Srpska

√одишЬе обраЮаЬе ѕредседника –уске ‘едерациЉе ¬ладимира ѕутина ‘едералноЉ скупштини

÷еремониЉи, одржаноЉ у √еоргиЉевскоЉ сали ¬еликог  ремаЪског дворца, присуствовали су чланови —авета ‘едерациЉе, посланици ƒржавне ƒуме, чланови ¬ладе, руководиоци ”ставног, ¬рховног и ¬исоког арбитражног суда, губернатори, председници регионалних законодавних скупштина, поглавари традиционалних конфесиЉа, истакнути представници Љавности, представници водеЮих медиЉа.

***

¬. ѕутин: поштовани граРани –усиЉе

ѕоштовани чланови —авета ‘едерациЉе, посланици ƒржавне ƒуме

„–усиЉа мора бити суверена и утицаЉна земЪа. ћи морамо не само да се сигурно развиЉамо, веЮ и да сачувамо своЉ национални и духовни идентитет, не смемо да изгубимо себе као нациЉу. ƒа будемо и останемо –усиЉа“.

ƒанас бих желео да се задржим на неким принципиЉелним питаЬима нашег напретка, при чему принципиЉелним не само за средЬорочну, веЮ и за дугорочну перспективу, за садашЬост и будуЮност –усиЉе, на питаЬима коЉа имаЉу темеЪни карактер за сваког од нас.

“оком првих 12 година новог века ураРено Ље много тога. ѕреРена Ље огромна по важности етапа обнове и ЉачаЬа. —ада Ље наш задатак да створимо богату и успешну –усиЉу. ѕри томе, желео бих да ме сви Љасно схвате: наредне године биЮе године одлуке, можда чак и преломне године, не само за нас, веЮ практично за цео свет коЉи улази у епоху кардиналних промена, а можда и у епоху потреса.

√лобални развоЉ постаЉе све неравномерниЉи. —азрева терен за нове конфликте економског, геополитичког, етничког карактера.  онкуренциЉа за ресурсе све Ље оштриЉа. ѕри томе, желим да вас уверим, поштоване колеге, и да нагласим: не само за метале, нафту и гас, веЮ пре свега за Ъудске ресурсе, за интелект.  о Юе избити на чело, а ко Юе заостати као аутсаЉдер и неизбежно изгубити своЉу независност неЮе толико зависити од економског потенциЉала, веЮ пре свега од воЪе сваке нациЉе, од Ьене унутрашЬе енергиЉе; како Ље говорио Ћав √умиЪов Ц од пасионарности, од способности за напредоваЬем и променама.

—тановништво развиЉених земаЪа, као и многих земаЪа у развоЉу, навикло Ље на стални раст потрошЬе, повеЮаЬа животних и културних могуЮности. » у томе нема ничег лошег. јли осигурати наставак таквог раста у савременом свету могуЮе Ље само изалском на ново технолошко уреРеЬе Ц а у многим деловима света у овоме се стагнира. «емЪа коЉа не може да се пробиЉе у круг аутора нових, иноваторских технологиЉа, ниЉе само осуРена на зависни положаЉ. ƒео глобалног „колача“ коЉи Юе добити Ьене фирме и становништво биЮе маЬи него код земаЪа лидера. ѕогледаЉте како Ље данас распореРен приход меРу оним земЪама коЉе производе интелектуални производ, и онима коЉи склапаЉу финални производ. “у Ље удео следеЮи: 15 и 75-80 процената.

” свету ’’I века на фону новог размештаЉа економских, цивилизациЉских, воЉних снага –усиЉа мора бити суверена и утицаЉна земЪа. ћи морамо не само да се сигурно развиЉамо, веЮ и да сачувамо своЉ национални и духовни идентитет, не смемо да изгубимо себе као нациЉу. ƒа будемо и останемо –усиЉа.

ѕосле 70-годишЬег совЉетског периода граРани –усиЉе прошли су неопходну и природну етапу обнове значаЉа своЉих личних интереса. “о Ље апсолутно нормално. јли рад сваког човека за себе има и своЉе границе. Ќе може се постиЮи благостаЬе, ако Ље за прагом твоЉе куЮе расуло, несреРеност и ако ниЉе безбедно. Ќе може се живети по страни, не помажуЮи слабиЉима, не ширеЮи одговорност изван оквира своЉе породице или професионалне групе или асоциЉациЉе. ƒанас све веЮи броЉ граРана наше земЪе ово схвата. ” току Ље формираЬе граРанске активности. Куди почиЬу да усклаРуЉу своЉ сопствени живот и своЉ посао са бригом о Ъудима из окружеЬа, са тежЬом целокупног народа и интересима државе.

