Srpska

ѕост - промЉена философиЉе живота

ѕост - промЉена философиЉе живота

“ема Ъудског пада Ље тема антрополошка. —агласно Ѕожанском откровеЬу, човЉек Ље биЮе коЉе Ље на граници свЉетова, биЮе у коме Ље Ѕог умиЉесиЉо тиЉесто духовно и материЉално; он Ље зеница васионе, створеЬе саздано по слици (узет са лика) и прилици ЅожиЉоЉ. ќн Ље биЮе створено, али ниЉе створено завршено. Кудско биЮе ниЉе само пресликано, ниЉе просто одсЉаЉ Ѕожанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што Љесте, буде нешто много више и много савршениЉе. “о и значи и пралик. ƒакле створен Ље са лика, по лику - икони, али и по обличиЉу - прилици. "ѕрилик" Ље нешто што иде ка Ћику. —а лика и ка лику - у томе Ље распон и динамизам Ъудске личности коЉи Ље основно своЉство Ъудске природе, и нема ни Љедне философиЉе земаЪске коЉа би то довела под знак питаЬа. —вака философиЉа и наука опитно знаЉу да Ље човек биЮе динамично, испуЬено изузетним могуЮностима. ЅиЮе коЉе, богословски речено, не само дато него и задато. „овЉек Ље задатак, ЅожиЉи и природе у коЉоЉ се раРа, и своЉ сопствени задатак.

ќно што нам свЉедочи ЅиблиЉско ќткривеЬе, а што посвЉедочуЉе и универзално Ъудско искуство Ље чиЬеница, с Љедне стране, могуЮности коЉе човЉек посЉедуЉе као биЮе, а са друге стране, постоЉаЬе нечега што га ограничава, што га помрачуЉе.  роз сву историЉу човЉек се открива као биЮе добро по природи, али и биЮе коЉе Ље угрожено оним што називамо зло, биЮе коЉе Ље нечим оптереЮено. ” свим религиЉама и оним природним, дохришЮанским, присутно Ље не само осЉеЮаЬе да Ље човЉек несавршен, него да Ъудска природа онаква каква Ље сада ниЉе првобитна Ъудска природа, да се са Ьом нешто догодило. » да Ље неопходно Ьено очишЮеЬе, Ьен повратак у првобитно стаЬе, изгубЪено. Ќаравно, све зависи од домета религиозне свиЉести, или научне и философске, да би се дало неко обЉашЬеЬе откуда то и шта се догадЉа са човЉеком. ћодерна психоанализа, рецимо, и не само она, тврди и проналази као Љедну од егзистенциЉалиЉа, нешто што Ље наЉдубЪе у ЪудскоЉ свиЉести, нешто што човЉек носи са собом - осЉеЮаЬе кривице. ЌегдЉе у дубинама Ъудске колективне свиЉести постоЉи ти осЉеЮаЬе кривице.  ао и осЉеЮаЬе страха. ћноги сматраЉу да су те двиЉе стварности страх и кривица, нешто што Ље наЉдубЪе у ЪудскоЉ природи. “рага се стално за Ьиховим узроцима: да ли су они у васпитаЬу, религиозним или неком другом, или су они у нечему што Ље дубЪе од социо-психолошког стаЬа у коме се човЉек налази? ƒа ли Ље то нешто што Ље друштвено условЪено или, или Ље нешто што човЉек носи у себи, што наслиЉеРуЉе од своЉих предака, и што се онда преноси са покоЪеЬа на покоЪеЬе и оптереЮуЉе га?

