Srpska

¬елики пост

ѕрипремивши вернике за подвиге поста и покаЉаЬа ÷рква их уводи у сам подвиг. ЅогослужеЬа ¬еликог поста, као и богослужеЬа припремних недеЪа, стално подстичуЮи на пост и покаЉаЬе, описуЉу стаЬе душе коЉа се каЉе и коЉа плаче због своЉих грехова. ќвоме одговара и споЪашЬи изглед великопосних богослужеЬа: у току обичних дана ¬еликог поста, изузев суботе и недеЪе, у ÷ркви се не служи потпуна литургиЉа, ово наЉсвечаниЉе и наЉвише празнично богослужеЬе. ”место потпуне литургиЉе средом и петком се служи литургиЉа ѕреРеосвеЮених ƒарова. —астав других црквених служби се меЬа у складу са временом. ” обичне дане седмице скоро да престаЉе поЉаЬе, предност се даЉе читаЬу текстова из —тарог «авета, посебно ѕсалтира, на свим црквеним службама се узноси молитва светог £ефрема —ирина с великим поклонима (метаниЉама), а треЮи, шести и девети час се спаЉаЉу с вечерЬом ради указиваЬа на време до коЉег треба да траЉе дневни пост.

св. £ефрем —ирин св. £ефрем —ирин
—вета „етрдесетница и Ьена богослужеЬа почиЬу од вечерЬе —иропусне недеЪе. —иропусна недеЪа се Љош у народу назива и недеЪом праштаЬа, Љер се на вечерЬем богослужеЬу овог дана служи чин или обред меРусобног опраштаЬа у храму.

„ин опраштаЬа се обавЪа на следеЮи начин: на солеЉу се износе и на налоЬе ставЪаЉу иконе —паситеЪа и ћаЉке ЅожиЉе; настоЉатеЪ чини метаниЉе испред Ьих и целива их, а затим обично држи беседу, моли за опроштаЉ своЉих грехова клир и народ говореЮи: ЂЅлагословите мЉа, отци свЉатиЉи и братиЉа, и простите мЬе, грЉешному, Љелика согрЉеших в сеЉ ден и во всЉа дни живота моЉего: словом, дЉелом, помишлениЉем и всеми моЉими чувстви.ї (ЂЅлагословите ме, оци свети и браЮо, и опростите мени, грешном, оно што згреших данас и у све дане живота мог: речЉу, делом, помишЪу и свим своЉим осеЮаЬима.ї) ѕритом метаниЉу чини испред клира и народа. —ви му такоРе одговараЉу метаниЉом говореЮи: ЂЅог простит ти, отче свЉатиЉ. ѕрости и нас, грЉешних и благослови.ї (Ѕог да ти опрости, свети оче. ќпрости и нама, грешнима, и благослови нас.ї). «атим настоЉатеЪ узима напрестони  рст и сви свештенослужитеЪи по старешинству целиваЉу иконе на налоЬу, прилазе настоЉатеЪу, целиваЉу часни  рст и руку коЉа држи  рст, целиваЉу се с настоЉатеЪем. ѕосле Ьих прилазе мирЉани, целиваЉу свете иконе и  рст и моле Љедни друге за опроштаЉ.

«а време обреда опраштаЬа обично се певаЉу ЂѕокаЉаниЉа отверзи ми двериї (ЂѕокаЉаЬа отвори ми вратаї), ЂЌа рЉеках вавилонскихї (ЂЌа рекама вавилонским), и друге покаЉничке песме. ” неким храмовима се притом такоРе певаЉу и васкршЬе стихире, до речи Ђи тако возопиї (Ђи тако ускликнуї), укЪучуЉуЮи и Ьих (у последЬоЉ стихири).