„” ”ставу се општенародна одговорност према ќтаЯбини пред садашЬим и будуЮим генерациЉама проглашава за фундаментални принцип руске државности. » управо у граРанскоЉ одговорности, у патриотизму видим консолидациону базу наше политике“.

—реЮемо се данас, 12. децембра, на ƒан ”става. ∆елео бих да говорим о оним вредностима коЉе су утемеЪене у ќсновном закону наше земЪе. ” ”ставу се општенародна одговорност према ќтаЯбини пред садашЬим и будуЮим генерациЉама проглашава за фундаментални принцип руске државности. » управо у граРанскоЉ одговорности, у патриотизму видим консолидациону базу наше политике.

Ѕити патриота не значи само односити се са поштоваЬем и ЪубавЪу према своЉоЉ историЉи, иако Ље то, наравно, веома важно, веЮ пре свега служити друштву и земЪи.  ако Ље говорио —олжеЬицин: „ѕатриотизам Ље органско, природно осеЮаЬе. » као што друштво, коЉе ниЉе усвоЉило граРанску одговорност, не може да се очува, тако и не може да опстане земЪа, посебно вишенационална, у коЉоЉ Ље изгубЪена општедржавна одговорност“. ќдлична мисао, апсолутно тачна.

ќдговорност према земЪи не формира се паролама и прогласима, веЮ када Ъуди виде да Ље власт транспарентна, доступна и да и сама „заврне рукаве“ и ради у име земЪе, града, региона, засеока и сваког граРанина, када уважава Љавно мЬеЬе. ¬ласт не треба да буде изолована каста. —амо Юе се у овом случаЉу створити чврста морална основа за изградЬу и ЉачаЬе поретка и слободе, морала и граРанске солидарности, правде и праведности, за национално ориЉентисану свест.

Ўта означава суверенитет –усиЉе у ’’I веку? „есто смо и много говорили данас о томе. ѕре свега, довоЪни су сопствени ресурси земЪе. Ќе због тога како бисмо све производили код нас. ƒанас у свету тако нико не живи, и мислим да тако никада неЮе више нико ни живети. –усиЉа мора не само да очува своЉу геополитичку неопходност, веЮ мора и да Ље мултиплицира, она мора бити потребна нашим суседима и партнерима. “о Ље важно за нас саме, желим то да истакнем. “о се тиче наше привреде, културе, науке, образоваЬа. “о се тиче наше дипломатиЉе, посебно способности да се гради колективно деловаЬе на меРународноЉ арени. » наравно, не на последЬем месту, то се тиче наше воЉне моЮи коЉа представЪа гарант безбедности и независности –усиЉе.

” атмосфери противуречних процеса коЉи се одвиЉаЉу у свету, интереси нациЉе захтеваЉу од нас одлучне кораке. ћорамо бити усмерени само напред, само у будуЮност.

ѕоштоване колеге

—амо током ’’ века –усиЉа Ље доживела два светска рата, граРански рат, револуциЉу, два пута Ље преживела катастрофу распада Љединствене државе. ” нашоЉ земЪи неколико Ље пута из темеЪа меЬан целокупан систем животних услова.  ао резултат свега тога почетком ’’I века суочили смо се са правом демографском кризом и кризом вредности. ј ако нациЉа ниЉе у стаЬу да себе сачува и репродукуЉе, ако она губи животне ориЉентире и идеале, ЬоЉ и ниЉе потребан споЪни неприЉатеЪ, ионако Юе сама од себе пропасти.

„ѕрви пут у целокупноЉ новиЉоЉ историЉи наше земЪе ми пет месеци заредом бележимо природни прираштаЉ становништва: наталитет Ље премашио морталитет“.

¬еЮ сам о томе говорио више пута, али бих желео Љош Љедном да нагласим.  ако би –усиЉа била суверена и Љака, мора нас бити више и морамо бити боЪи у моралу, стручности, раду, у стваралаштву. –усиЉа Ље данас по делу активног и радноспособног становништва од 20 до 40 година Љедна од наЉразвиЉениЉих земаЪа на свету. јли веЮ за 20 година броЉност ове узрасне категориЉе може се смаЬити за Љедан и по пут; ако се ништа не буде чинило таква тенденциЉа Юе се наставити. »ли Юемо управо сада наЮи начина да за ове генерациЉе отворимо животну перспективу Ц да раде на добрим, интересантним пословима, да граде бизнис, да стичу дом, да ствараЉу велику и Љаку породицу, да гаЉе много деце, да буду среЮни у сопственоЉ земЪи, или Юе се –усиЉа за неколико децениЉа претворити у сиромашну земЪу коЉа Ље безнадежно остарила у узрасту (у буквалном смислу речи) и коЉа ниЉе у стаЬу да очува своЉу самосталност, чак ни своЉу териториЉу.

