Srpska

»гуман √еоргиЉе  апсанис: ќ ЌектариЉу ≈гинском

«емаЪски анРео Ц небески човек
«емаЪски анРео Ц небески човек
«амисао духовног очинста Ље постоЉала Љош у —таром «авету, иако Ље она пре свега дар ќваплоЮене –ечи ЅожЉе.√оспод наш нам Ље открио Ѕога ќца и Мегову безграничну очинску Ъубав. Ќико ниЉе достоЉан да се назове оцем, уколико не дела у складу са Љединственим очинством —ветога Ѕога (≈ф. 3, 15).[1] ћожда Ље потребо схватити речи: "ќцем не називаЉте никога на земЪи, Љер Ље Љедан ќтац ваш на небесима" (ћт. 23). —ви Ъуди немаЉу исти степен свештенства, али епископи и презвитери свештенослуже ( = литургишу) у ÷ркви Љединствену свештенорадЬу ’ристову ( анон ≈вхаристиЉе).

£едан Ље, дакле, ќтац небески, и Љедан Ље свештеник - »сус ’ристос. »сти таЉ √оспод »сус напаса своЉе ученике као Ьихов духовни отац. ќн их саветуЉе, теши, укорева, мотри на Ьихове духовне потребе, припрема их за дело апостолства, чини их послушнима када га жалосте, води их спасеЬу.

—вети јпостоли су вернима поставЪали не само управитеЪе него и духовне оце. ќвде Юемо донети познате речи јпостола ѕавла:

"јко и имате много учитеЪа у ’ристу, немате много отаца, Љер вас Ља родих у ’ристу »сусу" (1 ор, 4, 15).

"ƒечице моЉа, коЉу опет с муком раРам, док се ’ристос не уобличи у вама" (√ал. 4, 19).

"ƒан и ноЮ не престаЉах учеЮи са сузама свакога од вас" (ƒј 20, 31).

—ве посланице великог јпостола, а не само пастирске, изражаваЉу пастирски и очински однос апостола према хришЮанима, што се у посланицама и изражава. ƒругачиЉе речено, он Ље у своЉим апостолским посланицама изражавао своЉе стараЬе ( = бригу) као духовни отац оних коЉи су их примали.

” складу са духом Ќовог «авета, благодат духовног очинства се предаЉе заЉедно са благодаЮу свештенства. ѕрво епископи а за Ьима и презвитери, примаЉу ову благодат. Ќешто Ље другачиЉе у монаштву, где се не само свештеници, него и прости монаси удостохЉаваЉу овое благодати. ћонаси напуштаЉу свет да би живели савршеним хришЮанским животом и због тога имаЉу веЮу потребу за духовним руковоРеЬем од стране духовних отаца.

 ао што телесни отац телесно раРа своЉу децу, помаже их и храни да би одрасла, тако и духовни отац у √осподу раРа своЉа чада, духовно их храни светим “аЉнама, божанским речима и духовним саветима, све док не одрасту и док не достигну "висину раста мере ’ристове" (≈ф. 4, 13).

ƒуховни отац има послаЬе попут новог ћоЉсиЉа, да води своЉе стадо из ропства - египатских страсти - у слободу, у земЪу обеЮану - у бстрашЮе и обожеЬе.

—вети ЌекатриЉе Ље у наше доба обновио благодат духовног очинства следуЉуЮи √осподу, —ветим јпостолима и —ветим ќцима. ЌиЉе претерано, ако —ветог ЌектариЉа опишемо као савршеног духовног оца оних коЉи су у монаштву а посебно онх коЉи су живели у манстиру —вете “роЉице. —реЮа Ље да се сачувало доста од Ьегових писама монахиЬама. ” тим писмима се види Ьегова светоотачка мисао и Ьегова брига за душе оних коЉи смирено монахуЉу.

»зучаваЬе ових писама изазива дивЪеЬе и чуРеЬе због узвишене светости —ветог, али и због Ьеговог светог пастирског руковоРеЬа.

Ќе би могао —вети ЌекатриЉе да буде истинити духовни отац, да сам ниЉе био сЉедиЬен са “роЉичним Ѕогом.  ако би могао некоме да да божанску благодат, ако Ље сам не би имао.  ако би могао да за Ѕога раРа духовни децу, ако сам неби био претходно роРен за Ѕога?  ако каже —вети √ригориЉе ѕалама: "—амо они коЉи су обожени и коЉи су боговидци заиста учествуЉу ( = заЉедничаре) у Ѕогу. ј они коЉи не учествуЉу немаЉу ни шта да предаЉу. ќни не могу да науче ономе чему сами нису претходно научени. Ќи сам живот ни животвореЬе ниЉе створена енергиЉа" (ќ Ѕожанском просветЪеЬу, √ѕ—, стр 151).

