Srpska

ћошти светитеЪа “ихона

»з кЬиге архимандрита “ихона (Ўевкунова) ЂЌесвети а светиї

£едну од загонетки црквеног живота у совЉетско време представЪала Ље судбина моштиЉу светог ѕатриЉарха “ихона, коЉи Ље 1925. године сахраЬен у ћалоЉ цркви московског ƒонског манастира. Ќа парастосу испред Ьегове гробнице 1946. године митрополит  рутицки и  оломенски ЌиколаЉ (£арушевич) Ље тужно рекао: „—ад смо се молили само испред гроба Мегове —ветости. Меговог тела овде нема.“

«а овакву тврдЬу постоЉале су све основе. Ќикога ниЉе чудило то што су остаци ѕатриЉарха “ихона могли бити уништени: док су се православци према почившем поглавару –уске ÷ркве односили као према свецу, мржЬа боЪшевка према Ьему Ље била изузетна чак и у пореРеЬу с ЉарошЮу совЉетског богоборства. Ќа списку неприЉатеЪа совЉетске власти обЉавЪеном у Љедном од броЉева листа „»звестиЉа“, ѕатриЉарх “ихон Ље наведен под броЉем Љедан.

ќбретение мощей патриарха “ихона в ƒонском монастыре ќбретение мощей патриарха “ихона в ƒонском монастыре
ѕричало се да су власти 1927. године, после затвараЬа ƒонског манастира, плашеЮи се да Юе ѕатриЉархове мошти постати предмет поклоЬеЬа, извадиле Ьегов ковчег из гроба и спалиле га у крематориЉуму. ѕо другим подацима, монаси су таЉно однели остатке Мегове —ветости и они почиваЉу на Ќемачком гробЪу у Ћефортову. ѕристалице треЮе верзиЉе су тврдиле: пошто им Ље било Љасно да власти могу оскрнавити остатке ѕатриЉарха, монаси су их убрзо после сахране преместили на друго место у некропоЪу ƒонског манастира.

ќве претпоставке су прерасле у праву убеРеност кад се 1932. године, предводник црквених расколника-обновЪенаца, коЉе Ље подржавала совЉетска власт, „митрополит“ јлександар ¬еденски изненада пред своЉим поштоваоцима поЉавио у архиЉереЉскоЉ одежди у коЉоЉ су ћосковЪани одмах препознали драгоцено одЉеЉаниЉе, сашивено специЉално за патриЉарха “ихона у познатоЉ фабрици трговаца, браЮе ќловЉанишников. ” Ьему Ље патриЉарх “ихон и сахраЬен.

»пак, остала Ље нада да Юе мошти патриЉарха коЉег Ље волела сва ÷рква бити наРене.

***

 ад Ље почела обнова монашког живота у ƒонском манастиру, Љедна од првих молби с коЉима се тада малоброЉна братиЉа обитеЪи обратила свом настоЉатеЪу, ѕатриЉарху јлексиЉу II била Ље молба да се пронаРу мошти светитеЪа “ихона. Мегова —ветост нас Ље радосно благословио на оваЉ труд. ƒа смо само тада знали с каквим догаРаЉима Юе ово бити повезано и како Юе се дивно све завршити!

”скоро се поЉавила згодна прилика. «апочет Ље ремонт у ћалоЉ цркви ƒонског манастира. ’рам Ље затворен на неколико месеци и управо у то време Ље могло да почне трагаЬе... али оно се с различитим изговорима одлагало и ремонт Ље веЮ био завршен. ” храму су поново почеле да се одржаваЉу службе, чинило се да Ље време пропуштено. » поштено говореЮи, тада смо лакомислено и врло глупо занемарили благослов ѕатриЉарха, позиваЉуЮи се на различите „разлоге и околности“, за шта смо и платили. » то врло брзо. »ако Ље, као и увек, √оспод и саме наше грешке усмерио на поуку свима и на прославЪеЬе —вог верног светог новомученика ѕатриЉахра “ихона.

