Srpska

ѕравославна мисиЉа српског Љеромонаха ѕантелеЉмона у £ужноЉ јфрици

»нтервЉу са Љеромонахом ѕантелеЉмоном £овановиЮем

 олико се разликуЉе живот у —рбиЉи од оног у £ужноЉ јфрици?

–еЮи Юу какав Ље моЉ утисак из јфрике, па нека сами читаоци процене разлике. ѕошто никада раниЉе у животу нисам био у јфрици, увек Юу се сеЮати свега везаног за први долазак у £ужну јфрику: од растанка са Меговом —ветошЮу ѕатриЉархом ѕавлом (коЉи ме Ље пред пут у јфрику, у згради —рпске ѕатриЉаршиЉе поучио како треба да живим у далеком свету и трудим се на одговорноЉ дужности коЉа ми Ље поверена, давши ми 400 америчких долара уз реци: „ЌеЮу да се моЉ монах срамоти по светским аеродромима“), првог лета авионом, па до аеродрома у £оханесбургу где су ме дочекали председник и секретар ÷рквеног ќдбора. —еЮам се да сам, на путу од аеродрома до црквеног имаЬа, на неколико места видео црнце коЉи леже по ливадама и да су ми уз смех обЉаснили да овде заборавим на изреку из —рбиЉе „ради к`о црнац“.

£ужна јфрика ми се допала на први поглед (као што видим да Ље случаЉ и са свима осталима коЉи доРу овде). Ѕио Ље децембар 2002. и из хладног Ѕеограда, после десет сати лета слетео сам у топли и сунчани £оханесбург. ќд 365 дана у години, око 330 су овде сунчани дани. «емЪа Ље изузетно богата, инфраструктура развиЉена, животни стандард задовоЪаваЉуЮи. ”чинило ми се да сам слетео у јмерику или јустралиЉу. “о Ље било изненаРеЬе Љер ипак сви очекуЉемо да Ље у јфрици другачиЉе. ѕрава јфрика (природне лепоте и дивЪина) Ље када се изаРе из градова. «адивило ме Ље и мноштво зеленила (£оханесбург Ц град са наЉвише зеленила, дрвеЮа, биЪака, цвеЮа на свету, не заостаЉе ни ѕреториЉа,  еЉптаун, ƒурбан и остала места). »зузетно приЉатно изненаРеЬе ми Ље било и наше пространо црквено имаЬе коЉе се налази на перифериЉи у елитном делу £оханесбурга и предиван храм св. апостола “оме граРен у српском стилу (верна копиЉа храма у Ѕосанском √рахову одакле Ље родом и ктитор храма покоЉни г. ћиле —тоЉаковиЮ). £ужна јфрика се налази на два океана, током целе године падаЉу кише, има пуно река и планина и све то чини да се потпуно разликуЉе од осталих афричких држава. ЌеприЉатан Ље био и сусрет са другом страном медаЪе у односу на богатство, сЉаЉ, природне лепоте и развиЉеност, а то су чудни призори (коЉи су ме подсеЮали на  осово и ћетохиЉу) бодЪикавих жица и ограда са жицама кроз коЉе пролази струЉа око куЮа, зграда, у комшилуку.... ” сваком случаЉу, рекао бих да Ље £ужна јфрика чудна мешавина прелепе климе и природе, развиЉености, доброг животног стандарда са социЉалним проблемима, сиромаштвом, болестима (наЉраспростраЬениЉа ј»ƒ—), корупциЉом... »згледа, таман толико да бисмо схватили да ипак не постоЉи на земЪи ниста савршено, веЮ у ÷арству ЅожиЉем, ко се потруди и заслужи га милошЮу ЅожиЉом.

“акоРе, овде свега има (материЉалног) али Ље сиромаштво духовно. ¬исока Ље стопа криминала из два разлога: Ъуди немаЉу страха ЅожиЉег и заЉедно Љедни поред других живе екстремно богати и екстремно сиромашни. ¬елики Ље проценат развода бракова и то нас наводи на боЪе разумеваЬе живота и животних вредности Ц добро Ље да тежимо развиЉениЉоЉ земЪи, боЪим условима за живот, животном стандарду али такоРе да не сметнемо са ума коЉе су вредности изнад свега материЉалног: вера, породица, поштеЬе, саосеЮаЬе, скромност....

