Srpska

јрхимандрит јнтипа

»ме му Ље било архимандрит јнтипа. ƒошао Ље он у манастир давно, после рата, пуних груди ратних ордеЬа, и постао Ље духовни син схиигума —аве, коЉему Ље био вЉеран, како се каже, до гроба. »ме му Ље било архимандрит јнтипа. ƒошао Ље он у манастир давно, после рата, пуних груди ратних ордеЬа, и постао Ље духовни син схиигума —аве, коЉему Ље био вЉеран, како се каже, до гроба.
” манастиру осим непрестаног читаЬа псалтира постоЉи Љош Љедна посебна служба-читаЬе молебана са акатистима. “о значи када се обичном молебану додаЉу службе светитеЪима . ” древним типицима, у традициЉама других православним цркава , чини ми се, нешто слично не постоЉи, веЮ само код нас у –усиЉи. јли се народ за те службе веома везао, и акатиста у ѕсково-печерском манастиру се служило мноштво, понекад чак и по петнаест двадесет, богослужеЬе Ље могло да траЉе више од три сата.

ћлади монаси су се веома умарали од тих Љеднообразних, дагачких служби. ћогуЮе их Ље било разумЉети: Љер акатисти су назначени за келиЉно читаЬе , и настаЉали су од разних аутора'понекад од великих црквених поета, а бивало Ље од благочестивих сеоских жена. “ако да текстови акатиста, благо говореЮи, ниЉесу увЉек савршени. ћлади монаси су се често старали да избЉегну те молебане.

Ќа Ьихову велику среЮу у манастиру Ље био човЉек, коЉи Ље у сваком тренутку био спреман да замени таквог образованог сабрата, у обавЪаЬу богослужбене чреде. »ме му Ље било архимандрит јнтипа. ƒошао Ље он у манастир давно, после рата, пуних груди ратних ордеЬа, и постао Ље духовни син схиигума —аве, коЉему Ље био вЉеран, како се каже, до гроба.

Ѕез обзира на Ьегов стамени изглед (а изгледао Ље отац јнтипа као моЮни стари лав са пламенорижом густом гривом), старац Ље таЉ био невЉероватно добар, и увЉек према свима предусретЪив. Ќико га никад ниЉе видио да се срди или раздражуЉе. » све то не узимаЉуЮи у обзир да се сваки дан окупаЪало мноштво разног народа код оца јнтипе на исповЉест, за савЉет, а понекад просто попричати, одморити душу. «бог те доброте многи су стремили да успиЉу управо код Ьега на исповЉест. ј он увЉек са радошЮу спреман - да све гриЉехе опрости, и своЉом свештеничком влашЮу од Ьих занавиЉек разриЉеши! ≈ то то Ље била среЮа!

ќсим тога он Ље био начелник Ќепрекидног ѕсалтира. јко се деси, да неко од братиЉе због болести или због другог послушаЬа, или чак безвоЪности пропусти своЉ час читаЬа, отац јнтипа све сам прочита за Ьега и никада никог не окривЪуЉе. »ако и сам ноЮу Ље имао преко три сата читаЬа.

» тако стална утЉеха оца јнтипе су били молебани са акатистима. ќн Ље сав сиЉао служеЮи те бесконачне службе, и притом Ље обавезно додавао и читаЬе неколико синодика, од коЉих Ље сваки био тежак макар по добар килограм. ¬еома се радовао и дубоко осЉеЮао , колико су важне за живе и упокоЉене црквене молитве! Ќарод Ље те Ьегове службе Љако волио.

јли дошао Ље дан када отац јнтипа са своЉим болесним ногама више ниЉе могао да стоЉи на дугим молебанима. ќтац благочини Ље обЉавио да се отац јнтипа ослобаРа од испуЬаваЬа тих треба. ѕоследЬу своЉу службу старац Ље обавЪао са сузама. ѕлакао Ље и народ. Куди су жалили што убудуЮе на молебанима неЮе бити таквог молитвеника. ќзбиЪно су се забринули и млади Љеромонаси, схвативши, колико Юе од сада дугих молебана морати да служе без оца јнтипе. –адовали су се само искушеници-чтечеви: Љер меРу свештеницима ниЉе више било таквих спремних да служе службе коЉима се не види ни почетка ни краЉа. » сада Юе искушеници коначно успиЉевати да стигну у вриЉеме на ручак.