Ѕио Ље новембар 1991. године. Ќамесник, архимандрит јгатодор Ље завршивши ремонт, отишао на службени пут и оставио Ље мене у манастиру као наЉстариЉег. —ве би било сасвим мирно да ниЉе било неприЉатног конфликта с неким чудним Ъудима коЉи су се однекуд изненада поЉавили. ѕредставили су се као свештеници и мирЉани –уске «аграничне ÷ркве, иако с Ьом нису имали никакве везе, како се касниЉе испоставило. —а скандалима и изгредима покушавали су да по сваку цену у манастиру организуЉу своЉа богослужеЬа без благослова ѕатриЉарха. Ќаговарали смо их, саветовали како смо могли и на краЉу, схвативши да ништа не помаже, одлучно смо избацили непозване госте. јли, они су били кивни на нас.

18. новембра се обележавао дан кад Ље 1917. године на ѕомесном —абору светитеЪ “ихон изабран за —веруског ѕатриЉарха (на Ьега Ље као Љедног од троЉице кандидата тада пао жреб). Ќисам се добро осеЮао, али сам тог дана ипак служио литургиЉу, а затим и парастос: то Ље била Љош и годишЬица смрти оца –афаила (ќгородникова). ”опште, 18. новембар Ље за мене неки необичан датум. Ќа таЉ дан Ље 1988. године погинуо отац –афаил, а 1993. године Ље умрла ¬алентина ѕавлована  оновалова, „московска трговкиЬа“, духовна кЮи оца £ована. ƒогаРаЉ о коЉем говорим, такоРе се десио 18. новембра. јли, то наводим само успут.

Ќа литургиЉи сам први пут у свом свештеничком животу припремао резервне —вете ƒарове за причешЮиваЬе болесника. »ако се по црквеним правилима то ради на ¬елики четвртак, претходне ноЮи Ље код мене дошао моЉ друг, скулптор ¬Љачеслав ћихаилович  ликов с молбом да хитно причестим и извршим ЉелеосвеЮеЬе познаника коЉи се разболео. ћеРутим, у нашем храму ниЉе било резервних —ветих ƒарова: испоставило се да овде никад нису ни припремани.

’вала Ѕогу, с приЉатеЪем  ликова се све добро завршило. ” току ноЮи сам извршио ЉелеосвеЮеЬе, а уЉутру Ље болесника причестио свештеник из другог храма. ƒа се нешто слично више не би догодило, Ља сам под руководством нашег стариЉег Љеромонаха, оца ƒанила, припремао резервне —вете ƒарове и ставио сам их у специЉални ковчег на престо.

ѕосле вечерЬе службе свратио ми Ље у посету друг «ураб „авчавадзе и донео теглу слатка од малина. ѕили смо чаЉ кад Ље назвао дежурни и забринуто Љавио да Ље на капиЉу дошло неколико ватрогасних кола и да Ьихов командир тврди да под хитно треба да гасе неки пожар код нас.

Ч «ар код нас нешто гори? Ч зачудио сам се.

Ч Ќе, наравно! Ч умирио ме Ље дежурни. Ч ¬ероватно нешто гори у Ьиховом командиру...

—ве ми Ље било Љасно. Ќедалеко од нас налазила се ватрогасна Љединица, чиЉи су се руководиоци дружили с оцем јгатодором. £едан од официра Ље много волео да поседи с баЮушком за столом, да философира о животу. £едном Ље веЮ за време таквог философско-алкохолног напада упао у манастир усред ноЮи. —ад се, очигледно, историЉа понавЪала.

††††

—пустио сам слушалицу, али се минут касниЉе поново зачула звоЬава телефона. ƒежурни Ље ЉавЪао да не може да смири ватрогасце. ќво Ље веЮ било превише. «ураб и Ља смо морали да се обучемо, а Ља Љош више да се утоплим после слатка од малине и да идемо да видимо у чему Ље ствар.

Ч Ўта се десило? Ч викнуо сам како би се чуло иза капиЉе.

Ч ѕожар!  од вас Ље пожар! Ч допирало Ље отуда.

Ч ј да можда смислите нешто веселиЉе? Ч подсмешЪиво сам почео да се распитуЉем.

Ч ƒобили смо позив! Ч нису се смиривали с оне стране.

Ч “о Ље нека грешка, можете сами да се уверите, Ч одговорио сам ипак одшкринувши капиЉу.

