Srpska

–уска помоЮ —рбиЉи у Ѕалканским ратовима

(ѕриказ кЬиге √алине »горевне Ўевцове –уски хуманитарни поход на Ѕалкан (1912-1913), ∆агор/Ѕеоград Ц ƒруштво српско-руског приЉатеЪства/Ќови —ад, 2012, превод са руског £ован  ачаки)

’уманитарна помоЮ коЉу Ље –усиЉа за време Ѕалканских ратова пружила —рбиЉи тема Ље кЬиге –уски хуманитарни поход на Ѕалкан (1912-1913) √алине »горевне Ўевцове. Ўевцова истиче да руски истраживачи нису показали потребно интересоваЬе за оно што Ље царска –усиЉа учинила за раЬене и болесне српске воЉнике у ѕрвом и ƒругом балканском рату. Ќа почетку своЉе студиЉе ауторка подсеЮа да Ље Ѕалкански савез (—рбиЉа, Ѕугарска, √рчка и ÷рна √ора) склопЪен захваЪуЉуЮи подршци руске дипломатиЉе 1912. године. Ќаде руског министра споЪних послова —ергеЉа ƒмитриЉевича —азонова да Юе то бити одбрамбени блок, усмерен према јустро-”гарскоЉ и ЌемачкоЉ, и да неЮе пореметити постоЉеЮе стаЬе на Ѕалкану, убрзо су се показале илузорним.

” вези са пружаЬем помоЮи балканским —ловенима, Ўевцова указуЉе да су се на том плану Љавила два мита. ѕрви, по коме Ље главни носилац те помоЮи, противно воЪи царске владе, био демократски део руског друштва. » други, заснован на тези да Ље –уска империЉа то радила на штету свог народа, решаваЉуЮи тиме споЪнополитичке, а не унутрашЬе проблеме. —лични тонови, примеЮуЉе Ўевцова, ЉавЪаЉу се и код неких савремених руских политичара, у контексту актуелних збиваЬа на Ѕалкану.

Ўевцова у уводном делу кЬиге наглашава да Ље тема руске хуманитарне активности у Ѕалканским ратовима заокупЪала

Љедино пажЬу историчара медицине, док у ширем смислу ниЉе обраРивана ни меРу руским ни меРу српским историчарима. јуторка се добро упознала са чиЬеничном граРом, како у –усиЉи тако и у —рбиЉи, пружаЉуЮи први пут одреРене податке на увид стручноЉ Љавности. ѕри обраРиваЬу теме, осим архивске граРе, користила Ље лекарске извештаЉе, службену кореспонденциЉу хуманитарних организациЉа, личне успомене, тадашЬу штампу и друге изворе. Ќа краЉу кЬиге дала Ље и неколико табела о слаЬу руске хуманитарне помоЮи, спискове медицинских мисиЉа –ƒ÷ , изворе и литературу, као и регистар важниЉих имена и организациЉа, без чега би Ьен рад, у сваком случаЉу, био маЬе разумЪив.

***

” првоЉ глави „–уска штампа о хуманитарноЉ помоЮи словенским народима (1912-1913)“ Ўевцова пише да Ље одлука √лавне управе –уског друштва ÷рвеног крста да мобилише медицинске мисиЉе поводом рата на Ѕалкану нападнута и здесна (због брзоплетости) и слева (због оклеваЬа). “их дана била Ље покренута и расправа да ли раЬеним и болесним турским ратницима треба пружити помоЮ. ѕолитичке странке користиле су ратну ситуациЉу на Ѕалкану за узаЉамну критику и стицаЬе поена у руском друштву. Ќасупрот ѕрвом балканском рату (8. X 1912 Ц 30. V 1913), почетак ƒругог балканског рата (29. VI Ц 10. VIII 1913) изазвао Ље шок у словенским круговима, Љер се на Ьега гледало као на крвав сукоб у оквиру словенске породице.

