Srpska

ѕут коЉи води у ¬исине

ЌастоЉатеЪ храма светог великомученика √еоргиЉа ѕобедоносца, коЉи се налази у подножЉу ≈лбруса, Љеромонах »гор (¬асиЪев) говорио Ље о претходном настоЉатеЪу, убиЉеном на дан спомена на светитеЪа »гЬатиЉа ЅрЉанчанинова, епископа  авкаског, о покаЉаном разбоЉнику коЉи Ље постао монах, о свом служеЬу и о филмовима у коЉима Ље приказан пут коЉи води у ¬исине.

„“олико смо грешни да Ље чак и свет, коЉи долази у додир с нама, постао такав. ЌесреЮни смо толико да то чак ни не примеЮуЉемо,“ Ц писао Ље 14. августа 2009. године у свом дневнику јндреЉ √оловко. ѕреостаЉало му Ље сасвим мало живота Ц у болници строгог затвора код ЌаЪчика умирао Ље покаЉани разбоЉник.

ƒонедавно Ље био убица. Ќе неки обичан, веЮ такав да Ље изазивао ужас пун мучнине, чак и меРу своЉима. —коро да више ниЉе био човек.  ад Ље дошао у затвор Ц на 20 година Ц тукао се у Ьему и хтео Ље да побегне из све снаге, коЉу Ље имала само звер коЉа се гнездила у Ьему. » одЉедном се разболео Ц од рака.

ќгроман тумор, коЉи Ље се поЉавио на левом рамену и коЉи Ље неколико година црпео из Ьега животне сокове, на краЉу Ље постао крило коЉим Ље одлетео у вечност. –азбоЉник се покаЉао. Ќе само то Ц пошто Ље пуштен из затвора како би умро на слободи примио Ље монашки постриг.

√ледам монитор. Ќа екрану, корачаЉуЮи леденим тротоаром, босих ногу у папучама, монах “адеЉ коЉег придржава нека жена, обилази храм светог великомученика √еоргиЉа ѕобедоносца у “ирниаузу.

ƒакле, време Ље да представим све Љунаке ове приче.

ћонах “адеЉ Ц више ниЉе овде Ц Ље бивши плаЮени убица јндреЉ √оловко. ∆ена коЉа га брижЪиво води Ље попадиЉа £екатерина, удовица ЉереЉа –озина убиЉеног у овом храму. јутор филма „–азбоЉник“ Ље Љеромонах »гор (¬асиЪев), настоЉатеЪ храма, наследник убиЉеног ЉереЉа.

Ѕаксанска клисура: поглед одозго

—еди на планини и гледа на доле, на град коЉи се као уска сива трака протеже по дну Ѕаксанске клисуре. ƒанас Ље на превоЉу  аЉарти служио молебан ћаЉци ЅожиЉоЉ за мир на овим планинама где свако мало буде пронаРено складиште експлозива, а пре годину дана, на ѕреображеЬе √осподЬе Ц служио Ље —вету ЋитургиЉу на врху ≈лбруса. ¬еЮ Љеданаест година Љеромонах »гор Ље настоЉатеЪ Љединог храма у граду, коЉи има совЉетску историЉу и чиЉи живот Ље, чинило се, било тако лако предвидети док се ниЉе нагло променила 1990-их година.

”тонуо у зеленило градиЮ “ирниауз налази се у долини реке Ѕаксан, коЉа настаЉе од поточиЮа коЉи се сливаЉу с ≈лбруса, почео Ље да се гради у другоЉ половини 1930-их година кад су овде откривена налазишта молибдена и волфрама. —овЉетским тенковима Ље био потребан чврст оклоп Ц челик Ље оЉачаван молибденом. ѕроизводЬа се развиЉала Ц до 90-их година веЮи део буЯета  абардинско-Ѕалкарске ј——– чинила Ље добит комбината за производЬу волфрама и молибдена. ј онда Ље он затворен. » дошло Ље време да се Ъуди осврну око себе.

„» тада су Ъуди почели да размишЪаЉу о томе да у животу ниЉе баш све онако како се приказивало на телевизиЉи. ѕочела Ље да се ствара црквена заЉедница. Ѕаке су се окупЪале и молиле. ѕрво у собици у женском самачком дому. ƒолазио Ље свештеник Ц понекад Љедном у неколико месеци, понекад и чешЮе. » то Ље траЉало неколико година,“ прича моЉ далеки саговорник. — оцем »горем (¬асиЪевом) разговарам преко скаЉпа.  ао позадина у густоЉ октобарскоЉ тирниаускоЉ ноЮи одЉедном продорно свираЉу кола коЉа помахнитало Љуре.