ƒа ли сте научили локалне Љезике и колико ¬ам Ље и да ли Ље, Љезичка бариЉера била препрека у раду?

ЌаЉчешЮи локални Љезици су «улу и —еверни —уту. Ќа жалост, нисам их научио (осим поЉединих краЮих молитава). ’вала Ѕогу, у £ужноЉ јфрици Ље енглески Љезик Ц службени Љезик коЉи се свуда користи и та чиЬеница ми Ље пуно олакшала мисионарски рад и духовне активности меРу локалним афричким становништвом, Љер сви говоре и разумеЉу енглески од настариЉих па до наЉмлаРих у школама. Ѕлагослов Ље да се, где год Ље могуЮе, у богослужеЬима и проповедима што више користе локални Љезици афричких народа. Ќаравно, свештеници јфриканци тако и раде, а ми коЉи смо из ≈вропе, наЉчешЮе користимо енглески Љезик у мисионарским активностима. ” £ужноЉ јфрици имамо Љедног Ракона (енглеског порекла) коЉи Ље прекуцао цео часослов на «улу и —еверни —уту Љезик, па када смо заЉедно у посети локалним афричким заЉедницама, трудимо се да читамо и певамо из Ьега. √осподе помилуЉ се каже ћорена рехаухеле, а ћногаЉа Ъета Ље ћенгага ементси.

 оЉи су наЉвеЮи проблеми са коЉима се сусреЮете на своЉоЉ парохиЉи и у свом мисионарском раду?

ћоЉе искуство je овде у £ужноЉ јфрици, где Ље начин живота сличан као у јмерици, «ападноЉ ≈вропи или јустралиЉи, да Ље доста теже и компликованиЉе члановима српске заЉеднице да имаЉу континуиран духовни и верски живот, него наши —рби у отаЯбини. ѕуно се ради, Ъуди су по цео дан ван куЮе, викенд им само преостане за куЮу, породицу и куповину, тако да Ље врло мало времена за цркву. “акоРе и потпуно материЉалистички приступ животу и потрошачко друштво са своЉим често лажним вредностима су велика препрека да —рби овде живе по своЉоЉ вери. »пак, наравно да свако ко тежи духовним вредностима и има воЪу, жеЪу и веру у Ѕога, може да се организуЉе боЪе и да наРе времена за цркву, литургиЉу и подмириваЬе своЉих духовних и верских потреба. Ќеопходно Ље само имати правилну листу приоритета у животу. Ќа Љугу јфрике живи око 10 000 —рба, меРутим води се велика духовна борба за очуваЬе вере, Љезика, писма, крсне славе... ада бих овде у —рбиЉи рекао колико мало свештеник у току године изврши обреда и молитвословЪа по домовима и у храму, то би за многе био невероватан податак. ”пркос свему, наша црква je Љедини светионик и путоказ —рбима коЉи живе у јфрици и тако Юе остати док год Ље последЬег —рбина на афричком континенту. Ўто се тиче мисионареЬа, ту Ље наЉважниЉа жеЪа и труд. ћожда би било Љош боЪе и више се урадило да постоЉи боЪа финансиЉска конструкциЉа, а понекада, ми коЉи смо млаРи и можда мало нестрпЪвиЉи, волели бисмо када би нам локални јрхиепископ брже излазио у сусрет и поЉедноставЪивао процедуру и своЉе благослове за неке од наших конкретних предлога и инициЉатива коЉи се тичу мисиЉе.

 олико Ље период апартхеЉда лоше утицао на мисиЉу православЪа и да ли Ље уопшште утицао?

ѕериод апартхеЉда ниЉе лоше утицао на ѕравославну мисиЉу Љер се наша света ÷рква ниЉе мешала у политички живот и устроЉство ƒржаве £ужне јфрике, веЮ, као и увек, проповедала Љедино –еч ЅожиЉу и трудила се да свакога научи да Ље сваки човек, без обзира на боЉу коже, дете ЅожиЉе.

ƒа ли постоЉи анимозитет измеРу локалног црначког становништва и —рба или, како ви кажете, постоЉе чак веЮе менталитетске сличности измеРу —рба и црнаца у односу на сличности —рба и белаца коЉи живе на Љугу јфрике?