***

” другоЉ глави „’уманитарна помоЮ словенских и осталих друштвених организациЉа воЉницима и становницима —рбиЉе у ратовима 1912-1913“ Ўевцова анализира активност и практичне резултате више друштвених организациЉа коЉе су се бавиле пружаЬем хуманитарне помоЮи —рбиЉи. —воЉе разматраЬе започиЬе —анктпетербуршким словенским добротворним друштвом, наЉвеЮом словенском организациЉом и Љедном од првих група коЉе су реаговале на ратне догаРаЉе не Ѕалкану. ” оквиру друштва формирано Ље и ƒамско одеЪеЬе, коЉе Ље предводила ¬ера ћ. ’ристиЉанович, Юерка генерала ћихаила √ригориЉевича „ерЬаЉева.

Ќа основу прегледа тадашЬе штампе, Ўевцова прати акциЉе прикупЪаЬа прилога и наводи конкретне финансиЉске резултате. —авет —анктпетербуршког друштва слао Ље сакупЪена средства у —рбиЉу, сходно молбама коЉе су стизале из разних српских места. ¬езу са —рбиЉом друштво Ље остваривало преко супруге руског посланика у Ѕеограду јлександре ѕавловне ’артвиг и тадашЬег српског митрополита ƒимитриЉа (ѕавловиЮа). ќво друштво послало Ље и неколико лекара у —рбиЉу. ѕри Ьему Ље деловао и „ерЬаЉевски комитет, чиЉа Ље почасна председница била ј. ј. „ерЬаЉева, удовица генерала „ерЬаЉева.

–уско друштво ÷рвеног крста(–ƒ÷ ) одлучило Ље 14. септембра 1912. године, на ванредноЉ седници √лавне управе, да приступи организоваЬу медицинске помоЮи за Ѕугарску, —рбиЉу, √рчку и ÷рну √ору. ” —рбиЉу Ље –ƒ÷  послало »верску болницу са 200 кревета, као и две етапне поЪске болнице у —копЪе (ћариЉинска заЉедница у  иЉеву) и у Ќиш (јлександринска заЉедница у ћоскви). »стурено складиште –ƒ÷  налазило се у —офиЉи.

ћосковски словенски комитет, коЉи Ље 5. октобра 1912. године почео са радом, бавио се прикупЪаЬем финансиЉских средстава и био Ље смештен у —рпском подворЉу. ” ƒругом балканском рату оваЉ комитет обуставио Ље своЉу делатност.

–уско-српски комитет основан Ље 13. новембра 1912. године у —анкт ѕетербургу, с циЪем да у оквиру своЉих могуЮности упути —рбиЉи помоЮ у новцу, лековима и стварима као што су веш, топла одеЮа итд. Ўевцова ниЉе пронашла податке о деловаЬу овог комитета у ƒругом балканском рату.

ѕироговско друштво у ћоскви деловало Ље врло кратко. Ўевцова указуЉе на чиЬеницу да су руске власти ограничиле Ьегову инициЉативу због Љаког левог крила у тоЉ организациЉи, не искЪучуЉуЮи ни притисак левичарских елемената коЉи су мислили да организациЉу треба усмерити ка интерним задацима, а не ка словенскоЉ тематици.

***

ƒруштво словенске узаЉамности у —анкт ѕетербургу меРу првима се одазвало на ратне догаРаЉе на Ѕалкану и Ьегова

делатност имала Ље чисто политички карактер. ќрганизовало Ље Љавна предаваЬа, а на седницима друштва активисти су перманентно нападали аустроугарску балканску политику и позивали на рат словенског и германског света. Мегов рад критиковали су како званични политички кругови тако и руска социЉалдемократиЉа. ѕредставник полициЉе више Ље пута распуштао скупове овог друштва, да би Ьегова Љавна активност напокон била и сасвим обуставЪена.

ƒруштво „—лавиЉа“ формирано Ље у ћоскви и деловало Ље организоваЬем предаваЬа о словенском питаЬу, а затворено Ље по избиЉаЬу ƒругог балканског рата, коЉи Ље наишао на Ьегову оштру осуду.

—ловенско студентско друштво у ћоскви Ўевцова само помиЬе, Љер ближе податке о Ьему ниЉе успела да пронаРе. ” том контексту важно Ље Ьено запажаЬе да Ље тадашЬа студентска средина претежно инклинирала левичарским покретима и да се у ЬоЉ словенске идеЉе нису могле у значаЉниЉем обиму примити и развиЉати.

