Srpska

Ѕио jе такав момакЕУ —еЮаЬе на ¬jачеслава  ликова Ц великог руског ваjара

ћеРународна ‘ондациЉа словенске писмености и културе представЪа изложбу фотографиЉа „Ѕио Ље такав момакЕ“ посвеЮену делу народног уметника –усиЉе, скулптору ¬Љачеславу ћихаЉловичу  ликову. Ќазив изложбе Ље фраза ¬асилиЉа Ўукшина, великог друга ¬Љачеслава  ликова.  ликов Ље за себе, баш као и Ўукшин, говорио да Ље сасвим обичан руски младиЮ.

ћеРународну ‘ондациЉу словенске писмености и културе основали су 1989. године познати руски писци и уметници ¬.–аспутин, ¬.Ѕелов, ¬.  рупин, ¬. ћаслов, академик Ќ.». “олстоЉ, ¬.  ликов. ќва заЉедница Ље формирана као резултат напора да се обнови традициЉа прославе ƒана словенске писмености и културе у знак сеЮаЬа на —ввету браЮу Оирила и ћетодиЉа, коЉи су дали духовно упориште словенскоЉ култури Ц –еч ЅожиЉа. ќд 1991. године, захваЪуЉуЮи ‘ондациЉи, ƒан словенске писмености и културе постао Ље државни празник у –усиЉи, а 1992. године, у центру ћоскве, на —ловенском тргу, отворен Ље прелеп споменик светоЉ браЮи Оирилу и ћетодиЉу. ќваЉ споменик урадио Ље уметник и ваЉар ¬Љачеслав  ликова.

” граду ’ерсонесу 1993. године подигнут Ље бронзани споменик —ветом кнезу ¬ладимиру, крститеЪу –усиЉе. «атим су подигнути споменици »лиЉи ћуромцу у ћурому, споменик јлександру Ќевском у  урску, споменик кнегиЬи ќлги у ѕскову, —ветом —ерафиму —аровском у —арову и у  урскоЉ  ореноЉ пустиЬи, великоЉ воЉвоткиЬи ≈лизабети ‘ЉодоровноЉ у ћарфо-ћаринском манастиру у ћоскви, споменик —ветом Ќиколи „удотворцу у ЅариЉу (»талиЉа), —ветом АорРу ѕобедоносцу у –Љазану. јутор свих споменика био Ље одличах скулптор ¬Љачеслав  ликов, велика Љавна личност –усиЉе, председник ћеРународне ‘ондациЉе словенске писмености и културе.

¬Љачеслав  ликов родио се у селу ћармижи у  урскоЉ области, у сеЪачкоЉ породици, 19. октобра 1939. године. «авршио Ље ћосковски уметнички универзитет „¬.» —уриков“, на одсеку за монументално ваЉарство. ѕопуларност Ље стекао ваЉарском поставком у ÷ентралном дечиЉем музичком позоришту (1979) и фигуром „Ѕога трговине“ у ÷ентру за меРународну трговину у ћоскви.

” ѕрохоровском поЪу 1995. године под  урском, где Ље била велика тенковска битка у ƒругом светском рату, поставЪен Ље величанствен споменик, ’рам-звоник у знак сеЮаЬа на битку код  урска, чиЉи Ље аутор био велики руски патриота  ликов. —кица споменика добила Ље признаЬе за наЉбоЪу, у конкурсу за национални споменик. √одине 1995. у ћоскви на ћанежном тргу поставЪен Ље Ьегов споменик маршалу-победнику √. .∆укову, а у  урску маршалу  . .–окоссовском.

” центру —аратова 2002. године пред зградом —аратовске регионалне ƒуме, отворен Ље споменик реформатору –усиЉе Ц ѕетру —толипину.

 ликов био Ље позната Љавна личност, изузетно талентован и образован човек. јутор Ље споменика песнику Ќ.–убцову у “отми, споменика  .ЅатЉушкову у ¬ологди, ». Ѕунину у ќрелу, ј. ѕушкину у “ираспоЪу и ѕерму, ¬.Ўушкину у селу —роски на јлтаЉу, песнику ¬ениамину ’лебникову, песнику и певачу »гору “алкову.

