Srpska

ќд ѕоЪкине молитве до васкрсеЬа “еоктистиног храма у Ааковици

√рад Ааковица, на северозападу ћетохиЉе, у равници реке ≈реник, добио Ље име по воЉводи ¬ука ЅранковиЮа, £акову, мало познатом феудалцу и господару овога места. ” српским, турским и италиЉанским изворима записан Ље по овом имену. ” турском попису из 1485. помиЬе се ,, село Ааковица“ са 67 домаЮинстава. —ва имена обвезника у том попису су српска, осим два коЉа су могуЮе албанског порекла. —ачувани су примерци новца у музеЉима у Ѕеограду са натписом ,, »аков“. ” општини Ааковица Ље до Љуна 1999. живело око 12 500 —рба. ЌаЉвеЮи броЉ —рба коЉи су живели у самоме граду, Ље живео у —рпскоЉ улици, око цркве ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице. ѕосле потписиваЬа  умановског споразума, Љуна 1999. —рби су прогнани из Ааковице. ќни коЉи су, у нади да им се ништа неЮе десити, остали у своЉим домовима, киднаповани су и убиЉени, а меРу Ьима и петочлана породица ЎутаковиЮ.

“ада Ље у куЮици у порти цркве ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице живела ѕолексиЉа  астратовиЮ Ц ѕоЪка. ƒок су сви одлазили она Ље остала, пруживши уточиште немоЮнима коЉи нису имали где. ј када су и они отишли, ѕоЪка Ље остала у црквеном дому са Љош четири суграРанке, уз заштиту воЉника италиЉанског  ‘ќ–-а. “и дани су за Ьу били тешки, страшни, а ноЮи дуге као године. ќд детиЬства васпитавана у вери православноЉ, веровала Ље да Юе се све средити, да Юе се —рби опет вратити. ƒок Ље из Ааковице одлазила српска воЉска, полициЉа, народ, Ьена родбина, много Ље плакала, и на коленима молила ћаЉку ЅожЉу да свима помогне, а ЬоЉ да снаге да издржи. ” тим тренуцима Ље настала Ьена молитва: ,, ” име ќца даЉ ми Ѕоже памет, и —ина да знам све о Ѕогу, и —ветога да претрпим сваку невоЪу, несреЮу,бол, жалост, тугу, увреду, болест и смрт. ƒуха да волим сваког и ко ме воли и ко ме не воли. јмин. Ќека тако буде!“

» заиста, ова молитва и звоно коЉе се два пута дневно оглашавало са звонаре Ааковачке цркве, постали су део неписаног типика по коЉем су поред ѕоЪке, живеле и Ќадежда »саиловиЮ, ¬асиЪка ѕериЮ и £ела ћиЉовиЮ, последЬе српкиЬе у Ааковици.

» када су у мартовском погрому шиптарски екстремисти срушили цркву у Ааковици, оне и ако евакуисане у манастир ƒечане, нису одустале од своЉе цркве. ƒолазиле су са дечанским монасима и пратЬом  ‘ќ–-а да обиРу згариште, запале свеЮу, а ѕоЪка Ље говорила: ,,ќво Ље свето место, и овде мора да се опет подигне црква!“ » када су други говорили да често проРе и 30-40 година да се крене са изградЬом цркве, она ниЉе одустаЉала. ,,ќво Ље удар на Ѕога, и овде ништа сем цркве не може да опстане. ÷рква мора да се гради и поново Юе православни да се врате .  о се враЮа са вЉером, може да опстане, а ко се враЮа са интересом, не може да опстане. ЌаЉважниЉе Ље да нам црква буде у души, да имамо вЉере, Љер без вЉере не може. —тари Ъуди да се нису молили Ѕогу не би могли да опстану песто година под “урцима.“