»спред манастирских зидина Ље заиста стаЉало двоЉе ватрогасних кола под пуном опремом. Ќеколико Ъуди са сЉаЉним шлемовима Ље ушло у манастир. » сами су били у недоумици.

Ч Ќазвала Ље жена, мислили смо да Ље од вас. –екла Ље: у ƒонском Ље пожар, крените под хитно.

ƒа бисмо се коначно уверили да Ље дошло до неспоразума, предложио сам да заЉедно обиРемо манастир.  ренули смо на централни трг. Ѕио Ље веЮ касни сумрак, али се све Љасно видело. ”обичаЉени тишина и мир, ништа ниЉе изазивало бригу.

Ч ≈то, видите, Ч обратио сам се ватрогасцима с осмехом.

» у том тренутку Ље на прозору ћале цркве ƒонског манастира сукнула Љарка ватра, зачуо се тресак разбиЉеног стакла и кроз прозорски рам Ље покуЪао наранЯасти пламен с облацима црног дима.

¬атрогасци су Љурнули према своЉим колима. ј «ураб и Ља смо замрли отворених уста. ќнда смо као луди почели да вичемо:

Ч ѕожар!!! ѕожар!!! Ч » похитали смо према храму.

ѕоред нас су завиЉаЉуЮи проЉурила ватрогасна кола. ћеРутим, храм Ље веЮ увелико горео.  роз прозорске отворе Ље беснела ватра, дим се као тамни стуб од облака винуо ка московском вечерЬем небу.

ЌеЮу дуго описивати ову страшну ноЮ. “ек после два сата по поноЮи ватрогасци су нам дозволили да уРемо у храм. ѕред нашим погледима се указао заиста страшан призор. ÷рни зидови и плафон, угЪенисани кивоти, иконе, све Ље било поливено водом, несносан мирис гарежи...

£едан од ватрогасаца ме Ље позвао да доРем у дубину храма и успут ми Ље саопштио своЉе прве закЪучке о узроку паЪевине. ѕо ЬеговоЉ тврдЬи, ватра се поЉавила баш код надгробног споменика ѕатриЉарха. ѕошто су зидови у храму били офарбани запаЪивом масном боЉом, пламен се моментално проширио.

Ч ј ово Ље заиста чудно, Ч рекао Ље ватрогасац показуЉуЮи на иконостас.

»ако су дрвена олтарска преграда и иконе поцрнели од гарежи, нису спаЪени. »коностас се сачувао у потпуности. ”зруЉано сам ушао у олтар и видео да овде осим што има мало гарежи, пламен ништа ниЉе захватио.  ад сам се вратио код официра он ми Ље обЉаснио своЉу недоумицу.

Ч ѕоред иконостаса Ље све спаЪено, а он Ље због нечега читав. ќд дрвета Ље, зар не, ниЉе од метала?

Ч ƒрво Ље врло старо.

Ч  ако ниЉе изгорео? „удно...

“ада сам се сетио и рекао:

Ч ј!... ѕа Љутрос смо на престо ставили —вете ƒарове!

Ч Ўта сте ставили?

ѕокушао сам да обЉасним. ќфицир Ље пажЪиво саслушао и накашЪавши се, упитао:

Ч ќзбиЪно мислите да то има нека везе с тим што се дрво сачувало од ватре?

Ч Ќе знам. —амо кажем да смо Љутрос ставили —вете ƒарове на престо.

Ч ћ-мм... £асно ми Ље, Ч отегнуто Ље рекао официр с неповереЬем. Ч ”осталом, то се понекад дешава. —ве унаоколо гори, а неки предмети остаЉу. ” нашем послу се свашта догаРа.

»страга Ље почела истог дана. »споставило се да се жариште заиста поЉавило тик уз гробницу светитеЪа “ихона. ѕрозор Ље овде увек одшкринут и по претпоставци иследника, злонамерник Ље у храм убацио наЉобичниЉу бомбу са запаЪивом смесом. ѕрозори офарбани масном боЉом одмах су били захваЮени пламеном. ѕритом Ље злочинац имао довоЪно времена да из манастира оде непримеЮен, заЉедно с последЬим посетиоцима.

