Srpska

“реЮа светска перестроЉка се одвиЉа на наше очи

јрапске револуциЉе, праЮене крвопролиЮима и променом формата политичких система у низу земаЪа и читавих региона, постале су Љедна од поЉава наЉвеЮих размера у светскоЉ историЉи новиЉег периода. —воЉе виРеЬе природе ових процеса и геополитичких прогноза с порталом ѕравославие.Ru дели стариЉи научни сарадник »нститута за познаваЬе »стока, магистар историЉских наука ‘асих Ѕадерхан, научни секретар Ќаучног центра „–уско-арапски диЉалог“.

Ц ” маЉу ове године на £алти Ље одржана меРународна конференциЉа „≈тичност и власт“ у коЉоЉ сте учествовали. ” свом реферату говорили сте о новоЉ перестроЉки света. ƒа ли бисте могли да обЉасните на шта се оваЉ поЉам односи?

‘асих Ѕадерхан. ‘ото: ѕравославие.Ru
‘асих Ѕадерхан. ‘ото: ѕравославие.Ru
Ц ќно што се сад дешава називам „треЮом светском перестроЉком“. ѕрва перестроЉка Ље своЉевремено означавала краЉ ќтоманског царства, а друга краЉ главног супарника англосаксонског геополитичког проЉекта Ц социЉалистичког система и —овЉетског —авеза. —имбол ове перестроЉке Ље представЪао пад Ѕерлинског зида.

 ад су почели догаРаЉи у арапском свету Ц у “унису и ≈гипту, прво смо на Ьих гледали као на природни развоЉ историЉског процеса у овом региону, али кад Ље председник —јƒ ќбама догаРаЉе у ≈гипту упоредио с падом Ѕерлинског зида, постало Ље Љасно да се тамо дешава нешто заиста озбиЪно.

 ао прво, одмах бих желео да истакнем да су веЮини режима арапско-муслиманског света заиста биле потребне дубоке реформе, зато што се нису баш наЉбоЪе опходили према свом народу, према своЉоЉ историЉскоЉ прошлости, чак ни према своЉим муслиманским вредностима. ѕритом су процес назадоваЬа у овим земЪама, опет убрзале —ЉедиЬене ƒржаве коЉе су вршиле притисак на ове режиме да играЉу по правилима тржишта. Ќа пример, да се спроводи приватизациЉа државних предузеЮа, коЉа су обезбеРивала радна места великом броЉу Ъуди. ќви процеси су се одвиЉали под притиском и контролом пре свега јнглосаксонаца и одреРених кругова на «ападу, коЉи су одавно усвоЉили теориЉу и праксу елитаристичких игара.

ƒа би се схватила суштина онога што се дешава треба схватити да су на евроазиЉским просторима дуго времена постоЉала два геополитичка проЉекта: англосаксонски и руски. –уски геополитички проЉекат Ље постоЉао у различитим облицима: –уског царства, затим —овЉетског —авеза. јнглосаксонци, коЉи су себе сматрали господарима света сасвим недавно су говорили о томе да –усиЉа има неправедно много земЪе и ресурса. ќни уопште никад нису могли да се помире с тим што Ље –усиЉа постепено и поступно постаЉала велика империЉа.

ѕоЉава или ширеЬе руског геополитичког проЉекта су своЉевремено учинили да –усиЉа постане главни супарник јнглосаксонаца на евроазиЉским просторима и у другим местима света. ƒа би ослабили главног супарника, коЉег Ље представЪала –усиЉа, смислили су различите вариЉанте. Ќикад нису смели да делуЉу директно, увек су вадили кестеЬе из ватре туРим рукама: подстрекавали су ќтоманску империЉу и ѕерсиЉу, подстицали су одреРене снаге у —редЬоЉ јзиЉи и на  авказу, поигравали су се с исламом, чак су се залагали за делатност поЉединих суфиЉских редова у исламском свету.