» заиста, на месту порушене куЮице у црквеном дворишту изграРена Ље нова куЮа, конак, а на месту старе цркве, изникла Ље нова. ѕоЪка, Ќада, ¬асиЪка и £ела су се вратиле у Ааковицу у априлу 2009.године , а у октобру им се придружила и –ужица —паЉиЮ. ѕосле две године , 25. септембра 2011. нова црква Ље освеЮена и претворена у манастир, а ѕоЪка и –ужица су замонашене. ѕоЪка Ље добила име “еоктиста и поставЪена за настоЉатеЪицу манастира, а –ужица Ље добила име £оаникиЉа. ѕосле смрти бака £еле у црквеном дому у Ааковици су остале Ьих четири, две баке и две монахиЬе. ќд света коЉи их окружуЉе одвоЉене су високим зидом, а капиЉа краЉ коЉе увек стражари  ѕ— полицаЉац, се отвара само кад баке потврде да знаЉу оног ко им долази у посету. Ќаша посета почетком децембра Ље била наЉавЪена, и баке су нас очекивале. ѕред нас Ље прва изашла монахиЬа £оаникиЉа, а одмах за Ьом и бака ¬асиЪка. √ости им ретко долазе па су нам се обрадовале и срдачно нас повеле у салон, уреРен Љедноставно, са старинским Юилимима на поду и креветима.  раЉ камина, у коЉем Ље тихо треперила ватра, стаЉала Ље мати “еоктиста. ѕриРосмо на благослов, питасмо се за здравЪе. ,,ƒобро смо, рекоше све три, а бака Ќада Ље отишла у √рачаницу код лекара“.

ћати “еоктиста нас поведе у цркву, у коЉоЉ се своЉом лепотом истица нови иконостас, рад дечанских монаха. ќтпевасмо заЉедно тропар, а наш гост, брат √аврило из ЅаЬа Ћуке упита: ,,ƒа л су заиста иконе на иконостасу у староЉ цркви мироточиле?“.

Ц ≈х, - рече мати “еоктиста, то су биле три старинске иконе, из 1821,1823.и 1824. ƒо рушеЬа Ље из Ьих излазио благоухани мирис. ÷ела Ље црква мирисала. ѕо усменом предаЬу, коЉе Ље мени казивао пре рата осамдесетогодишЬи ¬лада  узмановиЮ, то су мирисале сузе народа коЉи Ље пре петсто година од турског паше измолио градЬу цркве у српскоЉ улици. ƒанима су —рби долазили код паше, плакали, молили, и измолили цркву. ѕаша, коЉи се сЉеЮао свога српског порекла ( одведен Ље као ,, данак у крви“), Ље на краЉу дозволио под условом да Ље за Љедну ноЮ изграде и не кажу никоме. » заиста, по ЅожЉем промислу, а за чудо “урцима коЉи су сутрадан туда пролазили, на овоме мЉесту Ље стаЉала црква.  ако су успели, не знам, ниЉе ми обЉашЬено, то Ѕог зна. “урци су сматрали то чудом па Ље нису срушили. Ќису тада постоЉале школе ко данас, ал су Ъуди били школовани духовно. —узама су измолили од паше да направе и зид, како се молитва из цркве не би чула на улицу и привукла “урке. ј зид не веЮи, оволики (показуЉе руком до своЉе висине мати “еоктиста) и у Ьега узидали Юупове велике метар са метар, и све Юуп до Юупа. ѕробили на Юупу дно окренули навамо, а оно гротло окренули ка унутра. » тако су се молили Ѕогу у цркви да се на улицу ниЉе чуло. » ти Юупови су траЉали у зиду до 2004.године.  ад се зид срушио, од старости, Ља сам узела Љедан Юуп да оперем и сачувам кад доРу наши у посету да им покажем, то Ље документ. јли за осам дана се десио 17. март, црква Ље срушена, и све Ље уништено... —тално ми Ље пред очима таЉ дан. £а сам се попела на звонару кад сам чула галаму. ј около се окупиле жене, дЉеца, око 3000 Ъуди Ље било, и старе жене, Ља не знам шта Ље то било! Ќас су “алиЉани пребацили у ƒечане, да нас заштите, а исте ноЮи цркву су неверници срушили...

¬ратисмо се у салон.  афа нас Ље веЮ чекала на столу, скувала бака ¬асиЪка. Ќа таЬиру послужена печена тиква, ЅожиЮни Ље пост. Ќа вратима се поЉави возач из  лине, са кесама пуним намирница. ѕослали га монаси из ƒечана по бака Ќаду у √рачаницу. —а Ьим Ље дошла и Ћепосава ћазиЮ из  лине. ѕре пар година се са мужем вратила у своЉу куЮу у  лини, а пре пар недеЪа муж ЉоЉ се упокоЉио. —ахранили су га на гробЪу у  лини а она Ље остала сама.