ƒруштво словенске помоЮи у ћоскви спадало Ље меРу наЉстариЉа словенска друштва царске –усиЉе. Мегов председник ј. ». „ереп-—пиридович важио Ље за екстремног десничара, а до података о деловаЬу друштва након Ьеговог одласка Ўевцова ниЉе успела да доРе.

” —ловенско друштво научног Љединства у —анкт ѕетербургу ушли су истакнути либерални интелектуалци и професори славистике. ƒруштво Ље организовало Љавна предаваЬа на тему српског питаЬа. ѕрофесор ћ. ћ.  оваЪевски говорио Ље о незаинтересованости –усиЉе за судбину £ужних —ловена, што Ље, како Ље истицао, користила јустро-”гарска, настоЉеЮи да —рбиЉу увуче у своЉу орбиту.  оваЪевски Ље наглашавао да Ље анексиЉа Ѕи’ отворила очи балканским народима и упутила их на заЉедничку борбу. ѕ. ј. Ћавров скретао Ље пажЬу на ужасне животне услове српског народа под “урцима, наводеЮи примере турских зверстава над —рбима. ѕоводом питаЬа аутономне јлбаниЉе, Ћавров Ље веровао да се јлбанци не противе животу под српском влашЮу. ЌаЉвеЮи подухват овог друштва било Ље организоваЬе ƒана словенских застава у —анкт ѕетербургу, 12. децембра 1912. године. —рпски краЪ ѕетар I  араРорРевиЮ и црногорски краЪ Ќикола упутили су друштву телеграме захвалности за послату новчану помоЮ. ќ деловаЬу друштва за време ƒругог балканског рата нема података.

ƒруштво словенске културе у ћоскви испоЪавало Ље своЉу активност организуЉуЮи словенске вечери, на коЉима су учесници држали предаваЬа о стаЬу на Ѕалкану и критиковали руску дипломатиЉу због неадекватне помоЮи словенским народима. —лависта ‘. ≈.  орш био Ље председник друштва од 1908. године.

Ўевцова наглашава да су све активности на прикупЪаЬу помоЮи биле под контролом руске државне власти. —тановништво се масовно одазивало апелима, с тим што Ље такав друштвени ентузиЉазам изостао у ƒругом балканском рату, када се угасио наЉвеЮи броЉ словенских организациЉа. –ƒ÷  и —анктпетербуршко словенско добротворно друштво наставили су да се баве хуманитарном помоЮи.

***

” треЮоЉ глави „ћедицинско-санитетска помоЮ —рбиЉи током ѕрвог балканског рата“ Ўевцова пише да Ље од почетка

ратних операциЉа српска влада рачунала да Юе ЉоЉ иностране медицинске мисиЉе пружити одреРену помоЮ. »з –усиЉе су у —рбиЉу послата 23 лекара, 66 милосрдних сестара и 155 болничара, не рачунаЉуЮи лекаре добровоЪце и сараднике приватних медицинских мисиЉа. Ўевцова потом прелази на сагледаваЬе рада медицинских мисиЉа –ƒ÷ .

Ѕолница »верске заЉеднице кренула Ље из ћоскве 10. октобра 1912. године, чему Ље присуствовала велика кнегиЬа £елисавета ‘Љодоровна. „етири дана касниЉе мисиЉа Ље приспела у Ѕеоград и сместила се у зграду ƒруге београдске гимназиЉе у ћакедонскоЉ улици. »верска болница окончала Ље своЉ рад 23. априла 1913. године. ѕриликом Ьеног одласка, царски посланик ЌиколаЉ ’енрихович ’артвиг рекао Ље да Ље она осветлала руски образ, а Ьеном испраЮаЉу присуствовао Ље српски политички врх и велика маса света. ” овоЉ болници лечио се 841 пациЉент.

јктивисткиЬе из ѕоЪске болнице јлександринске заЉеднице милосрдних сестара у ћоскви распоредиле су се у Ќиш. “оком рада збринуле су 167 пациЉената. ” Ќишу Ље радила и “авриЉска мисиЉа, са Љедним лекаром, две хируршке сестре и Љедним болничарем.

≈тапна поЪска болница ћариЉинске заЉеднице ÷рвеног крста у  иЉеву радила Ље у ¬раЬу, а потом у —копЪу, под врло тешким околностима.