” овом, некада руском граду, чиЉи Ље броЉ становника после перестроЉке опао за Љедну треЮину, никад ниЉе било ни православног храма, ни црквене заЉеднице и кад Ље 1999. године био рукоположен први ЉереЉ у читавоЉ историЉи “иринауза, администрациЉа му Ље предала трошну бараку, Љедан од малоброЉних обЉеката коЉи су се сачували од 30-их година Ц из времена кад Ље почела изградЬа храма.

ќбЉекат ниЉе имао ни прозоре, ни врата, ни подове. ” недавноЉ прошлости алпиниста и спасилац, отац »гор –озин Ље служио у малоЉ просториЉи и у току целог свог кратког свештеничког живота Ц маЬе од две године Ц служио Ље у ЬоЉ. ’рам освештан у част светог великомученика √еоргиЉа ѕобедоносца преправЪен Ље од бараке веЮ касниЉе Ц кад Ље отац »гор –озин веЮ био убиЉен.

„ќн ниЉе само предосеЮао да Юе бити убиЉен Ц знао Ље то“

о.»гор –озин
о.»гор –озин
„”  абардино-ЅалкариЉи Ље проглашен режим ј“ќ,“ Ц Љош Љедном су Ључе обЉавиле вести. ј“ќ Ље антитерористичка операциЉа.  ад Ље пре Љеданаест и по година на —еверном  авказу, у свом храму, после литургиЉе био заклан свештеник режим ј“ќ нико ниЉе обЉавио Ц тим пре што се убица неколико сати касниЉе сам предао властима.

ЅудуЮи Љеромонах »гор Ље тада био прислужитеЪ у олтару, помагао Ље о.»гору. “ада су били веома блиски Ц и кад човек то зна, оклева да постави питаЬе као да се плаши да Юе померити завоЉ коЉи се залепио за рану коЉа се зацеЪуЉе.

ћеРутим, глас коЉи се чуЉе у одговор на моЉе питаЬе из тирниауске ноЮи Ље испуЬен миром. „Ќаравно, претили су му. —еЮам се како смо Љедном ишли улицом Ц а он Ље имао дугу седу косу везану у реп Ц и из аутомобила коЉи Ље пролазио поред нас Ље допирало: „≈, узео бих му оваЉ реп и одсекао бих му главу!“

ј неколико недеЪа пре него што се то догодило испред кола о.»гора –озина Ље бачен убиЉен пас Ц и у принципу, ниЉе тешко досетити се шта Ље то значило у контексту локалних поЉмова: ако не одеш одавде, биЮеш убиЉен Ц баш као оваЉ пас.

„“ако да не просто да Ље претпоставЪао да Юе га убити Ц знао Ље то. Ќе само то Ц чак Ље одредио дан своЉе смрти,“ каже Љеромонах.

≈во како се то десило. 6. маЉа 2001. године човек, коЉи Ље касниЉе постао убица оца »гора ушао Ље у храм светог великомученика √еоргиЉа ѕобедоносца. Ѕила Ље недеЪа и храмовна слава Ц на служби Ље било много народа. ќваЉ човек (моЉ саговорник ниЉедном неЮе навести Ьегово име, као да не жели да нешто оскрнави) кренуо Ље према оцу »гору. „ƒоРи за недеЪу дана да попричамо,“ Ц рекао му Ље свештеник.

„» целе те недеЪе било му Ље Љасно да су му дани одброЉани. Ѕило му Ље Љако тешко.  раЉЬе тешко. ѕосебно дан пре тога, последЬег дана. ¬идео сам то,“ Ц чини се да се чуЉе како падаЉу Ьегове речи, коЉе су упиле део ове тежине.

ѕо логици света требало би упитати зашто отац »гор –озин ниЉе отишао у милициЉу, али не питам Ц Љер овде нема места светскоЉ логици.

«а оно што Юе се десити знала Ље и супруга ЉереЉа »гора, попадиЉа  атарина. ћуж ЉоЉ Ље рекао да се боЉи. ЅоЉи се да неЮе издржати у последЬем тренутку Ц да Юе побеЮи или да Юе се супротставити, што не би било тешко спортском маЉстору и вишеструком шампиону —овЉетског —авеза у алпинизму, али о.»гор –озин ниЉе учинио ништа за своЉу безбедност кад се оваЉ човек вратио, тачно недеЪу дана касниЉе.