” складу с ЉеванРеЪским речима, коЉе се читаЉу ове недеЪе, а коЉе говоре о томе да ближЬима треба опраштати сагрешеЬа и мирити се са свима, у стара времена су се египатски пустиЬаци окупЪали последЬег дана сиропусне седмице ради заЉедничке молитве и измоливши Љедни од других опроштаЉ и благослов, уз поЉаЬе васкршЬих стихира, на известан начин, подсеЮаЬа на очекивани ’ристов ¬аскрс, по завршетку вечерЬе се се разилазили у пустиЬи ради осамЪених подвига у току „етрдесетнице и поново су се окупЪали тек за ÷вети. «бог тога се и данас, по старом благочестивом обичаЉу, синови ѕравославне ÷ркве у знак помиреЬа и опроштаЉа, моле за умрле и посеЮуЉу се у току сиропусне недеЪе.

ѕрва недеЪа ¬еликог поста се одликуЉе посебном строгошЮу, Љер Ље долично да се на почетку подвига има ревност за побожан живот. ” складу с тим ÷рква у току прве недеЪе обавЪа дужа богослужеЬа него у току наредних дана. ќд понедеЪка до четвртка се на великом повечерЉу чита покаЉнички канон светог јндреЉа  ритског (+712). ќваЉ канон Ље назван ¬елики, како због мноштва мисли и сеЮаЬа коЉи се у Ьему садрже, тако и по броЉу тропара коЉих има око 250 (у обичним канонима их има око 30). –ади читаЬа у првоЉ недеЪи поста канон Ље подеЪен на четири дела, по броЉу дана.

” среду и четвртак ¬еликом канону се додаЉе неколико тропара у част преподобне ћариЉе ≈гипатске (+522), коЉа Ље од дубоког духовног пада дошла до узвишене благочестивости.

¬елики канон се завршава тропарима у част свог творца Ц светог јндреЉа  ритског.

” понедеЪак или уторак прве седмице после ЉутреЬа или часова свештеник чита парохиЉанима Ђћолитве за почетак поста —вете „етрдесетницеї, коЉе су наведене у “ребнику.

” суботу прве недеЪе ÷рква се сеЮа чудесне помоЮи коЉу Ље великомученик “еодор “ирон (око +306) пружио константинопоЪским хришЮанима 362. године, за време цара £улиЉана ќдступника (+363), кад Ље прве седмице ¬еликог поста светац, коЉи се Љавио  онстантинопоЪском архиепископу, заповедио да се Љеде коЪиво (куване житарице) уместо хране оскрнавЪене кропЪеЬем крвЪу идолских жртава на тржници. ќсвеЮеЬе коЪива врши се у петак прве недеЪе на ѕреРеосвеЮеноЉ литургиЉи, после заамвоне молитве и поЉаЬа молебана великомученику “еодору.

” многим храмовима се петком или недеЪом обавЪа дирЪив богослужбени обред под називом пасиЉе (од латинског passio Ц страдаЬе). ќн Ље у црквену употребу уведен за време  иЉевског митрополита ѕетра ћогиле (XVII в.). —лужи се на повечерЉу (у петак) или на вечерЬоЉ (у недеЪу) прве, друге (често од друге), треЮе и четврте седмице поста и састоЉи се од читаЬа £еванРеЪа о ’ристовим страдаЬима, песама —трасне седмице Ц „“ебе, одеЉушчагосЉа свЉетом, Љако ризоЉу“ („“ебе, коЉи си се обукао у светлост, као у хаЪине“), „ѕриидите, ублажим £осифа приснопамЉатнаго“ („’одите да блаженим назовемо £осифа незаборавног“) и других Ц и поука. ќ пасиЉама се не говори у црквеном сутаву. „ин пасиЉа Ље први пут наведен на краЉу ÷ветног триода коЉи Ље 1702. године издао архимандрит  иЉево-ѕечерске Ћавре £оасаф  роновски. Ќа краЉу описа чина Ље речено: „—вега овога сеЮамо се по савету, а не по заповести, што се све даЉе на расуРиваЬе —ветоЉ ѕравославноЉ ÷ркви.“