≈тапна поЪска болница тверске —ребрне заЉеднице „√рад ѕетербург“деловала Ље Ѕеограду, Љер због поправке железничких мостова ниЉе могла да отпутуЉе за ЅитоЪ. Ўевцова помиЬе Љедан покушаЉ из —анкт ѕетербурга да се главни лекар те мисиЉе ј. Ќ. “орочешников дискредитуЉе гласинама о ЬеговоЉ тобожЬоЉ неспособности и тешком карактеру. –уски посланик у Ѕеограду Ќ. ’. ’артвиг оповргао Ље те гласине у поверЪивом писму председнику √” –ƒ÷  ј. ј. »Ъину, оцеЬуЉуЮи да Ље “верска болница стекла пуно повереЬе и захвалност локалног становништва. ќва мисиЉа вратила се у “вер 1. фебруара 1913. године.

ѕоЪска болница Меног краЪевског височанства кнегиЬе £елене ѕетровне формирана Ље у октобру 1912. године и располагала Ље са 50 кревета.  негиЬа Ље била Юерка краЪа ѕетра I  араРорРевиЮа а Ьен муж био Ље кнез »ван  онстантинович –оманов. «аЉедно са оцем, кнегиЬа Ље, у одеЮи руске милосрдне сестре, обилазила болнице на ослобоРеним териториЉама. Ўевцова обЉашЬава да су обични воЉници на Ьу гледали са одушевЪеЬем Љер Ље у Ьиховим очима симболизовала нераскидиву повезаност –усиЉе и —рбиЉе.

ѕоЪска болница  ауфмановске заЉеднице ÷рвеног крста „≈. ћ. “ерешченко и породица“ стигла Ље почетком новембра 1912. године у —копЪе. –адила Ље од 3. новембра 1912. до 24. фебруара 1913. године. «атим Ље, са српским трупама, пребачена из —олуна у ћедову. —редином априла болница се са 860 болесника и раЬеника укрцала на руски пароброд „ѕетербург“ и пребачена Ље у —олун. –аЬеници су потом смештени у санитетске возове за Ѕеоград, а пратЬу им Ље чинила »верска мисиЉа. „ѕетербург“ Ље стигао у ќдесу 1. маЉа 1913. године, пребацивши у –усиЉу  ауфмановску, ’арковску, £елисаветинску мисиЉу –ƒ÷ , као и мисиЉу „√рад ћосква“.

≈тапна поЪска болница „√рад ћосква“ деловала Ље у —копЪу, од 8. новембра 1912. године. ƒео болнице, као истурена мисиЉа, пребачен Ље до £едрена. —рпске власти су ову болницу, укЪучуЉуЮи и Ьен истурени део, заЉедно са мисиЉом  ауфмановске заЉеднице, 25. фебруара 1913. године упутиле у —кадар.

***

ѕо избиЉаЬу ƒругог балканског рата, током лета 1913. године, у —рбиЉи се нашло више десетина хиЪада раЬеника, што

српских, што бугарских. — обзиром на броЉ раЬених, снажно се осеЮао маЬак лекара. Ѕугарски раЬеници унели су колеру у Ѕеоград. ѕашиЮ Ље у име владе позвао у помоЮ руске лекаре. √” –ƒ÷  послао Ље у —рбиЉу £евгеЬинску болницу (ѕетербуршка заЉедница милосрдних сестара —вете £евгениЉе). Ѕолница Ље, са неопходном лабораториЉском опремом, 10. Љула 1913. године стигла у Ѕеоград. Мен персонал располагао Ље високим нивоом медицинског знаЬа. £евгеЬинска болница вратила се у —анкт ѕетербург 27. септембра 1913. године.

–уска штампа извештавала Ље о тешкоЉ епидемиолошкоЉ ситуациЉи у —рбиЉи, захваЮеноЉ пегавим тифусом и колером. »ако Ље пуковник –оман «ондермаЉер, начелник српске воЉносанитетске управе, молио √” –ƒ÷  да у —рбиЉу пошаЪе пет лекара епидемиолога и 40 болничара због епидемиЉе тифуса, та Ље молба одбиЉена уз образложеЬе да ÷рвени крст нема задатак да помаже заразним болесницима. Ўевцова, меРутим, претпоставЪа да се наЉвероватниЉе радило о правилима коЉа су важила за друге државе, Љер Ље таЉ посао –ƒ÷  обавЪао у –усиЉи.