£една доза анимозитета Ље можда постоЉала код маЬег броЉа наших —рба али у време апартхеЉда. ƒанас, после 20 година од пада апартхеЉда, ситуациЉа Ље пуно другачиЉа. »змеРу осталог, томе Ље допринео и наш мисионарски рад и позив локалном црначком становништву (коЉе смо претходно учили ѕравославЪу и крштавали) да посеЮуЉу наш свети храм и да се уз припрему причешЮуЉу заЉедно са нашим српским парохиЉанима. £оханесбург Ље чини ми се наЉвеЮа мешавина свих светских народа и религиЉа. ћоЉе мишЪеЬе Ље да у свим народима има добрих и лоших Ъуди, а лично искуство Ље да су нам по менталитету, емоциЉама и социЉалном животу често ближи локални староседеоци Ц црнци, него често хладни и недружеЪубиви белци пореклом из ¬елике ЅританиЉе, ’оландиЉе и осталих западних држава.

ƒа ли ту сличност доводите у везу са српском словенском судбином „вечитих робова“, да ли Ље то можда узрок што смо слични са тамошЬим црнцима?

Ќа првом месту бих рекао да смо сличниЉи и ближи локалном афричком становништву због друштвеног живота и обичаЉа. «а разлику од просечног белог човека на западу и у £ужноЉ јфрици, црнци имаЉу присан однос са своЉом родбином, своЉим комшиЉама, друже се, помажу Љедни другима и саосеЮаЉу Љедни за друге. ќкупЪаЉу се на заЉедничким породичним и комшиЉским окупЪаЬима, а често се током радних дана могу видети како у време паузе заЉедно ручаЉу и деле оброк, необавезно седеЮи на трави испред компаниЉа у коЉима раде.

ѕотпуно Ље тачно (да ли због тешких услова живота или из других разлога, Ѕог зна) да су локални јфриканци веЮином заиста простодушни, срдачни, искрени, смирени, трпеЪиви, са пуно поштоваЬа не само према црквеноЉ ЉерархиЉи веЮ и према свим Ъудима. «наЉу да се радуЉу малим животним стварима и да буду задовоЪни и среЮни са мало, што мислим да изузетно помаже сваком човеку коЉи усвоЉи такав приступ животу. “акоРе сматрам да од Ьих, локални бели Ъуди имаЉу пуно тога да науче у вези са свакодневним приступом животу. “ачно Ље да јфриканци имаЉу » лоших особина као што Ље леЬост (коЉи многи повезуЉу са лепом климом, воЮем и поврЮем коЉе раРа на све стране више пута у години и афричком културом) и живот “од данас до сутра” без велике жеЪе за напредоваЬем и ствараЬем. »пак, рекао бих да су по отворености, искрености, срдачности, емоциЉама и друштвеном животу, јфриканци пуно ближи нама —рбима, него што Ље то “западни” бели човек коЉи се налази у искушеЬима себичности, лицемерЉа, егоизма и хедонизма. Ћично бих волео да локални јфриканци Ц староседеоци поприме од белих Ъуди добре особине, а да никада не поприме оне лоше особине и да и ми —рби од свих попримимо добре особине коЉе нам недостаЉу, а да сачувамо наше врлине коЉе имамо и да их понудимо онима коЉи их немаЉу. ” сваком случаЉу, управо због свих сличности коЉе повезуЉу православне народе са афричким староседеоцима, постоЉи велика перспектива за ѕравославну веру у јфрици и треба да се молимо √осподу да локални јфриканци све више откриваЉу чистоту ѕравославне вере и приступаЉу ЉоЉ искрено, отвореног срца и душе.

—а коликом искреношЮу ондашЬе црно становништво прилазе —ѕ÷ и уопште ’ришЮанству, колико живе литургиЉским животом ?