-“ешко Ље кад човек остане сам, - каже Ћепосава, али шта да радим имам √оспода и ћаЉку Мегову, они су са мном. ѕонекад ме деца и унуци обиРу, а кад - кад ме довезу овде да се мало поразговарам са овим моЉим приЉатеЪицама.

Ѕака ¬асиЪка цело време стоЉи и двори нас. –оРена Ље у Ааковици, ту се удала, подигла децу, радила. Ќикада проблеме ниЉе имала са комшиЉама, нити на послу. ћуж ЉоЉ Ље умро, деца су отишла, а она Ље остала ту свих ових година.

- ћного нам значи што имамо редовно ЋитургиЉу, каже нам. ƒолазе из манастира ƒечана, чиЉи смо метох, да служе Љеромонаси, наЉчешЮе ѕетар или —ерапион. ѕонекад доРу и поведу нас у ƒечане, или неки други манастир на ЋитургиЉу. ћонаси из ƒечана брину о нама и помажу кад год нам нешто затреба. «а славу и задушнице доРу расеЪени Ааковчани да нас посете, можда Юе доЮи и за ЅадЬи дан. ќд како Ље обновЪена црква обавЪена су два крштеЬа и Љедно венчаЬе, а то Ље и више од наде.

- Ќеки од расеЪених Ааковчана, су продали куЮу, неки нису - каже мати “еоктиста. «нам неке коЉи су продали и сад им Ље жао, плачу. √рех Ље да се продаЉе, ако Ље морао да побЉеже тренутно, морао Ље, можда ниЉе могао да издржи. јл да не продаЉе куЮу и да не клоне духом, па у своЉе време опет Юе доЮ ту. —амо да се Ѕогу молимо, светиЬе да чувамо. ј они што руше, мисле да могу православЪе да сруше, али то не могу никако.

- ѕолицаЉци коЉи чуваЉу манастир и нас су добри, каже нам бака Ќада. —а Ьима нисмо имали проблема.

ј када се вечерЬа магла поче спуштати на ово место у коЉем четири —рпкиЬе живе, сведоче о прошлости и показуЉу примером, свима нама, пут у будуЮност, ми проРосмо кроз велику капиЉу манастирску и кренусмо куЮи. »за капиЉе коЉу полицаЉац затвори остадоше четири жене, и црква, као светионик православЪа у обесрбЪеноЉ Ааковици.

26 / 12 / 2012

     оментари:

    2016-08-20
    21:18
    JELENA TOMIC NIKOLIC:
    TETA POLJKA PROZIVELA TI MENI 200 GODINA BOG TI DAO ZDRAVLJA HRABRA ZENO

    2014-02-06
    19:07
    Jelena Nikolic:
    Zivot je bio okrutan prema meni,nigde i niko nije zeleo da mi pruzi utociste.Sem jedne velike zene koja se zove Poleksija Kastratovic Poljka
    koja ima veliko srce.Taj duhovni mir i svega sto me je naucila jos uvek su u mom srcu,i nijednog trenutka je nisam zaboravila bez obzira sto sam bila prinudjena da napustim svoj rodni kraj.Sam bog zna kolika je moja zelja da je ponovo vidim,da me njena ruka ponovo pomiluje po kosi,da od njenih reci ponovo osetim toplinu i mir.
























    2013-05-29
    19:41
    Zeljka Komatina:
    Sve estitke Oliveri Radi za ovaj njen divan tekst!

    2012-12-26
    18:36
    Ќевенка —тоЉчевиЮ:

    „еститам ќливери –адиЮ и желим да оваЉ Ьен текст, захваЪуЉуЮи интернету, допре до сваког човека на кугли земаЪскоЉ, Љер он све говори о —рбима. «начи, требало би да га неко преведе на енглески Љезик, а онда уз Ьега стави и фотографиЉа иконе ѕресвете Ѕогородице из манастира Ѕудисавци,коЉа плаче над српским народом зато што се не моли!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0