Srpska

∆итиЉе —ветог —тефана ƒечанског краЪа српског

јудио датотека - –адио —ветигора

—вети —тефан ƒечански беше син краЪа ћилутина и отац цара ƒушана. „едо побожне краЪевске породице, —тефан од наЉраниЉег детиЬства би васпитан у хришЮанскоЉ побожности. Ќо Ьему паде удео да у раним годинама своЉим преживи многе тешке невоЪе. ” та времена у —рбиЉи биваху честе смутЬе и меРусобице, а и ратови са неприЉатеЪима.

††††

ЌеприЉатеЪи ѕравославЪа “атари, покоривши православну –усиЉу, устремише се на друге словенске православне земЪе. Ќарочито велика опасност стаде грозити словенским државама Ѕалканског ѕолуострва од стране  римског хана ЌогаЉа. “атарска воЉска, шиЪана од ЌогаЉа, опустоши Ѕугарску, па стаде упадати и у —рбиЉу. Ѕугарска на неко време паде под власт “атара; а такав удес претио Ље и —рбиЉи. јли српски краЪ ћилутин предузе одлучне мере. ѕошто ниЉе био у стаЬу да се воЉном силом одупре моЮном татарском хану, он ступи с Ьим у преговоре, и спречи наЉезду “атара, али би принуРен да хану да као таоца свог десетогодишЬег сина —тефана, и са Ьим неколико знатних српских велможа. Ќо √оспод помагаше побожном дечаку краЪевиЮу —тефану у Ьеговим недаЮама, Љер се он сав беше предао помоЮи свемилостивог √оспода и ка Мему Љединоме гледаше. » ускоро меРу “атарима избише меРусобице, коЉе се завршише убиством ЌогаЉа. —тефан искористи те смутЬе, и након три године врати се у отаЯбину.

 ада постаде пунолетан —тефан би ожеЬен Юерком бугарског владара ћариЉом. » доби на управу «ету, Љедну од важних области ондашЬе —рбиЉе. ”миЪат, добар, кротак, милосрдан према сиротиЬи, краЪевиЮ —тефан уживаше велику Ъубав и поштоваЬе. Ќо —тефанова маЮеха, друга супруга краЪа ћилутина, —имонида, Юерка ¬изантиЉског цара јндроника —тариЉег, желеЮи да Ьен син  онстантин наследи престо, а не краЪевиЮ —тефан, Ьен пасторак, она стаде лукаво и вешто радити код краЪа ћилутина да оцрни у Ьеговим очима краЪевиЮа —тефана. ѕри томе она се послужи чак и клеветом, како —тефан хоЮе да му отме престо.

” то време неки од српске властеле стадоше упозоравати —тефана на опасност коЉа му прети, и саветоваху му да избегне ту опасност на таЉ начин што би дигао устанак против оца и отео му краЪевску власт. Ќа несреЮу, неки од те властеле, Ъути на сплетке против краЪевиЮа —тефана, отказаше послушност краЪу. To би представЪено краЪу ћилутину као да Ље у вези са завером Ьеговог сина —тефана против Ьега.  раЪ оде са воЉском у «ету, и угуши метеж. —тефан изаРе пред оца са потпуном синовЪом покорношЮу, и отац га у почетку прими лепо. јли потом присталице —имонидине толико пометоше доброга оца да он, не проверивши ствар како ваЪа, нареди да —тефана окована одведу у замак, у —копскоЉ области, и тамо ослепе.

To би учиЬено. Ќа ќвчем поЪу, где беЉаше храм светог ЌиколаЉа „удотворца, —тефану бише изваРене очи. ќслепЪени —тефан осеЮаше страшне болове и крепЪаше себе Љедино молитвом. —ву ноЮ у страшним мукама скоро мртав, он пред зору мало заспа. » виде у сну ово: пред Ьим стоЉи диван светитеЪ у архиЉереЉском одЉеЉаЬу, лице му сиЉа благодатном светлошЮу, и он држи на свом десном длану оба Ьегова изваРена ока, и говори му: "He тугуЉ, —тефане! ≈во твоЉих очиЉу на моме длану". » говореЮи то он му показуЉе оба ока. ј —тефан, као размишЪаЉуЮи, упита га: "ј ко си ти, господине моЉ, што показуЉеш толико стараЬе о мени?" ј ѕоЉавЪени одговори: "£а сам ЌиколаЉ, епископ ћирликиЉски". - ѕробудивши се од сна, страдалац смерним срцем узношаше благодарност Ѕогу и Меговом угоднику. ј осеЮаше и неко не мало олакшаЬе болова.

