Srpska

Ѕеседа на ”спеЬе ѕриснодЉеве ћариЉе

ќва моЉа беседа упуЮена вашоЉ Ъубави изазвана Ље и ЪубавЪу и потребом. Ќе говорим само због своЉе Ъубави према вама, желим да спасоносна беседа допре до вашег богоЪубивог слуха и да тако напоЉи ваше душе; говорим и стога што ми Ље веома потребно да заЉедно с похвалама у цркви излажем величину ѕриснодЉеве и ЅогомаЉке. » као што ме жеЪа двоструко веЮа у односу на уобичаЉену подстиче и наводи на то, тако ме и неизбежна потреба приморава, премда реч не може достиЮи оно што Ље изнад сваких речи, као што око не може упорно да гледа у сунце. ј пошто човеку ниЉе своЉствено да говори о ономе што Ље изнад речи, Ъубав према ЅогомаЉци пре свега треба да буде освеЮена песмама. јко Ље „часна смрт преподобних“ (ѕс. 115, 6) и „сеЮаЬе на праведника с похвалама“ (ѕрич. 10, 7), колико Ље то више сеЮаЬе на ЌаЉсветиЉу меРу светима, кроз  оЉу се даЉе свако освеЮеЬе светима, - сеЮаЬе на ѕриснодЉеву и ЅогомаЉку, коЉе (сеЮаЬе) нам доликуЉе да чинимо с наЉвеЮим и наЉлепшим похвалама? ƒанас празнично славимо свето ”спеЬе или преставЪеЬе, кроз коЉе Ље ќна  оЉа Ље накратко била умаЬена у односу на јнРеле, али Ље превазишла неупоредиво јнРеле и јрханРеле и премирне —иле по —воЉоЉ блискости Ѕогу и чудесним делима коЉа су одувек предсказивана и коЉа су се испунила над Мом. £ер ради Ме су била предсказаЬа Ѕогом надахнутих пророка, чуда коЉа су унапред указивала на велико чудо васеЪене Ц ќву ѕриснодЉеву и ЅогомаЉку; установе ƒуха, коЉе су на разноврсне начине биле праобраз будуЮе стварности; обеЮаЬа о роРеЬу ќне  оЉа Юе без семена родити ќнога  оЉи се предвечно раРа од ќца... ÷ар свега Ље пожелео таЉанствену лепоту ѕриснодЉеве као што Ље ƒавид предсказао и у Му се уселила оваплоЮена —ила ¬ишЬег, ниЉе показала —воЉе присуство кроз мрак и огаЬ, као богонадахнутом ћоЉсиЉу и посредством ветра и облака, као пророку »лиЉи, веЮ Ље —ила ¬ишЬег, непосредно, без икаквог покрова, осенила свепречисту и девствену утробу. “ако се неизрециво уселио у Му и из Ме Ље произашао Ћогос ЅожЉи, заоденут плоЮу и „на земЪу Ље дошао и с Ъудима Ље живео“ (¬ар. 3, 38) обоживши нашу природу и даровавши нам, како каже божански апостол, оно „што јнРели желе да разумеЉу“ (1 ѕетр. 1, 12) и у томе Ље дивно прославЪаЬе и пречасна слава ќве ѕриснодЉеве.

