Srpska

ѕропаст империЉе. ЋекциЉа Љош ниЉе завршена

”врежено Ље мишЪеЬе да су мом саговорнику познате наЉскривениЉе таЉне председника –усиЉе. ќсим тога, неки архимандрита “ихона (Ўевкунова) називаЉу човеком блиским ‘—Ѕ. ћеРутим, наш разговор с намесником московског —ретенског манастира, одговорним секретаром ѕатриЉарашког савета за културу и чланом ЌаЉвишег црквеног савета –уске ѕравославне ÷ркве ниЉе почео од питаЬа о ѕутину и чекистима. –азговарали смо о ЬеговоЉ кЬижевноЉ делатности.

ѕре годину дана отац “ихон Ље написао кЬигу под називом Ђ„Ќесвети свети“ и друге причеї. Мени Љунаци су мирЉани, свештеници и монаси ѕсково-ѕечерске обитеЪи. Ќедавно Ље ово дело доспело на списак финалиста за престижну кЬижевну награду „¬елика кЬига“. ”згред речено, пре неколико година Ље документарни филм „ѕропаст империЉе. ¬изантиЉска лекциЉа“, чиЉи Ље сценариста био аутор „Ќесветих светих“ добио Љош Љедну награду Ц статуу „«латни орао“, коЉу додеЪуЉе Ќародна академиЉа филмске уметности –усиЉе.

ћеРутим, не ради се чак ни о наградама. ”купан тираж кЬиге оца “ихона данас износи 1 милион 100 хиЪада примерака. ѕре тога су се у –усиЉи тако масовно издавали само романи о ’ариЉу ѕотеру. „ оЉи Ље разлог такве популарности, шта траже читаоци у „Ќесветим светима“?“ Ц заинтересовао сам се.

Ч ƒанас се ÷ркви посвеЮуЉе много пажЬе. » често се о ЬоЉ негативно говори. ” животу свештеника или монаха неки проналазе недостатке, коЉи безусловно постоЉе, иако Ље много тога Љедноставно плод маште. ћеРутим, Ъуди очигледно желе да знаЉу, да схвате зашто човек долази у храм, шта тамо, грубо речено, може да добиЉе. “о Ље уопште данас Љедно од основних питаЬа: „ј шта Юе ми дати у цркви?“ Ќисам себи поставио задатак да одговорим на Ьега. »мао сам жеЪу да кажем нешто о ÷ркви, чиЉи се живот веома разликуЉе од света на коЉи су многи навикли, о ономе што Ље по правилу скривено од човека коЉи не познаЉе дубоко живот храма и манастира. » оно што Ље главно, о чему се говорило у „Ќесветим светима“ Љесте општеЬе човека и Ѕога и како дивно и прелепо се то одвиЉа. ≈во, то су вероватно главни циЪеви коЉе сам поставио себи приступаЉуЮи раду на кЬизи.

Ч » да ли сте постигли оно што сте желели?

Ч ”колико сам успео да подигнем макар краЉичак завесе коЉи од уобичаЉеног света скрива истински живот ÷ркве, уколико сам то постигао макар за Љоту, за мене Ље то огромно постигнуЮе. јли, о овоме не треба да судим Ља, веЮ читаоци.

Ч ЂЌесвети свети“ су преведени на неколико страних Љезика. ’аЉде да тачно наведемо на коЉе.

Ч Ќа грчки, на српски. ѕре месец дана Ље у конгресу —јƒ одржана презентациЉа енглеског превода. Ќа пролеЮе Юемо у ѕаризу представити француску вариЉанту. » сад су веЮ закЪучени уговори за превоРеЬе на румунски, бугарски, шведски, шпански, кинески и арапски Љезик.

Ч ¬ашу кЬигу вероватно пре свега обЉавЪуЉу они коЉи су везани за издаваЬе црквене литературе?

Ч Ќе, овим се углавном баве световна издаЬа.

Ч ј да ли стижу одазиви страних читалаца?

Ч ƒа. » веома су топли. —удим на основу мишЪеЬа √рка, —рба и јмериканаца. –азуме се, добра реакциЉа не може да не радуЉе човека. ѕритом у —јƒ кЬигу читаЉу Ъуди неправославне културе Ц на пример, протестанти.

