Srpska

—вако нека веруЉе како му срце хоЮе! - овим  онстантиновим речима вера многих од нас постала Ље вера живих и слободних Ъуди

√овор г. “омислава ЌиколиЮа, председника –епублике —рбиЉе, на свечаности отвараЬа године ћиланског едикта
- Ќиш, 17. Љануар 2013. године -

¬аша —ветости, поштовани представници верских заЉедница, чланови ¬ладе –епублике —рбиЉе, уважене екселенциЉе, даме и господо, приЉатеЪи.

ѕо ≈всевиЉу, на победничком путу у –им, одЉедном, усред поднева, на ведром небу,  онстантин и Ьегова воЉска су угледали крст са натписом „ќвим победи“!

—ледеЮе ноЮи —паситеЪ се Љавио  онстантину и наредио му да припреми заставу са знаком коЉи му се указао. «аставу Ље сачиЬавао златни венац пободен на дршку, с монограмом од почетних слова ’ристовог имена.

ј можда Ље, веруЉуЮи ЋактанциЉу,  онстантин у сну добио заповест да стави небески знак Ѕога на штитове своЉих воЉника, што Ље и учинио. ”пркос извесним разликама - код ≈всевиЉа се радило о застави и "ќвим победи!" , а код ЋактанциЉа о штитовима и "” овом знаку Юеш победити" - суштина сна Ље истоветна.

ѕостоЉи и треЮа верзиЉа по коЉоЉ Ље цар видео како се на ноЮном небу формира крст од звезда.

—веЉедно, у бици коЉа се одиграла 28. октобра 312. године,  онстантин Ље однео велику победу. Ќедуго затим, ћаксимину ƒаЉи упутио Ље писмо у коме захтева престанак прогона хришЮана у источним областима ÷арства. »сте године,  онстантин Ље наложио да се врати заплеЬена имовина хришЮана и Ьихове цркве.

” фебруару 313. године  онстантин ¬елики и Ьегов зет и савладар ЋициниЉе, у ћилану су постигли договор, или законски акт, ћилански едикт о верскоЉ толеранциЉи.

Миме Ље хришЮанима дозвоЪено да слободно вероисповедаЉу и да више не страхуЉу од прогона коЉи су обележила три претходна века.

"ќдлучили смо да дозволимо хришЮанима и свима другима слободу избора да следуЉу веру коЉу би они желели; и да не треба апсолутно никоме одбиЉати право да следуЉе и изабере побожност и веру хришЮана; и свако од оних коЉи су се слободно определили да држе хришЮанску побожност Ц нека држе без икаквог узнемираваЬа".

ќво Ље део порука из ћиланског едикта, своЉеврсног закона о равноправности хришЮанске вере у –имском царству. ” Ьима препознаЉемо основе Ъудских права и слобода уопште коЉе су Ц да ли на част човековог цивилизациЉског хода на планети «емЪи Ц и данас актуелне: слобода избора вере, право човека да Ље следи и да веруЉе без узнемираваЬа.

ѕред словима ћиланског едикта нека свако Ц без обзира да ли √осподу служи као пастир или верник, да ли Ље уопште веруЉуЮи, макар у себи одговори: Љесам ли довоЪно толерантан, не само према онима коЉи припадаЉу другим верама, веЮ око себе Ц према ближЬима, суседима, према непознатом човеку.

—вако од хришЮана, без обзира коЉоЉ заЉедници у оквиру хришЮанства припада, Ц мора да се запита да ли Ље своЉим животом и односом према онима коЉи су у маЬини, заслужио да буде наследник хришЮана коЉи су три века, ма колико били слаби и без икакве заштите, имали макар исто толико части као и они коЉи су их уништавали.

ƒа ли сам, као хришЮанин, достоЉни наследник оне прогаЬане, мучене и убиЉане маЬине, оних Ъуди коЉе Ље  онстантин ¬елики учинио равноправним са другима?

ЌиЉе лако живети часно, са своЉом вером, са своЉим убеРеЬем, ако то ниЉе по воЪи моЮника. ” то време нарочито, зато што Ље верност према ’ристу доносила муку и патЬу, неретко и смрт.

ƒа парафразирам француског академика, српског приЉатеЪа, ∆ан ƒитура: "јли наЉзад, зашто и не умрети да би се сачувала ненарушена част. ћогло би се реЮи како Ље то принцип на коме се заснива врлина."

«а —рбиЉу Ље част што се ЉубилеЉ ћиланског едикта током ове године светкуЉе у нашоЉ земЪи. ¬еруЉем да то нисмо завредели само због чиЬенице што Ље ‘лавиус ¬алериус  онстантинус југустос роРен у ћедиЉани покраЉ Ќиша. —рбиЉа данас живи по принципима ћиланског едикта, Ьени граРани имаЉу ”ставом и законима загарантовану слободу вероисповести, или Ц како Ље цар  онстантин писао у ћиланском едикту: “ѕраво да следе и веруЉу без узнемираваЬа“.

ћилански едикт Ље за нас филозофиЉа живота. ќва Љубиларна година нама ниЉе тек демонстрациЉа културе сеЮаЬа, веЮ истинска слава Љедног од наЉзначаЉниЉих цивилизациЉских докумената.

«а —рбиЉу, земЪу  онстантиновог роРеЬа, земЪу у коЉоЉ се сваки владар трудио да уз своЉе име некако веже и име ¬еликог  онстантина, Ьегове поруке су актуелне и свевремене.

ѕромовишемо их као опште вредности чиЉа принципиЉелност и хуманост, на понос човечанства, опстаЉу кроз векове као путокази, као луч.††††††

 онстантин се крстио непосредно пред смрт. ћогуЮе Ље да Ље, уз све заслуге коЉе Ље имао за хришЮанство, сматрао да после крштеЬа не сме да почини ниЉедан грех, а таквом искушеЬу тешко да би и Љедан тадашЬи владар могао да одоли. ѕонеко од данашЬих владара могао би да се сети да Ље крштен у раном детиЬству, а да Ље према другим, често непознатим Ъудима и читавим народима, починио више грехова од некрштеног  онстантина.

јли „—вако нека веруЉе како му срце хоЮе!" ќвим  онстантиновим речима вера многих од нас постала Ље вера живих и слободних Ъуди. “ом Ьеговом поруком изговореном за вечност и вечерашЬом свечаношЮу проглашавамо 2013.-у годину, годином ћиланског едикта у —рбиЉи.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

22 / 01 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0