ј коЉа Ље реч у стаЬу да обЉасни оно што се десило после неизрецивог роРеЬа? £ер, ќна  оЉа Ље помогла и коЉа Ље састрадавала умаЬеЬу Ћогоса ЅожиЉег  оЉи Ље из Ье роРен, и слави се заЉедно с Мим, узноси се достоЉно додаЉуЮи величанственост дивноЉ величанствености. јли и по узласку на Ќебо ќнога  оЉи Ље од Ме оваплоЮен, ќна по величанствености коЉа превазилази ум и реч, као да се такмичила с Мим разноврсним подвизима и молитвама, као и бригом за цео свет, охрабреЬем проповедника на свим краЉевима земЪе; и уопште, ќна Ље свима била Љедини ослонац и утеха, на све начине помажуЮи у доношеЬу ЉеванРеЪске радосне вести и Љасно показуЉуЮи —аму —ебе и живот пун борбе и владавину над умом и речЉу. «ато Ље, наравно, живоносна Мена смрт, коЉа Ље води у Ќебески и бесмртни живот; и сеЮаЬе на Му Ље радостан празник и светковина целог света. Ѕогоносни дух ѕриснодЉеве у —воЉе руке Ље примио Мен —ин; ќн Ље, мало касниЉе, и ово роРено тело преселио у вечну и Ќебеску обитеЪ. —ве Ље то праведно и сасвим долично. «аиста, многи су се од искона удоствоЉили ЅожиЉе благонаклоности, славе и моЮи, као што и ƒавид каже: „како су ми недокучиве помисли “воЉе, Ѕоже!  ако им Ље велик броЉ. ƒа их броЉим, више их Ље него песка“ (ѕс. 139, 17-18). „ћноге су жене, - по —оломону, - биле врсне, али ти их надвисуЉеш све“ (ѕрич. 31, 30). ќва Ц ѕречиста ƒЉева се и узнела над свима и изнад свега. ќна Ље Љедина, ставши измеРу Ѕога и Ъудског рода, Ѕога учинила —ином човека, а Ъуде Ље учинила синовима ЅожЉим; ќна Ље учинила земЪу небом и обоготворила Ъудски род; ќна Ље Љедина од свих превазилазеЮи сваку природу била ћаЉка Ѕога по природи, а кроз неизрециво роРеЬе Ље постала царица сваке твари на свету и изнад света и узносеЮи се тако над ќнима коЉи су ЉоЉ потчиЬени кроз Му —аму и постаЉала Ље и —ама учесница у наЉвишем избраЬу кроз Ѕожански ƒух, ќна Ље наЉвиша од преузнесених и наЉблажениЉа ÷арица блаженог рода. ј данас, ќна  оЉоЉ доликуЉе да живи на небесима, као у палати коЉа ЉоЉ приличи, у коЉу се данас преселила са земЪе и стала с десне стране —ведржитеЪа „сва Ље украшена изнутра, хаЪина ЉоЉ Ље златом искиЮена“ (ѕс. 44, 13), како Ље о МоЉ рекао ѕсалмопоЉац и пророк. ѕод позлаЮеном одеЮом подразумеваЉ Мено боголепно тело искиЮено различитим врлинама: Љер, ќна данас Љедина заЉедно са —ином у богопрославЪеном телу има небеско обитавалиште, Љер земЪа, гроб и смрт нису имали власти да задрже до краЉа живоначално и богоприЉемно тело, боЪе обитавалиште од неба и од небеса над небесима. » заиста, ако се душа коЉа има благодат ЅожиЉу коЉа у ЬоЉ обитава, оставЪаЉуЮи земаЪско, узноси ка небу, као што Ље то постало Љасно из мноштва примера и ми у то веруЉемо, како Ље могло да не буде узнесено са земЪе на небо тело, коЉе не само да Ље примило у себе £единородног и ѕредвечног —ина ЅожиЉег, неизрециви извор благодати, веЮ и коЉе √а Ље родило и показало?  ако би постала прах подвргнут трулежности ќна  оЉа Ље Љош као трогодишЬакиЬа и Љош немаЉуЮи у —еби Ќаднебесног  оЉи —е у Му уселио,  оЉа Љош ниЉе родила ќваплоЮеног, обитавала у —ветиЬи над светиЬама? «ато се и природно тело коЉе Ље родило прославЪа богодоличном славом (заЉедно) с –оРеним и саваскрсава се, по пророчанскоЉ песми, заЉедно с ’ристом  оЉи Ље раниЉе васкрсао после три дана, „кивот светиЬе“ Мегове (ѕс. 132, 8). ѕостоЉао Ље и доказ Меног васкрсеЬа из мртвих за апостоле Ц плаштаница и погребне одежде, коЉе су Љедине оставЪене у гробу и коЉе су Љедино нашли у Ьему дошавши да га обиРу: исто као што Ље раниЉе било с Меним —ином и √осподом. јли, ниЉе било потребе да ќна Љош неко време буде у земЪи као Мен —ин и Ѕог и зато Ље она право из ковчега била узнета у наднебесно обитавалиште одакле сиЉа светозарним и Ѕожанским блеском освеЮуЉуЮи одатле свако земаЪско наслеРе и због тога £оЉ се сви верни клаЬаЉу, хвале £е и опеваЉу. „ак и оно што Ље речено на почетку, да Ље накратко била понижена у односу на јнРеле (под тим подразумевамо окушаЬе смрти) Ц и то треба да служи за умножаваЬе у свему величанствености ЅогомаЉке. «ато се и праведно све сЉедиЬуЉе и помаже у данашЬоЉ светковини.