„“акоРе Ље била недеЪа Ц 13. маЉ 2001. године, дан сеЮаЬа на светитеЪа »гЬатиЉа ЅрЉанчанинова, епископа  авкаског, коЉег Ље отац »гор веома поштовао. ќбично сам после службе увек остаЉао у храму, а сад ме Ље испратио Ц „иди, иди, данас Юу све сам да урадим“,“ и чим Ље прислужитеЪ дошао куЮи, неколико минута касниЉе, уследио Ље телефонски позив: отац Ље заклан. ќтрчао Ље у храм. ћало Ље закаснио Ц дотрчао Ље кад Ље душа управо напустила тело.

—ведок смрти оца »гора Ље била жена коЉа Ље помагала у храму Ц била Ље на другом краЉу куЮице и кад Ље дотрчала чувши буку, отац »гор Ље био Љош жив. ”бица се надвио над Ьега наносеЮи последЬи ударац. „” руке “воЉе, √осподе, предаЉем душу моЉу“, - биле су последЬе речи оца »гора –озина.

„”бица ниЉе дирао ¬алентину Ц одгурнуо Љу Ље и отишао, а неколико сати касниЉе Ље сам дошао у милициЉу и рекао Ц ево, убио сам попа, због тога Юу у раЉ. ѕроглашен Ље за неурачунЪивог, али Ље у одлуци суда црно на бело написано да Ље исповедао краЉЬи ислам, да Ље поседовао одговараЉуЮу литературу, да Ље одлазио на скупове, да се припремао и да Ље убио оца »гора због тога Ц и то су дословно Ьегове речи Ц што Ље исповедао ’ристову веру, а овде треба да живе муслимани.“

”скоро Ље црквеноЉ заЉедници понуРено место за изградЬу храма, али су Ъуди донели одлуку да не напуштаЉу некадашЬу бараку и са временом су Ље преградили у цркву.

„Ќаш храм Ље прави храм на крви. » што Ље Љош врло важно Ц можда Юе звучати мало патетично, али ипак: отац »гор Ље своЉим свесним мучеништвом за ’риста показао да и у треЮем милениЉуму коЉи Ље дошао вртоглавом брзином, има Ъуди коЉи су у стаЬу да иду за ’ристом до краЉа. ƒа иду без обзира на све Ц Љер он Ље имао маЉку, жену и петоро деце. –азумете Ц имао Ље избор.“

Ѕлагоразумни разбоЉник

„»шао сам тамо куда су ме звале страсти овог света, ишао сам путем греха и злобе. » захваЪуЉуЮи √осподу и мом јнРелу „увару пред краЉ пута вратио сам се на пут, коЉи ми Ље одредио √оспод. —ад добро схватам тежину свог пада и разумем да искрена жеЪа да постанем монах ниЉе моЉа, веЮ Ље од √оспода. Ќадам се да ме то ќн позива. £ер, ќн ниЉе дошао у оваЉ свет ради здравих, веЮ ради болесних. ј ко може бити болесниЉи и грешниЉи од мене грешног! √осподе, смилуЉ ми се и даЉ ми снаге! ќсеЮам велику слабост, надам се да у току своЉих последЬих дана никоме неЮу бити на терету,“ Ц писао Ље у свом дневнику 17. фебруара 2009. године бивши разбоЉник јндреЉ.

„ƒракон“ Ц како Ље називао малигни тумор коЉи Ље растао на Ьеговом левом рамену, страшно га Ље мучио. ћогли бисмо да напишемо „али ниЉе му много преостало да трпи“ кад бисмо могли да замислимо шта Ље морао да трпи.

ћноги роне сузе гледаЉуЮи „–азбоЉника“.

„ƒанас многи гледаЉу филм и плачу, али треба имати на уму ко Ље био јндреЉ. ќн Ље сериЉски убица. ѕлаЮени убица. Мега су се плашили и мрзели исти такви као он. “ребало Ље да одробиЉа 20 година. » ево како Ље √оспод морао дотаЮи Ьегово срце!“ Ц каже Љеромонах »гор.

— јндреЉем √оловком се упознао кад Ље средином 2000-их почео да одлази у затвор строгог режима код ЌаЪчика. јндреЉ коЉи Ље у то време боловао истовремено од диЉабетеса и рака тада веЮ ниЉе могао да хода. ќ.»гор Ље позван да га исповеди и причести.

