Srpska

¬алаам: химна лепоти —евера

¬алаам Ље наЉвеЮе острво истоименог архипелага Ћадошког Љезера. —пецифична геолошка граРа и географски положаЉ чине да архипелаг има посебну микроклиму. ”зрок се криЉе у стеновитоЉ подлози и самом Ћадошком Љезеру Ц наЉвеЮем Љезеру у ≈вропи.

¬алаам Ље познат пре свега захваЪуЉуЮи —пасо-ѕреображенском мушком манастиру са величанственом црквом и звоником високим 72 метра. ќко манастира и на острвима архипелага монаси су током векова оснивали скитове, градили капеле и поставЪали поклоничке крстове. ѕосебно место у историЉи манастира имаЉу инжеЬериЉске конструкциЉе: извори на литицама, пловни канали и системи за исушиваЬе.

ћонаси су у прошлости сами себи обезбеРивали све врсте поЪопривредних производа: воЮе, поврЮе и месо. Ќа острву су у топлим баштама сазревале лубенице тешке и по осам килограма и диЬе од три килограма. √аЉили су и лековито биЪе, а код овдашЬих лекара долазили су пациЉенти чак из престонице –уске »мпериЉе. ” више наврата манастир су посеЮивали руски цареви и чланови царског дома. ќд 1842. године, када Ље почео да саобраЮа пароброд на линиЉи ѕетербургЦ¬алаамЦ—ердобоЪ (—ортавала), почеле су и редовне посете поклоника. ” дане верских празника манастирске гостионице примале су и по 4 хиЪаде гостиЉу.

ѕосетилац ¬алаама може да ужива у Ьеговим стрмим стеновитим обалама и боровим шумама. ќвде су налазили инспирациЉу сликари »ван Ўишкин, јрхип  уинЯи, ЌиколаЉ –ерих и –оквел  ент, а у 19. веку су питомци —анкт-ѕетербуршке ликовне академиЉе овде сликали своЉе дипломске радове. ¬алаам су посеЮивали писци и песници, као на пример ‘Љодор “Љутчев, ЌиколаЉ Ћесков, јлександар ƒима (отац), композитори ѕетар „аЉковски и јлександар √лазунов, путописац ЌиколаЉ ћиклухо-ћаклаЉ и аутор таблице хемиЉских елемената ƒмитриЉ ћендеЪеЉев.

ѕоред програма стандардне Љеднодневне екскурзиЉе са посетом централног манастирског комплекса, као и ¬аскресенског и √етсиманског скита, гости у договору са мештанима могу да изнаЉме чамац за риболов, или да се по ветровитом времену провозаЉу моторним чамцем измеРу острва и по каналима, да се искупаЉу и од овдашЬих рибара купе мало сушене или димЪене рибе. ќвде Ље природа изузетно лепа, а вода Ље пуна рибе. ЌиЉе чудо што су први Ъуди дошли овамо Љош много пре поЉаве хришЮанства. «ато на острву има и древних кругова, обложених камеЬем, и рунских натписа.

’ришЮанско братство се први пут помиЬе у изворима из 10. века, где се говори о преподобним грчким монасима —ергиЉу и √ерману, коЉи су дошли са »стока проносеЮи реч ЅожЉу. Михову улогу у осниваЬу монашког братства нико не доводи у питаЬе, али зато око времена изградЬе првог манастира и данас постоЉе различита мишЪеЬа: по Љеднима Ље то било у 10-11. веку, а по другима у 12-14. веку. “о ниЉе ништа необично, Љер Ље овуда пролазила граница измеРу –усиЉе и шведске краЪевине, тако да Ље ова териториЉа често била захваЮена ратним деЉствима и уништеЬима. ” тим ратовима Ље нестало и житиЉе преподобних вааламских подвижника —ергиЉа и √ермана, али су зато Ьихове мошти, сахраЬене у храму, до данас сачуване.

ѕоуздано се о ¬алаамском манастиру може говорити почев од 1407.године, када се он помиЬе у писаним изворима. “ада Ље наархипелагу веЮ живело око 600 монаха. ” то доба манастири нисубили само упоришта вере и центри просвеЮеЬа, него и тврРаве насеверним границама тадашЬе Ќовгородске кнежевине, а касниЉе,када Ље после похода »вана III ова териториЉа припоЉена –усиЉи, и награницама руске државе. ¬алаамски манастир, меРутим, ниЉе постаотврРава у правом смислу. ѕочетком 17. века он и ниЉе био више награници, али Ље године 1617. закЪучен —толбовски договор коЉим Љецео архипелаг, заЉедно са манастиром, прешао у руке ЎвеРана.