–азЉасниле су се и околности захваЪуЉуЮи коЉима Ље пожар тако брзо откривен. £една од наших парохиЉанки коЉа живи преко пута ƒонског манастира, имала Ље обичаЉ да вечерЬе молитве чита на балкону. ”право она Ље видела пламен на прозору храма и одмах Ље назвала ватрогасну Љединицу.

ƒан касниЉе смо у изгорелом храму служили бдениЉе уочи јранРеловдана. ’ор Ље певао „’валите имЉа √осподЬе“, Ља сам обавЪао празнично каРеЬе, а Ъуди коЉи су стаЉали меРу зидовима поцрнелим од гарежи и нагорелим кивотима, нису могли да задрже сузе. Ќисмо желели да преносимо службу у други манастирски храм: ниЉе се смело дозволити да Ъуди помисле да Ље ово тешко искушеЬе просто игра слепог случаЉа и да √оспод нашу узнемиреност и тугу неЮе претворити у радост, у победу вере и наде у Мегов, за нас недокучиви, сведобри ѕромисао. ”право о томе сам те вечери говорио у проповеди нашим парохиЉанима.

“ребало Ље приступити поправци храма. ѕосле рестаурациЉе овде смо служили маЬе од недеЪу дана и √оспод нам Ље поново пружио прилику коЉу смо недавно пропустили, да почнемо да тражимо мошти светитеЪа “ихона.

ѕоново смо се обратили МеговоЉ —ветости и он Ље потврдио своЉ благослов за вршеЬе ископаваЬа, посаветовавши нам само да радимо уредно и опрезно. –азумели смо Ьегову бригу. Ќеки су наговарали ѕатриЉарха да не дозволи трагаЬе пошто Ље могуЮност откриваЬа остатака светитеЪа врло мала. ј ако почну да се шире гласине да су мошти ѕатриЉарха “ихона тражене и да нису пронаРене, упозоравали су опрезни саветодавци, проблема Юе бити преко главе: расколници и они коЉи не мисле добро ÷ркви одмах Юе почети да причаЉу да светитеЪ “ихон сам ниЉе хтео да Ьегове мошти почиваЉу у патриЉаршиЉскоЉ ÷ркви. јли, хвала Ѕогу, ѕатриЉарх јлексиЉе Ље одлучно рекао: ако пронаРемо мошти, то Юе бити велики празник; ако их, пак, тамо нема, то ни од кога неЮемо крити.

Куди коЉи су подметнули пожар нису пронаРени. ћанастирска братиЉа и неки парохиЉани су претпоставЪали ко су могли бити починиоци, али су их чак некако сажаЪевали и у души препустили милостивом суду ЅожиЉем. “им пре што се сад, по истеку времена, види да Ље оваЉ злочин био допуштен по ѕромислу. ”право за време другог ремонта ћале цркве ƒонског манастира, коЉи се одужио, пронаРене су мошти светитеЪа.

”вече, на празник —ретеЬа √осподЬег, служили смо молебан код гробнице ѕатриЉарха “ихона и приступили смо ископаваЬу. «а то су знали малоброЉни: Мегова —ветост ѕатриЉарх јлексиЉе II, неколико монаха, два старца Ц архимандрит  ирил из —вето-“роЉицке —ергиЉеве лавре, архимандрит £ован из ѕсково-ѕечерског манастира и они коЉе смо замолили да нам помогну: ¬Љачеслав ћихаилович  ликов са своЉим шегртима и уметник јлексеЉ ¬алериЉевич јртемЉев. Ќаш руководилац био Ље научник Ц археолог —ергеЉ јлексеЉевич ЅеЪаЉев. –аниЉе Ље учествовао у обретеЬу моштиЉу преподобног јмвросиЉа ќптинског, бавио се ископаваЬима у ƒивеЉеву и у ’ерсону.

ѕрво смо скинули надгробни споменик. ћермер споменика Ље после пожара постао скоро смеР. Ќа дубини од тридесетак сантиметара открили смо масивну мермерну плочу с натписом: „Мегова —ветост, “ихон, ѕатриЉарх ћосковски и целе –усиЉе“. ”право таква Ље почетком двадесетог века била титула руских патриЉараха. ќно што смо нашли нас Ље веома надахнуло. ѕочели смо да копамо даЪе и на дубини од око метар видели смо оно што смо тражили Ц камени свод гробнице. ѕрихвативши се посла с троструком енергиЉом, до Љутра смо пажЪиво очистили целу гробницу.  ад смо успели да извадимо неколико камеЬа из свода, пружио сам упаЪену свеЮу у отвор коЉи се поЉавио и погледао унутра. √робница Ље била празна. —веЮа Ље бацала светлост само на прашЬаве праменове старе паучине.