Ќо гоЬеЬе —тефана не заврши се тиме.  раЪ ћилутин, под утицаЉем измишЪене завере свога сина, желеЮи да осигура себе, протера —тефана из отаЯбине и посла га на заточеЬе у ÷ариград к своме тасту цару јндронику —тариЉем са два малолетна сина Ьегова: ƒушаном и ƒушицом. Ќо и у изгнанству Ѕог не остави трпеЪивог страдалца —тефана. »стина, у ÷ариграду —тефан би лишен слободе. ” почетку Ьему би дат засебан дворац, са потпуним издржаваЬем од цара, али му беше забраЬено излазити из дворца. ѕотом —тефан би са своЉе двоЉе деце премештен у цариградски манастир ѕантократора (= —ведржитеЪа) под надзор игумана, без чиЉе дозволе —тефан ниЉе смео никога примати нити с ким разговарати. Ќо дивни —тефан храбро подношаше тегобе заточеЬа; и често говораше себи: “рпи, —тефане! Љер Ље √оспод рекао: “рпЪеЬем своЉим спасаваЉте душе своЉе (Ћк. 21, 19). » не престаЉаше благодарити Ѕога, опомиЬуЮи се речи светог јпостола: "и биваЉте благодарни" ( ол. 3, 15). » често се моЪаше и многа метаниЉа правЪаше. ј када се манастирска братиЉа скупЪала на богослужеЬе, он Ље први долазио и непомично стаЉао до краЉа службе, тако да су се ЬеговоЉ бодрости и ревности дивили и настоЉатеЪ и сва братиЉа. «ато сви ЪубЪаху —тефана и указиваху му пажЬу. » често долажаху к Ьему на духовне разговоре. —ве то не остаде непознато и самоме цару. —лушаЉуЮи о похвалном живЪеЬу заточеника, цар га Ље често призивао к себи у царски двор, разговарао с Ьим о душекорисним стварима, и заЉедно с Ьим обедовао.

” то време виспрени присталица «апада "начелник акиндинатске Љереси", ¬арлаам, узбуРиваше ÷ариград своЉим схоластичким испадима о “аворскоЉ светлости. Ѕлажени патри£арх јтанасиЉе осуди ¬арлаама на сабору, али препредени ¬арлаам наРе себи присталице на двору и узнемираваше престоницу. ѕри Љедном разговору измеРу цара и краЪевиЮа —тефана о душекорисним стварима и државним пословима, поведе се реч и о Љеретику ¬арлааму. ÷ар упита —тефана шта мисли о ¬арлааму. —тефан одговори: ÷аре, неправедно Ље и недолично да ти, почаствован царским престолом и поставЪен од ’риста за пастира тако великом стаду, држиш неприЉатеЪе Мегове у своме граду: Ьих треба да одгониш као вукове коЉи упропашЮуЉу душе, и да певаш са ƒавидом: ќмрзнух, √осподе, оне коЉи тебе мрзе (»с. 138, 21).

÷ар се удиви мудрим речима ЅожЉега човека, и одмах заповеди да му ¬арлаама доведу свезана, и да се изагнаЉу Ьегови ЉедномишЪеници из царскога града, и да их не примаЉу градови и села Ьегове државе. Ќо ¬арлаам, хитно обавештен о томе од Љедног дворЉанина, свог ЉедномишЪеника, таЉно се укрца у лаРу и побеже у –им. - » тако Ѕог саветом свога угодника очисти земЪу народа свога од зловерних Љеретика.

“акова беЉаше —тефанова ревност за побожност, такова мржЬа према Љеретицима, такова вера ка ’ристу. ќд тада цар Љош више заволе ЪубитеЪа врлине —тефана, и Љош више му се дивЪаше. ѕа не само цар и манастирска братиЉа, него и патриЉарх и све свештенство, и сви знатни Ъуди у ÷ариграду и велможе, веома ЪубЪаху и уважаваху —тефана због Ьегових врлина и мудрости. ќн смерношЮу и говором привлачаше срца свиЉу; н нека благодат сиЉаше из лица Ьегова; а Ъубав што беше у Ьему, све Ље привлачила к Ьему.

» он, пун пламеног христоЪубЪа, увек хиташе ка ЅожЉоЉ Ъубави, упражЬаваЉуЮи молитву, пост, смиреЬе, слушаЬе свештених кЬига, а сврх свега милостиЬу. £ер он милостиЬе не оставЪаше. ќд онога што му цар даваше и они око цара, он мало оставЪаше себи, ради наЉпотребниЉе потребе, а остало предаваше у руке игуману ради раздаваЬа сиротиЬи.

£едан велможа српски, стари познаник и поштовалац —тефанов, посла —тефану по поверЪивом слузи знатну количину злата, желеЮи да му олакша заточеничко злопаЮеЬе. ѕосланик предаде злато —тефану и испоручи поздрав са много приЉатеЪских речи и лепих жеЪа од пошиЪаоца. —тефан заблагодари добротвору, помоли се за Ьега Ѕогу, па дозва игумана и даде му све злато да га раздели сиротиЬи. »гуман моЪаше —тефана да бар Љедан мали део злата задржи за своЉе потребе, али он одби говореЮи да му Ље сам Ѕог досудио да живи у туРини и да га туРинци хране, зато послано злато треба дати онима коЉи стварно оскуРеваЉу - сиротиЬи. ƒоносиоца пак с ЪубавЪу задржа код себе неко време, па га онда отпусти да се врати у отаЯбину. ѕри испраЮаЉу он са много суза захваЪиваше своме приЉатеЪу - добротвору, и моли доносиоца да му пренесе ову Ьегову усрдну молбу: да Юе Ьему бити радост и утеха, ако новац, коЉи би убудуЮе наменио Ьему, разда тамошЬоЉ сиротиЬи.