 ада Ље 1721. године окончан —еверни рат, према Ќиштатском мировном споразуму «ападна  арелиЉа Ље враЮена –усиЉи. —трпЪиво и упорно монаси почиЬу да обнавЪаЉу стари манастир, тачниЉе да га изнова граде. Ќа острво се довози плодна земЪа за гаЉеЬе воЮака и Љагодастих плодова. «ахваЪуЉуЮи острвскоЉ микроклими и топлим баштама, овде почиЬе успешно да се гаЉи бостан.

ќбитеЪ доживЪава процват завреме игумана ƒамаскина,настоЉатеЪа ¬алаамског —пасо-ѕреображенског манастира. ќн ЉеуправЪао манастиром 42 године,почев од 1839, и управо он Ље довеона острво петербуршкогакадемика, архитекту јлексеЉа√орностаЉева. ќн Ље проЉектовао изапочео изградЬу централног—пасо-ѕреображенског храма коЉиможе да прими 3 хиЪаде верника.ћанастир Ље чак имао и своЉу малуфлотилу. ћанастирски пароброд„—вети Ќикола“ вукао Ље по Љезерусплавове и чамце са поклоницима.”згред, до 1917. године гости су поострву могли да се креЮу самопутем, и то под присмотроммонаха.

Ќакон ќктобарске револуциЉезападни део Ћадошког Љезера са¬алаамским архипелагом припао Ље‘инскоЉ. ѕосле ƒругог светскограта архипелаг и западна обалаЋадоге враЮени су —овЉетском —авезу, али за оних 30 година, коликосе налазио у иностранству, манастир Ље опустео. ” послератномпериоду овде Ље било основано цивилно насеЪе, а тек 1989. године Љеодлучено да се манастир и неке граРевине врате –ускоЉ православноЉ цркви. 13. децембра исте године, на дан апостола јндреЉаѕрвозваног, на острво Ље допутовало првих шест монаха, а 13.децембра 2005. године на старом звонику поново Ље одЉекнуло звоно„јндреЉ ѕрвозвани“, тешко преко 16 тона.

ќбзиром да у манастиру живе монаси, у кругу манастира мушкарци треба да буду без капе, а жене у сукЬама и марамама.

 ако доЮи

ƒанас Ље острво ¬алаам обавезан део туристичког крстареЬа бродом по Ћадошком Љезеру. ƒа би се посетило острво, треба купити карту за крстареЬе на линиЉи ћоскваЦ—анкт ѕетербург или за бродове коЉи полазе из –ечне луке у ѕетербургу.

ƒводневне посете ¬алааму организуЉе поклоничка служба манастира са седиштем у —анкт ѕетербургу. ” стандардни програм улази путоваЬе аутобусом до ѕриозерска и даЪе бродом до острва, смештаЉ у поклоничком хотелу „ћансарда“ са Љедним ноЮеЬем, ручак у монашкоЉ трпезариЉи, екскурзиЉа по централном комплексу ¬алаамског манастира, посета ЌикоЪском скиту и »гуманском гробЪу, свеноЮно бдениЉе у доЬем храму —пасо-ѕреображенске цркве, одлазак до —китског острва, други ручак и повратак у —анкт ѕетербург.

√де одсести

ќни коЉи желе неко време да бораве на ¬алааму, могу да одседну у хотелу „«имски“, коЉи се налази у сеоцету ¬алаам недалеко од манастира, поред «наменске капеле. ’отел Ље смештен у Љедном крилу зграде подигнуте Љош 1900. године, тако да у Ьему влада атмосфера стогодишЬег здаЬа: високи сводови и уске собе подсеЮаЉу на монашке келиЉе. ƒвокреветна келиЉа кошта 2 хиЪаде рубаЪа (50 евра) или више, у зависности од врсте смештаЉа. ѕо истим ценама нуди смештаЉ и хотел „»гумански“, коЉи се налази у централном комплексу ¬алаамског —пасо-ѕреображенског манастира, близу пристаништа у ћанастирском заливу.

–уска реч

08 / 08 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0