Srpska

—вети ¬алентин измеРу »стине и неистине

—авремено друштво карактерише тежЬа секуларних културних и медиЉских центара да, на одреРени начин, паганизуЉу теме коЉе су вЉековима биле хришЮанске. ” том процесу паганизациЉе, одреРене црквене личности се извлаче из контекста хришЮанства (хришЮанског свЉетоназора, хришЮанског моралаЕ) и користе се за промовисаЬе идеологиЉе коЉа има много „малих богова и квази-божанстава“ а уствари не признаЉе постоЉаЬе £еднога и Љединога »стинитога Ѕога.  онкретно, у такве поЉаве спада трансформациЉа историЉске личности —ветога Ќиколе епископа ћирликиЉскога, у имагинарног „ƒЉеда ћраза“, или рецимо изобличеЬе епископа ¬алентина, хришЮанског мученика из 3. виЉека, у заштитника оних Ъудских и природних веза коЉе, све чешЮе, биваЉу потпуно супротставЪене хришЮанским нормама живота.

Ќаравно, гледане саме по себи, поЉаве попут новогодишЬих дариваЬа или заЪубЪиваЬа меРу Ъудима, ниЉесу антихришЮанске нити антицрквене. Ќапротив, оне заузимаЉу врло важно мЉесто у животу веЮине хришЮана. ћеРутим, живимо у времену када су ови феномени, као и ликови поменутих светитеЪа ÷ркве, Ц замЉеном и погрешном употребом Ц постали засебна „божанства“ коЉима се, нериЉетко, „клаЬамо“ путем разврата, неморала и похлепе.

≈ сад, меРу историчарима религиЉе и философима траЉе великa расправа на тему Ц ко Ље и од кога позаЉмЪивао мотиве, и колико често: паганизам од монотеизма, или обрнуто. јко знамо да су хришЮани узели пагански празник поштоваЬа „бога сунца“ као повод за датумско одреРеЬе празноваЬа ’ристовог роРеЬа, или ако идемо даЪе па дозволимо да на неким страницама ЅиблиЉе можемо пронаЮи утицаЉе многобожачких религиЉа коЉе су стариЉе од библиЉског текста, онда долазимо до сазнаЬа да Ље поступака оваквих преузимаЬа тема и идеЉа било и раниЉе, али и до вЉечитог питаЬа Ц шта Ље од чега стариЉе? »пак, са црквеног становишта, коЉе полази од истине да Ље монотеизам, по природи ствари, и стариЉи и темеЪниЉи од паганства Ц Љер су изворно, први Ъуди имали везу са £едним Ѕогом —творитеЪем, те да Ље политеистичка збрка настала потом, Ц ми хришЮани немамо дилема шта Ље стариЉе и шта Ље, у основи оргиналниЉе. »сториЉске мЉене Ъудског постоЉаЬа, од првих Ъуди до данас, доносиле су нам, евидентну смЉену вриЉедности, и ми данас живимо Љедну од тих смЉена тЉ. тих и таквих мЉена.

ƒанас Ље ван сваке сумЬе чиЬеница да се ликови и имена светитеЪа (епископа, владикаЕ) користе у сврхе коЉе ниЉесу нити изворно хришЮанске, нити у краЉЬоЉ намЉери имаЉу оствареЬе хришЮанских вриЉедности.

ƒан —ветог ¬алентина у нама савременоЉ цивилизациЉи попримио Ље, како веЮ рекох, паганска своЉства, Љер Ље у фокус свога „ритуала“ ставио полну везу Ц до Ључе ону измеРу различитих полова, данас веЮ и ону коЉа Ље хомосексуалана Ц не мареЮи при том за друге вриЉедности коЉе су некада биле сродне овоЉ теми, као што су породица, брак и моралне норме. »меном —ветога ¬алентина данас су покривене такве меРусобне везе и поступци Ъуди, коЉи немаЉу никаквих додирних тачака са црквеним животом.

Ќаравно, свако има право да живи како хоЮе и по свом слободном нахоРеЬу, само треба обЉаснити Ъудима ко Ље био —вети ¬алентин, какве су Ьегове животне и моралне норме биле, па Юе постати Љасно да Ље оваЉ човЉек данас, наЉблаже речено, фалсификован. —лична поЉава се ових дана може видЉети и у ÷рноЉ √ори. ѕред Юивотом —ветог ¬асилиЉа ќстрошког „удотворца, слава му и милост, могу се видЉети ванбрачни парови и они Ъуди коЉи отворено и Љавно живе мимо или против црквеног учеЬа, коЉи у ќстрог не долазе ради покаЉаЬа или жеЪе за промЉеном живота (што би се дало помислити с обзиром да Ље риЉеч о доласку Ъуди у православни манастир), а не долазе ни туристички, веЮ управо из разлога ове духовне премутациЉе у коЉоЉ се ќстрошка светиЬа схвата на Љедан пагански начин, па Юете чути како се тражи „заштита и помоЮ —ветитеЪа“ да опстане веза „двоЉе коЉи се воле“ Ц иако они имаЉу своЉе законите супружнике коЉи Љош ниЉесу сазнали за ту везу!