ѕри краЉу пете године заточеЬа, за време бдениЉа уочи —ветог Ќиколе, —тефан стаЉаше на своме месту у цркви, и скрушена срца моЪаше се из дубине душе. ј када за време читаЬа

—ветитеЪева житиЉа и чудеса он седе у сто и задрема, Ьему се опет Љави —вети Ќикола, а рече му: —еЮаш ли се шта сам ти рекао када сам ти се прошли пут Љавио? - —тефан паде на земЪу и рече: ѕознаЉем да си ти велики светитеЪ ЌиколаЉ, али се не сеЮам шта си ми рекао. - —вети Ќикола му рече: –екао сам ти да не тугуЉеш, Љер су очи твоЉе у моЉоЉ руци, и показао сам ти их. - —тефан се стаде присеЮати тога, и припавши к ногама —ветитеЪевим, моЪаше га да се смилуЉе на Ьега. - —ветитеЪ му рече: Ўто ти тада обеЮах, ево сада сам дошао да испуним.

††††

» осенивши крсним знамеЬем —тефана, дотаче се очиЉу Ьегових и рече: √оспод наш »сус ’ристос, коЉи слепоме од роРеЬа подари вид, даруЉе и твоЉим очима Ьихов преРашЬи вид. - » при тим речима —ветитеЪ постаде невидЪив. ј —тефан се престрашен трже из сна; и дошавши себи стаде Љасно видети као и раниЉе. » узевши своЉу палицу, он изаРе из цркве ходеЮи као што Ље као слеп и дотада ходио, оде у келиЉу, и павши на земЪу он се дуго са сузама моЪаше и узношаше благодарност Ѕогу за своЉе исцеЪеЬе. ѕосле дуге молитве, повезавши очи убрусом као раниЉе, он се поново врати у цркву, и стаЉаше као и обично на свом месту. ј утаЉи од свих чудо коЉе се десило с Ьим, и нико не сазнаде да му Ље вид враЮен, све до дана када Ѕогу би угодно да га врати у отаЯбину и постави за краЪа —рпског.

He проРе много дана после овог чудесног прогледаЬа —тефановог, а Ьегов млаРи син, малолетни ƒушица, тешко се разболе, и за кратко време умре. —тефан то поднесе трпеЪиво, без роптаЬа, понавЪаЉуЮи речи блаженога £ова: "√оспод даде, √оспод узе" (£ов. 1, 21), ј предаЉуЮи гробу тело свога детета, он подиже руке к небу и рече: “еби, √осподе, предаЉем своЉе дете. Ѕлагодарим и славим “воЉе човекоЪубЪе, ѕромислитеЪу добри, што си изволео примити плод утробе моЉе коЉи Љош ниЉе искусио зло.

ѕосле тога блажени —тефан проведе Љош две године у заточеЬу. »ако Ље он трпеЪиво и благодарно подносио своЉе изгнанство као крст, додеЪен му промислом ЅожЉим, ипак Ље желео да се врати у своЉе отачаство. » са том жеЪом он пише дирЪиво писмо у ’иландар, где се у то време налазио српски епископ, касниЉе архиепископ ƒанило, према коме Ље раниЉе —тефан свагда гаЉио Ъубав и приЉатеЪство. ” том писму он живим боЉама описуЉе своЉе паЮеЬе, и моли епископа ƒанила да заЉедно са своЉим светогорским великим старцима посредуЉе пред Ьеговим оцем, краЪем ћилутином, и издеЉствуЉе му милост и повратак у отаЯбину.

≈пископ ƒанило у —ветоЉ √ори сазва сабор чесних стараца, на коме с ЪубавЪу у √осподу веЮаху о овоЉ ствари. » решише, те написаше молебна писма: Љедно краЪу ћилутину, а друго архиепископу Ќикодиму. » изабраше неке од тих чесних стараца, да та писма однесу у —рбиЉу и посредуЉу о повратку краЪевог сина —тефана и унука ƒушана. »засланици отпутоваше у —рбиЉу, и одоше преосвеЮеном архиепископу кир-Ќикодиму и предадоше му с усрдном молбом и ЪубавЪу оба писма. ѕреосвеЮени Ќикодим их пажЪиво саслуша, и као ваистину муж добрих жеЪа и ревнитеЪ истините Ъубави, оде са Ьима христоЪубивом краЪу, предаде му писмо и сам од све душе моЪаше краЪа да услиши молбе свиЉу Ьих.  расноречиво писмо и говори архиепископа Ќикодима и светогорских чесних стараца тронуше срце оца, и он им рече: ћолбу вашу усваЉам, и заповедам да буде ваша воЪа у свему што се тиче мога сина

” то време допутова у —рбиЉу из ÷ариграда као царев иза сланик игуман манастира ѕантократора, у коме провоРаше своЉе заточеЬе —тефан са сином. ќвог игумана, човека мудрог и красноречивог, византиЉски цар јндроник посла к своме зету, српском краЪу ћилутину, да иште од Ьега воЉну помоЮ против неприЉатеЪа грчкога царства. ѕошто краЪ сврши преговоре о томе, он позва игумана к себи на разговор насамо, и стаде га распитивати о своме сину —тефану. »гуман подробно исприча оцу о врлинама, подвизима, трпЪеЬу и мудрости Ьеговог сина: и тврРаше да —тефан више вреди него све царске ризнице. » заврши благочестиви игуман овим речима: јко хоЮеш послушати мене: врати с чашЮу себи свога сина, коЉи Ље виши од човечанске части.