ƒемографски програми, коЉи су усвоЉени у претходноЉ децениЉи, хвала Ѕогу, функционишу. ЅроЉност становништва земЪе не само да Ље стабилисана, веЮ Ље почела и да се увеЮава. «а период од Љануара до септембра текуЮе године броЉност Ље увеЮана за 200 хиЪада Ъуди. ѕри томе, први пут у целокупноЉ новиЉоЉ историЉи наше земЪе ми пет месеци заредом бележимо природни прираштаЉ становништва: наталитет Ље коначно премашио морталитет.

ѕоштоване колеге

” нашим градовима и селима данас видимо резултат онога што се дешавало у држави, друштву, школству, медиЉима, па и у нашим главама током претходних 15-20 година. “о Ље и разумЪиво. “ада су одбачени сви идеолошки клишеи претходне епохе. јли, нажалост, тада су изгубЪени и многи морални ориЉентири. ” извесном смислу, ми смо са прЪавом водом просули и дете. ƒанас се то испоЪава у равнодушности према друштвеним питаЬима, у спремности миреЬа са корупциЉом, са безобзирном грамзивошЮу, са испоЪаваЬем екстремизма и увредЪивог понашаЬа. » све то каткад поприма одвратне, агресивне, изазивачке облике, а реЮи Юу и више Ц то ствара дугорочну претЬу друштву, безбедности, чак и целовитости –усиЉе.

„ѕогрешно Ље посматрати програм кадровског развоЉа као повеЮаЬе плате свима подЉеднако, без узимаЬа у обзир квалификациЉе и реалног доприноса запослених. —вака организациЉа мора да формира сопствени програм развоЉа и кадровске обнове“.

«нате, поштоване колеге, болно ми Ље да говорим данас о томе, али сам обавезан да кажем. ƒанас Ље у руском друштву очигледан дефицит духовних вредности: милосрРа, саосеЮаЬа, сажаЪеЬа Љедних према другима, подршке и узаЉамне помоЮи Ц дакле, дефицит свега онога што нас Ље током свих истриЉских периода чинило чвршЮима, Љачима, чиме смо се увек поносили.

ћорамо потпуно да подржимо институциЉе коЉе представЪаЉу носиоце традиционалних вредности, коЉе су историЉски доказале своЉу способност да се преносе са покоЪеЬа на покоЪеЬе. «акон може да штити морал, и мора то да чини, али не може се законом успоставити морал. ѕокушаЉ државе да продре у ову сферу убеРеЬа и размишЪаЬа Ъуди безусловно Ље испоЪаваЬе тоталитаризма. ќво Ље за нас апсолутно неприхватЪиво. јли ми и не планирамо да идемо тим путем. ћи морамо деловати, али не путем забрана и ограничаваЬа, веЮ на ЉачаЬу стабилних духовно-моралних основа друштва. ”право због тога веома су важна питаЬа општег образоваЬа, културе, политике коЉа се тиче омладине. ќве сфере нису списак услуга, веЮ пре свега простор за формираЬе моралног хармоничног човека, одговорног граРанина –усиЉе.

ѕоштовани приЉатеЪи

«а препород националне свести потребно Ље да заЉедно повежемо историЉске епохе и да се вратимо на разумеваЬе оне Љедноставне истине да –усиЉа ниЉе почела од 1917, нити од 1991. године, веЮ да имамо Љединствену, непрекидну хиЪадугодишЬу историЉу, и ослаЬаЉуЮи се на Ьу ми стичемо унутрашЬу снагу и смисао националног развоЉа.

Ќа измаку Ље 2012. година коЉа Ље проглашена за √одину руске историЉе. јли пажЬа ка националноЉ историЉи, просветитеЪским и научним проЉектима не треба да слаби. –ачунам на активну делатност недавно обновЪеног –уског историЉског друштва, затим –уског воЉно-историЉског друштва, као и √еографског друштва –усиЉе коЉе ради веЮ неколико година.

ѕосебна захвалност Ъудима из тимова за претрагу коЉи за земЪу и за родбину рехабилитуЉу имена хероЉа, са почастима сахраЬуЉу посмртне остатке палих бораца из ƒругог светског рата, воде рачуна о воЉним мемориЉалима.