 ад сам ово саопштио своЉим приЉатеЪима сви смо изнемогло поседали на под и потиштено смо неко време седели Юутке. «атим су Љедан за другим почели да провераваЉу: а шта ако сам погрешио, можда су у великоЉ гробници остале макар честице моштиЉу или иверЉе од ковчега, коЉе Ље попадало приликом отвараЬа гроба ѕатриЉарха? ћеРутим, ничега ниЉе било... ќбистиниле су се наше наЉгоре боЉазни.

 ад смо се мало прибрали, одлучили смо да бар у документима забележимо димензиЉе и стаЬе гробнице. ћеРутим, кад Ље неко почео да мери Ьену дужину, штап дугачак два метра Ље неочекивано у потпуности пролазио и на десну и на леву страну. »сто се десило и са штапом од осам метара. ѕожурили смо да испитамо подземни обЉекат и убрзо смо схватили да нисмо открили гробницу, веЮ део греЉног система храма Ц камене цеви, коЉе су се налазиле испод пода, кроз коЉе Ље пролазио топао ваздух из пеЮи. Ќа месту гроба ѕатриЉарха калорифер Ље због нечега у доброЉ мери проширен тако да Ље заиста направЪено нешто попут гробнице. ј чинило се да Ље овде зидано нешто ново у пореРеЬу с другим деловима камене подземне цеви. ћогуЮе Ље да Ље то заиста била уништена гробница. јли, можда се гробница налазила много дубЪе, а оно што смо открили била Ље лажна гробница како би се збунили боЪшевици и навели на мисао да Ље ковчег с телом ѕатриЉарха веЮ изваРен и сахраЬен на другом месту.

ќсим тога, отац ƒанило Ље довео Љедног старца коЉи Ље тврдио да наводно сигурно зна: светитеЪ “ихон Ље сахраЬен пет метара источно у односу на место где се претпоставЪа да Ље Ьегова гробница. ћишЪеЬа су била подеЪена и сутрадан уЉутру смо отишли код Мегове —ветости да замолимо за благослов шта нам Ље даЪе чинити.  ад Ље сазнао за све детаЪе ѕатриЉарх Ље благословио да се с трагаЬем настави на истом месту.

Ќапокон, веЮ скоро око поноЮи, пред нама се поЉавила права гробница ѕатриЉарха. ЌиЉе било сумЬе у то. Ѕила Ље то моЮна граРевина покривена огромном плочом, за коЉу се, на нашу среЮу, испоставило да ниЉе граРена изЉедна, веЮ да се састоЉи од неколико масивних камених секциЉа. ѕодигли смо Љедну од ових камених плоча. Ћегао сам на стомак и протурио свеЮу унутра. —еЮам се да ме Ље одмах зачудио мирис пролеЮне свежине коЉи се ширио из подземне гробнице. —ви су се збили около. ѕреда мном се налазио танани ковчег од храстовине с префиЬеним дуборезом, чиЉи сам опис добро познавао. Ќа Ьему Ље била мермерна таблица. ”з светлуцаву светлост свеЮа прочитао сам: „ѕатриЉарх ћосковски и целе –усиЉе “ихон“.

Ќисмо могли да поверуЉемо у своЉу среЮу. ќтац јгатодор Ље одмах отишао да телефонира ѕатриЉарху јлексиЉу. Ѕило Ље веЮ касно, око поноЮи, али се у ѕатриЉаршиЉи управо завршила седница —ветог —инода. ƒвадесетак минута касниЉе Мегова —ветост Ље био у ƒонском. ѕре Ьеговог доласка подигли смо остале плоче на гробници и ѕатриЉарха дочекали празничном звоЬавом звона. ќна Ље у поноЮ звучала као на ¬аскрс.