„овЉек Ље оно што поЉеде

ЅиблиЉско ќткровеЬе има своЉ одговор на своЉе питаЬе коЉи ниЉе од Ључе. £ош од времена —тарог «авЉета говорено Ље о Ъудском паду, прародитеЪском гриЉеху. Ѕогом створеном човЉеку коме Ље дато да буде господар од птица небесних и риба морских и свакога створеЬа, да господари небом и земЪом, коме Ље од Ѕога дат дар владарски, дата Ље и Љедна Љедина заповиЉест: да не Љеде са дрвета познаЬа добра и зла, Љер у коЉи дан окусиш са Ьега умриЉеЮеш ( Ь. ѕостаЬа 2,17). », како даЪе говори ћоЉсиЉе, јли змиЉа бЉеше лукавамимо све звиЉери поЪске коЉе створи √оспод Ѕог, па рече жени: £е ли истина да Ље Ѕог казао да не Љедете са свакога дрвета у врту? ј жена рече змиЉи: ћи Љедемо са свакога дрвета у врту; само рода са онога дрвета усред врта, казао Ље Ѕог, не Љедите и не дираЉте у Ь, да не умрете. ј змиЉа рече жени: ЌеЮете ви умриЉети, него зна Ѕог да Юете у онаЉ дан кад окусите са Ьега отворити очи, па Юете постати као богови и знати шта Ље добро и шта Ље зло. » затим слиЉеди Љедан гениЉалан опис како сазриЉева гриЉех у ЪудскоЉ души, у Ъудском уму, у Ъудском срцу, и како се претвара у дЉело; како Ље сазрио у уму, у срцу и души ≈виноЉ и претворио се у дЉело, затим у јдамовоЉ, и како непрекидно, кроз сву историЉу сваки Ъудски гриЉех има исти процес сазриЉеваЬа. » жена видЉеЮи да Ље род на дрвету добар за Љело и да га Ље милина гледати, и да Ље дрво врло драго ради знаЬа, узабра рода са Ьега и окуси, и мужу своЉему те и он окуси. —вети £ован Ѕогослов у своЉоЉ посланици, анализираЉуЮи на Љедан другачиЉи начин ова три основна момента у овом процесу сазриЉеваЬа гриЉеха у ЪудскоЉ души, говори о "похоти плоти, похоти очиЉу и гордости живота (1. £ован 2,16). Ќа првом мЉесту Ље дакле похот плоти: дрво коЉе Ље добро за Љело. ѕрва и наЉдубЪа потреба Ъудска Ље потреба за храном.Кудско биЮе Ље без хране непостоЉеЮе. ” том погледу Ље ‘оЉербах био у праву када Ље рекао да Ље човиЉек оно што поЉед. —ƒамо што Ље он као материЉалиста сматрао да Ље човиЉек тиЉело и да се само тЉелесно храни. ћеРутим човиЉек ниЉе само тиЉело и не храни се само тЉелесно, него Ље и душа и храни се и духовно. јко се само тЉелесном харном храни, онда Ље природно да буде само тЉелесно биЮе. јко се храни и нечим другим, онда Юе бити и нешто дуго, више од тога.

ѕрво искушеЬе ЪудскоЉ души, први подстриЉек Ьен Ље питаЬе Љела. “о Ље похот плоти. Кудско биЮе Ље по своЉоЉ природи гладно. ј гладно Ље зато што Ље несавршено. ќно што Ље несавршено хоЮе да надодокнади своЉе несавршенство, да га надопуни. » тиЉело и душа и ум хоЮе своЉи храну. ƒруго искушеЬе похот Ље очиЉу - "да га Ље милина гледати". ƒубоку у ЪудскоЉ природи усаРена Ље жеР за Ъепотом. “о се види веЮ и дко дЉетета. „овЉек раЬен Ъепотом тражи да Ље за себе задобиЉе. » треЮе - "да Ље дрво врло драго ради знаЬа"?! ’рана, Ъепота, знаЬе - три надубЪе потребе Ъудске: похот плоти, похот очиЉу и гордост живота по св. £овану Ѕогослову. ѕреко Ьих долазе исушеЬа човЉеку, тЉ. ≈ви. ј ≈ву носимо у своЉим костима: из Љедне крви Ље крв свих Ъуди. ƒемонска сила коЉа се у раЉу поЉавЪуЉе у виду змиЉе, иако лаже од самог почетка и зато се назива "лажа и отац лажи", не нуди нешто што Ље потпуно лажно, Љер би точовиЉек одмах препознао. ќно што говори она прво облачи у чудесни рухо да би примамила. Ќа првом мЉесту подмеЮе па каже ≈ви: ЌиЉе ли вам рекао Ѕог да не Љедете са свакога дрвета у врту, лажуЮи, Љер Ље Ѕог рекао да не Љеду са Љедног дрвета. Ќеуспевши то, онда каже да Ље Ѕог то рекао да би их лишио онога наЉдубЪег знаЬа.

