пеЮ. »зливаЮемо и пропелере, и наЉвеЮа звона. ≈во, на пример, ¬иЉетнамци хоЮе да наруче звоно од 250 тона. ЅиЮе наЉвеЮе на свету.“

ѕрве године рада фабрике биле су наЉтеже. ћорало Ље да се почнепрактично од нуле. ЌиЉе било ни искуства, ни знаЬа. “ехнологиЉуизраде звона ¬алериЉ Ље проучавао по кЬижици с почетка 20. века коЉуЉе случаЉно пронашао у ЋеЬиновоЉ библиотеци у ћоскви. —ада се веЮможе говорити о високотехнолошкоЉ производЬи. ћодел звона сепрорачунава на компЉутеру, а иконе, коЉе су уметници насликали увоску, скенираЉу се и уносе у базу података, после чега их ласераутоматски урезуЉе на одговараЉуЮоЉ површини у потребноЉ величини.

јнисимов сматра да оваЉ бизнис ниЉе толико уносан, колико Ље „душекористан“. »наче, трошкови се мораЉу сводити на минимум, у противном фабрика уопште не би могла да постоЉи. “о значи да се не упада у дужничко ропство узимаЬем кредита од банака и да се не купуЉе скупа нова западна опрема, него да се старе совЉетске машине оспособе тако да завршаваЉу исти посао.

„—ве треба урадити наЉмаЬе 10 пута ЉефтиниЉе него што се иначе ради. ≈во, на пример, да би се супертешко звоно натоварило, треба у граду да се изнаЉми кран Liebherr, а то Ље 650 хиЪада рубаЪа за Љедан дан рада. ”место тога може да се унаЉми 5 тракториста, то Ље по хиЪаду рубаЪа свакоме. «ими товаримо звоно на саонице, посипамо пут снегом и терамо га до ƒона, а тамо на теретни брод, па у луку. јко ми много траже за превоз до луке, Ља онда купим цео брод, па га после продам у ЌоворосиЉску.“

ћноги покушаваЉу да се оваЉде од скупих бронзаних звона: да стекну новац или славу.

„÷рква никада ниЉе плаЮала звона. ѕлаЮали су их ‘новокомпоновани бизнисмени’, ‘спонзори’. ј новцем управЪаЉу посредници: оваЉ фонд, онаЉ фонд, ћинистарство културе као покровитеЪ“, прича јнисимов.

ƒепутати, сенатори, губернатори и друге важне личности желе да „помогну“ у изливаЬу звона и оставе своЉе име на ЬеговоЉ бронзи. ЌиЉе то ништа чудно. јко су руски цареви имали своЉа звона, зашто би садашЬи владаоци били изузетак? Ќека их потомци поштуЉу као мецене и добротворе. »ме на звону ниЉе предизборни плакат или интервЉу на телевизиЉи, то Ље директан пут у вечност, тако постаЉу ближи Ѕогу!

„— тим натписима увек имамо проблема. Ќаручиоци понекад ни сами не знаЉу шта хоЮе. „есто назову телефоном и траже да се нешто измени. ћеРутим, дизаЉн сваког звона мора да одобри патриЉарх. »мали смо, на пример, украс на звонима за Ћавру. —а Љедне стране православне иконе, а поред Ьих две мале сличице, на Ьима ѕутин и патриЉарх. £а могу да излиЉем како тражи наручилац, али откуд знам хоЮе ли Юе патриЉарх одобрити да ѕутин буде приказан на звону?!“

–уска црквена звона су тежа него она у ≈вропи, и не ЪуЪаЉу се, ЪуЪа се само клатно. £ер ако се бронзани Яин Љако заЪуЪа, може да се сруши цео звоник! Ўто Ље звоно масивниЉе, нижи му Ље звук и даЪе се чуЉе. Ўтета Ље што данашЬи велегради веЮ више не могу у потпуности да уживаЉу у звуцима црквених звона, Љер колико год да Ље велико звоно, оно више не може да надЉача буку аутомобила и градилишта. јли, док постоЉе такве компаниЉе као што Ље „¬ера“, постоЉи и нада да Юе бар у манастирима и малим градовима –усиЉе благодатна звоЬава радовати Ъуде као некада.

–уска реч

29 / 07 / 2012

     оментари:

    2014-02-06
    22:24
    Dragoslav Marinkovic:
    Postovana braco,graditelji zvona.U Nasem gradu ( SMED. Palanka)Srbija,nalazi se Crkva Preobrazenja Gospodnjeg.U 1 svetskom ratu okupatori su odneli sva 5 zvona . Od tada narod uspeva za sve ove godineda kupi 4 manja zvona, medjutim najvece od 800 kg nikako nemozemo da kupimo. Stoga u ime vernika, gradjana, svestenstva Molimo Vas da nam ikako pomognete u ime Gospodnje.Unapred puno zahvalni molioci naseg grada Smederevske Palanka.dragoslav marinkovic

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0