Srpska

—вети руски делиЉа

ѕо овоме подсеЮа на преподобног —ерафима —аровског.  ао што Ље познато, отац —ерафим Ље поседовао изванредну физичку снагу и блистао Ље од задивЪуЉуЮе дружеЪубивости, братоЪубЪа и доброте у наЉузвишениЉем смислу речи. ѕреподобни —илуан јтонски Ље такоРе био човек снаге и доброте Љедног делиЉе. Ќе желимо да поредимо двоЉицу светаца, да меримо Љедног другим. » Љош Љедна ствар: неЮемо их замишЪати као Љунаке митова и народних епских песама о коЉима се с историЉске тачке гледишта зна врло мало поузданих података. “о су били стварни Ъуди, а околина Ље сачувала захвално сеЮаЬе на Ьих, Ъубав према Ьима. ќна се преноси и на нас, и ми општимо с овим подвижницима. ѕремда Ље Љедан живео у деветнаестом веку, други у двадесетом, а ми живимо у двадесет првом. ¬реме нема моЮ над истинском Ъубави према Ѕогу и Ъубави према Ъудима.

£едном ме Ље неко упитао: „ƒа ли су остала сеЮаЬа на старца —илуана осим оних коЉа Ље написао архимандрит —офрониЉе (—ахаров)?“ ќклевао сам за тренутак услед неочекиване формулациЉе питаЬа, затим сам збуЬено одговорио: „ѕостоЉе сеЮаЬа неколицине Ъуди, на пример, светитеЪа ЌиколаЉа ќхридског и ∆ичког.1) »стина, сва ова сеЮаЬа заЉедно могу се сместити на неколико страница.“ » шта имамо на краЉу? ѕре свега, архив и сеЮаЬа архимандрита —офрониЉа Ц читаву познату кЬигу „—тарац —илуан јтонски“. —еЮаЬа на преподобног —илуана и оно што Ље рекао сам —илуан чине први део ове кЬиге.

“ешко Ље оценити по заслузи оно што Ље учинио архимандрит —офрониЉе. ѕедесет година после блажене кончине старац —илуан Ље приброЉан збору светих, православна ÷рква се упознала с монашким подвигом старца —илуана и сматра га испуЬеним благодаЮу. ” Ьеговом подвигу Ъубави ÷рква Ље видела усрдно молитвено заступаЬе пред Ѕогом за Ъуде. —вети —илуан моли ’риста за све нас, и ми молимо старца да не престаЉе. ѕотребне су нам Ьегове молитве за све народе на земЪи, за целог јдама.

ѕрво Ље отац —офрониЉе имао намеру да изда дела старца —илуана и то Ље било све. ƒонео их Ље с јтона у ‘ранцуску и дао их Ље изванредном богослову-догматисти, нашем ¬ладимиру ЌиколаЉевичу Ћоском да их погледа. Ќажалост, Ћоски ниЉе оценио ова дела онако како то заслужуЉу. ƒао Ље следеЮи одговор: „«нате, оче —офрониЉе, не видим у овим записима ништа посебно, никакво догматско изузетно виРеЬе коЉе би било достоЉно богословске пажЬе.“ 2) Ќаравно, Ћоски се може схватити. ”колико се —илуанова дела пореде, на пример, с боговиРеЬем отаца- ападокиЉаца о коЉем Ље Ћоски величанствено расуРивао Ц осеЮа се велика интелектуална дистанца. ћеРутим, не постоЉи „духовна дистанца“, Љер и Љедно и друго Ље роРено из узвишеног опита општеЬа с £единим Ѕогом.

Ќа основу реакциЉе Ћоског, врло истакнутог богослова и познаваоца светоотачких дела, отац —офрониЉе Ље схватио да —илуановим делима треба да претходи уводни део. “реба припремити читаоца за схватаЬе —илуанових речи. ƒакле, он Ље написао уводни део и сачинио Ље, осим тога Ље дописао и завршни део кЬиге Ц размишЪаЬа о православном подвижништву. ќсим —илуанових рукописа у кЬигу су ушли излагаЬе и прилично детаЪан опис Ьеговог духовног пута. »споставило се да Ље све заЉедно темеЪно и животно. “ако Ље изашла своЉеврсна енциклопедиЉа монашке духовности на конкретном примеру старца —илуана.