—мисао прве ЅожиЉе заповиЉести

ƒемонска сила, дакле, удара на три основне потребе Ъудског биЮа. “ако Ље у почетку, тако Ље и данас. —ва модерна цивилизациЉа могла Ље да се протумачи кроз призму овог искушеЬа првобитног, евинског. «анимЪиво Ље да се исто такво искушеЬе нуди и ’ристу у пустиЬи. ” шетвртоЉ глави ћатеЉевог ≈ваЬРеЪа говори се како наступа велики пустиЬски дух - то гениЉално описуЉе ƒостоЉевски - "претвори камеЬе у хЪебове, гладан си.  амеЬе претвори у хЪебове па Юе читав свиЉет поЮи за тобом." Ќису ли модерни системи, све до система савременог потрошачког друштва, а да не гоцорим о марксизму, управо на том искушеЬу придобили милионе Ъуди за собом? ’Ъеба и игара су нудили Љош и древни римски императори. Ќа прво искушеЬе се чуЉе риЉеш ’ристова: " Ќе живи човиЉек само о хЪебу, него о свакоЉ риЉечи коЉа излази из уста ЅќжиЉих."  роз ’ристову побиЉеду искушеЬа на коме Ље пала ≈ва, нама се открива смисао првобитне заповиЉести. —а сваког дрвета Љеди, али са дрвета познаЬа добра и зла немоЉ Љести. Ўта то значи у ствари? ” чему Ље срж и смисао те првобитне заповиЉести?

Ѕог Ље дао природу, творевину, човиЉеку на употребу. јли ниЉе му разриЉешио злоупотребу творевине. ѕрвобитна заповиЉест Ље призив човиЉеку да успостави правилан однос према себи, према Ѕогу, према творевини око себе. “а заповиЉест стоЉи као провЉера Ьегове слободе, Ьегове воЪе Ьеговог става. » каже му: ”потреби “воревину, али на начин коЉи Ље сагласан твоЉоЉ природи и твоме вЉечном призиваЬу. Ўта нуди демон ≈ви? Ќуди ЉоЉ природу у коЉоЉ Љесте.  аже да Ље она Љедини извор Ьеног живота, Ьеног знаЬа, Ьеног познаЬа добра и зла.  аже да ниЉе извор Ьеног живота и она заповиЉест, она ограничава Ьену слободу, Ьено биЮе, Ѕог Ље, наводно, ту ЬоЉ поставио границе. ќгромна лаж! ƒакле, каже ЉоЉ: ¬рати се само себи, сакриЮу да си ти ограничена, врати се природи, сакриЮу ти да Ље природа, по свом устроЉству ограничена. ЌиЉе теби храна риЉеч коЉа излази из уста ЅожиЉих,тЉ. та заповиЉест, као мЉера постоЉаЬа, као призив да човиЉек употребЪава свиЉет и преко Ьега узраста и сазриЉева за ЉедеЬе савршениЉе хране од оне коЉу даЉе свиЉет и творевина.

ѕрирода, то Ље "камеЬе". Ќе може човиЉек као биЮе савршениЉе од природе, да откриЉе савршенство своЉе и да постигне пуноЮу свога биЮа у природи коЉа Ље од Ьега несавршениЉа. » ту Ље Ьегов пад, пад јдама и ≈ве, пад сваког Ъудског биЮа од јдама и ≈ве до данашЬег дана. „им се окрене природи, обоготвори природу, обоготвори себе самога, онда храну из природе сматра Љедином, а за творевину мисли да Ље она извор Ьеговог знаЬа добра и зла и наЉдубЪе Ьегове мудрости. Кепоту творевине око себе сматра за Љедину Ъепоту, сматра да Ље он пуноЮа Ъепоте за коЉом чезне; да Ље храна из природе пуноЮа хране за коЉом чезне; и да Ље знаЬе коЉе црпе из природе, из творевине, пуноЮа знаЬа коЉом он засиЮуЉе себе и задобиЉа "гордост" живота. ќднос према творевини коЉи Ље освиЉетЪен Ѕожанском риЉечЉу ремети се Љер се потискуЉе истина о ЅожанскоЉ заповиЉести. ќна се проглашуЉе за лаж, а ово се подмеЮе као истина.

ћноги од —ветих ќтаца тврде, не без разлога, да Ље та првобитна ЅожиЉа заповиЉест човиЉеку била заповиЉест поста, у ствари, позив човиЉеку на распеЮе свога ума. —вети √ригориЉе ѕалама говори да Ље тоЉ заповиЉести предуказана таЉна  рста „асног. ѕосни однос према творевини, однос Ље уздржаЬа у смислу поштоваЬа саме творевине и у смислу трагаЬа за нечим што Ље много савршениЉе од саме творевине. » као што се каже код —ветих ќтаца, човиЉек Ље кроз своЉ пад погазио управо кроз заповиЉест - о посту. «аповиЉест ЅожиЉу прву, у коЉоЉ Ље свака заповиЉест садржана. ќн се тиме отуРио од Ѕога, Љер Ѕожанска риЉеч Ље управо она снага коЉом се човиЉек држи Ѕога. «ато и каже: "ќнога тренутка кад окусиш умриЉеЮеш". Ўто значи: онога тренутка кад погазиш ту заповиЉест, кад се одрекнеш риЉечи ЅќжиЉе, као хране, те изворне, исконске мудрости коЉа освЉетЪава твоЉ живот и твоЉу судбину, ти си се отуРио од Ѕога, пао си у свиЉет, "Људол плачевну", како каже Мегош, долину туге и плача. “амо гдЉе наступа Ъудско сЪепило и гдЉе Ље Ъудски живот "сновиРеЬе страшно". ќнда више не знаш ни ко си ни шта си. ќтиснуо си се на пучину, не знаш ни почетка ни краЉа пута, пипаш, трагаш, али Ље сваки твоЉ труд узалудан све дотле док се поново на вратиш оном свом првобитном извору. ќтуда у свим митологиЉама, хеленским, месопотамским, "≈пу о √илгамешу", у митовима древне »ндиЉе, староегипатским, да не говоримо о Људео-хришЮанском предаЬу, некаква дубока потреба за повратком у неко првобитно, невино стаЬе. ќно што владика –аде говори: " ќ невини синови природе, о мудрости проста, наЉсЉаЉниЉа!"