–ади се о томе што Ље приликом заоштраваЬа ситуациЉе у арапско-муслиманском свету суфизам увек преузимао активну политичку улогу. «наЉуЮи за то јнглосаксонци су ступали у контакте с руководиоцима суфиЉских редова у коЉима Ље постоЉала строга хиЉерархиЉа.  од суфиЉа Ље послушник Ц мЉурид Ц увек спреман да беспоговорно испуни воЪу свог наставника, он слепо испуЬава воЪу шеЉка, а шеЉици могу да доносе неправилне воЉне или политичке одлуке. “о се догодило у многим исламским регионима, али Ље важно подвуЮи да сам по себи суфизам ниЉе сила коЉа свет ислама гура у архаику.

¬раЮаЉуЮи се догаРаЉима у ≈гипту треба истаЮи да су „ЅраЮа муслимани“ наЉозбиЪниЉа политичка организациЉа у арапско-муслиманском свету коЉа има мобилизациону идеологиЉу, вертикалну хиЉерахиЉу и веома Љак утицаЉ на широке народне масе. ”право они су методично почели да осваЉаЉу власт захваЪуЉуЮи процесима коЉи се тренутно одвиЉаЉу у арапско-муслиманском свету.

—воЉевремено Ље родоначелник „Ѕратства“ ’асан јл-Ѕана ову организациЉу створио зачуРуЉуЮе брзо Ц очигледно му Ље неко помагао. јнглосаксонци су увек подржавали „ЅраЮу муслимане“. «а јнглосаксонце и одреРене кругове «апада врло Ље важно да се заустави модернизациЉа на »стоку, како се »сток не би развио до нивоа напредних држава. «начи, они треба да стоЉе иза радикалног дела ислама, коЉи Юе представЪати инструмент архаизациЉе.

Ц ” чему Ље суштина ове светске перестроЉке?

Ц ƒа би се схватила суштина онога што се сад дешава треба се вратити мало уназад. ѕочетком 1970-их година –имски клуб Ље обЉавио реферат коЉи су научници написали под називом „√ранице раста“. ћеРутим, ако се чита измеРу Ьегових редова, постаЉе Љасно да се ради о томе да нема довоЪно ресурса за све. ЌеЮе их бити довоЪно у случаЉу да се сви народи »стока буду развиЉали до нивоа напредних народа ≈вропе и јмерике, зато што за очуваЬе свог привилегованог стаЬа треба зауставити модернизациЉу и развоЉ »стока у целини, треба га архаизовати. Ќе сме се дозволити да свака арапска, индиЉска или кинеска породица има оно што има породица у земЪама „проЉекта модерн“.

‘ото: ѕравославие.Ru
‘ото: ѕравославие.Ru
ЌаЉидеалниЉа снага и средство за зауставЪаЬе развоЉа и модернизациЉе »стока Ље радикални ислам. «намо за примере у јвганистану Ц „“алибан“, у „ечениЉи Ц шериЉатске судове, ЅасаЉев, ’атаб. ¬идите шта се дешавало у ЋибиЉи и шта се дешава у —ириЉи, то су Љарки примери активизациЉе екстремистичког радикалног ислама. ќвакви примери екстремистичког, терористичког исламизма постоЉе у целом свету. ≈кстремисти и велики део радикала су идеално средство за архаизациЉу источног света, пре свега исламског света.

—имптоматично Ље то што су почетком 1970-их година у јвганистану, Љош дуго пре увоРеЬа совЉетске воЉске, јмериканци почели да раде с радикалним исламом. “о Ље врло карактеристичан пример. ќво Ље пре извесног времена изЉавио бивши министар одбране и руководилац ÷»ј –.√еЉц.