»маЉуЮи Љединство са —ветом “роЉицом у свом животу, —вети Ље имао и савршену Ъубав према Ъудима и посебно према своЉим монахиЬама. ќбавЪаЬе духовног очинства претпоставЪа саможртвоваЬе и свакодневну жртву и предаваЬе читавог постоЉаЬа духовног оца своЉим духовним чадима. ѕрема —ветом £овану Ћествичнику: "то Ље непрекидно даваЬе, душевно даваЬе, и Љош више приближаваЬе свакоме" (–еч ѕастиру) и "ѕастир истинити све даЉе за оне коЉе Ъуби, ради Ъубави се ѕастир и разапео" (–еч ѕастиру). —ваки духовни отац Ље дужан да бидиЉе и да се жртвуЉе за своЉе стадо, а нарочито пастир киновиЉе ( = општежиЮа) коЉи пребива са своЉим монасима даЬу и ноЮу, са Ьима се заЉедно подвизава и са Ьима страда, у Ьиховим неизбежним борбама против страсти, против света и против Равола.

—вети ЌекатриЉе Ље, ради неколицине Љедва писмених жена коЉе су заволеле монаштво, оставио своЉе боравиште у јтини, своЉе архиЉереЉство и своЉе проповедаЬе, као и своЉе бавЪеЬе богословским списатеЪством, и посветио се Ьиховом напасаЬу. ќваква одлука —ветог ЌекатриЉа Ље произишла из Ьеговог поштоваЬа према монаштву као путу коЉи води ка хришЮанском савршенству. ќна Ље такоРе произишла из Ьегове Ъубави коЉа Ље следовала ’ристу, али и од Ьегове дубоке смирености, коЉом Ље такоРе следовао смиреЬу √оспода »суса.

ќво смиреЬе се види на многим местима у Ьеговим писмима. ќн Ље много пута тражио мишЪеЬе и суд од оних коЉи су су Љош искушавали у монаштву. ќн Ље тражио Ьихова мишЪеЬа по многим питаЬима коЉа су се тицала Ьеговог манастира. “акоРе Ље тражио и Ьихове молитве. Ѕлагодарио им Ље и за наЉмаЬа добра коЉа су му чинили, а благодарно Ље примао и критике коЉе су му упуЮивали. ќво се тако види у сладеЮем наводу коЉи се тиче старца ѕахомиЉа: "ќ заповестима —тарца ѕахомиЉа, сматрам да оне важе за нас. Ѕлагодарио сам страцу ѕахомиЉу за писма коЉа Ље послао и због Ьеговог стараЬа о мени, пошто сам неутврРен у духовном знаЬу, како сам и раниЉе говорио и како сам исповедио. ќнако како сам чуо, тако сам вам и послао Ьегове савете, што самтрам да Ље била моЉа обавеза. √оворим вам, са свим моЉим незнаЬем коЉе сам исповедио оцу ѕахомиЉу, да оно што сте примили у Ьеговим писмима треба да држите као ктиторски типик, а оно што вам Ља пишем као савет. ќ осталом Юу вам говорити када вас видим. “и, преподобна  сениЉо, можеш да мало смаЬиш молитву на броЉаницама".

ќчинска Ъубав —ветог ниЉе се завршавала на духовном руковоРеЬу оних коЉи монахуЉу. ќн се старао о свим Ьиховим потребама. ћудри Љерарх се старао и о ЬиховоЉ исхрани, и о ЬиховоЉ одеЮи и о Ьиховом здравстваном стаЬу, о Ьиховом рукодеЪу, о ЬиховоЉ економиЉ /манстирскоЉ/, о Ьиховом врту, о Ьиховим роРацима коЉи су посеЮивали манастир.  асниЉе Ље напустио управЪаЬе –изариЉумом и настанио се у ћанастиру где Ље поправЪао Ьихову обуЮу.

ќвде доносимо нешто карактеристично о бризи —ветог. ќн пише:

"јко неко има каквх проблема нака ми слободно пише. јко вам Ље хладно, пишите вам да пошаЪем нешто мало од онога што имам. ѕослаЮу вам и животне намирнице" (ѕисмо, 10).