—ве то веома потресе краЪа ћилутина. ѕоред тога недавно беше умрла Ьегова ташта, —имонидина маЉка, царица »рина, главна виновница неприЉатеЪства оца према сину. «бог свега тога краЪ ћилутин донесе одлуку да врати сина. » посла изасланство цару јндронику са молбом: да сина Ьегова —тефана са унуком ƒушаном упути натраг у —рбиЉу. ÷ар се веома обрадова томе, Љер беше заволео —тефана и високо га Ље ценио. » дозвавши га к себи, он се опрости са —тефаном, грлеЮи га са сузама и даруЉуЮи га богатим даровима. Ќо —тефан све те дарове даде манастиру у коме Ље провео године свога заточеЬа. —ва братиЉа манастирска са тугом, сузама и молитвама испратише —тефана, осеЮаЉуЮи се као да се растаЉу са душом.

“ако после осам година заточеЬа у туРини, —тефан се врати у своЉе отачаство са своЉим поодраслим сином ƒушаном. —усрет са оцем Ље био потресан. —ин Ље пао пред ноге оцу, отац Ље са сузама грлио сина. » у Ъубави ’ристовоЉ помири се отац са сином. » даде —тефану на управу ЅудимЪанску област у «ети, а унука ƒушана остави код себе. ќд тога времена богоЪубиви —тефан постаде веЮи у Ъубави ’ристовоЉ, и храЬаше се у души неком божанственом сладошЮу, и имаРаше добре наде у свему.

Ќакон три године, 29. октобра 1320. године, умре блажени краЪ ћилутин. ѕристалице маЮехе —тефанове —имониде, изазваше метеж у корист Ьеног сина  онстантина, али веЮина српских велможа стаде на страну законитог наследника престола, стариЉег сина —тефана. » на ЅогоЉавЪеЬе 1321. године —тефан би у ѕризрену у саборноЉ цркви крунисан за краЪа од стране архиепископа Ќикодима и целог свештеног сабора српског. «аЉедно са оцем, по византиЉском обичаЉу, крунисан би на краЪевство и Ьегов син - "—тефан млади краЪ", коме беше име ƒушан. —тефан стаде владати под именом ”роша III. A пред крунисаЬе —тефан скиде завоЉ са очиЉу, и свима би очигледно обЉавЪено и показано чудесно повраЮеЬе вида —тефану молитвеним посредоваЬем великог чудотворца —ветог Ќиколе. » тако се сви уверише да —тефан види као и остали Ъуди.

ћеРутим брат —тефанов, син —имонидин,  онетантин сабра воЉску веЮином од туРинаца, и крену против —тефана, захтеваЉуЮи од Ьега да му уступи храЪевски престо. —тефан са своЉе стране скупи воЉску и крену у сусрет  онстантину. јли пре но што Ље дошло до битке, —тефан упути брату писмо, молеЮи га да не ратуЉе против своЉе отаЯбине. ” писму —тефан писаше  онстантину: "—тефан, по милости ЅожЉоЉ краЪ —рба, веома жеЪеном брату наше моЮи  онстантину жели здравЪе. „уо си шта се догодило са мном по промишЪаЬу Ѕога коЉи све удешава на добро. ѕомилован Ѕогом, поставЪен сам за краЪа отачком наслеРу, да народом владам страхом ЅожЉим и правдом, по примеру предака. «ато престани са оним што си предузео; доРи да се видимо; прими друго место у краЪевини, као други син, а не ратуЉ са туРинима против свога отачаства; пространа Ље земЪа наша, има у ЬоЉ доста места и за мене и за тебе. £а нисам  аЉин братоубица, веЮ друг братоЪубивом £осифу. –ечима £осифовим говорим теби: He боЉ се, Ља сам ЅожЉи. ¬и сте мислили зло по мене, али Ље Ѕог мислио добро по мене (1 ћоЉс. 50, 20)". - ћеРутим  онстантин не хте да прихвати позив Ъубави, него крену на —тефана и сукоби се са Ьеговом воЉском. ” жестокоЉ битци сам  онстантин би убиЉен, а Ьегови Ъуди преРоше —тефану.

ѕротив —тефана устаде са намером да му отме престо и Ьегов брат од стрица ¬ладислав, син —ремског краЪа ƒрагутина, брата ћилутинова. јли се и ова побуна заврши добро по —тефана: ¬ладислав би приморан да се покори —тефану, када увиде да —рбиЉа ниЉе за Ьега веЮ против Ьега. - ј краЪ —тефан, уколико му Ѕог више помагаше, он утолико биваше све смирениЉи и смирениЉи; често постеЪу своЉу квасаше сузама, не само ноЮу, него и свакога дана савест своЉу омиваше сузама, називаЉуЮи себе црвом а не човеком, и сматраЉуЮи себе земЪом и пепелом. ” краЪа —тефана све одисаше страхом ЅожЉим и побожношЮу; и владаше он мудро и богоугодно, човекоЪубиво и богоЪубиво.

ѕосле смрти своЉе прве супруге, бугарске принцезе, краЪ —тефан Ље Љош двапут ступао у брак: са Ѕланком, Юерком ‘илипа “арентског, херцога јхаЉског; и после смрти ове друге жене, са ћариЉом, Юерком —олунског намесника £ована ѕалеолога.