Ќа сусретима са члановима тимова за претрагу разговарали смо о томе колико Ље важно чувати историЉско ратно сеЮаЬе ќтаЯбине. «ар Ље праведно то што дана данашЬег немамо ниЉедан достоЉни општенационални споменик хероЉима из ѕрвог светског рата? Ќаши преци су оваЉ рат звали „¬елики рат“, али он Ље незаслужено заборавЪен, због политике и идеологиЉе фактички избрисан из нашег историЉског сеЮаЬа и из историЉе. ћеРутим, борбени дух ќружаних снага заснива се на традициЉи, на живоЉ вези са историЉом, на примерима храбрости и самопожртвоваЬа хероЉа. ћишЪеЬа сам да у рускоЉ армиЉи треба рехабилитовати имена наЉславниЉих пукова, као и воЉних Љединица прошлих епоха, и совЉетске и потоЬих епоха, Љединица као што су ѕреображенски, —емЉоновски пук. ћинистар одбране треба да достави одговараЉуЮе предлоге.

ћи морамо чувати Љединствено искуство коЉе су нам оставили наши преци. –усиЉа се вековима развиЉала као мултинационална држава Ц одувек Ље таква и била Ц , државаЦцивилизациЉа, учвршЮена руским народом, руским Љезиком и руском културом, коЉи су за све нас матерЬи, коЉи нас уЉедиЬуЉу и не даЉу нам да се растворимо у овом разноликом свету.

«а планету ми смо, независно од наше етничке припадности, и били и остаЉемо Љединствен народ. —еЮам се Љедног од сусрета са ветеранима. ѕрисутни су били Ъуди разних националности: и “атари, и ”краЉинци, и √рузиЉци, и –уси, наравно. £едан ветеран, по националности ниЉе –ус, рекао Ље: „«а читав свет ми смо Љедан народ, ми смо –уси“. “ако Ље било и за време рата, тако Ље било увек.

—а великом пажЬом и огромним поштоваЬем се односимо, и дужни смо, и односиЮемо се према сваком етносу, према сваком народу –уске ‘едерациЉе. ” нашоЉ разноликости увек Ље била и Љесте наша лепота и наша снага.

јли, не смемо заборавити да било какав национализам и шовинизам наноси огромну штету пре свега оном народу и оном етносу због чиЉих су интереса, наводно, забринути националисти. » због тога су за –усиЉу толико опасне било каве манифестациЉе „Љедноставних и коначних“ назови решеЬа коЉе предлажу националисти и екстремисти разних схватаЬа и ниЉанси. ћа колико да су гласни, они нас повлаче ка друштвеноЉ деградациЉи, повлаче земЪу ка распаду. ѕокушаЉе да се испровоцира меРуетничка напетост, као и верска нетрпеЪивост морамо посматрати као изазов Љединству –уске државе, као претЬу сваком од нас. ЌеЮемо дозволити да затворене етничке енклаве у –усиЉи испоЪаваЉу своЉу неформалну ЉурисдикциЉу, да живе ван Љединственог правног и културолошког простора земЪе, да изазивачки игноришу општеприхваЮене норме, законе и правила.

.......................................

“акоРе налажем ¬лади да изнесе предлоге за реализациЉу даЪинског образоваЬа на руском Љезику. ќно мора бити доступно омладини земаЪа «аЉеднице (Ќезависних ƒржава), нашим сународницима у целом свету. ¬ажно Ље пружити подршку школама у «Ќƒ, као и у осталим државама у коЉима се реализуЉе настава на руском Љезику, укЪучуЉуЮи и подршку наставницима, помоЮ у уЯбеницима, у материЉалноЉ бази. ѕотребно Ље створити систем меРународних школских олимпиЉада у руском Љезику. Михови победници и награРени мораЉу добити право да се упишу на водеЮе високошколске установе наше земЪе.

» уопште, драге колеге, обраЮам се, наравно, пре свега онима коЉи раде у овоЉ сфери: квалитативном образоваЬу на руском Љезику неопходно Ље додати глобални карактер. ” целини, мора бити речи о ширеЬу присуства –усиЉе у светском друштвеном, информационом и културолошком простору.