"∆ао ми Ље због  асиЉанине расе.  ако ниЉе пазила на дужину?" (ѕисмо 26, стр. 82).

"ѕослало сам вам два висока свеЮЬака и десет лампица, све очишЮено. “акоРе вам шаЪем и Љедну кутиЉу кафе и другу пуну шеЮера, да то имате као малу утеху" (ѕисмо 16, стр. 65).

¬ажно Ље приметити да Ље —вети ЌекатриЉе, иако Ље у младости само три дана провео у манастиру, спознао циЪ и границе монаштва, тако да Ље из искуства говорио о монашким борбама.

ќ кандидаткиЬама ( = искушеницама) за монаштво пише:

"—етих се ових одреРеЬа монаштва: ѕрво: самоосуРиваЬе. Ќа оваЉ начин се одсеца сопствена воЪа и долази се до потчиЬаваЬа ( = послушности). ƒруго: стрпЪеЬе и смиреЬе и оно што следуЉе из ових врлина. » треЮе: пажЬа и расуРиваЬе" (ѕисмо 75, стр. 160).

јли поред овога монах Ље дужан да се успне ка веЮем савршенству и ка веЮоЉ висини. ќн треба таЉински да живи у ’ристу коЉи га води ка обожеЬу:

"... дужност Ље монаха да непрестано тражи Ћице ЅожиЉе и да буде жедан Мега и да има Ъубави према Мему и да се од Мега непрестано подучава. ѕотребно Ље да монах само ово има у своме срцу као жртву и свети принос, чист и савршен у Ъубави. ќн истински живи не себи него √осподу, а √оспод га мистично посеЮуЉе и мистично се открива очима Ьегове душе, као што благодаЮу ’ристовом прима предукус будуЮег гледаЬа Ћица √осподЬег" (ѕисмо 44, стр. 118).

"“ражите свагда √оспода али у срцима вашим а не изван Ьега, а када √а наРете, чуваЉте √а са страхом и дрхтаЬем, као што то чине ’ерувими и —ерафими, Љер Ље срце ваше постало престо ЅожЉи. јли да бисте нашли √оспода, смирите се до краЉности пред Мим, Љер се √оспод не даЉе онима коЉи су уздигнутог срца, а Ъуби и посеЮуЉе оне коЉи су смирени у срцу, како Ље и сам рекао: "погледаЮу, али на оне коЉи су смирени и мирни и коЉи држе реч моЉу" (ѕисмо 39, стр. 98).

—вети ЌекатриЉе, имаЉуЮи просветЪеЬе ƒухом —ветим, био Ље украшен са две особине коЉе су неопходне духовном оцу. ѕрозорЪивошЮу и расуРиваЬем. —а овом првом благодаЮу могуЮе Ље распознати дубину Ъудске душе а да се то иначе ( = споЪашЬе) не види.

“ако Ље на пример, монахиЬи коЉа Ље осеЮала мржЬу према игуманиЉи  сениЉи, писао:

"Ћукави Ље у тебе ставио мржЬу према твоЉоЉ сестри  сениЉи, према твоЉоЉ сетри и маЉци, да би тако уништио твоЉе добо насторЉеЬе према ЬоЉ и да би га преобратио у мржЬу. —хвати да Ље твоЉе срце у дубини одбацило Ъубав и доброту  сениЉину, Љер жаво жели да те погуби тако што Юеш осуРивати  сениЉу. ј жалост коЉу осеЮаш Љесте последица тога што ти имаш добро срце коЉе жели да одбаци ту страну ( = ину) мржЬу и таЉ страни осеЮаЉ, али не успеваЉуЮи у томе тугуЉе. ќн /Раво/ ствара сву несреЮу стаЬа у коме се налазиш. ќн то чини да би уништио сву твоЉу радост и Ъубав и да би помутио наш мир. јли имаЉ храбрости и не губи наду, Љер Ље Ѕог са нама. Ѕог не жели ничиЉу пропаст и погибеЪ. ѕотребно Ље, меРутим, да знаш да Ље неопходно да се и ти потрудиш, Љер си преварена помислима и оставЪаЬем ( = занемариваЬем) молитве. Ќе треба да допустиш помислима да овладаЉу тобом, нити треба да дозволиш да се у твом срцу Љави антипатиЉа. ќд срца се молим за тебе. (ѕисмо 31, стр. 88-89).

–асуРиваЬе —ветог такоРе Ље чудесно. »маЉуЮи дар расуРиваЬа био Ље онаЉ коЉи "враЮа здравЪе и одстраЬуЉе недуге" (уп. £ован Ћествичник, Ѕеседа 103).