„есто Ље бивало да таЉ велики риРи монах сЉеди на клупи, на —ветоЉ горки са своЉом кЬигом и , одЉенувши велике наочаре, усрдно се моли. „есто Ље бивало да таЉ велики риРи монах сЉеди на клупи, на —ветоЉ горки са своЉом кЬигом и , одЉенувши велике наочаре, усрдно се моли.
јли Ље ипак више од свих патио отац јнтипа. £ер он ниЉе само служио своЉ последЬи молебан, веЮ и у будуЮем се лишавао могуЮности да чита воЪене акатисте. –ади се о следеЮем, да кЬига са акатистима (она се тако и зову акатисти) тада се у нашоЉ земЪи ниЉе издавала, у манастиру су биле само пажЪиво преписане вЉерницима свеске са текстовима акатиста. ƒрагоцЉене свеске су се чувале у специЉалном сандуку, а сандук коЉи се у потпуности налазио под управом оца јнтипе, сада се даЉе другим Љеромонасима. Ќа краЉу те наЉтужниЉе за оца јнтипу службе у ћихаиловски храм Ље ушла група страних туриста. ¬идно они су били потомци руских емиграната, Љер иако су изгледали као уредни странци, крстили су се и целивали иконе правилно, као наши. ѕомоливши се, поклоници су се спремили да изаРу, али ту Љедна од жена извадила Ље из ташне неку кЬигу, издалека показавши Ље оцу јнтипи оставила Ље на степеници код амфона испред олтара.  ада Ље отац јнтипа напуштао храм праЮен народом коЉи Ље ридао, сЉетио се оставЪене кЬиге. —авио се подигао и отворио кЬигу. “о Ље била кЬига акатиста на црквенословенском Љезику, издана у Ѕриселу. ќд тог момента и до саме смрти отац јнтипа се ниЉе раздваЉао са тим томом акатиста, коЉи Ље замиЉенио Ьегов драгоцЉени сандук.  Ьига Ље била иако не велика, али штампана на веома танком папиру, тако да Ље смЉестила у себе, на велику радост старог архимандрита, велико мноштво акатиста.

„есто Ље бивало да таЉ велики риРи монах сЉеди на клупи, на —ветоЉ горки са своЉом кЬигом и , одЉенувши велике наочаре, усрдно се моли.

ѕред смрт отац јнтипа Ље легао. ” манастирскоЉ болници често су га исповиЉедали и причешЮивали, али на дан свог упокоЉеЬа скупио Ље снаге да устане. ”зео Ље крст и £еванРеЪе и упутио се у пешчере на гроб свог духовника, схиигумана —аве. ќвдЉе Ље отац јнтипа исповЉедао свом давно-умрлом воЪеном старцу циЉели своЉ живот и измолио Ьегове молитве за далеки пут. «атим се вратио у келиЉу да умре.

 ада сам стигао из ћоскве на Ьегову сахрану, на моЉе велико чуРеЬе нисам нашао сандук тамо, гдЉе у ѕешчерама обично ставе новопреставЪеног ради тродневне молитве пред погребом,- у капелу гдЉе се служе водо-осветни молебани. ”ствари у капели Ље био ремонт и због тога Ље сандук са тиЉелом оца јнтипе био у пешчерама. ”право поред гроба схиигумана —аве. „ак ни смрт колико се год трудила ниЉе могла да их растави. “у поред су га и сахранили.

—ада су отац јнтипа и Ьегов духовник отац —ава заЉедно: и моштима-на земЪи, и духом-у ÷арству Ќебеском.

£а говорим „моштима“ не због тога, што до црквене канонизациЉе можемо обЉавЪивати некога светим, него просто-тиЉело сваког умрлог православног хришЮанина у ÷ркви зову моштима. »ако о том мало ко зна.

—а руског jереЉ ќстоЉа  нежевиЮ

11 / 02 / 2013

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0