ƒакле, требало Ље да ќна  оЉа Ље примила у —ебе ќнога  о све испуЬава и  оЉи Ље изнад свега, и —ама достигне све и постане изнад свега по —воЉим врлинама и узвишености достоЉанства. » зато Ље оно што Ље свим одувек наЉбоЪим лицима помагало да постану боЪи и што имаЉу само Ѕогом облагодаЮени (свако понаособ) јнРели и Ъуди Ц све то ќна сЉедиЬуЉе у —еби и £едина Ље у свему неизрециво богата: у стицаЬу бесмртности после смрти и обитаваЬу на небу у телу заЉедно са —ином и Ѕогом, и од овог времена обилно излива отуда пребогате благодати свима онима коЉи £е поштуЉу. ќна чак даруЉе смелост да се прибегава МоЉ,  оЉа Ље сасуд толиких доброчинстава: штедро дели благо и никад не престаЉе да нам даЉе ове корисне дарове и богату помоЮ. √ледаЉуЮи на ќваЉ извор и ризницу сваког блага неко Юе реЮи да ƒЉева ради добродетеЪи и ради оних коЉи живе врлински представЪа оно што за видЪиву светлост и онима коЉи у ЬоЉ живе Ц чини сунце. јли ако управи мисаони поглед ка —унцу,  оЉе Ље натприродно заблистало Ъудима од ќве ƒЉеве, према —унцу,  оЉе по природи и изобилно има све што Ље МоЉ даровано по благодати, ƒЉева му истог часа изгледа као небо: Љер, ќна Ље по доброЉ воЪи ЅожиЉоЉ, кроз сва доброчинства стекла наслеРе толико драгоцениЉе од облагодаЮених под небом и изнад неба Ц колико Ље небо више од сунца, а сунце блиставиЉе од неба.

 оЉа реч може описати “воЉу боголепну лепоту, ЅогомаЉко ƒЉево? £ер, ниЉе могуЮе све “воЉе изложити размишЪаЬима и речима: пошто све то превазилази ум и реч. »пак треба опевати ако човекоЪубиво дозвоЪаваш. £ер, “и си обитавалиште свих благодатних дарова и пунота сваке праведности, одраз и живи лик сваке благости и сваке доброте, Љер си £едина потпуно удостоЉена дарова ƒуха, а посебно, као Љедина у „иЉу се утробу уселио ќнаЉ, у  оме Ље ризница свега овога, и  оЉа си постала дивна обитеЪ за Мега; и зато сад, прешавши кроз смрт у бесмртност и праведно се преставивши од земЪе на Ќебо, у Ќаднебесне обитеЪи, живиш с Мим вечно и тамо (пребиваш) не оставЪаЉуЮи бригу за —воЉе наслеРе, умилостивЪуЉуЮи √а непрестаним молбама за све. Ѕогородица Ље ближа Ѕогу од свих блиских и толико се веЮих почасти удостоЉава у пореРеЬу са свима (не подразумевам само земнородне, веЮ чак и сва анРеоска свештеноначалиЉа).