—вети ѕетар ƒамаскин Ље укратко описао шта Ље то расуРиваЬе. "£ер светлост расуРиваЬа показуЉе све оно што Ље у некоме ( = што Ље нечиЉа карактеристика): Ьегову пажЬу, рукодеЪе, вештину, крепост, знаЬе, узраст, снагу, немоЮ, намере, жеЪе, настоЉаЬа, незнаЬе, телесне могуЮности и слабости, здравЪе и недуге, начин, место, веру, настроЉеЬе, циЪ, образоваЬе, природну разборитост, брзину, спорост, и томе слично" (ƒобротоЪубЪе, стр. 66-67).

—вети ЌекатриЉе Ље имао дар расуРиваЬа онако како га Ље описао —вети ѕетар ƒамаскин, тако да се о монахиЬама старао у складу са Ьиховим телесним могуЮностима и немоЮима, у складу са Ьиховим годинама, у складу са Ьиховим душевним стаЬем, у складу са Ьиховим позивом, у складу са оним што су донеле (= примиле) из света. ” киновиЉи ( = општежиЮу) —ветог ЌектариЉа, ЉедноЉ правоЉ православноЉ киновиЉи, борбе, циЪ, жеЪа су били заЉеднички, али Ъудске личности нису укалупЪиване ( = уЉедначаване).

“ако он, на пример, саветуЉе монахиЬе да не одлазе ван манастира него да више заволе исихиЉу ( = тиховаЬе) (ѕисмо 9, стр. 48). ћеРутим, искушеници  асиЉани саветуЉе да посети своЉе роРаке, "пошто се боЉимо, каже, да Ље носталгиЉа коЉу осеЮаш можда узрок свих ових тужних стаЬа, те стога желим да те тога ослободим" (ѕисмо 32, стр. 90).

ќн Ље такоРе саветуЉе да на вечерЬем остане само мало, да се не би уморила преко мере (ѕисмо 98, стр. 191). “акоРе саветуЉе болешЪиве монахиЬе да не Љеду само Љедноличну храну током поста, али да и након богослужеЬа читаЉу одреРене катизме из псалтира. ѕревелико подвизаваЬе не одговара женама као мушкарцима, пошто оне имаЉу осетЪивиЉи организам.

—вети се жалостио када су монахиЬе због искушеЬа или пада западале у жалост, неутешност и превелику тугу. ќн их Ље охрабривао да не губе наду, него да се надаЉу на √оспода, коЉи Юе им на концу подати победу ( ѕисмо 72, стр. 68 и писмо 21, стр. 76). ќн жели да монахиЬе имаЉу духовну радост (писмо 72, стр. 156 и писмо 74, стр. 158).

ƒобар пример расуРиваЬа —ветог Љесу Ьегови савети игуманиЉи  сениЉи:

"—аветуЉем ти да се не предаЉеш великим жалостима, Љер то у многоме растужуЉе срца сестара. “воЉа награда биЮе велика, ако своЉе сетсринство будеш мудро водила. ќво ти саветуЉем Љер и Ља то има као начело свога живота. ∆елим да то и ученице имаЉу за своЉе начело.  ада твоЉе срце уздрхти за сваку сестру, и када оне од тебе приме добар духовни савет, тада можеш бити сигурна да си пронашла Ѕога, ако су за то потребе дуге молитве и велики пост.

«наЉ да Ље твоЉ положаЉ, положаЉ духовне маЉке...  ао старешина манастира, живи не за себе него за своЉе сестринство, а живеЮи за своЉе сетсринство живеЮеш за Ѕога. Ќека Ѕог прихвати оваква твоЉ живот ако какву жртву.

»згледа да ти ово пишем неким таЉанственим гласом коЉи Ље покренуо моЉу руку, Љер сам Ља желео да ти напишем само неколико речи, а ети исписах четири стране" (ѕисмо 99, стр. 193).

» на другим местима у своЉим писмима свети беседи имаЉуЮи сазнаЬе с више: "ƒа ƒух ниЉе покренуо ум мЉ, било би прекасно и немогуЮе да вам било шта напишем и неби ни имао шта да вам пишем" (ѕисмо 10, стр. 50).

—мирени —вети ЌектариЉе Ље сматрао да Ље неопходно да пише веродостоЉно:

" ада сам преузео своЉе обавезе као духовни отац, будно сам пазио и желео да сазнам да Юете се увек старати да извшавате своЉе обавезе, ви коЉи сте примили и коЉи носите монашко име".