ѕрва недеЪа (као дан у недеЪи) ¬еликог поста другачиЉе се зове ЌедеЪа или ѕобеда ѕравославЪа. ќвог дана се врши сеЮаЬе на победу ѕравославЪа. “о Ље обичаЉ коЉи Ље уведен у ¬изантиЉи у првоЉ половини IX века у знак сеЮаЬа на коначну победу ѕравославне ÷ркве над свим Љеретичким учеЬима, коЉа су узнемиравала ÷ркву, посебно над последЬим од Ьих Ц иконоборачким, коЉе Ље осуРено на —едмом ¬асеЪенском —абору 787. године. ” ову недеЪу се обавЪа посебно богослужеЬе, коЉе се назива чин ѕравославЪа. ќваЉ чин Ље написао ћетодиЉе,  онстантинопоЪски патриЉарх (842-846). ѕобеда ѕравославЪа Ље први пут била прославЪена прве недеЪе ¬еликог поста, дакле, основ за прославу ове победе ѕравославЪа Ље историЉски.

„ин ѕравославЪа се углавном састоЉи од молебанског поЉаЬа и служи се у саборним црквама после читаЬа часова уочи литургиЉе или после литургиЉе, на средини храма, испред икона —паситеЪа и ћаЉке ЅожиЉе.

ƒруга седмица и недеЪа ¬еликог поста назива се ЌедеЪом светог поста: ÷рква моли √оспода за благодатно озареЬе оних коЉи посте и коЉи се каЉу. Ќа богослужеЬима ове седмице и у недеЪни дан заЉедно са скрушеношЮу због човековог греховног стаЬа хвали се пост као пут ка унутрашЬем благодатном озареЬу.

ѕравославно учеЬе о посту се посебно Љако открива у сеЮаЬу, у току друге седмице, на светог √ригориЉа ѕаламу, —олунског архиепископа (XIV в.). —вети √ригориЉе Ље био велики атонски подвижник, познат као заштитник ѕравославЪа и разобличитеЪ Љеретичког учеЬа ¬арлама, калабриЉског монаха, коЉи Ље одбацивао православно учеЬе о благодатноЉ светлости, коЉа просвеЮуЉе унутрашЬег човека и понекад се открива видЪиво, на пример, као што Ље то било на “авору и —инаЉу. ¬арлам Ље сматрао да Ље немогуЮе достиЮи ово озареЬе молитвом, постом и другим духовним подвизима самоодрицаЬа. Ќа —абору коЉи Ље овим поводом био сазван у  онстантинопоЪу 1341. године свети √ригориЉе ѕалама, коЉи Ље био назван сином Ѕожанске светлости, разобличио Ље Љеретике и одбранио учеЬе о ЅожанскоЉ светлости, нествореноЉ, увек постоЉеЮоЉ, коЉом Ље √оспод заблистао на “авору и коЉом се обасЉаваЉу подвижници коЉи достигну такво просветЪеЬе уз помоЮ молитве и поста.

Cв √ригориЉе ѕалама Cв √ригориЉе ѕалама
÷рквену службу у част светог √ригориЉа ѕаламе и Ьегово житиЉе написао Ље ‘илотеЉ,  онстантинопоЪски патриЉарх (XIV в.), а канон Ц √енадиЉе —холар (XV в.).

“реЮа недеЪа ¬еликог поста назива се  рстопоклона, Љер у ову недеЪу ÷рква слави —вети  рст и духовне плодове  рсне смрти —паситеЪа.

«начаЉ ’ристовог  рста за оне коЉи се подвизаваЉу у посту ÷рква Ље обЉаснила у богослужбеним песмама, у различитим сликама и алегориЉама. ѕопут дрвета коЉе има мноштво лишЮа и баца густу сенку, па пружа хладовину и одмор уморном путнику, ’ристов  рст на средини подвига поста веруЉуЮима пружа хладовини и бодри их да заврше труд. ’ристов  рст као знамеЬе победе над смрЮу припрема нас за радосно прославЪаЬе ѕобедника пакла и смрти. ’ристов  рст се пореди с дрветом коЉе Ље засладило горке воде ћере, с дрветом живота, коЉе Ље засаРено посред раЉа. –адосна вест о  рсту и поклоЬеЬе Ьему с утехом нас подсеЮаЉу на све ближи празник ’ристовог ¬аскрсеЬа.