ќ Ьиховом чиноначалству Љош Ље раниЉе написао »саиЉа: „» —ерфими стаЉаху око Мега“ (»с. 6, 2). ј о МоЉ опет ƒавид: „—таде ÷арица с “воЉе десне стране“ (ѕс. 45, 10). ¬идите ли различитост у стаЉаЬу? Ќа основу ове разлике можете да разумете и различитост чина по достоЉанству: Љер, —ерафими су око Ѕога, а близу Мега лично Ље само ÷арица,  оЉу хвали и прославЪа —ам Ѕог,  оЉи као да обЉавЪуЉе о МоЉ —илама (анРеоским) око —ебе и говори, као што Ље речено у ѕесми над песмама: „лепа си, драга ћоЉа“ (ѕесм. 6, 3), блиставиЉа од светлости, слаРа од Ѕожанског раЉа и лепша од целог света, видЪивог и невидЪивог. јли, она Ље праведно стала не само близу, веЮ и с десне стране: Љер, где Ље сео ’ристос на Ќебесима, тамо Ље данас стала и ќва,  оЉа —е узнела од земЪе на Ќебо Ц не само зато што Ље то желела и била заузврат жеЪена више од свега и по самим природним законима, веЮ и зато што Ље ќна Мегов истински ѕресто. ќваЉ ѕрестоЉе видео и »саиЉа, у оном херувимском збору и назвао га Ље високим и преузвишеним (»с. 6, 1) показуЉуЮи (овим) узношеЬе ЅогомаЉке над Ќебеским —илама. «ато пророк и приказуЉе ове јнРеле, коЉи славе Ѕога роРеног од Ме како говоре: благословена —лава √осподЬа од места Меговог (£ез. 3, 12). ј патриЉарх £аков, коЉи Ље у наговештаЉу созерцавао ово, рекао Ље: „како Ље страшно место ово; овде Ље доиста куЮа ЅожиЉа и ово су врата Ќебеска“ (1 ћоЉс. 28, 17). ј ƒавид, опет, сЉедиЬуЉуЮи у себи мноштво спасених, као да слаже неке струне и различите складне звуке ради ќве ѕриснодЉеве од различитих родова у Љедно сазвучЉе, пева уз песму о МоЉ говореЮи: „учиниЮу да се не заборавЪа име “воЉе од колена на колено; потом Юе “е славити народи вавек века“ (ѕс. 45, 17).

¬идите ли да сва твар прославЪа ќву ћаЉку ƒЉеву и не у току одреРеног времена, веЮ у векове векова? Ќа основу тога се може разумети да ни ќна неЮе престати у току целог века да чини добро своЉ твари, не говорим само о нашоЉ твари, веЮ и о самим бестелесним и натприродним чиноначалиЉима, Љер то да се она заЉедно с нама само кроз Му постаЉу заЉедничари и дотичу се Ѕога, Ќеприкосновеног ЅиЮа, Љасно Ље показао пророк »саиЉа: он Ље видео да —ерафин ниЉе непосредно са жртвеника узео угаЪ, веЮ Ље узео уз помоЮ клешта, коЉима се и дотакао пророчанских усана даЉуЮи очишЮеЬе (»с. 6, 6). ќво виРеЬе клешта било Ље истоветно с оним великим призором коЉи Ље созерцавао ћоЉсиЉе Ц с купином, обузетом пламеном, коЉа ниЉе сагоревала (2 ћоЉс. 3, 2).  о не зна да су ова купина и ова клешта ћаЉка ƒЉева,  оЉа ниЉе изгорела примивши ќгаЬ Ѕожанства, а тако и да Ље и овде зачеЮу прислуживао јрханРео коЉи Ље кроз Му учинио заЉедничарем Ъудског рода ќнога  о Ље узео грех света и очистио нас на таЉ начин кроз ово неизрециво заЉедничареЬе? » зато Ље ќна Љедина посредница измеРу створене и нестворене природе; и нико неЮе доЮи Ѕогу осим ако се не озари кроз Му као заиста боголепну светиЪку, пошто Ље „Ѕог усред Ме и неЮе се померити“ ѕс. 46, 6).