” мирно време краЪ —тефан се стараше о благостаЬу своЉих поданика и о ÷ркви, Љер сиЉаше врлинама као сунце. ќн потврРиваше преРашЬе повеЪе; стараше се о чистоти вере и уништеЬу Љереси у границама своЉе државе. £едан савременик пише о Ьему ово: "√оспод га изабра и прослави за отаЯбину, као звезду светлу и Љарку; он утврди отачаство своЉе; освоЉи многе градове и области; развеЉа неприЉатеЪе своЉе. ќн посла сина свога против безбожних и нечестивих бабуна. ќн ЅожЉом помоЮу однесе победу над Ьима". - Ѕабунима су се називали богумили, опасни Љеретици, коЉи су живели у планинском краЉу Ѕабуни, код ѕрилепа, и одонуд чинили разбоЉничке нападе на православне.

ѕод краЪем —тефаном —рбиЉа Ље не мало година уживала потпун мир; ниЉе било унутрашЬих метежа, ни ратова са суседима. Ѕлагочестиви краЪ —тефан бавио се делима добротворства и подизаЬем и украшаваЬем храмова ЅожЉих, како у своме отачаству тако и ван Ьегових граница. ћеРутим при краЉу Ьеговог краЪеваЬа букну жестоки рат са суседним Љедноверним Ѕугарским царством. «а време ћилутинова краЪеваЬа у —рбиЉи Ѕугарска, раздирана унутрашЬим метежима и разоравана упадима, беше знатно ослабила и ниЉе се могла равнати по моЮи са —рбиЉом.  ада видински деспот ћихаил постаде бугарским царем, он уЉедини разЉедиЬене бугарске области, и притом жеЪаше да поврати неке градове коЉе —рбиЉа беше заузела. ј кад оЉача, цар ћихаил нанесе горку увреду краЪу —тефану. ќжеЬен роРеном сестром —тефановом, Юерком краЪа ћилутина Ќедом, цар ћихаил без икаквог разлога отера од себе своЉу жену Ќеду са малим сином —тефаном, затвори Ље у манастир, а ожени се “еодором, сестром претендента на византиЉски престо јндроника ћлаРег, удовицом бугарског цара —ветослава. ЌеприЉатеЪство измеРу два суседна владара би Љош више поЉачано тиме што српски краЪ држаше страну законитог византиЉског цара јндроника —тариЉег, коЉи српског краЪа —тефана беше заволео Љош за време Ьеговог заточеништва у ÷ариграду; бугарски пак цар ћихаил зближи се са супарником јндроника —тариЉег, Ьеговим унуком јндроником ћлаРим, коме и поРе за руком да отме царски престо своме деди. јндроник ћлаРи и ћихаил бугарски склопише одбрамбени и нападни савез против —рбиЉе. » ова два савезника решише да Љедновремено нападну —рбиЉу у 1330. години.

 раЪ —тефан Ље знао за ове припреме, па се и сам постепено спремаше за одбрану отаЯбине, снабдеваЉуЮи се оружЉем и воЉском. ” то време —тефанов син ƒушан беше веЮ потпуно зрео човек и помагаше оцу у воЉним припремама.

Ѕугарски цар ћихаил крену у ратни поход на —рбиЉу у лето 1330. године. Мегова Ље воЉска броЉала осамдесет хиЪада Ъуди; у ЬоЉ беше врло много наЉамних “атара и ћолдована. ” то исто време, према договору, на —рбиЉу крену са своЉом воЉском и византиЉски цар јндроник ћлаРи. ¬оЉска у Ьега беше мала. ќн распореди своЉу воЉску дуж Љужне границе —рбиЉе, и одлучи да не чини никакав напад док не види чиме Юе се завршити бугарски судар са —рбима.

ќбавештен о свему, краЪ —тефан, желеЮи као хришЮанин да избегне крвопролиЮе, упути писмо бугарскоме цару молеЮи га да одустане од проливаЬа крви. ” том писму он писаше: "«ашто си кренуо да погибиЉи излажеш бугарски и српски народ? Ўто Ље Ѕогом даровано теби, то ти имаш у своЉим рукама, и буди задовоЪан тиме, а туРе не жели, не жели оно што Ље Ѕог даровао другима. јко си пак толико ратоборан, онда иди у рат против иновераца, а не на ’ристове Ъуде, чиЉи сам по благодати ’ристовоЉ пастир, коЉи те ничим ниЉе увредио. ѕомисли, колико се крви има пролити, колико маЉки уцвелити, колика телеса са обе стране бити изложена птицама и зверима за храну? ќпомени се, колико Юе одговарати Ѕогу онаЉ коЉи их Ље погубио! ќстави нас на миру. —ам владаЉуЮи оним што теби припада, врати се к своЉима. £ер они коЉи желе да отму туРе, изгубиЮе и своЉе. “ако суди —вевидеЮе ќко".

ѕрочитавши писмо, цар ћихаил се страховито разЉари, и претеЮи —тефану одговори осионо: "јко сутра, када сунце гране, српски краЪ не доРе к мени и не падне покорно преда мном, да ногу непобедиве моЮи наше ставим на Ьегов врат, онда Юу наредити да га са срамом доведу везана и предаЮу га наЉстрашниЉоЉ смрти".