ќсим прославЪаЬа —ветог  рста на коЉем се √оспод смирио до смрти, у богослужеЬима четврте недеЪе ¬еликог поста се разобличава фарисеЉска гордост, коЉу Ље Ѕог осудио, и хвали се смиреЬе цариника.

ѕочевши од среде  рстопоклоне недеЪе на литургиЉама ѕреРеосвеЮених ƒарова се до ¬елике среде изговараЉу посебне ЉектениЉе за оне коЉи се спремаЉу за просвеЮеЬе (крштеЬе).

” богослужеЬима четврте недеЪе ÷рква нуди узвишени пример испосничког живота коЉи представЪа подвижник из VI века, преподобни £ован Ћествичник, коЉи се од 17. до 80. године подвизавао на —инаЉскоЉ гори и коЉи Ље у свом делу „Ћествица раЉа“ описао пут постепеног усхоРеЬа човека ка духовном савршенству лествицом душе, коЉа га узводи од земЪе ка вечноЉ слави. ” „Ћествици“ Ље наведено 30 оваквих степеника, по броЉу година земаЪског живота —паситеЪа до Меговог ступаЬа на друштвено служеЬе Ъудском роду.

” четвртак пете недеЪе на ЉутреЬу се чита цео ¬елики канон светог јндреЉа  ритског и ∆итиЉе преподобне ћариЉе ≈гипатске (V-VI в.), коЉе се из бездана порока путем покаЉаЬа уздигла на толику висину савршенства и светости да Ље постала слична бестелесним анРелима. ќво богослужеЬе се зато другачиЉе назива ћариЉино (или реРе: јндреЉево) стаЉаЬе. ” пракси се оно служи у среду увече. ∆итиЉе се приликом читаЬа дели на два дела: Љедан део се чита после катизми, а други после треЮе песме канона. ∆итиЉе преподобне ћариЉе Ље написао свети —офрониЉе, £ерусалимски патриЉарх (638-644), а свети јндреЉ  ритски, коЉег Ље £ерусалимски патриЉарх “еодор послао на “рулски, VI ¬асеЪенски —абор (680-681), донео Ље ∆итиЉе свете ћариЉе заЉедно са своЉим каноном. „итаЬе канона светог јндреЉа и ∆итиЉа свете ћариЉе ≈гипатске у четвртак пете седмице на ЉутреЬу, утврРено Ље на овом —абору.

” среду пете седмице на вечерЬи коЉа се односи на четвртак, уместо уобичаЉених стихира на Ђ√осподи возвахї се певаЉу 24 покаЉничке стихире ¬еликог канона Ц дела светог јндреЉа  ритског. —ве стихире се завршаваЉу са: Ђ√осподи! ѕрежде даже до конца не погибну, спаси мЉа.ї (Ђ√осподе! ѕре него што пропаднем до краЉа, спаси ме.ї)

” четвртак се ради читаЬа ¬еликог канона служи литургиЉа ѕреРеосвеЮених ƒарова и звоЬава звона Ље потпуна, односно ниЉе великопосна.

—убота пете недеЪе се назива —уботом акатиста, а сама служба Ље добила назив Ђѕохвала ѕресветоЉ Ѕогородициї. ќвог дана се на ЉутреЬу чита јкатист што на грчком значи поЉаЬе уз коЉе се не седи посвеЮено ЅожиЉоЉ ћаЉци у сеЮаЬе на Мено заступништво и избавЪеЬе  онстантинопоЪа у данима поста од наЉезде туРинаца у VII в. ќваЉ први акатист написан Ље у VII в. на основу Љош стариЉих кондака у коЉима се опеваЉу догаРаЉи –оРеЬа √оспода и Ѕлаговести ѕречистоЉ Ѕогородици.