”мовредна гордост и смиреноумЪе

ѕад Ље у ствари погрешни однос човЉека према себи, према Ѕогу и према творевини. “у се онда радЉа и многобоштво, обоготвореЬе сунца, мЉесеца, звиЉезда, другога човиЉека, обоготвореЬе себе,своЉе памети, свога знаЬа. Ѕаш ова прванедЉеЪа поста говори нам о фарисеЉевом високоумЪу, Ьеговом "високоречЉу", "високоглаголаниЉу", "гласу Ьегове гордиЬе"- то су изрази стари, словенски, пуни садржаЉа и дубоког смисла - за разлику од цариника коЉи удара себе у груди и каже: "Ѕоже буди милостив мени грЉешноме", коЉи Ље испуЬен смиреноумЪем, "висине смирених риЉечи". јко Ље дакле умовредна гордост (умоповредЉуЉуЮа гордост) коЉа Ље затровала јдама и ≈ву, па су они из те умоповредЉености погазили заповест ЅожиЉу, узрок поремеЮаЉа Ъудског (ту Ље негдЉе кориЉен оне кривице и оног дубинског страха), онда Ље почетак Ъудске обнове повратак смиреЬу пред Ѕожанском риЉечЉу, пред вЉечном мудрошЮу; и кроз смиреЬе примаЬе вЉечне свЉетлости коЉа онда освиЉетЪава човиЉеку пут и даЉе праву мЉеру Ьеговом знаЬу, и Ьеговом понашаЬу, Ьеговом животу и животу свиЉета у коме се налази.

ѕозив на духовни и тЉелесни пост

—миреноумЪе као темеЪ философиЉе живота. » пост као пут да се добиЉе то смиреноумЪе живота. ѕост не као формално придржаваЬе неких прописа, Љела, овог или оног. ѕрви призив поста Ље "ѕостимо браЮо духовно, постимо и тЉелесно".  ао и врлина и гриЉех се зачиЬе у Ъудском срцу, па онда иде даЪе.  ад допре до умс онда иде на Ъудско дЉело, кад постане дЉело онда се извршава Ъудским тиЉелом; зато ако жели истински човиЉек да се обнови, да се промиЉени, да промиЉени своЉ однос према творевини око себе, према таЉни на коЉоЉ почива, он мора да се ангажуЉе цио у тоЉ новоЉ "промЉени ƒеснице √ќсподЬе". ј та промЉена и Љесте управо оно на шта призива пост као повратак испуЬеЬу првобитне заповиЉести.

Ќема истинске обнове Ъудског биЮа, нема промиЉене човиЉеку, праве, моралне, духовне, економске, душевне, без поста. Ќема важниЉе дужности управо за модерног човиЉека од Ьеговог повратка посту. ѕосту као дубинском преумЪеЬу, преусмЉереЬу цЉелокупног Ъудског биЮа, као Ъудском напору, како би рекао —олжеЬицин, на самоограничеЬе, на уздржаЬе, васпитаЬе, унутарЬе, своЉе воЪе, своЉе слободе. “аЉ и такав пост Ље нешто што црква проповиЉеда од памтивиЉека.

ѕ»таЬе поста Ље дакле, питаЬе философиЉе живота: питаЬе обнове човиЉековог духа, човиЉековог тиЉела, човиЉековог друштва, човиЉекове заЉеднице. ѕитаЬе поста Ље питаЬе здравЪа. ѕитаЬе поста Ље питаЬе истинске и праве Ъубави и наЉдубЪег човиЉекоЪубЪа.

—ветосавЪе.орг

18 / 03 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0