јко уздарЉе бива сразмерно с ЪубавЪу према Ѕогу и онога ко воли —ина заволеЮе ќн и —ам ќтац, и постаЮе место боравка ќбоЉице, Љер се таЉанствено усеЪаваЉу у Ьега и бораве у Ьему по обеЮаЬу √осподЬем (£н. 14, 21), ко Юе га заволети више од ћаЉке  оЉа не само да Ље родила ќвог £единородног, веЮ Ље то учинила без брака како би постала двоструки предмет Ъубави ќнога  о се (с Мом) сЉединио и постао заЉедничар?  ога би више од ћаЉке волео £единородни  оЉи се притом родио од Ме £едине неизрециво у последЬа времена и предвечно од £единог ќца, ма колико да Ље повеЮана, у складу с положаЉем коЉи £оЉ доликуЉе и по закону, част од ќнога  о Ље дошао да испуни закон?

ƒакле, као што Ље ќнаЉ  оЉи нас Ље посетио само кроз Му, „дошао на земЪу и живео с Ъудима“ (¬ар. 3, 38),  оЉи Ље био невидЪив пре Ме, тако Ље и касниЉе сваки извор божанског просвеЮеЬа и потпуно откровеЬе Ѕожанских таЉни и потпуно оваплоЮеЬе духовних дарова, али √а нико осим Ме не може примити у себе. ј —ама ќна,  оЉа Ље прва од свих примила превасходну пуноту ќнога  оЉи испуЬава све у свему, даЉе свима ќнога  ога Ље примила, делеЮи свакоме по могуЮности у складу и сразмерно чистоти сваког, тако да Ље и ризница и поседница богатства Ѕожанства.

јко Ље такав вечни закон на Ќебу да кроз маЬе меРу веЮима улазе у општеЬе с онима коЉи имаЉу веЮу силу, наравно, неупоредиво наЉвеЮи утицаЉ има ћати ƒЉева кроз коЉу сви постаЉу заЉедничари с Ѕогом, коЉи год да су постали заЉедничари; и Му спознаЉу као обитавалиште Ќесместивог сви коЉи знаЉу Ѕога и опеваЮе £е с Ѕогом сви они коЉи опеваЉу Ѕога. ј ќна сама Ље виновница свега што Ље било пре Ме и заступница за све коЉи су после Ме и посредница вечног блага. ќна Ље предмет пророчких предсказаЬа, начелница апостола, утврРеЬе мученика, основа учитеЪа. ќна Ље слава земнородних, радост Ќебеских и похвала све твари. ќна Ље почетак, извор и корен неизрецивог блага, ќна Ље почетак и усавршаваЬе сваке светиЬе.

ќ, ƒЉево Ѕожанска и сада Ќебеска!  ако Юу реЮи све о “еби?  ако Юу “е прославити, –изнице —лаве?  роз тебе се просвеЮуЉе вид разума, кроз “ебе се просвеЮуЉе дух силаском —ветог ƒуха, пошто си постала ризница и сасуд дарова; али не тако да их задржаваш у —амоЉ —еби, веЮ тако да све испуЬаваш даровима благодати. £ер ¬ладика неисцрпних блага даЉе “и их како би их делила; у супротном случаЉу, зашто би стварао блаженство, коЉе се криЉе и не раРа? —тога, о √осподарице, даЉ обилно свем народу “вом и овом наслеРу “вом милости “воЉе и дарове “воЉе. ƒаруЉ избавЪеЬе од невоЪа коЉе нас сустижу, види колико нас многе и велике споЪашЬе и унутрашЬе притискаЉу. “воЉом моЮи све учини боЪим, подаЉ у страдаЬима нашим “воЉу помоЮ и лек, даЉуЮи душама и телима нашим изобилну благодат потребну свима. ј ако не бисмо могли да Ље примимо, учини нас достоЉним примаЬа и даЉ толико да бисмо спасавани и укрепЪивани благодаЮу “воЉом прославЪали ѕредвечног Ћогоса  оЉи се од “ебе оваплотио, с Меговим Ѕеспочетним ќцем и ∆ивотворним ƒухом сада и увек и у бесконачне векове. јмин.

28 / 08 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0