»з свега реченог не може се извести закЪучак да ÷рква не воли заЪубЪиваЬе, да она не благосиЪа заЪубЪене момке и дЉевоЉке. ”право супротно Ц хришЮани заЪубЪиваЬе схватаЉу и разумиЉу као ЅожиЉи дар, као велику силу уграРену у природу, у све постоЉеЮе, силу без коЉе не би било ни живота ни Ъубави. «аЪубЪиваЬе Ље добро, и баш Ље лиЉепо кад су Ъуди заЪубЪени. —амо у хришЮанском схватаЬу свиЉета и живота, полна заЪубЪеност Ље тек почетак Љедног дубЪег и садржаЉниЉег односа меРу Ъудима, односа коЉи ÷рква зове Ъубав, а таЉ однос има Љош имена као што су: меРусобна вЉерност, пожртвоваЬе, повЉереЬе и меРусобно ношеЬе наших различитих терета. “а Ъубав, и та жртва своЉ плодоносан исход има у хришЮанскоЉ породици, па Ље некако недовоЪно, површно и погрешно Ц са становишта ÷ркве Ц величати почетак неке везе, а не истицати вриЉедности коЉе из тог почетка произлазе.

—трасна веза или допадаЬе измеРу двоЉе Ъуди може да се деси сваког часа и на сваком мЉесту, и уколико таква веза ниЉе усмЉерена ка породици, или ако она не мари за веЮ постоЉеЮу породицу коЉоЉ неко припада, онда Ље такво заЪубЪиваЬе демонстрациЉа наЉбруталниЉе себичности коЉа се одвиЉа под геслом: „”зми (само за себе) све што ти живот пружа“, и коЉа за собом повлачи увЉек нечиЉу патЬу, превару, оставЪеност, разорене везе и сл.

Ќе смиЉемо тако лако, боЪе реЮи лакомислено, одбацивати могуЮност да се оваква себична грамзивост поЉави и у нама самима, иако смо Ц по опредЉеЪеЬу, рецимо хришЮани. —вети ЅожиЉи човЉек, какав Ље био старозавЉетни цар ƒавид, имао Ље управо такво искушеЬе, такав напад себичне острашЮености коЉоЉ се ниЉе могао одуприЉети. Ќаиме, док Ље био дЉечак, онаЉ коЉи Ље чудесно побиЉедио √олиЉата, или док Ље био прогоЬен по ЉудеЉским пустиЬама од цара —аула, или док Ље предводио »зраиЪце у побЉедничким ратовимаЕ.тада му се таква ствар тешко могла десити. јли, када се нашао на свом царском двору, окружен пажЬом, дивЪеЬем, додвораваЬем и ласкаЬима околног свиЉета Ц заЪубио се у туРу жену, и отео Ље од Ьенога мужа, пославши несреЮног човЉека право у смрт. ќнда када му Ље Ѕог дао све што би Љедан човЉек могао да пожели, ƒавиду то ниЉе било доста него Ље пожелио за себе и оно што ниЉе било Ьегово, оно што Ље Ьегов воЉник и поданик имао!!! ≈то како Ље опасна сила простог заЪубЪиваЬа, и како она може да помути разум свакоме.

ѕреовлаРуЉу наравно, оне позитивне стране те чудесне силе, и можемо их видЉети свуда око нас. ѕравославна ÷рква слави ћладенце (—евастиЉске мученике Ц 22.марта), као дан посвеЮен младенцима, онима коЉи су ступили у брачну заЉедницу. “акво заЪубЪиваЬе коЉе тежи брачноЉ заЉедници, или Ље у ЬоЉ веЮ остварено, Ьега ÷рква благосиЪа и разумиЉе као нарочиту вриЉедност, као емотивну и духовну снагу из коЉе Юе се изродити нове вриЉедности, броЉни други плодови. ” противном, себичност и посесивност гуши сваки ЅожиЉи дар.

” суштини, ÷рква се залаже за „слободно тржиште“ и „отворену утакмицу“ идеЉа и духовних учеЬа. ÷рква Ље увЉерена у супериорност и истинитост свога учеЬа, у односу на друга, али тражи елементарни фер-плеЉ, и називаЬе ствари правим, адекватним именом. “ако Юе Ъуди коЉи се залажу за ваниституционалну полну везу, за промискуитетне односе или Ћ√Ѕ“ сексуалну идеологиЉу, имати слободу говора и право на сопствени избор, али неЮе за своЉе заштитинике узимати наЉбоЪе меРу поповима, какви су, рекосмо, —ветитеЪи ЌиколаЉ, ¬алентин и ¬асилиЉе ќстрошки, него рецимо неко античко паганско божанство, Ц па ко воли нека изволи.

Ќезаинтересованост или незнаЬе, као и конформизам коЉи их прати, главни су узроци што данас имамо и неке номиналне хришЮане коЉи практикуЉу „валентиновске играриЉе“.  ао што, уосталом имамо и оне коЉи славе долазак Ќове године Ц са Юурком и сармама у току ЅожиЮног поста- али и онаЉ 13 дана касниЉе Ц са бадЬацима и свиЉеЮама. Ќе постоЉи, и не треба да постоЉи, некаква „инквизициЉа“ коЉа Юе то да брани Ъудима, и коЉа Юе Ъуде да жигоше и протЉеруЉе због овог своЉеврсног еклектицизма (миЉешаЬа разних стилова и учеЬа), али исто тако ниЉе забраЬено да се хришЮани огласе у Љавности, упозораваЉуЮи наЉприЉе Љедни друге, коЉе радЬе и какво понашаЬе чуваЉу хришЮански идентитет, традициЉу и морал, а коЉе их руше и расипаЉу.

»Ќ4—-ѕортал

14 / 02 / 2013

     оментари:

    2013-02-14
    18:51
    ћилош:
    Ћепо речено!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0