–азвоЉ ових процеса Юе сад зависити од многих фактора, а пре свега од понашаЬа воЉника у ≈гипту. ¬оЉници у —ириЉи су схватили како треба да се понашаЉу, а воЉници у ≈гипту седе и врло озбиЪно размишЪаЉу шта да раде. ” ≈гипту се засад одржава она „световна“ власт, коЉа Ље постоЉала пре ових догаРаЉа. “о Ље важно зато што Ље ≈гипат сад практично место одакле се врши управЪаЬе свим овим радикалним проЉектом. »деолог ових процеса £усеф јл- арадауи, коЉи на каналу јл-Пазира води недеЪну емисиЉу „ЎериЉат и живот“ играо Ље Љедну од главних улога у загреваЬу арапско-муслиманске улице. “име су се преко десет година бавили и други арапски сателитски канали. ƒруштвене мреже су биле само детонатор експлозиЉе у маси коЉа Ље веЮ била загреЉана у арапском свету.

Ц ƒа ли имате доказе да јнглосаксонци подржаваЉу „ЅраЮу муслимане?“

Ц ƒиректних не, постоЉе само индиректни, као што се то дешава приликом систематске анализе специЉалних операциЉа различитих држава. Ќе бих поверовао да јнглосаксонци стоЉе иза „ЅраЮе муслимана“ да се ниЉе десио Љедан скоро исти процес у XIX веку, за време  авкаског рата.

ƒок сам живео у —ириЉи открио сам неколико писама имама Ўамила коЉи Ље био воРа кавкаских брРана, упуЮених јбд јл- адиру јлжирском, коЉи Ље руководио устанком против ‘ранцуске. ѕроучаваЉуЮи писма имама Ўамила видео сам занимЪиву ствар: до 1840. године Ље писао писма започиЬуЮи их речима „од имама“, а после 1840. Ц веЮ „од емира“. ѕоставЪа се питаЬе: а ко га Ље поставио за емира? ≈мир Ље веЮ воЉно-политичка и духовна дужност, а имам Ље само духовна. ” Љедном енглеском извору нашао сам да га Ље за емира поставио ћухамед али-ѕаша, тадашЬи владар ≈гипта.  ад Ље он кренуо у рат против султанске “урске обратио се писмом народима  авказа позвавши их да се потчиЬаваЉу емиру Ўамилу.

‘ото: ѕравославие.Ru
‘ото: ѕравославие.Ru
” овоме се Љасно види рука ≈нглеске. »з докумената се види да Ље ћухамед али-ѕаша био потребан ≈нглезима како би уништили ќсманско царство и поделили Ьегово наслеРе Ц управо то Ље прва светска перестроЉка. ћухамед али Ље подстакнут на то да се одвоЉи од ќсманског царства и да створи своЉу Љаку државу у ≈гипту, он Ље тако и поступио.

ЌаЉзанимЪивиЉе Ље што Ље имам Ўамил након што Ље био поставЪен за емира наставио да ратуЉе против –усиЉе Љош 19 година, до 1859. године, што Ље одговарало интересима ≈нглеске. ќн Ље водио преписку преко ≈гипта (ћухамед-али ѕаше и Ьегових синова) с емиром јбду јл- адиром јлжирским коЉи се борио против ‘ранцуске, што Ље такоРе одговарало интересима ≈нглеза.

ƒакле, двоЉица емира Ц воРа суфиЉских редова Ц борили су се против –усиЉе у ‘ранцуске, главних супарника ≈нглеске на европском континенту и на Ѕлиском истоку.

ѕосле заробЪаваЬа имама Ўамила и Ьеговог пресеЪеЬа у  алугу, стигла Ље молба од емира јб јл- адира јлжирског упуЮена руском цару да пусти емира Ўамила у хаЯилук. Ўамилу Ље дозвоЪено да оде у хаЯилук. ”спут Ље позван на отвараЬе —уецког канала у знак захвалности за то што Ље водио тако дуготраЉан рат против –усиЉе. ќваЉ рат Ље пре свега нашкодио народима  авказа, али «апад ниЉе занимала Ьихова судбина. ≈нглеска Ље била оператер свих ових геополитичких игара, усмерених против –усиЉе, али нипошто не у корист локалних народа. £едан од главних извршилаца овог проЉекта био Ље генерални конзул ¬елике ЅританиЉе у ≈гипту  ромер, пореклом из породице Ѕеринг, коЉа Ље водила озбиЪан бизнис у зони —уецког канала.