„Мегово покаЉаЬе Ље било дубоко и самопрегорно Ц такво нешто се ретко среЮе. «ачудио сам се томе. ” то време сам добио камеру Ц намеравао сам да снимим филм о о.»гору –озину, - и предложио сам јндреЉу да неколико година пратим Ьегов живот. „—ве Юе бити само по твоЉоЉ дозволи, - рекао сам му, - ако будеш жив, значи, сам Юеш радити с овим материЉалом шта желиш. јко не, - значи, ако дозволиш, направиЮемо филм о свему што ти се догодило.““

» јндреЉ Ље пристао.  ад Ље филм „–азбоЉник“ завршен више га ниЉе било меРу живима.

„ќтац »гор, јндреЉ... «ашто, одакле такве теме? Ќа овим примерима можемо да покушамо да схватимо колико нас заправо кошта то што се спасавамо.  олико Ље то тешко,“ Ц каже моЉ саговорник и главни акценат у овоЉ реченици Ље на речи „колико“.

„ олико треба уложити воЪе, напора... ≈во, читамо £еванРеЪе: ÷арство Ќебеско се с напором осваЉа и само га подвижници задобиЉаЉу, - а у ствари, то Ље тако тешко, проживети земаЪски живот тако да човек не буде лишен ÷арства Ќебеског! —ад Ље неко несхватЪиво време. ” смислу да Ље ’’ век био век мучеништва, исповедништва Ц Ъуди су били прекаЪени, а о чему сад разговараЉу хришЮани? ќ било чему, само не о спасеЬу и о ономе што треба да понесе свако од нас. «амислите ако савремени човек заиста нечега буде лишен? ƒа не Љеде Љедном дневно? »ли да се на пример, пар пута смрзне? ќви примери су краЉЬе важни како би савремени хришЮанин имао на уму: спасеЬе ниЉе лака ствар, компликовано Ље, - отац »гор поново изговара речи, као тешка зрна Ц то Ље тешка ствар. јли треба радити. £ер, ако не будеш радио, биЮе вечна тама и страх.“

¬озведу очи моЉи горе

(”правиЮу поглед моЉ на горе)

ќстало ми Ље последЬе питаЬе за оца »гора.

- «ашто служите у планинама? Ц питам га. „ему то? ћолебан, па чак и —вета литургиЉа.

„ ако да покушам то да обЉасним,“ Ц он утихну и Ља покушавам да чуЉем како у далеком градиЮу звучи непозната ноЮ.

„—ви главни догаРаЉи о коЉима читамо у £еванРеЪу, дешавали су се у планинама, - каже он напокон, - проповед на гори, молитве, коЉе Ље √оспод узносио након што би цео дан провео с Ъудима, ѕреображеЬе √осподЬе, √олгота, ¬азнесеЬе √осподЬе с ≈леонске горе... —ви кЪучни догаРаЉи се дешаваЉу на горама. » то ниЉе случаЉно. —ве —воЉе служеЬе у земаЪском животу √оспод Ље чинио на горама, показуЉуЮи самим тим да усхоРеЬе у ÷арство Ќебеско захтева подвиг. «ахтева самоодрицаЬе. Ќапор. —авладаваЬе самог себе.

—ад ходочасници лете комфорним авионима, али у гору свеЉедно мораЉу да иду пешке Ц на —инаЉ, на пример. “о ниЉе Љедноставно Ц пеЬати се у планину. “о Ље подвиг.

 ад се човек налази доле, он види само оно што се дешава на два корака од Ьега, или максимум, на неколико десетина метара. ј кад се пеЬе у планину, истовремено види Љако много тога. »сто као што √оспод-—ведржитеЪ види све нас у истом трену на свим нашим местима, земаЪским, и не само земаЪским, веЮ и вишЬим, тако и на неки сличан начин човек коЉи се попне у планину такоРе види много више него кад се налази доле.

«аправо, о томе говори филм коЉи Юе се, ако Ѕог да, поЉавити.“

Ќа овоме се наш разговор завршава. ќтац »гор добиЉа позив из истог оног затвора строгог режима код ЌаЪчика где Ље своЉу казну издржавао јндреЉ √оловко Ц ових дана Юе поново иЮи тамо да исповеда и причешЮуЉе затворенике. „уЉе се како га неко моли да донесе кЬижице о припреми за исповест Ц „да, да, погледаЮу да ли имам,“ одговара, а Ља размишЪам о томе да ми Ље, да бих купила и сто таквих кЬижица, довоЪно да се лагано прошетам до Юошка.

05 / 10 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0