Ч ƒа ли ¬ас то чуди?

Ч ЅиЮу отворен, ови одзиви су за мене били неочекивани.

Ч –уски либерали су упознавши се с оним што сте написали дошли до закЪучка: „Ќесвети свети“ Ље кЬига о томе како су се монаси ѕсково-ѕечерског манастира борили против совЉетске власти. Ўта ¬и о томе мислите?

Ч ” кЬизи постоЉи прича о томе како Ље 50-их Ц 60-их година братиЉа храбро бранила своЉу обитеЪ. ѕрича Ље потпуно реална. ћеРутим, да су се баш директно борили против совЉетске власти... Ќису имали такав задатак. «нали су да Юе се ова власт пре или касниЉе срушити и да ниЉе у ЬиховоЉ надлежности да пожуруЉу догаРаЉе.

√орки плодови информационих поЪа

Ч  ако по ¬ашем мишЪеЬу треба да се граде односи измеРу ÷ркве и државе?

Ч ќвде бих употребио реч „симфониЉа“. ЌавешЮу пример. ѕри нашем —ретенском манастиру постоЉи дом за децу у коЉем радимо и ми и представници државе. ќва установа добиЉа субсидиЉе из државне благаЉне и из средстава ÷ркве. ”право то Ље симфониЉа о коЉоЉ говорим. “ренутно учествуЉемо у изради државне стратегиЉе у области културе, образоваЬа и васпитаЬа. “о Ље такоРе пример симфониЉе Ц односно удружених напора ÷ркве, Љавности и институциЉа власти. » овакав модел односа Ље издржао пробу векова. ѕре три године смо започели кампаЬу борбе против алкохолизма код деце и адолесцената. ќвде су напори такоРе заЉеднички. ј да не говорим о чуваЬу нашег црквеног и културног наслеРа Ц древних храмова и манастира.

Ч ћеРутим, ако се баци поглед у прошлост видеЮемо да скоро три века узастопце Ц од ѕетра ¬еликог до ‘ебруарске револуциЉе Ц пословима ÷ркве нису управЪали патриЉарси, веЮ чиновници на дужности обер-прокурора —ветог владаЉуЮег синода.

Ч Ќеправилно Ље и антиканонски кад се држава прихвата управЪаЬа ÷рквом. »пак, то ниЉе било „мртво време“ за ÷ркву. ” „синодалном периоду“ су заблистали велики свеци  иЉево-ѕечерске лавре, —ерафим —аровски, £ован  ронштатски. јли, мешаЬе чиновника у живот ÷ркве ЉоЉ ниЉе донело корист. —ад Ље на своЉ начин Љединствено време кад ÷рква не осеЮа било какав државни притисак. ƒа ли Юе то дуго траЉати?...

Ч ќве године Ље за руске медиЉе ÷рква била Љедан од главних ЬузмеЉкера. Ќа Ьу су се обрушили Љаросни информациони напади: скандал због сата патриЉарха  ирила, случаЉ PussyRiotитд.  оЉи Ље, по ¬ашем мишЪеЬу, био разлог за то да се дигне оваква прашина?

Ч ÷рква Ље у животу –усиЉе почела да заузима веома важно место да се то многима не допада. »ма Ъуди коЉима Ље просто мука од самог помена патриЉарха, епископа, свештеника и веруЉуЮих мирЉана. » ове добро планиране акциЉе су рачунале на Ьих.

ћеРутим, не може се реЮи да нема и наше кривице. “реба више пажЬе обраЮати на благочестивост клира. ќдносно, говореЮи световним Љезиком, треба строже пазити на дисциплину свештенослужитеЪа. “реба учинити да чак и они ретки случаЉеви Ьиховог недостоЉног понашаЬа за коЉе знамо, буду сведени на минимум.

ћеРутим, не можемо да не приметимо и то да штампа врло усрдно истиче и наЉмаЬе негативне стране црквеног живота. јли притом Юути о стотинама дечЉих домова, о болницама, о помоЮи огромном броЉу Ъуди, о 35 хиЪада обновЪених храмова и манастира, о многим другим проЉектима у коЉима Ље учествовала –уска ѕравославна ÷рква.