ѕоштоване колеге

«а –усиЉу нема и не може бити другог политичког избора осим демократиЉе. ѕри томе желим да кажем, чак и да нагласим: ми делимо управо универзалне демократске принципе коЉи су прихваЮени у целом свету. ћеРутим, демократиЉа –усиЉе Љесте власт управо народа –усиЉе са Ьеговом сопственом традициЉом народног самоуправЪаЬа, и никако ниЉе реализациЉа стандарда коЉи се намеЮу споЪа. ƒемократиЉа Ље у том смислу спровоРеЬе и поштоваЬе донетих важеЮих закона, правила и норми. ћогу се меЬати владаЉуЮе партиЉе, владе, председници, али не смеЉу се меЬати основе државе и друштва, не сме се прекидати континуитет националног развоЉа, меЬати питаЬа суверенитета, омогуЮаваЬа права и слобода граРана. ƒемократиЉа ниЉе само могуЮност избора власти, веЮ и стална контрола те власти, као и оцеЬиваЬе резултата Ьеног рада. ћорамо посветити веЮу пажЬу развоЉу директне демократиЉе, непосредне народне власти, и у том смислу реч Ље о праву народне законодавне инициЉативе, о чему сам веЮ говорио, као што знате, када идеЉа коЉа има граРанску подршку, измеРу осталог Ц и на интернету, мора обавезно бити размотрена у парламенту.

ќсим тога, сматрам да Ље исправно дати члановима —авета ‘едерациЉе и посланицима ƒржавне ƒуме право на законодавну инициЉативу у законодавним скупштинама сваког субЉекта ‘едерациЉе. Ќа таЉ начин учвршЮуЉемо везу федералног законодавства са животом региона и законодавства као таквог.

ѕолитичка конкуренциЉа свакако представЪа добро за земЪу. «бог тога потребно Ље да се формира своЉеврсни кодекс правила фер политичке конкуренциЉе.

Ќа шта бих желео да вам скренем пажЬу у вези са тим?

ѕрво. £единство, интегритет и суверенитет –усиЉе су безусловни. Ѕило какве поЉаве сепаратизма и национализма мораЉу бити апсолутно искЪучене из политичког дневног реда.

ƒруго. ƒиректно или индиректно мешаЬе у наше унутрашЬе политичке процесе Ље неприхватЪиво. ѕолитичар, коЉи за своЉу политичку делатност добиЉа новац из иностранства и на таЉ начин вероватно пружа услуге туРим националним интересима не може бити политичар у –ускоЉ ‘едерациЉи.

“реЮе. «а криминал нема и не може бити места у политици. ќво мора постати норма политичке праксе свих политичких снага.

∆елео бих одмах да се оградим. Ќаравно, сада Юе неки реЮи: „јли код нас Ље ионако криминалу забраЬен приступ политици“. «абраЬен Ље, али он ипак продире тамо, и тамо га каткад и увлаче, а то не сме да се дешава.

„етврто. ÷ивилизовани диЉалог могуЮ Ље само са оним политичким снагама коЉе на цивилизован начин износе, засниваЉу и формулишу своЉе захтеве, и боре се за Ьих у оквиру закона. ѕромене и модернизациЉа у политичком систему су природне, чак и неопходне; меРутим, плаЮати, о чему сам веЮ говорио, ту страст за променама рушеЬем саме државе Ље недопустиво. ÷елокупна историЉа наше земЪе, целокупна историЉа –усиЉе Љедноставно Ље пуна тога.

ѕето. ƒржавна Ље дужна и тежиЮе ка томе да се свим политичким странкама омогуЮи доступ медиЉима, не само током предизборне кампаЬе, веЮ и у текуЮем животу. јли дужни смо да схватимо, поштоване колеге, да оваЉ задатак ниЉе Љедноставан. ѕочетком године имали смо седам странака, сада их Ље, колико знам, четрдесет осам, а формирано Ље Љош преко двеста организационих одбора коЉи раде на формираЬу сопствених странака. ћеРутим, државна власт дужна Ље да тежи ка томе да се свима пруже подЉеднаки услови. ћноге политичке странке и експерти предлажу да се вратимо на мешовити систем избора за ƒржавну ƒуму Ц на страначке листе и Љедномандатне округе, коЉи, наравно, Љош увек треба да се утврде. —лажем се са тим, хаЉде да се вратимо.

Ќеки говоре о обнови права учешЮа изборних блокова у изборима. ’аЉде да о овом питаЬу засебно размислимо. ќн захтева детаЪно разматраЬе и дискусиЉу. ”беРен сам да све ово може учинити наш политички систем Љош праведниЉим, отворениЉим и конкурентниЉим. » то Юе бити одговор на захтев друштва за долазак нових лидера, Љарких и независних Ъуди, у политику, на власт.

ѕоштоване колеге

—а великом пажЬом и огромним поштоваЬем се односимо, и дужни смо, и односиЮемо се према сваком етносу, према сваком народу –уске ‘едерациЉе. ” нашоЉ разноликости увек Ље била и Љесте наша лепота и наша снага.