” пету недеЪу ¬еликог поста ÷рква се сеЮа свете ћариЉе ≈гипатске и прославЪа Ље.

” песмама канона за ову недеЪу, као и у богослужеЬима седмичних дана идуЮе недеЪе Ц цветне, открива се ЉеванРеЪска прича о богаташу и Ћазару како би се верници подстакли на истинско покаЉаЬе коЉим се достиже ÷арство ЅожиЉе. ÷рква убеРуЉе вернике да избегаваЉу немилосрдност и нечовечност богаташа и да ревнуЉу за трпЪеЬе и великодушност Ћазара, Љер ÷арство ЅожиЉе ниЉе храна и пиЮе, ваЮ праведност и уздржаЬе са светошЮу и милосрРем.

” суботу шесте недеЪе Ц цветне, ÷рква се сеЮа чуда кад Ље √оспод »сус ’ристос васкрсао Ћазара, зато се она назива Ћазарева субота.

¬аскрсаваЬем Ћазара »сус ’ристос Ље показао —воЉу Ѕожанску силу и славу и уверио Ље —воЉе ученике и све у —воЉе предстоЉеЮе васкрсеЬе и свеопште васкрсеЬе мртвих на дан —уда ЅожиЉег.

÷вети су посвеЮене сеЮаЬу на свечани ”лазак √осподЬи у £ерусалим, у коЉи Ље ишао на страдаЬа и  рсну смрт. ќваЉ догаРаЉ су описали сви ЉеванРелисти: ћт. 21, 1-11; ћк. 11, 1-11; Ћк. 19, 29-44; £н. 12, 12-19. ќваЉ празник се назива ÷вети, ÷ветна недеЪа, а у разговорном Љезику код –уса и недеЪа ¬рбице, због обичаЉа да се тог дана освеЮуЉу гранчице палме, коЉе се код нас замеЬуЉу врбом.

ѕразник води порекло од давнина. ѕрво указиваЬе на празник Ц у III веку, припада светом ћетодиЉу, ѕатарском епископу (+312), коЉи Ље оставио поуку за оваЉ дан. ” IV веку се празник, како сведочи свети ≈пифаниЉе  ипарски, прославЪао врло свечано. ћноги од светих отаца из IV века оставили су своЉе поуке за оваЉ празник. ” VII-IX свети јндреЉ  ритски,  озма ћаЉумски, £ован ƒамаскин, “еодор и £осиф —тудит, као и византиЉски цар Ћав ‘илософ, “еофан и Ќикифор  сантопул, празник су прославили песмама коЉе ѕравославна ÷рква и данас поЉе.

ѕразник ”ласка √осподЬег у £ерусалим спада у наЉвеЮих дванаест √осподЬих и Ѕогородичних празника, али нема ни претпразнество ни попразнество, Љер Ље окружен данима поста „етрдесетнице и —трасне седмице. ћеРутим, иако нема дане претпразнества као други празници из реда дванаест наЉвеЮих, богослужеЬа целе претходне седмице, почевши од понедеЪка, у многим стихирама и тропарима су посвеЮена догаРаЉу уласка √осподЬег у £ерусалим.

” петак цветне недеЪе завршава се пост —вете „етрдесетнице. ќвог дана се у ЉедноЉ од стихира на „√осподи возвах“ пева: „ƒушеполезнуЉу совершивше „етиредесЉатницу, и свЉатуЉу седмицу —трасти “воЉеЉа просим видЉети, „еловЉекоЪупче. “ („«авршивши душекорисну „етрдесетницу, молимо да видимо и свету седмицу —традаЬа “воЉих, „овекоЪупче.“)

Ћазарева субота и ÷вети служе као прелаз из „етрдесетнице у —трасну седмицу.

—а руског ћарина “одиЮ

15 / 03 / 2016

     оментари:

    2016-03-14
    21:41
    –адослав —танковиЮ протоЉереЉ-ставрофор:
    ѕомаже Ѕог! —мемо ли да преузмемо текстове са ¬ашег саЉта. ”напред благодарим.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0