 ада краЪ —тефан чу овакву поруку, уздахну и рече: √оспод ми Ље помоЮник; не боЉим се. Ўта Юе ми учинити човек? —лободно Юу гледати у неприЉатеЪе своЉе (ѕс. 117, 6-7). » дозвавши воЉводе заповеди им да уреде воЉску и спреме за борбу. ј сам остаде у своме шатору, и сву ноЮ проведе у молитви. —утрадан изаРе из шатора озарена лица, повери воЉску своме сину ƒушану, и говораше им: »дите, децо, у име ’ристово; нека се изврши Мегов праведни суд. Ѕудите храбри! ” —ветом ѕисму пише: £едни на боЉним колима, други на коЬима, а ми именом √оспода Ѕога нашега (ѕс. 19, 8). Ќека се не устраши срце ваше гледаЉуЮи на множину наших противника. ”здам се у √оспода, да Юе ќн и сада, као некада, послати анРела —вог, да сруши гордеЪивца пред вама. £ер Ѕог се супроти гордима, а смиренима даЉе благодат (1 ѕетр. 5, 5).

ќваквим своЉим богомудрим речима краЪ удахну у срце свима неку божанску силу, и посла их у борбу. ј сам, оставши у шатору, паде лицем на земЪу и ронеЮи сузе моЪаше се Ѕогу, дародавцу сваке победе. ¬оЉска пак српска, предвоРена храбрим краЪевим сином ƒушаном, крену на Ѕугаре, и код ¬елбужда се воЉске сукобише. Ќастаде страховита битка, у коЉоЉ ƒушан показа пример личне храбрости. Ѕугарска воЉска би разбиЉена и пометена, и даде се у бекство. » сам цар ћихаил наже бегати, али га српски воЉници ухватише, приведоше ƒушану, и ту му би одсечена глава. ѕосле овог пораза, сва се бугарска воЉска предаде —рбима.

Ѕитка код ¬елбужда одиграла се у суботу 28. Љула. —утрадан, у недеЪу, краЪу —тефану свечано би показан ратни плен: оружЉе, скупоцене царске хаЪине и остале принадлежности, и дивни коЬи. ѕред краЪа бише доведене и заробЪене бугарске велможе.  ада ове велможе угледаше леш убиЉеног цара ћихаила, они молише краЪа —тефана, и краЪ нареди да се убиЉени бугарски цар са свима почастима сахрани у српском Ќагоричанском манастиру светог √еоргиЉа, задужбини краЪа ћилутина.

ѕошто узнесе благодарност √осподу Ѕогу за даровану победу, краЪ —тефан извести о томе своЉу супругу ћариЉу и српског архиепископа ƒанила са целим српским сабором овом посланицом: "Ќека се зна да помоЮу ЅожЉом и молитвеним посредоваЬем светог господина нашег, преподобног —имеона и светитеЪа —аве, и молитвама вашим, заузимаЬем и укрепЪеЬем и силом —ветога ƒуха наоружаван и штиЮен, Ља, српски краЪ, са милим сином нашим ƒушаном, и са нашим воЉницима, децом мога отачаства, злобног неприЉатеЪа нашег, цара бугарског, коЉи осионо насрну са много туРинаца на наше отачаство, победих у битци код ¬елбужда на нашем земЪишту; и самог цара убих и велико богатство и сЉаЉ Ьихов узех помоЮу ЅожЉом. –адуЉуЮи се због овога, узнесите дужну хвалу Ѕогу. ј ми креЮемо на далеки пут у Ѕугарску земЪу".

» краЪ —тефан, заЉедно са своЉим сином, праЮен заробЪеним бугарским велможама, крену у Ѕугарску да заведе поредак. ” сусрет Ьему изиРоше велможе, коЉи беху остали управЪаЉуЮи градовима и покраЉинама; на челу Ьиховом налажаше се ЅЉелаур, брат убиЉеног цара ћихаила. ” име целе Ѕугарске они нуРаху да буду под влашЮу српскога владара, и беху готови на стапаЬе Ѕугарске и —рбиЉе у Љедну државу. Ќо —тефан то не хтеде. Мегова Ље жеЪа била да на бугарски престо доведе своЉу увреРену и осрамоЮену сестру Ќеду са Ьеним сином —тефаном. «ато упути нарочито изасланство к сестри у манастир, у коме беше затворена, позиваЉуЮи Ље да заЉедно са сином доРе у бугарску престоницу “рново.  ада она доРе са сином, краЪ —тефан обЉави бугарским велможама, да се он лично одриче од бугарског престола, а поставЪа за бугарског цара сина своЉе сестре —тефана (Ўишмана II), кога су они дужни слушати, док сваки од Ьих може остати на своЉоЉ раниЉоЉ дужности.

ѕо повратку из Ѕугарске, краЪ —тефан са сином ƒушаном убрзо крену са воЉском на границе £ужне —рбиЉе, да казни византиЉског цара за савез са ћихаилом бугарским. ќваЉ поход Ље траЉао недеЪу дана. јли цар јндроник и не сачека долазак —тефана и Ьегове воЉске, веЮ побеже са своЉом воЉском. —рби казнише јндроника: одузеше од ¬изантиЉе градове: ¬елес, ѕросек, Ўтип, “решту и ƒобрун. ѕошто поставише у Ьима воЉводе, обе воЉсковоРе се вратише: краЪ у своЉ двор ЌеродимЪе, а син у —кадар.