—ве ово говорим како бих рекао да се сусреЮемо са специЉалним геополитичким операциЉама коЉе се не подвргаваЉу академскоЉ анализи. ќне се могу открити само путем системске анализе.

” корист тога да су ≈нглези стаЉали иза родоначелника „ЅраЮе муслимана“ ’асана ал-Ѕана засад нису пронаРени никакви документи, осим чиЬенице да су  ромер и ’асан ал-Ѕана били приЉатеЪи. ќсим тога, главне личности „ЅраЮе муслимана“ из Ћондона путуЉу у “унис, из Ћондона долазе у ≈гипат, односно, управо тамо Ље одгаЉена снага на коЉу јнглосаксонци рачунаЉу у последЬе време.

Ц ƒакле, идеЉа садашЬег англосаксонског проЉекта Ље архаизациЉа ислама?

Ц ƒа, главна идеЉа Ље ствараЬе исламских држава коЉе треба да живе по шериЉатском праву. ƒржава, у коЉе се не уклапаЉу световне вредности. —ве ове вредности неЮе функционисати меРу исламским групама коЉе Юе сад осваЉати власт демократским или недемократским путем.

“о Юе представЪати фактор архаизациЉе. јко се заврши Ьиховом победом, даЉ Ѕоже да макар делуЉу по узору на »ран, а ако то буду снаге салафитског усмереЬа добиЮемо огромну државу “алибан. ¬идели смо шта су радили са споменицима културе, видели смо како су ови „шериЉатски судови“ клали и стреЪали Ъуде у „ечениЉи. “о Ље права архаизована снага коЉа Юе реализовати своЉ проЉекат, што се у потпуности уклапа у план –имског клуба.

ћорам признати да Ље —ириЉски сателитски канал учинио нешто, због чега Ље искЪучен са арапских сателита. ќва телевизиЉа Ље врло брзо на политичку арену вратила управо арапски национализам и он Ље идеолошки почео да се такмичи с исламизмом. ќно што посматрамо у току последЬе две године Ље практично уништаваЬе нациЉа и националних држава у арапском свету као таквих, зато Ље, као реакциЉа отпора, почео да расте арапски национализам. »стакнут пример овог раста представЪаЉу последЬи председнички избори у ≈гипту кад су многи бирачи дали своЉе гласове јхмеду ЎафиЉу Ц човеку коЉи Ље раниЉе био близак ћубараку. «а Ьега Ље гласало скоро 50 процената бирача. »збори су показали да се одвиЉа пораст антиисламских расположеЬа у корист идеологиЉе арапског национализма.

£едном речЉу, проЉекат на коЉем су ангажовани „ЅраЮа муслимани“ рачуна на архаизациЉу арапско-муслиманског света, коЉи Ље ступио на висок стадиЉум развоЉа. —ириЉа Ље ликвидирала неписменост, а у ≈гипту има неписмених, али се свеЉедно сматра савременом државом, има индустриЉску производЬу и друге предности. “унис Ље практично део ‘ранцуске, то ниЉе класична муслиманска земЪа. » видимо да Ље процес архаизациЉе започет управо од “униса, од наЉмодернизованиЉе земЪе.

Ц  оЉи Ље заправо циЪ овог проЉекта?

Ц ѕре два-три месеца неки лидери „ЅраЮе муслимана“ су изЉавили да су врло близу оствареЬа свог сна Ц обнове јрапског калифата. ѕоставЪа се питаЬе: шта Юе јнглосаксонцима тако велика држава? јли, то уопште неЮе бити велика Љединствена држава Ц то Юе бити конгломерат малих кнежевина: религиозних, етничких, племенских, коЉе Юе поседовати максималну аутономиЉу. £едноставно, владаЮе мобилизациона исламистичка идеологиЉа коЉа их уЉедиЬуЉе. ћислим да Юе јнглосаксонци уз помоЮ овог геополитичког проЉекта решавати три задатака: наносиЮе ударац главном противнику Ц  ини, други ударац Ц –усиЉи уз помоЮ радикалног ислама, и треЮе Ц ликвидираЮе ≈вропску униЉу.