јфриканци су као и сви други Ъуди на свим осталим континентима, а што Ље карактеристично за савремени и модерни начин живота, гладни и жедни истине, правде, смисла и –ечи ЅожиЉе. —лични су изазови и слична искушеЬа као и било где друго. ѕримамЪивост лажних задовоЪстава и уживаЬа, недостатак Ъубави и смисла, а на овом континенту нарочито сиромаштво, висока стопа криминала, и болест модерног доба —ида (јидс) коЉа се на овом континенту брзо шири те поприма размере епидемиЉе, услед неупуЮености, недовоЪног образоваЬа, неморалног начина живота лишеног породичних вредности и верности. ” целокупноЉ таквоЉ атмосфери, Ѕлага ¬ест £еванРелска Ље насушно потребна и Љедина коЉа може решити нагомилане проблеме у друштву и опасности коЉе прете да погоршаЉу квалитет живота у будуЮности. √оспод Ље Љедини прави и истински »сцелитеЪ Ъудских душа. ѕравославЪе Ље само по себи специфично као непромеЬива, чиста, изворна хришЮанска вера и верни чувар –ечи ЅожиЉе и апостолских предаЬа, а у свакодневници се препознаЉе лако по ненаметЪивости, благости, светости и дубокоЉ толеранциЉи сваке личности и слободне воЪе сваког човека. Куди све више то препознаЉу (нарочито упореРуЉуЮи са другим хришЮанским и нехришЮанским конфесиЉама) и у томе видим будуЮност ѕравославЪа и на африцком континенту. ћоЉе искуство овде у јфрици Ље да Ље главна разлика у томе што се протестантска и остале мисиЉе засниваЉу наЉвише на хуманитарном раду (коЉи ниЉе без резултата када се има у виду сиромаштво, тешки услови живота и животни стандард локалних афричких заЉедница), а православна мисиЉа се заснива заиста примарно на проповедаЬу –ечи ЅожиЉе и упознаваЬу чланова афричких заЉедница са вером, ЪубавЪу ЅожиЉом, откривеЬима и истинама ѕравославне ÷ркве и учеЬима ÷ркве о вечном животу, светим таЉнама, суду ЅожиЉем, митарствима, нашоЉ грешности, искупитеЪском делу √оспода нашег и —паситеЪа »суса ’риста, обеЮаЬима будуЮих добараЕ

£едном ми се догодило да сам желео да новокрштеним члановима локалне африцке заЉеднице обезбедим превоз до наше цркве Љер нису могли то да приуште, али сам добио савет од оца —тивена (коЉи Ље надлежан за мисиЉу у нашоЉ ћитрополиЉи) и упуЮена ми Ље молба да не чиним то веЮ да требаЉу сами да зажеле и да се потруде да доРу. Ќаравно, то ниЉе правило те с времена на време и ми по могуЮностима помажемо материЉално Љедно православно сиротиште и школу али сам навео оваЉ пример да приближно представим приступ православног свештенства изузетном важном делу мисионареЬа овде у јфрици. ∆еЪа Ље да Ъуди приступаЉу ѕравославном ’ришЮанству искрено и без неких световних интереса. Ќа таЉ начин Юе новокрштени бити одлучни и истраЉни па неЮемо имати ситуациЉе (коЉе су овде честе) да Ъуди сваких неколико месеци прелазе из Љедне вере у другу веру.

ћожете ли нам пренети неки вама наЉзанимЪивиЉи догаРаЉ из ваше мисиЉе у £ужно јфричкоЉ –епублици ?

ЌавешЮу само Љедан пример коЉи сликовито описуЉе у каквим условима живе и раде локални свештеници и народ: ”очи саборног крштеЬа коЉе смо извршили о. ‘рументиЉе и Ља у Љедном црначком предграРу £оханесбурга почетком ове године, отац ‘рументиЉе ме назвао и рекао да Ље унапред и одавно све организовао, договорио се са свима и да Юемо од свештеника служити само нас двоЉица. Ќа краЉу разговора, помало стидЪиво, рече да нема ништа што Ље неопходно за свету таЉну крштеЬа, па чак ни прибор за крштеЬе, свештеничке одежде, ни кЬигу Ц требник. »з нашег храма св. апостола “оме сам понео прибор за крштеЬе (коЉи ми Ље, у ѕатриЉаршиЉскоЉ капели св. —имеона ћироточивог у Ѕеограду, на благослов подарио блаженоупокоЉени ѕатриЉарх наш ѕавле, Љош 2002. године када ме испраЮао у јфрику и чврсто веруЉем да и таЉ Ьегов благослов и молитве доприносе напретку наше мисиЉе и ширеЬу ѕравославне вере у £ужноЉ јфрици). ѕонео сам и велику бакарну посуду (крстионицу) коЉу смо за наш храм св. апостола “оме добили на поклон од Љедне √ркиЬе коЉа веЮ педесет година живи у £оханесбургу, кЬигу чина свете таЉне крштеЬа на енглеском Љезику за оца ‘рументиЉа, свеЮе, уЪе, пешкире и све остало што Ље потребно и крстиЮе коЉе смо поклонили свим новокрштенима. ƒо сада Ље у овом делу “ембисе, у последЬе три Ц четири године, крштено око стотину душа.