«а –усиЉу Ље карактеристична традициЉа Љаке државе. «бог тога су управо на адресу државе данас упуЮени основни захтеви друштва: гарантоваЬе граРанских права и правде, смаЬеЬе нивоа насиЪа и социЉалне неЉеднакости, увоРеЬе реда у комуналноЉ сфери и тако даЪе.

—вима су очигледни и главни проблеми, и овде ништа ново неЮу реЮи: то су ниска ефикасност државне власти и корупциЉа. Ѕез квалитетног модерног управЪаЬа државом, без високе личне одговорности оних коЉи се тиме баве неЮемо решити задатке коЉи су пред друштвом и земЪом.

«а нов модел управЪаЬа државом мораЉу бити кЪучни следеЮи принципи:

ѕрво. ќриЉентисаност рада свих карика државног механизма и нивоа власти на мерЪиве, транспарентне и Љавности разумЪиве резултате рада.

ƒруго. —вуда увести нове форме и методе контроле. ЌаЉважниЉи критериЉум за оцену ефикасности власти, коЉа пружа граРанима услуге, као и установа социЉалне сфере мора бити Љавно мЬеЬе, мишЪеЬе самих граРана.

“реЮе. јдекватна мотивациЉа запослених у општинама: конкурентне накнаде за Ьихов рад, систем моралних, материЉалних, кариЉерних стимулациЉа коЉе подстичу континуирано побоЪшаЬе у раду државног апарата. ѕри томе мора се кардинално повеЮати лична одговорност, све до привремене дисквалификациЉе.

“о значи да чиновник нерадник не само да може и мора бити склоЬен са позициЉе коЉу има, веЮ и да му на одреРено време мора бити забраЬено да се бави овим видом делатности.

„етврто. Ќаравно, морамо полазити од тога да, уз сво ово критиковаЬе чиновника, ипак бих желео да приметим, огромна веЮина оних коЉи раде у разним структурама Љесу честити и одговорни Ъуди. “о Ље посебна одговорност за оне коЉи преузимаЉу на себе низ правних, етичких обавеза и ограничеЬа. Ќа то такоРе не смемо заборавити. јли, ако Ље човек изабрао државну службу, он мора бити спреман на та ограничеЬа, на контролу од стране Љавности, на испуЬеЬе посебних захтева, као што Ље у скоро свим земЪама света.  акво се повереЬе може имати у чиновника или политичара коЉи на сав глас говори о добробити –усиЉе, а труди се да своЉа средства, своЉе парице извезе у иностранство?

ћолим вас да подржите предлоге закона о ограничеЬу права чиновника и политичара на рачуне у иностранству, папире од вредности и акциЉе. (јплауз.) —ачекаЉте са аплаузима. ћожда вам се неЮе све допасти. (—мех у сали.) ќваЉ захтев треба да се односи на сва лица коЉа су на функциЉама на коЉима се доносе кЪучна решеЬа: и на шефа државе, и на чланове ¬ладе, и на лица у јдминистрациЉиѕредседника, и на Ьихову наЉближу родбину. ќво, наравно, треба да се тиче и чланова —авета ‘едерациЉе, и посланика ƒржавне ƒуме.

„ валитативном образоваЬу на руском Љезику неопходно Ље додати глобални карактер. » у целини ширити присуство –усиЉе у светском друштвеном, информационом и културолошком простору“.

Ўто се тиче некретнина у иностранству, оне се свакако у складу са законом мораЉу приЉавити, и чиновник мора да извести колика Ље вредност некретнине, као и о пореклу средстава коЉима Ље реализовао Ьену куповину.

ѕето. ѕосебна пажЬа мора се усмерити на систем контроле надзорних органа. ” овим структурама, према различитим изворима, имамо око милион Ъуди. ќваЉ броЉ Ље практично подударан са броЉем, рецимо, лекара или просветних радника.

Ќалажем ¬лади да изнесе предлог о измени самих принципа рада контролних органа.  онтрола Ље, безусловно, наЉважниЉа функциЉа државе. јли Ље неприхватЪиво када показатеЪи рада контролних органа нису резултати, веЮ Љедноставно броЉ провера, пуко испуЬаваЬе норме.

Ќеопходно Ље увести обавештаваЬе Љавности од стране органа контроле и надзора о резултатима провера, као и о утрошеним финансиЉским и Ъудским ресурсима за Ьихово спровоРеЬе, да се види колико коЉа провера кошта и да ли Ље уопште било потребе за Ьом.