»скушенику Ље потребно да Ьегов духовни отац чуЉе о Ьеговим тешкоЮама у монашком животу, и да му са сигурношЮу каже шта Ље воЪа ЅожЉа. ќво Юе му помоЮи да воЉуЉе без премишЪаЬа и ослободиЮе се онога што умара Ьегову душу и отежава му борбу. —амо, меРутим, они духовни оци коЉи су у овоме искусни и проверени могу тако да говоре.

ЌедремЪива Ље била духовна пажЬа —ветог коЉом Ље водио монахиЬе ка савршеном хришЮанском животу. ”главном их Ље водио подучаваЬем али им Ље помагао кад год би се нашле у искушеЬу или паду. ЌаЉважниЉи моменат у подучаваЬу Ьегових монахиЬа заузимале су божанске речи. ѕисао им Ље ради радости Ьихове и помиЬао их Ље на литургиЉама коЉе Ље служио широм атинске митрополиЉе. Мегов циЪ Ље био да се успну на више степенике врлина и Ъубави.

"«адобиЉте Ъубав. —аврешена Ъубав доноси савршенство вере и наде. —вагда иштите од Ѕога Ъубав, и тако Юете задобити пуноЮу осталих добара и врлина. Кубите да бисте били ЪубЪени. ѕримите Ъубав да бисте ЪубавЪу просиЉали. ƒаЉте Ѕогу сво своЉе срце, да бисте остали у Ъубави, а остаЉуЮи у Ъубави ЅожиЉоЉ и Ѕог остаЉе у вама" (ѕисмо 116, стр. 224).

ЌиЉе, меРутим, свака Ъубав Ъубав у ’ристу. —ам —вети Ље исповедао да Ъуби монахе ’риста ради и тражио Ље да и они Ьега Ъубе ’риста ради. ¬еома се жалостио када би видео неки други вид Ъубави коЉи Ље поробио душу неке монахиЬе.  ао мудри пастир, свети се старао да их увек приводи ∆енику. ƒуше - невесте коЉе му Ље поверио ∆еник ’ристос, водио Ље Љедино ка Мему. “ражио Ље послушност и поштиваЬе своЉе личности, али Ље увек избегавао да га на било коЉи начин идолизираЉу.

 олико само сви пастири могу да се науче на примеру —ветог ЌекатриЉа?

“акоРе Ље саветовао своЉе монахиЬе да меРусобно имаЉу Ъубави ’риста ради, далеко од сваког телесног порива коЉи би могао да упрЪа Ьихову свету Ъубав у ’ристу" (ѕисмо 61, стр. 142).

ѕример Ьеговог светоотачког деловаЬа било Ље и Ьегово настоЉаЬе да монахиЬи  сениЉи, коЉу Ље за то припремао, преда дужност духовне маЉке сестара.  ао што у мушким манастирима игуман треба да буде духовни отац монаха, тако Ље и у женским манастирима духовна маЉка игуманиЉа. ќна треба да расуРуЉе о помислима, да духовно води монахиЬе и уопште да духовно руководи сестринством.

ѕрисуство духовника-исповедника Ље од помоЮи игуманиЉи.

—вети ЌекатриЉа Ље сваког тренутка пазио на своЉе монахиЬе. ѕонекад Ље волео да им говори на начин на коЉи Ље то чинио —вети —имеон Ќови Ѕогослов: "ѕримили смо две науке, имамо ужитак у покаЉаЬу, страдаЬе и бил свакодневно код нас изазиваЉу сузе" (ѕисмо 3, 12).

—вети ќче наш ЌектариЉе, прославЪамо те не само ради светости твога живота, због твог светог јрхиЉереЉства, због твог богословског доприноса, због твог педагошког рада у школи –аизари, него и као савршеног духовног оца, што нам Ље уетха и пример.

«аступаЉ пред небеским жртвеником, где си сада, нашу свету ѕарвославну ÷ркву, Љедину —вету, —аборну и јпостолску ÷ркву ’ристову, у коЉоЉ Ље благодаЮу ЅожиЉом утврРена наЉвиша служба духовног очинства. Ќека сви искушеници и сви духовни оци следуЉу твоЉ пример, као што си се ти трудио да следуЉеш —паситеЪу нашем »сусу ’ристу.

ѕревод са грчког Љезика: презвитер мр јлександар Ааковац

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

22 / 11 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0