«а мене, као монаха коЉи Ље живео у величанственим средЬевековним манастирима ¬исоки ƒечани и ÷рна –ека, у коЉима се налазе предивни фрескописани храмови, ова мисионарска искуства имаЉу посебан значаЉ у духовном животу. ”место величанственог храма Ц молитву Ѕогу вршимо у прашЬавом и пустом школском дворишту, уместо складне архитектуре светог храма Ц свету таЉну крштеЬа обавЪамо поред старих и дотраЉалих зидина и импровизовано изграРених просториЉа школе од цигле лошег квалитета. Ќема светог престола, певница, столова и налоЬа у дуборезу, веЮ наЉобичниЉи расклимани сто, и импровизовани налоЬ коЉи Ље начиЬен од две столице па прекривен неком црвеном крпом, уместо фресака или бар великог броЉа дивних православних икона, ми смо имали три иконе наслоЬене на зид школе, коЉе Ље школа светог јтанасиЉа добила на поклон од српских владика коЉи су нам долазили у посету о храмовноЉ слави.

 ако наш народ тамо толико далеко од отаЯбине гледа на ситуациЉу у отаЯбини, боле ли их  осовске ране?

Ќаш народ овде помно прати дешаваЬа у ќтаЯбини али, на жалост, чини ми се да Ъуди више прате и занимаЉу се економским темама него националним и духовним.  ада бисмо организовали ћолебане за  осово и слична окупЪаЬа, мали проценат наших Ъуди би се одазивао. ѕо мом мишЪеЬу и Љужноафричком парохиЉском искуству, постоЉе два разлога (не оправдаЬа за то): први Ље што Ље веЮина наших Ъуди у детиЬству, школи и младости пуно била индоктринирана комунистичко-атеистичком идеологиЉом, а други што су наши Ъуди, по свом доласку у £ужну јфрику, упали у сурови капиталистички начин живота и приступа и односа према смислу животном. ∆ивот без радости и смисла вере, унапред Ље осуРен на неуспех и надамо се да Юе то увидети и схватити и онаЉ део чланова српске заЉеднице коЉи Љош нису осетили радост и смисао ¬аскрсеЬа ’ристовог и да Юе почети да се духовно и национално буде и напредуЉу.

Ѕили сте недавно на  осову какви су ваши утисци, има ли наде за српско  осово?

—а светог  осова и српских барикада сам отишао радосне душе и пуног срца. Ќарод се у невоЪи држи √оспода Ѕога, свете српске традициЉе и хришЮанских врлина. ћеРу тамошЬим —рбима влада слога и Љеднодушност коЉа Ље донекле владала и меРу —рбима за време Ќато бомбардоваЬа. “акоРе, у разговору са —рбима на барикадама видео сам чврсту решеност и одлучност да се чува и брани родни праг и светиЬе. ќни се надахЬуЉу светом православном вером и светлом, Љуначком и честитом српском традициЉом. ƒок Ље тако, итекако има наде за српско  осово. —амо да се и ми у централноЉ —рбиЉи и диЉаспори Љош више приближавамо тим узвишеним идеалима и брже корачамо путем коЉим иду наша браЮа и сестре на светом  осову и ћетохиЉи.

ћислите ли да српски народ или српско друштво има снагу да се макар делимично избори са са проблемима коЉе му често ствара меРународна заЉедница?