— друге стране, наравно, не смеЉу се затварати очи за вапиЉуЮе чиЬенице.  ад пиЉани свештеник напада Ъуде о томе обавезно треба писати и говорити.

Ч ƒа ли сте видели сат поглавара –уске ѕравославне ÷ркве коЉи Ље постао предмет свеопштег разговора?

Ч ѕатриЉарх Ље моЉ директни духовни руководилац, моЉ епископ и зато ни са ким не намеравам да разматрам овакве ствари

Ч ќко акциЉе PussyRiotу храму ’риста —паситеЪа, суРеЬа и пресуде коЉи су затим уследили се подигла велика прашина. ∆елео бих да знам шта ¬и мислите о овом случаЉу.

Ч ѕостоЉе закони, постоЉи држава и она треба да предузима мере. ј ми би требало да се молимо за ове девоЉке коЉе су учиниле страшну ствар.

” овоЉ у суштини одвратноЉ причи, Љедни су сматрали да Юе казна бити наЉвише 15 дана затвора. ƒруги су тврдили да се ради о злобном хулиганском поступку. јли, немоЉмо заборавити како Ље моЮна кампаЬа за подршку Pussy Riot организована у целом свету. »мао сам прилике да дискутуЉем о овоЉ теми са западним новинарима и они су пламтели од негодоваЬа, били су спремни да Љаросно бране ове „девоЉчице“. ћеРутим, Ьихов гнев Ље био маЬе ватрен кад су сазнали чиме су се ове госпоРице бавиле раниЉе. £ер ова скандалозна акциЉа ниЉе била прва.

«на се у чему се огледала Ьихова „уметност“. ќргиЉа, коЉу су организовле у музеЉу „“имирЉазев“, инсценираЬе вешаЬа где су у улози „жртава“ били гастарбаЉтер, “аЯик и £евреЉин. £ош неколико случаЉева, изузетно циничних и одвратних.

Ќедавно се неки младиЮ Яипом довезао до самог ¬ечног огЬа. “акоРе ниЉе уследила никаква реакциЉа државе. „£унакиЬе“ коЉе су играле у храму немаЉу везе с тим, али овакви догаРаЉи су из истог реда и остали су потпуно некажЬени.

ѕореРеЬа ради, у ≈нглескоЉ Ље 2010. године извесни представник „златне омладине“ одлучио да истакне своЉу личност. „ѕерформанс“ се састоЉао у томе што се попео на обелиск посвеЮен ветеранима и скинуо Ље заставу. «а то Ље осуРен на затворску казну од 16 месеци и цела британска Љавност Ље одобрила пресуду. ќнда Ље хулиган Љавно молио за опроштаЉ сву земЪу.

≈то, тако се код мене у вези с Pussy Riot поЉавило питаЬе: да ли смо ми, Ъуди коЉи живе у –усиЉи, веЮ спремни да овакве гадости прихватамо као норму?

Ч » да ли Ље земЪа сазрела за то или ниЉе?

Ч ѕодаци социолошких истраживаЬа Ц и државних, и независних Ц показали су да веЮина наших суграРана не одобрава овакве радЬе. «а подршку Pussy Riot се изЉаснило само неколико процената испитаника.

Ч ¬еЮ смо говорили о информационом простору, о новинарима и ÷ркви. ≈во Љош Љедног примера, релативно скориЉег, коЉи има директне везе с ¬ама. ѕре месец дана део московских мас-медиЉа Ље обЉавио „сензациЉу“ о томе да Ље „у —ретенском манастиру откривен бордел“. «атим Ље уследио демант. јли, занима ме следеЮе: зашто су медиЉи с таквом радошЮу, с тако искреним ентузиЉазмом почели да шире ову вест?