Ѕезусловно наставЪамо са офанзивом на корупциЉу коЉа уништава ресурсе националног развоЉа. ѕри томе, желео бих да нагласим следеЮе: ниЉедна пословна структура не сме да користи привилегиЉе због блискости са извршном, законодавном или судском влашЮу, и то на било ком нивоу.

— тим у вези Ц прво. ќсим контроле прихода и имовине руководилаца организациЉа, коЉе се финансираЉу из буЯета, уводи се контрола трошкова и великих куповина коЉу реализуЉу чиновници, руководиоци државних компаниЉа, као и Ьихова наЉближа родбина. — тим у вези обратите пажЬу на то да тужилаштво сада има право да се обрати суду са захтевом за одузимаЬем имовине коЉа Ље стечена као резултат неоснованог богаЮеЬа.

—ледеЮе. —матрам да ниво одреРиваЬа плате руководиоцима организациЉа, коЉе се финансираЉу из буЯета, мора бити у вези са квалитетом рада организациЉе и са просечном платом основног персонала. ќ томе смо веЮ више пута разговарали.  ада смо пре пар година прешли на нов систем исплате доходака, првобитно Ље било много контраверзи о томе да ли Ље потребно уводити обавезуЉуЮе принципе или Ље довоЪно ограничити се методичарима. јли, ето, неки методичари су изнели рзултат: у неким институциЉама руководиоци добиЉаЉу неколико пута веЮу плату од просека запослених. “о ниЉе исправно! » ову ситуациЉу морамо променити.

“реЮе. £авне набавке су постале право „плодно тло“ за корупциЉу. ћолим парламент да убрза усваЉаЬе закона о федералном систему уговора. ѕри чему Ље наЉважниЉа ревизиЉа ефикасности и сврсисходности буЯетских трошкова, набавке од стране државе и државних предузеЮа, као и обавештаваЬе Љавности о току и резултатима испуЬеЬа државних уговора.

„ƒемократиЉа ниЉе само могуЮност избора власти, веЮ и стална контрола те власти. ћорамо посветити веЮу пажЬу развоЉу директне демократиЉе, непосредне народне власти“.

»стичем да Ље морални ауторитет државе темеЪни услов за развоЉ –усиЉе. » због тога Юе се политика чишЮеЬа и обнавЪаЬа власти спроводити чврсто и доследно.

ѕоштовани приЉатеЪи

√лавна одлика нове епохе Ље у томе да више нико не може самостално да решава глобалне проблеме у привреди и политици. «аправо, тако Ље било одувек, па и током деведесетих година прошлог века. ƒодуше, недавно, пре десет година, некоме се, можда, учинило да Ље свет постао униполаран. Ќеке од моЉих бивших колега тако су ми и говориле тада. ƒанас више нико не мисли тако.

„–усиЉа се залаже за принципе усаглашених, колективних напора за решаваЬе проблема савременог доба. ћи предлажемо проЉекте коЉи треба чвршЮе да повежу земЪе и регионе“.

—вима Ље апсолутно Љасно да Ље свет оЉачан управо своЉом мултиполарношЮу. “о ствара како ризике, тако и могуЮности. –изици Юе превагнути у оном случаЉу ако свако буде водио своЉу сопствену игру, ако не буду одбачене илузорне идеЉе о томе како се хаосом може управЪати Ц а ви знате да постоЉи чак и таква теориЉа. » [ризици неЮе превагнути] уколико нико не буде сеЉао таЉ хаос и даЪе.

–усиЉа се залаже за принципе усаглашених, колективних напора за решаваЬе проблема савременог доба. “аква позициЉа потпуно Ље у складу са данашЬим реалиЉама. ћи предлажемо проЉекте коЉи треба чвршЮе да повежу земЪе и регионе. »скуство и реалиЉе последЬих 20 година, обична здрава логика све доводе на своЉе место. » природно Ље да интересоваЬе за интеграциЉе и у јмерици Ц при чему и у —еверноЉ јмерици и у £ужноЉ јмерици Ц, и у ≈вропи, и у јзиЉи расте, и оваЉ процес се све више убрзава. «ашто бисмо ми били по страни? —асвим супротно, наши наЉближи суседи и ми треба да искористимо све наше предности.

ќвакво интересоваЬе за процесе интеграциЉе такоРе расте и код наших наЉближих суседа. “оме сведочи веома послован, прагматичан однос према изради и доношеЬу —поразума о зони слободне трговине «Ќƒ. ”згред, захвалан сам нашим парламентарцима коЉи су први ратификовали оваЉ веома важан документ.