Ќа домаЮем терену, на  урскоЉ земЪи Ље величанствена склптура великоЉ –ускоЉ певачици Ќадежди ѕлевицкоЉ, коЉи су назвали ” урски славуЉ”. —ада се у домовини певачице организуЉу такмичеЬа извоРача руских народних песама под именом Ќадежде ѕливецке. —вом земЪаку √. —виридову, ¬.  ликов Ље у  урску поставио бисту. ”  урску чак постоЉи Ьегов споменик Љабуци, познатоЉ “курскоЉ антоновци”, у облику огромне златне Љабуке.

¬аЉарство, сликарство и музику, велики руски писац ЌиколаЉ √огоЪ зове три „ раЪице света“. „—ензуална, очараваЉуЮа скулптура одушевЪава, слика Ље тиха радост и снови, музика Ље страст и конфузиЉа душе „- написао Ље ЌиколаЉ √огоЪ. Ќародни уметник –усиЉе, еминентни ваЉар ¬Љачеслав ћихаЉлович  ликов, цео своЉ живот служио Ље овим „краЪицама“. Мегове талентоване слике и ваЉарске композициЉе красе многе градове и села, не само у –усиЉи веЮ и у ≈вропи. ќн Ље савршено владао уметношЮу скулптуре, сликарства и добро се сналазио у музици, волео Ље и поезиЉу.

»мао Ље тешко детиЬство, али среЮну судбину. £ош у школи важио Ље за правдоЪубца и лидера. Ѕио Ље храбар и поштен момак. —текао Ље признаЬе за своЉу интелигенциЉу и таленат, напорним радом. ÷ео своЉ живот посветио Ље скулптури. ѕодигао Ље споменике у знак сеЮаЬа на све коЉи су помогли на историЉском, духовном и културном путу –усиЉе. Мегови прелепи споменици постали су симболи –усиЉе!

¬Љачеслав  ликов живео Ље и стварао у време економских, социЉалних, граРанских и политичких немира. √одинама се борио са званичном пропагандом, са критичарима коЉи су покушавали да потисну креативне и инициЉативе истакнутог уметника –усиЉе, незаменЪивог председника оформЪене ћеРународне ‘ондациЉе словенске писмености и културе, челника –уског —аборног покрета, копредседаваЉуЮег ѕатриотске униЉе Ќародне –усиЉе, главног уредника часописа “ƒржава“.

Мегов рад подвргаван Ље критикама, Ьегове споменике су чак уништавали, као што се догодило са споменика ЌиколаЉу II у селу “аЉницком. Aли ¬Љачеслав  ликов га Ље поново поставио!

¬Љачеслав  ликов Ц велики патриота –усиЉе! ¬елики ваЉар и велики ратник за –усиЉу! Ѕио Ље прави православни хришЮанин и био први руски ваЉар, коЉи се окренуо православним темама и остао им веран до последЬег дана. ќмиЪена молитва била Ље му Ље: „Ѕоже спаси –усиЉу и помози нам свимаЕ”. »мао Ље 67 година, када Ље 2. Љуна 2006 године преминуо.

Ќа станици ћармижи 20, Љуна 2008. године, у Ьеговом родном месту, отворен Ље музеЉ скулптора  ликова, филиЉала  урске уметничке галериЉе под именом ј. ƒеЉнеки. ¬.ћ.  ликов сахраЬен Ље у свом родном месту, на гробЪу ’рама ѕокрова ѕресвете Ѕогородице, оног ’рама коЉи Ље обновио сам  ликов своЉом личном уштеРевином и донациЉама Ъуди.

 ликов Ље био искрено забринут за будуЮност –усиЉе, за цео словенски свет, коЉи Ље одувек био мета иностранстраних неприЉатеЪа.  ао велики верник, направио Ље велики допринос у културном развоЉу руског народа. —творио им Ље галериЉу споменика, камени летопис историЉе –усиЉе, руске културе и руске Ъудскости!

” домовини уметника, у граду  урску, у ”лици  ликова, 19. октобра 2007. године откивен Ље споменик великом скулптору. јутор Ље јндреЉ ¬Љачеслав  ликов, син прославЪеног скулптора.

–уски дом у Ѕеограду

14 / 02 / 2013

     оментари:

    2013-03-25
    16:51
    –аде  лаЮ:
    Ќек му Ље вечна слава, почиваЉ у миру.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0