»текако да уз ЅожиЉу помоЮ наш народ има снагу. —нага Ље, као што у претходном одговору рекох за —рбе на косовским барикадама: у духовним, хришЮанским, родоЪубивим и патриотским вредностима српског православног народа. ѕотребно нам Ље само да кренемо у наш свети храм чешЮе и тамо Юемо све научити о узвишеним хришЮанским врлинама и смислу животном и да читамо више о нашим прецима )и то не морамо да идемо предалеко у историЉу, мада нам Ље ЌемаЬиЮка и Ћазаревска историЉа наЉславниЉа), веЮ Ље довоЪно да читамо ко су и какви су били наши дедови и прадедови у ѕрвом и ƒругом —ветском –ату и да се надахЬуЉемо тим великим врлинама, вером и родоЪубЪем, поштеЬем, саосеЮаЉношЮу, ЪубавЪу, издржЪивошЮу наших наЉближих предака. ѕоред осталих издаЬа, топло препоручуЉем дела јнтониЉа АуриЮа и издаЬа куЮе ѕогледи.

 олико Ље по ¬ама за реализациЉу одреРене политичке и економске државне стратегиЉе битна вера, и да ли Ље уопште битна?

ƒовоЪно Ље да кажем да су се у среЮна и Ѕогом благословена времена,  раЪ, ¬лада.... заклиЬали на —ветом £еванЮеЪу, а у наше време се заклиЬу у нешто друго. ¬ера , поштеЬе, образ, поредак заснован на ЅошиЉем благослову, и искрено родоЪубЪе, су поред стручности, пресудне за напредак Љедне ƒржаве и Љедног народа.

ћишЪеЬе Ље да се наша —ѕ÷ с обзиром на ситуациЉу у коЉоЉ се налази српки народ релативно мало бави мисонарским радом, меРутим ви сте и ваша парохиЉа пример да то ипак, и поред свих искушеЬа коЉа имамо и као народ и као ÷рква, немора бити правило , да ли вам Ље познато да сем вас у јфрици Љош негде делуЉе мисиЉа —ѕ÷ ?

 олико Ље мени познато, а то су ми посведочили више пута и поЉедини еминентни српски епископи, овде у £ужноЉ јфрици Ље за сада Љедина наша мисиЉа и српски свештенослужитеЪ коЉи се бави мисионареЬем. јко Ѕог да у будуЮности Юе бити све боЪе Љер Ље ѕравославна вера велика духовна перспектива за афрички континент и рекао бих, религиЉа будуЮности у јфрици. —а благословом надлежне јлександриЉске ѕатриЉаршиЉе (коЉа има велики броЉ мисионара) и —рпског ѕатриЉарха, надам се да Юе убудуЮе бити и веЮи броЉ српских мисионара и свештенослужитеЪа у јфрици.

ѕошто имате искуства у мисионареЬу шта мислите да ли Ље оно потребно и да ли Ље могуЮе меРу цивилизованим народима?

ћисионареЬе Ље данас заиста свугде потребно па чак и меРу православмним народима, нарочито онима коЉи су имали несреЮу да одрасту, образуЉу се и обликуЉу у наказном комунистичко-атеистичком друштвеном систему. ј слободно бих рекао да се не зна коме Ље реч ЅожиЉа више потребна: да ли нама, да ли јфриканцима или незнабошцима или западном хедонистичко-материЉалистичко-потрошачком друштву. —вима нам треба истине ЅожиЉе и животног смисла и радости.

ƒа ли имате духовну радост или било какву другу личну сатисфакциЉу за своЉ рад, односно модерним речником речено да ли ¬ас посао коЉи радите испуЬава?

ЌемогуЮе Ље бити монах, истраЉати на том путу, носити таЉ благословени крст, а немати утехе, радости и не бити испуЬен. ѕуно Ље трЬа, тешкоЮа и препрека на том путу, али и пуно духовних сатисфакциЉа и награда препуних смисла и предукуса вечних радости и уживаЬа.

ћогуЮе Ље да су и модерним европским народима (иако су хришЮани) а меРу Ьима и —рбима потребни мисионари па ¬ас питам да ли можемо да ¬ас очекуЉемо чешЮе у —рбиЉи, или, да ли макар у ¬ашим дугорочнним плановима планирате повратак у матицу?

” —рбиЉу долазим Љедном годишЬе. ÷рква Ље као воЉска, а свештенослужитеЪи као воЉници. ѕремештаЉи се врше по потреби духовне службе тако да никада немамо овде постоЉано место. јко Ѕог да, дефинитивно би моЉоЉ души наЉвише приЉало, после овог афричког искуства, повратак у неки од наших светих и многоброЉних манастира коЉима су српске земЪе украшене као наЉвредниЉим и наЉлепшим бисерима и диЉамантима духовним.