Ќаш пут Ље пут чврстих интеграциЉа. ѕример за то Ље и ÷арински савез, £единствени економски простор –усиЉе,  азахстана и ЅелорусиЉе. —ве ово веЮ делуЉе, и делуЉе ефикасно. ѕриступили смо формираЬу ≈вроазиЉског економског савеза и, наравно, овим путем Юемо и иЮи и решити оваЉ задатак.

ѕоштоване колеге и поштовани граРани –усиЉе

ѕоставили смо задатак да удвостручимо Ѕƒѕ земЪе и до краЉа 2008. године практично смо се сасвим приближили овом циЪу, повеЮали смо Ѕƒѕ за 80-85 процената, и глобална финансиЉска криза само Ље привремено зауставила постигнути темпо. ѕа ипак, нисмо узалуд себи поставили тако висок циЪ, тако сложен задатак. ѕривреда –усиЉе показала Ље способност брзог и квалитетног раста убрзаним темпом. ”спели смо да одржимо и оЉачамо национални капацитет развоЉа и да дефинишемо Ьегове нове домете.

Ўта желим да кажем? ѕочев од 1999. године Ѕƒѕ по глави становника практично Ље удвостручен. ‘едерални и консолидовани буЯет повеЮани су не за некакве проценте, веЮ 2,6 пута. ƒржавни дуг у односу на Ѕƒѕ земЪе умаЬен Ље практично десет пута: са више од 100 процената Ѕƒѕ, а мислим да смо имали 120-125 процената, на 10 кома нешто процената, при чему Ље 2,5 процената само споЪни дуг. “емпо инфлациЉе умаЬен Ље шест пута. 1999. године износио Ље 36,5 процената, прошле године 6,1, ове године биЮе мало веЮи, али свеЉедно маЬи од седам, отприлике 6,5.

ƒо почетка 2000. године становништво –усиЉе се смаЬивало Ц замислите се само над овим цифрама, ви их добро знате, али вас враЮам на ту трагедиЉу, - становништво –усиЉе се сваке године смаЬивало за милион Ъуди. » чинило се да Ље немогуЮе зауставити ову катастрофу. ƒемографске прогнозе тада су звучале као коначна пресуда земЪи.

„ѕривреда –усиЉе показала Ље способност брзог и квалитетног раста убрзаним темпом. ”спели смо да одржимо и оЉачамо национални капацитет развоЉа и да дефинишемо Ьегове нове домете“.

јли ми смо успели да сломимо ову рушилачку тенденциЉу. ѕосле активираЬа демографских програма становништво –усиЉе се стабилизовало, о чему сам веЮ говорио, а почев од 2010. године почело Ље да се увеЮава. ќво Ље наше кЪучно достигнуЮе. ∆елим да вам скренем пажЬу на ово. Ќе говорим вам ово да бих рекао: ах, свака вам част! Ќе. √оворим о овоме како бисмо схватили да су нам Ъуди поверовали, повеЮали оквире планираЬа. ѕоверовали су да Ље стабилност главни услов за развоЉ и побоЪшаЬе живота. √оворим зато што морамо да ценимо ово повереЬе и да одговоримо на Ьега своЉим радом.

—ви показатеЪи раста коЉе сам навео говоре о колосалним променама и у економском и у социЉалном развоЉу. јли, наЉважниЉе Ље то да ми Ц земЪа, друштво, граРани Ц умемо да превазилазимо тешкоЮе, да решавамо велике проблеме. » морамо памтити да смо достоЉно прешли оваЉ тежак пут, корак по корак постижуЮи поставЪене циЪеве.

ѕредстоЉи нам велики рад, он Ље потребан увек ако тежимо ка напретку. » биЮе потребан допринос свакога, и то веЮ данас, а не сутра.

«бог чега сам сад наводио све ове цифре? ” нашоЉ земЪи историЉски се формирао однос према животу на таЉ начин да живимо за будуЮност, за децу. “о Ље, свакако, веома важан и племенит задатак и циЪ. јли изгледа да се наша данашЬа добробит стално одлаже и одлаже за касниЉе. “ако нам Ље било практично увек, из генерациЉе у генерациЉу. јли, да се Љош Љедном вратим на то због чега сам наводио све ове цифре? ƒошло Ље време да се кардинално промени ситуациЉа набоЪе веЮ сада. ћи то чинимо, и ми то можемо да чинимо. ”колико наставимо у правцу националног развоЉа, уколико упрегнемо сву своЉу снагу у изградЬу, уколико будемо радили достоЉанственои предано, сигурно Юемо остварити поставЪене циЪеве и извршити све задатке коЉи су пред нама.

’вала вам велико на стрпЪеЬу и пажЬи.

26 / 12 / 2012

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0