* * *

 ако да видимо пут преподобног —илуана у своЉ ЬеговоЉ величанствености? —илуанова светост Ље смирена, она се не рекламира. јрхимандрит —офрониЉе Ље признавао да Ље провео на јтону неколико година уопште не примеЮуЉуЮи да у истом манастиру своЉ хришЮански подвих самопожртвованости носи старац —илуан. ѕреподобни —илуан ниЉе био духовник, свештеник, за постоЉаЬе Ьеговог изванредног искуства монаси око Ьега скоро да нису могли да претпоставе. ЌиЉе досаРивао Ъудима своЉим саветима, своЉ аскетски труд ниЉе показивао. ≈пископ јтанасиЉе (£евтиЮ) Ље поделио с нама како Ље на јтону почео да разговара са стариЉим монахом коЉи се сеЮао —илуана. ¬ладика га Ље замолио да исприча нешто о светом —илуану, монах се запаЬио: „—илуан, какав Ље то светац? «аЉедно смо пили чаЉ!“ » то Ље Љедно од сеЮаЬа на —илуана...

ћожда би и —офрониЉе прошао поред —илуана, али се све десило другачиЉе. —илуан га Ље сам позвао на разговор, постоЉао Ље озбиЪан повод. £едном брату коЉи се борио с помислима чамотиЬе и коЉи Ље пришао —офрониЉу, оваЉ Ље ненаметЪиво посаветовао како се може „стаЉати на ивици очаЉаЬа“. Ѕрат се обратио —илуану с молбом да му обЉасни савет. “ада Ље старац и дао опаску —офрониЉу да Ље Ьегов савет у принципу тачан, само премашуЉе меру овог монаха и због тога у датом случаЉу ниЉе одговараЉуЮи. “ако Ље духовна потреба довела до отвореног разговора —офрониЉа и —илуана.

ѕосле разговора —офрониЉе Ље почео да схвата какво Ље чудо ЅожиЉе —илуан. —едам година Ље општио са старцем, постао Ље Ьегов ученик и сатаЉник. Мему Ље старац —илуан испричао о откровеЬу коЉе Ље добио од —амог ’риста: „ƒржи своЉ ум у паклу и не очаЉаваЉ.“ ¬елико откровеЬе у Љедноставним, и у суштини неисцрпним речима. Ќово откровеЬе о ономе што Ље увек било познато православним подвижницима: спасеЬе се остваруЉе измеРу страха и наде. ќткровеЬе о томе шта Ље нада у Ѕога и очаЉаЬе због тога како се води невидЪива борба.

Ќа —ветоЉ гори —офрониЉе Ље срео —илуана. „овек високе културе, интелектуалац, срео Ље обичног сеЪака. » открио Ље да Ље духовно искуство сеЪака толико садржаЉно и узвишено да се целог живота интелектуалац замишЪао над Ьим, живео Ље у складу с Ьим и осеЮао Ље превасходство овог искуства и Ьегову неземаЪску мудрост.

ѕреподобни —илуан и отац —офрониЉе су по ѕромислу „имали среЮе“ Љедан с другим. »зуетно се „посреЮило“ —офрониЉу што Ље видео великог —илуана и преузео Ље од Ьега много тога. „»мао Ље среЮе“ и —илуан, што Ље имао тако осетЪивог, захвалног ученика усмереног ка циЪу. ќтац —офрониЉе се врло брижЪиво односио према сеЮаЬу на свог старца. ќтац —офрониЉе ниЉе заклонио лик старца —илуана, ниЉе ставЪао у Ьегова уста своЉе сопствене идеЉе. ЌиЉе измислио авантуристичку биографиЉу веЮ почившег атонског старца допуЬаваЉуЮи оскудне податке о Ьему плодовима буЉне уобразиЪе. £едноставно Ље поделио с Ъудима стварну радост коЉу Ље осеЮао општеЮи с преподобним —илуаном. ѕоделио Ље осеЮаЉ Љедноставности и мудрости старца —илуана Ц истовремено Љедноставности и мудрости.

£ако много значи —офрониЉево сведочанство. ’вала Ѕогу што Ље издао кЬигу о —илуану јтонском.

Ќа краЉу Юу навести Љош Љедну опаску о томе шта Ъудима даЉе познанство са светим —илуаном. £едан дубоко уцрквЪени човек Ље рекао: „„итам преподобног —имеона Ќовог Ѕогослова и моЉа душа тугуЉе због тога што сам толико далеко од хришЮанског живота.  ад читам старца —илуана, моЉа душа бива утешена у √осподу, радуЉе се због ќнога  оЉи воли и мене, грешног.“ Ќаравно, то не значи да Ље преподобни —имеон по било чему гори од преподобног —илуана. “о значи да дела преподобног —илуана души очигледно пружаЉу утеху, делуЉу на Ьу чак и кад много пише о покаЉничкоЉ скрушености срца, о тузи за Ѕогом.

ƒела старца —илуана су живе речи духовне утехе.  ако су нам само потребна!

1 — успоменама светитеЪа ЌиколаЉа ќхридског и ∆ичког могуЮе Ље упознати се на интернету, в.: http://silouan.narod.ru/svidet11.htm

2 http://www.pravmir.ru/ob-otce-sofronii-saxarove-i-monastyre-v-grafstve-esseks-chast-1/

12 / 10 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0