ѕорука за краЉ нашим читаоцима ...

ƒуша и тело су у овом животу заЉедно, духовно и материЉално се често преплиЮу и зависе Љедно од другог нарочито „на западу“. Ќаша Љедина парохиЉа у £ужноЉ јфрици Ље управо сведок те симбиозе.  ада сам стигао у £оханесбург, и поред искреног труда и залагаЬа младих чланова ÷рквеног ќдбора „да се спасе што се спасти може“, затекао сам изузетно запуштено црквено имаЬе, лоше стаЬе на црквеном рачуну, дугове, лоше односе са надлежним црквеним властима (јлександриЉска ѕатриЉаршиЉа), али бих рекао на првом месту, сиромашан и запуштен духовни живот. ЌиЉе било пуно опциЉа ни маневарског простора веЮ само да радим по благослову нашег ѕатриЉарха ѕавла, мог тадашЬег духовника владике јртемиЉа и онако како сам научио у светиЬи где сам живео и служио годинама. ѕочео сам да саветуЉем парохиЉане и учим их посту, молитви, шта су исповест и причешЮе, шта литургиЉа. ”поредо са тим наЉважниЉим делом, почео сам да располажем са веома скромним средствима коЉа су ми била доступна и да се домаЮински односим према црквеном имаЬу, рачуну у банци и свему материЉалном. Ѕог Ље благословио такав приступ и рад и за наш духовни труд (у посту, молитви, исповести, причешчиваЬу и осталим духовним врлинама), наградио нас и напретком у свему осталом. ÷рквено имаЬе Ље доживело потпуну трансформациЉу. Куди коЉи нису били неколико година, када доРу не могу да препознаЉу место. –оРак нашег парохиЉанина (када Ље дошао после десетак година) питао Ље да ли Ље он то претходни пут био на неком другом месту. «аиста Ље, уз ЅожиЉу помоЮ, пуно ураРено последЬих 9 година и у вашем часопису на саЉту не би било довоЪно места да се обЉаве годишЬи извештаЉи из српске парохиЉе у £оханесбургу. ЌаЉосновниЉе Ље да су Ъуди почели да долазе у цркву да уче о вери и да се моле Ѕогу, покренут Ље репрезентативни црквени часопис, повезали смо и наше Ъуде и умрежили базу података (сада имамо око 1500 е-маил адреса —рба по јфрици и сваке седмице шаЪем по Љедно циркуларно писмо свима (информативног, верског и сличних садржаЉа, када Ље некоме потребна помоЮ или савет шаЪемо обавештеЬа и о томе), финансиЉска ситуациЉа Ље далеко боЪа, црквено имаЬе преображено. ”напреРено и улепшано на понос свим —рбима коЉи живе у јфрици, односи са јлександриЉском ÷рквом братски и неупоредиво боЪи него пре, основана Ље српска школа —вети —ава, ликовна радионица —вети јпостол “ома. —араРуЉемо добро са  ”ƒ-ом Ѕалкан. ”ведена Ље традициЉа да нас сваке године посеЮуЉу српски епископи, а с времена на време и представници ћинистарстава ¬ладе —рбиЉе, тесно сараРуЉемо са отаЯбином, у контакту смо и посеЮуЉемо —рбе у Ѕоцвани и «амбиЉи...ќно што Ље наЉважниЉе, остварен Ље огроман напредак, духовни и материЉални уз констатациЉу да увек можемо много више да урадимо и да будемо много боЪи. «а велики напредак смо захвални √осподу Ѕогу, Ъубави и милости МеговоЉ и благослову наших духовних воРа. ѕорука свим вашим читаоцима, нашоЉ драгоЉ браЮи и сестрама Ље да: Ѕог надокнаРуЉе и допуЬуЉе немоЮи и слабости нас грешних и помаже нам, када се ми искрено трудимо и са вером у √оспода Ѕога радимо и живимо.

¬идовдан.орг

11 / 12 / 2012

     оментари:

    2012-12-13
    22:58
    ћарина:
    «анимЪиво Ље сазнати све ове информациЉе о православноЉ мисиЉи у јфрици и сличностима црнаца са —ловенима . “о Ље вероватно можда Љедна од добрих подлога за православну мисиЉу меРу црначким становништвом јфрике.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0