“ешко Ље описати шта смо осеЮали те ноЮи стоЉеЮи покраЉ отвореног гроба светитеЪа “ихона. Ќисмо могли да веруЉемо да Ље све готово и да су мошти испред нас. ¬ероватно Ље исто осеЮао ѕатриЉарх јлексиЉе. јли ми Ље рекао:

Ч »пак треба видети да ли су мошти овде.

—тавио сам епитрахиЪ, зато што се мошти могу додиривати само у свештеним одеждама и спустио сам се у гробницу. »звадивши ексере и придигавши изрезбарени поклопац ковчега док ми Ље срце замирало, ставио сам руку унутра. ћоЉи прсти су прво напипали тканину, а затим раме...

Ч ќвде су!!! Ч повикао сам из свег гласа.

Ч ƒобро! Ќазад, назад! Ѕрже затвараЉте! Ч чуо сам одозго узбуРени глас ѕатриЉарха.

ќво се догодило 19. фебруара, а три дана касниЉе у манастир су дошли Мегова —ветост ѕатриЉарх, чланови —инода, духовници “роЉице-—ергиЉеве лавре архимандрит  ирил и архимандрит Ќаум.  ад Ље подигнут трошни поклопац ковчега с дуборезом коЉи се расипао на наше очи, пред нама су се указале нетрулежне мошти светитеЪа “ихона покривене плишаном мантиЉом ѕатриЉарха.

Ќеколико дана касниЉе опрали смо свете мошти по древном чину, обукли их у нову светитеЪску одежду и положили у специЉално направЪени кивот. Ќа ѕатриЉарху Ље била управо она позната одежда, направЪена у фабрици ќловЉанишникова.  асниЉе смо Љош дуго ломили главу на коЉи начин се ово одЉеЉаниЉе нашло код лажног митрополита ¬еденског.

Ѕез обзира на то што Ље у гробници влажност била веома висока, тело ѕатриЉарха “ихона, коЉе Ље у земЪи почивало шездесет седам година, скоро потпуно се сачувало. «анимЪиво Ље то да Ље Љедна од панагиЉа Ц напрсних икона, симбола архиЉереЉске власти, коЉа Ље почивала на грудима светитеЪа “ихона, била направЪена од костиЉу мамута, али се у потпуности претворила у прах. ќстала Ље само сребрна риза. “ада смо се и нехотице сетили речи из ѕсалтира: „’ранит √оспод всЉа кости их“ („„ува √оспод све кости Ьихове“). »ако се нису сачувале само кости светог ѕатриЉарха, него и веЮи део тела, као и велики патриЉарашки параман, броЉанице, монашки параман, крстиЮ, скупоцена златна панагиЉа, коЉу су ѕатриЉарху, Љош док Ље био архиепископ £арославски, поклонили клир и парохиЉани ове епархиЉе. ѕронаРени су чак и врбова гранчица (светитеЪ “ихон Ље сахраЬен на ÷вети) и флашица с миомирисним ружиним уЪем, коЉе Ље изливено на тело ѕатриЉарха уочи погребеЬа.

***

ѕосле извесног времена наш археолог —ергеЉ јлексеЉевич ЅеЪаЉев Ље ипак одгонетнуо и како Ље лажни митрополит јлександар ¬еденски могао да носи одЉеЉаниЉе патриЉарха. ” фабрици ќловЉанишникова нису направЪене Љедне одежде, веЮ двоЉе. —ад су оне коЉе су заиста припадале светитеЪу “ихону изложене у музеЉу московског ƒонског манастира.

—а руског ћарина “одиЮ

09 / 10 / 2015

 

 оментари:

2013-02-26
02:48
ƒрагана:
’вала Ѕогу што Ље сачувао мошти —ветог ѕатриЉарха “ихона, великог ЅожиЉег угодника.
—вети “ихоне моли Ѕога за нас —рбе!

2013-02-23
21:53
rada :
—лава и хвала Ѕогу за све! —вети ѕатриЉарше “ихон, моли ’риста Ѕога за нас грешне. јмин Ж Ж Ж

2013-02-23
11:59
’аЯи - ƒрагана £оциЮ:
—лава Ѕогу!¬ечмаЉа памЉат блаженопочившем руском ѕатриЉарху “ихону!

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0