ѕосле победа над споЪним неприЉатеЪима, краЪ —тефан се сав предаде добротворним делима, подизаЬу и украшаваЬу храмова ЅожЉих, и другим богоугодним прегнуЮима, коЉа су свагда сачиЬавала радост Ьеговог живота. –евностан ЪубитеЪ православних светиЬа, не само у своме отачаству него и ван Ьега, христоЪубиви краЪ Ље и раниЉе, а нарочито сада, слао раскошне и богате дарове у £ерусалим и у сву —вету «емЪу, у ≈гипат и јлександриЉу, на —инаЉ, у “есалиЉу, у ÷ариград, особито у тамошЬи манастир ѕантократора. »зузетно богате дарове он Ље слао —ветоЉ √ори јтонскоЉ, посебно славноЉ лаври ’иландару.

—ви раниЉи српски владари, претци краЪа —тефана, градили су задужбине. “ако и свети краЪ —тефан одлучи да сагради храм √осподу ’ристу из благодарности за сва добра коЉа му Ље дао, нарочито после победе над Ѕугарима. «а саветника и сарадника у овом потхвату он узе свог српског архиепископа ƒанила, кога Ље веома уважавао и волео. —а Ьим и наЉприсниЉим велможама он изабра дивно место ƒечане на реци Ѕистрици што се улива у Ѕели ƒрим, три сата хода од ѕеЮи. “аЉ избор благослови архиепископ ƒанило, и освети место. » одмах се приступи граРеЬу манастира.

ЅогоЪубиви краЪ позва уметнике и маЉсторе из свих краЉева своЉе простране краЪевине. » поче се са радом. —ам краЪ пребиваше ту у шатору, и надгледаше послове. Ќа огромном простору, измереном за манастир, наЉпре се унаоколо подиже тврРава са високим бедемима и кулама на Ьима; са Љужне стране налажаше се манастирска капиЉа, и на ЬоЉ наЉвиша кула. —а унутрашЬе стране на зидовима бедема унаоколо бише начиЬене келиЉе за монахе, као нека птичиЉа гнезда. Ѕи саграРена и огромна трпезариЉа, нарочито уметнички украшена. ЌачиЬена би куЉна и пекара. «а игумана би подигнуто посебно великоЪепно здаЬе. Ќо изузетна пажЬа и главна брига би посвеЮена граРеЬу величанственог храма ¬азнесеЬа √осподЬа усред манастирског дворишта унутар тврРаве. ќгромни храм би сазидан од разнобоЉног тесаног мермера, украшен изврсном резбариЉом, мермерним стубовима и сводовима чудесне уметности и лепоте. » споЪа цео храм беше саставЪен од веома дивног мермера црвеног и белог, али тако уметнички споЉеног, да се добиЉа утисак као да Ље лице целога храма Љедан камен. ” свему и по свему би подигнут чудесан и величанствен богодоличан храм.

¬еличанствености и красоти споЪашЬег изгледа храма одговарала Ље унутрашЬа украшеност храма: све од тесаног камена, злата и другог скупоценог материЉала. ’рам би богато снабдевен црквеним богослужбеним потребама, златним и сребрним сасудима, скупоценим одеждама, украшеним бисером и драгим камеЬем, свиленим тканинама.

«авршивши граРеЬе и украшеЬе богодоличног храма и манастира, богоЪубиви краЪ —тефан одреди за настоЉатеЪа равноангелног по животу испосника јрсениЉа. » храм би свечано освеЮен сабором српског духовништва, на челу са архиепископом ƒанилом. ј за издржаваЬе манастира краЪ повеЪама своЉим поклони манастиру многа имаЬа у разним местима своЉе простране краЪевине.

ќсим малога олтара с Љужне стране великог олтара у част свог покровитеЪа и заштитника светитеЪа ЌиколаЉа, свети краЪ подиже затим посебну цркву светом ЌиколаЉу изван манастира у близини, за свагдашЬе славЪеЬе овог светог оца.

—вети краЪ —тефан ƒечански увек се одликовао ЪубавЪу према сиротиЬи и жалостивошЮу према Љадницима, а сада се он свом душом предаде тоЉ врсти брига и стараЬа. Ќа три километра од ƒечанске обитеЪи он подиже посебан манастир за неговаЬе болесника, богаЪа и престарелих из целе Ьегове краЪевине. ќгромна одеЪеЬа ове богоугодне установе беху снабдевена креветима и свима осталим потребама. —абрана би многоброЉна братиЉа за неговаЬе Љадних страдалника. —ам краЪ Ље често посеЮивао оваЉ манастир. «а Ьега беше радост помагати тим Љадницима. Ќекада се поЉавЪивао тамо као краЪ, и тешио те паЮенике; а некад Ље долазио као прерушени воЉник и делио богату милостиЬу. ∆алостиве душе, он Ље често грлио те страдалнике и са сузама их целивао. » ову установу краЪ Ље богато издржавао своЉим огромним прилозима. »з свих краЉева —рбиЉе тамо су се стицали болесни и богаЪи. » Љедни су, по оздравЪеЬу, уступали место другим болесницима, а многи су остаЉали ту до краЉа свог паЮеничког живота.