‘ото: ѕравославие.Ru
‘ото: ѕравославие.Ru
 ина треба да буде уништена уз помоЮ исламског потенциЉала. –усиЉа у воЉном смислу захваЪуЉуЮи нуклеарном потенциЉалу остаЉе Љедина велесила коЉа може да збрише англосаксонски свет с лица земЪе. » пошто ниЉе могуЮе изаЮи на краЉ с Ьом директно, може се искористити исламски фактор. „ЅраЮа муслимани“ делуЉу практично свуда на свим териториЉама на коЉима живе муслимани. ћогу да дигну  авказ у ваздух и врло озбиЪно раде све до  азаЬа.

—матрам да се на териториЉи —ириЉе тренутно одвиЉа рат два светска система. ѕрви систем Ље «апад и они коЉи с Ьим сараРуЉу, а с друге стране су –усиЉа,  ина и земЪе Ѕ–» — коЉе виде огромну опасност у западноЉ стратегиЉи коЉа Ље обЉавЪена без имало стида: краЉ националних држава, не сме бити националних држава, зато што светском капиталу смета постоЉаЬе националних држава, националних армиЉа, националне културе. —ве то смета продору светског капитала, Ьеговом приступу светским ресурсима. ј кантонизациЉа териториЉе одговара интересима светског капитала. ћного му Ље лакше да се договара с  урдима у »раку или са засебним силама и регионима у ЋибиЉи. Ќе сматрам да Юе се ЋибиЉа у скориЉе време вратити на светску сцену као Љединствена национална држава.

ѕочетком ’’ века ≈нглеска се договорила с ‘ранцуском и од ќсманског царства Ље направила много малих, али националних држава, а сад Ље дошао ред на то да се и ове националне државе претворе у кантоне и поделе.

Ц«ашто управо —ириЉу сматрате централном ареном ове битке?

Ц ѕре десетак година схватио сам и почео да говорим о томе да се исламизам претвара у страшну силу. √оворио сам на телевизиЉи да може победити радикални ислам и зато треба радити с умереним исламом помажуЮи му да победи своЉ сопствени радикализам, односно линиЉу фронта против радикалног ислама треба пренети у дубину муслиманског света. Ќико други не може да победи радикални ислам. “реба усмерити сва средства на то да умерени ислам победи радикализам. ЅоЉим се да смо мало закаснили. »мали смо добре могуЮности, оне Љош увек постоЉе. “реба да ангажуЉемо све своЉе потенциЉале. ”верен сам да се «апад неЮе борити против радикалног ислама зато што му радикални ислам помаже у решаваЬу геополитичких задатака. »за радикалног ислама Юе стаЉати озбиЪне политичке снаге, они Юе га користити у свим циЪевима. Ќа краЉу неЮе патити цео руски народ, веЮ и муслимани становници –усиЉе коЉи не желе да код Ьих доРе радикализам. „ечениЉа 1990-их година доказуЉе да управо традиционали ислам, и само он, може да се супротстави радикализму. “о Ље узрок убиства умерених и суфиЉских шеЉка у “атарстану, ƒагестану и другим регионима –усиЉе.

—ад радикали иду путем коЉим су ишли „ЅраЮа муслимани“: доброчинство, рад, изградЬа путева, канала, постепено осваЉаЬе умова Ъуди, коЉи пате од социЉално-економских проблема. “о сам видео и на  риму, и у ƒагестану, и у “атарстану Ц у многим регионима. ј кад се умерени део муслимана радикализуЉе, мени лично Ље апсолутно Љасно у рукама коЉих геополитичких играча Юе се наЮи.