Ч ѕостоЉе одреРене наруЯбине за дискредитациЉу ÷ркве. Ќе из друштва, иако се с Ьим ради у овом правцу. —ви новинари коЉи су писали о „сензациЉи“ коЉу сте поменули су одлично знали да Ље то лаж. ѕоред наше обитеЪи коЉа се налази у центру ћоскве Ље заиста радио хотел с веома рРавом репутациЉом. » више пута смо покушавали да издеЉствуЉемо затвараЬе овог хотела. ћеРутим, кад се то десило, медиЉи су информациЉе сервирали управо тако да искомпромитуЉу наш манастир. «а два дана Ље све стало на своЉе место, лаж Ље разобличена. »пак, морамо бити спремни на то да Юе убудуЮе на адресу ÷ркве бити упуЮено много клевете и подлости.

—лабост Ље лоша навика

Ч ѕре неколико година земЪу Ље потресао филм „ѕропаст империЉе. ¬изантиЉска лекциЉа“. √оворили сте о томе како Ље нестала велика држава с престоницом у  онстантинопоЪу и поредили сте Ље са садашЬом –‘. «нам да Ље ¬аш филм био запажен, о Ьему су у Љавном превозу дискутовали чак и Ъуди далеки од историЉе. Ўта ¬ас Ље подстакло на то се прихватите сценариЉа за оваЉ филм?

Ч ∆елео сам да у облику приче упозорим, да покажем шта се може десити у –усиЉи уколико се на време не предузму одговараЉуЮе мере. Ќе ласкам себи надом да Ље филм имао тако велики утицаЉ, али Ље нешто ипак учиЬено. »стовремено, много од онога што Ље речено у „ѕропасти империЉе“ Ље Љош увек актуелно за нас.

Ч—ад се познати писац ƒмитриЉ Ѕиков свако мало правда да у  азаЬу недавно ниЉе позивао на распад –усиЉе и да Ље наводно неправилно схваЮен. јли, многи Ьегови истомишЪеници, учесници у „маршевима милиона“, као и симпатизери, желе да –‘ престане да постоЉи. «ар ниЉе тако?

Ч ”опште ниЉе таЉна да и у иностранству и у земЪи има снага коЉе желе и чекаЉу распад –усиЉе. ћеРутим, они коЉи о томе пишу и размишЪаЉу жеЪено приказуЉу као стварност. –усиЉу су неки сахраЬивали много пута, Љош чешЮе су правЪени планови за Ьено уништеЬе. ƒанас такоРе покушаваЉу да нас навикну на мисао: „ЌавикаваЉте се, господо, биЮете уништени и подеЪени, на вашоЉ териториЉи никад неЮе бити Љединствене државе...“ ѕокушаваЉу да нас дресираЉу, сугеришу нам да земЪа неЮе постоЉати у облику у коЉем сад постоЉи.

Ч” –усиЉи, као и у свакоЉ другоЉ држави, има много проблема.  оЉи од Ьих бисте навели као наЉакутниЉи и наЉактуелниЉи?

Ч ќдговориЮу наЉуопштениЉим речима. ѕосле распада ———– почели смо да се навикавамо на поразе и да се миримо са воЉом слабошЮу. ѕре неколико година Ље започет обратни процес, али се не одвиЉа тако активно као што бисмо то желели. Ќе треба да се осеЮамо немоЮни и као вечити губитници. “реба се избавити ове лоше навике. ∆елим да истакнем да Ље оно што сам рекао апсолутно споЉиво са смиреЬем и с хришЮанским погледом на свет у целини.

ЧѕостоЉи следеЮи логички низ. —ретенски манастир Ц улица —ретенка Ц на два корака од Ье Ље ЋубЉанка, а мало даЪе  ремЪ. „есто се прича о ¬ашоЉ близини с ѕутином и са специЉалним службама. Ўта Юете реЮи на то?

Ч ћора се признати да се наш манастир, коЉи има веЮ преко шесто година, налази у улици ЋубЉанка и да нема друге московске обитеЪи коЉа би географски била ближа  ремЪу. “ако да Ље у овом смислу таква тврдЬа Ц чиста истина.

≈женедельник 2000

—а руског ћарина “одиЮ

11 / 12 / 2012

     оментари:

    2012-12-14
    13:11
    —нежана —тарчевиЮ јлексиЮ:
    √де се може купити ова кЬига и по коЉоЉ цени?

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0