Ўевцова помиЬе и медицинску мисиЉу кнегиЬе —офиЉе јлексеЉевне ƒолгоруке, коЉа Ље у  очанима пожртвовано радила на сузбиЉаЬу колере. ќд лекара добровоЪаца ауторка издваЉа епидемиолога ћ. ј. —опоцко-—ирокомЪу, ангажованог у више места коЉа су била жаришта колере и трбушног тифуса. —рпско министарство воЉске одбило Ље да га прими за воЉног лекара иако Ље Ьегов рад високо оцеЬиван. “о се, наЉвероватниЉе, десило због тога што Ље —опоцко-—ирокомЪа по националноЉ основи нападао пуковника «ондермаЉера.

—а завршетком Ѕалканских ратова ниЉе окончана и руска помоЮ српским раЬеницима и Ьиховим породицама. ѕрикупЪени новац прослеРивао се —рпском друштву ÷рвеног крста, а из –усиЉе Ље упуЮивана и помоЮ за обнавЪаЬе православних храмова у —рбиЉи.

***

” четвртоЉ глави „ƒобротворна делатност јлександре ѕавловне ’артвиг“ Ўевцова се осврЮе на хуманитарни рад супруге руског посланика у Ѕеограду Ќ. ’. ’артвига. ј. ѕ. ’артвиг испоЪавала Ље импресивну енергиЉу, озбиЪност и савестан однос према добротворном раду коЉим се бавила. ” српском друштву била Ље врло популарна, а Ьен организаторски и хуманитарни рад веома цеЬен.

” закЪучном делу кЬиге Ўевцова оповргава пропагандистички мит левичарских политичких покрета да Ље –уска империЉа на штету свог народа указивала помоЮ —ловенима и √рцима.  онстатуЉе, такоРе, да ниЉе тачно да су помоЮ словенским народима упуЮивале само тзв. прогресивне снаге, а да се императорска влада томе супротставЪала. Ўевцова додаЉе да архивски документи потврРуЉу да Ље –ƒ÷  поднео наЉвеЮи део терета у слаЬу хуманитарне помоЮи 1912-1913. године, а да Ље Ьегова покровитеЪка била императорка ћариЉа ‘Љодоровна. ”осталом, држава Ље контролисала читав процес прикупЪаЬа добровоЪних прилога, као и слаЬе хуманитарних пошиЪки преко складишта –ƒ÷ .

Ўтета Ље, сматра Ўевцова, што руска влада и –ƒ÷  нису о томе довоЪно обавештавали Љавност, Љер се радило о обилноЉ и разноврсноЉ помоЮи балканским народима. Ўевцова у први план ставЪа професионализам и кадровску оспособЪеност руских медицинских мисиЉа, уз наЉсавремениЉу опрему коЉа им Ље омогуЮавала аутономан рад. ƒеловаЬе ј. ѕ. ’артвиг и других руских жена у Ѕеограду, према мишЪеЬу Ўевцове, оЉачало Ље ауторитет царске –усиЉе и допринело развоЉу руског добротворства у балканском региону. ѕружену помоЮ у Ѕалканским ратовима —рбиЉа Ље касниЉе вишеструко узвратила, Љер Ље пораженим припадницима Ѕелог покрета и десетинама хиЪада избеглица из –усиЉе пружила уточиште и могуЮност да достоЉанствено живе.

ѕолитичка динамика и ток воЉних операциЉа обично заокупЪаЉу пажЬу историчара, док Ље хуманитарна помоЮ Љедна од пратеЮих тема коЉе се спорадично помиЬу приликом излагаЬа одреРених ратних догаРаЉа. —воЉом студиЉом Ўевцова Ље показала колико Љедна наизглед маЬе важна тема може да буде вредна и историографски интересантна. ”верени смо да кЬига–уски хуманитарни поход на Ѕалкан (1912-1913) представЪа значаЉан допринос изучаваЬу руско-српских веза на почетку 20. века. —кладно конципирана, она показуЉе аутора са неспорним научним интегритетом, коЉи у скраЉнутим процесима уме да пронаРе животно значеЬе и акрибично представи Ьихову реалну димензиЉу.

Ќова —рпска политичка мисао

08 / 02 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0