Ќа кратко време пред смрт, светом краЪу се Љави у сну Ьегов свагдашЬи заштитник и помоЮник, свети ЌиколаЉ „удотворац, и рече му: "—тефане, припремаЉ се за одлазак, Љер Юеш убрзо предстати √осподу". - ѕробудивши се од сна, он се са сузама радосницама баци на земЪу и благодараше Ѕога и весника доброга пресеЪеЬа. £ер Ље чезнуо да се ослободи земаЪске вреве и ка ’ристу отиде. «атим дозва настоЉатеЪа манастира, напред споменутог јрсениЉа, предаде му много злата, и рече му: "„асни оче, моЉ живот се ближи краЉу, узми ово злато и чуваЉ га за манастирске потребе". - ќнда му даде друго злато за потребе оних блажених страдалаца. » од тада он све ноЮи до часа молитвеног правила провоРаше ходеЮи по граду и делеЮи милостиЬу невоЪнима.

Ќо кончина светог краЪа ƒечанског би мученичка, Љер он пострада од свога сина ƒушана. ƒушан Ље владао «етом. —ебичне велможе, коЉе су служиле код Ьега, стадоше га наговарати да оцу отме престо и постане краЪем целе —рбиЉе. ќни плашаху ƒушана да Юе он доживети да буде ослепЪен, као што и Ьегов отац би ослепЪен од Ьеговог деде ћилутина. ƒушан поверова Ьиховим клеветама, и у ЬеговоЉ области диже се побуна против краЪа - оца.

—вети краЪ предузе мирне мере да утиша побуну, и после дугих преговора он се виде са сином, коЉи обеЮа да неЮе предузимати ништа против Ьега. јли велможе су друго мислили и друто желели. ќни стадоше говорити ƒушану да му отац спрема замку, и да Юе га погубити. ¬еруЉуЮи томе, ƒушан науми да бежи из отачаства у туРину, али му велможе не дозволише, и поново наговараху ƒушана да сврши са оцем.

ѕосле састанка са сином, свети —тефан живЪаше мирно час у Љедном час у другом замку, посвеЮуЉуЮи се делима добротворства, и не предузимаЉуЮи никакве мере за своЉу безбедност. ” време када се он налажаше у усамЪеном планинском замку ѕетричу, близу ЌеродимЪа, изненада наиРоше тамо зетске велможе са ƒушаном на челу, опколише замак и ухватише светог краЪа са целом породицом. ƒушан нареди те краЪа одвезоше у далеки, усамЪени и неприступачни замак «вечан, а жену и децу у друго место.

Ќо тиме се ствар не оконча. ќдлука би донесена да краЪ —тефан буде погубЪен. ѕо нареРеЬу ƒушана, у «вечан бише упуЮени неки од наЉповерЪивиЉих Ъуди Ьегових, и они удавише светога краЪа у замку, 11. новембра 1336. године.

» тако свети краЪ сконча мученички. Ѕлажену душу Ьегову свети анРели ЅожиЉи прихватише и √осподу ’ристу узнесоше. ј многострадално чесно тело светог мученика би довезено у задужбину светога краЪа, манастир ƒечане, и свечано сахраЬено у цркви ¬азнесеЬа √осподЬег у гробници коЉу свети краЪ за живота свог беше себи начинио. » тако он као неко сунце телом заРе под земЪу. √оворило се онда да Ље свети краЪ умро природном смрЮу, али су убрзо сви дознали истину и гледали на покоЉнога краЪа као на мученика.

Ќакон седам година еклесиарху манастира ƒечани Љави се у сну неки необичан и неисказаном светлошЮу озарен човек и нареди да извади из земЪе тело покоЉног краЪа страдалца —тефана. - ≈клесиарх у страху исприча своЉе виРеЬе игуману, ќпрезни игуман успокоЉи еклесиарха, уверивши га да Ље то обичан сан. Ќо после неколико дана еклесиарху се понови то исто виРеЬе. » еклесиарх опет извести игумана. ЌаЉзад, треЮи пут таЉанствени човек се Љави не само еклесиарху него и игуману, строго им наредивши да ураде што им заповеда. “ада игуман извести о томе архиепископа. јрхиепископ сазва архиЉереЉски сабор, и црквени клир, и са Ьима доРе у ƒечане. ѕосле молепствиЉа отворише гроб краЪа —тефана, и из Ьега се по целоме храму, а и око храма, разли диван миомир; и сви угледаше нетЪене мошти светог мученика. “ада се догодише неколико чуда: слепац Љедан Љедва се кроз народ проби до светих моштиЉу, и када лице своЉе положи на груди светитеЪеве, прогледа. » многи други: хроми, раслабЪени, неми и глуви, исцеЪиваху се, дотичуЮи се са вером светих моштиЉу светога краЪа.

 ако тада, тако кроз векове све до сада, свето тело светога краЪа и данас потпуно цело почива у кивоту пред иконостасом у чудесном храму манастира ƒечана, и чини чудеса неизброЉна, исцеЪуЉуЮи не само православне него и иноверце. “аква Ље милост, такво човекоЪубЪе, христоносног и христоЪубивог краЪа —рпског, светог —тефана ƒечанског, чиЉим богоприЉатним молитвама нека √оспод благи и нас грешне помене у ÷арству —воме. јмин.

24 / 11 / 2016

     оментари:

    2016-11-22
    21:37
    jelena:
    lepo

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0