ћеРутим, како се каже у –усиЉи, боЪе икад него никад. —ад су после ЋибиЉе политичари нешто ипак схватили и вето коЉе су –усиЉа и  ина ставиле на сириЉско питаЬе Ље врло важан, али Ље оваЉ вето требало одавно искористити. Ќе кад Ље у питаЬу —ириЉа, па чак ни ЋибиЉа... –усиЉа Ље требало да каже своЉу реч «ападу Љош у време распада £угославиЉе. ЌиЉе било довоЪно да ѕримаков окрене авион за време бомбардоваЬа 1999. године.

–усиЉа и  ина су сад ставиле до знаЬа да Юе пружити отпор и свако одступаЬе од ове позициЉе означава пропаст руско-кинеске стратегиЉе за спречаваЬе кантонизациЉе националних држава, коЉа Ље Љеднака смрти. «амислите шта Юе се десити у –усиЉи или »ндиЉи или у  ину у колико буду имале конфедеративно уреРеЬе, или што Ље Љош горе, ако сви узму своЉу аутономиЉу?

Цќписали сте англосаксонски проЉекат, а у чему се по вашем мишЪеЬу, састоЉи руски мобилизациони проЉекат?

Ц –уски мобилизациони проЉекат се увек базирао на сакралности власти и царском духу руског народа, коЉи Ље код Ьега много веЮи него код других народа словенског и несловенског света. «а мене као посматрача са стране то Ље очигледно. ” руском човеку се осеЮа оваЉ моЮни дух. –аниЉе, у ’’ веку постоЉао Ље совЉетски мобилизациони проЉекат, премда Ље чинио велике грешке у погледу религиЉе и ÷ркве. ƒа ниЉе начинио ову грешку то би био заиста велики проЉекат и не би одбио од себе друге народе. Ѕио би пример за друге и «апад не би могао да искористи пример совЉетског атеизма у антисовЉетскоЉ, а практично антирускоЉ пропаганди.

—ад руска власт нуди мобилизациЉу у нечему, али због нечега се не прихвата тога да каже народу да Юемо бити праведни, равноправни и тако даЪе, иако би могли да смисле општенационални мобилизациони проЉекат у коЉем би улогу везивног елемента играли ѕравославЪе и словенски, пре свега руски народ Ц то су два везивна фактора. ј представници других народности и религиЉа не би се супротставили таквом проЉекту, зато што схватаЉу да Ље руска цивилизациЉа у националном и верском смислу наЉлибералниЉа, наЉтолерантниЉа цивилизациЉа. » управо ово Ље привлачило –усиЉи друге цивилизациЉе и народе коЉи су улазили у састав империЉе. ” овом смислу –усиЉа ниЉе класична империЉа или колониЉална држава.

ѕривлачан карактер руске цивилизациЉе у социЉалном, националном и религиозном смислу Ље главна снага руске цивилизациЉе. ” томе Ље, безусловно, главну улогу играло ѕравославЪе. –усиЉа ниЉе «апад, она Ље алтернативни «апад. » сви народи –усиЉе инстинктивно схватаЉу да Ьихово очуваЬе и развоЉ могу да се одвиЉаЉу само у оквиру руског геополитичког проЉекта.

Ќа овоЉ основи се може понудити општенационални мобилизациони проЉекат. јли мобилизациони проЉекат претпоставЪа праведност. ƒа ли Ље наша савремена елита, пре свега економска, спремна да подели нешто с народом како би га привукла за оваЉ проЉекат? –уска нациЉа Ље Љош млада и способна Ље за Љош многе подухвате. Ќационални, социЉални и конфесионални либерализам подмлаРуЉе крв руске нациЉе Ц у то сам потпуно сигуран.

¬еома бих желео да –усиЉа постане наЉнапредниЉа империЉа меРу државама коЉе данас постоЉе.

‘асихом Ѕадерханом разговарали су jеромонаси »гЬатиЉе (Ўестаков) и —имеон (“омачински)

25 / 09 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0