Srpska

√рачаница или живот у тамном вилаЉету

ƒошао Ље јлбанац и пожЬео ми жито.  аже да земЪа ниЉе моЉа. £а сам поново преорао Ьиву и сеЉаЮу, а ко Юе жЬети видеЮемо”, каже —лавоЪуб —авиЮ из Ѕатуса

√рачаница Ц Ўта се могло очекивати од тридесет хиЪада —рба затворених, више од децениЉу, у гето групу у залеРу ѕриштине?  акве су перспективе и могуЮности Ьиховог развоЉа? £есу ли имали икакву могуЮност да изграде функционалан систем и неке елементе нормалног живота и развоЉа? ћогу ли преживети? ѕросечан човек дневно не живи са овим питаЬима, али се Ьихов терет осеЮа у деловаЬу, раду и, посебно, планираЬу будуЮности. ЌаЉвеЮи део овог становништва радио Ље у великим градским системима у ѕриштини, ќбилиЮу,  осову ѕоЪу и ЋипЪану. ќд 1999. Ьима Ље, чак физички, онемогуЮен приступ свом преРашЬем делу живота.–епублика —рбиЉа им Ље, искЪучуЉуЮи непроизводне делатности (здравство, просвету и општинску администрациЉу) доделила минималну плату од 11.000 динара. —ви коЉи су се бавили поЪопривредом, поЉединци, задруге, ѕоЪопривредни комбинат „–атар” изгубили су тржиште или Ље Ьихова земЪа постала плен приватизациЉе албанске таЉкунско-ратне елите.

„ѕосеЉао сам преко два хектара пшенице прошле године. ƒошао Ље јлбанац и пожЬео ми жито.  аже да земЪа ниЉе моЉа. £а сам,сад опет, преорао Ьиву и сеЉаЮу, а ко Юе жЬети видеЮемо”, каже —лавоЪуб —авиЮ из Ѕатуса. ќн ниЉе Љедини, исто се десило Ьеговим роРацима и комшиЉама. ѕрво су им 1953. године комунисти одузели земЪу да би им деведесетих била враЮена.—ада им Ље поново отета косовском приватизациЉом и „припада” овдашЬоЉ групи „¬икториЉа” иза коЉе Ље незванично врх косовске власти.

”нутар гета, или заЉеднице како гласи нови термин за —рбе, ствар Ље запуштена и фатално подеЪена. ћноги Юе, суочени са ниским политичким интересима, нападати различите администрациЉе (косовску и српску), умаЬивати Ьихов значаЉ, оптуживати их за издаЉу или корупциЉу, примаЬе дуплих плата „из —рбиЉе” и привилегиЉе...

» тако у недоглед. ћржЬа, подеЪеност и завист, постали су саставни део гето односа, а готово су сви заборавили да су сами последица, или живе последице, губитка нормалног живота, губитка града, посла, слободе. «аборавили су да живе последице катастрофалног пораза и да су Ьихове институциЉе претворене у примаонице, наЉчешЮе незараРених плата, заборавили су да Ље и та плата у гету последица прогона. ” овом случаЉу Ѕеоград Ље направио две велике грешке: допустио Ље да систем пропадне, да се уруши због нерада и лоших кадрова, допустио Ље да постане предмет подсмеха меРународне заЉеднице; друга грешка Ље садржана у чиЬеници, да Ѕеоград —рбима ниЉе обЉаснио због чега их издржава, ниЉе им обЉаснио, као што му ни данас ниЉе Љасно, како се мораЉу одредити према албанском окружеЬу, коЉе их Ље довело у овакав положаЉ.

„¬и морате одлучивати сами, ви тамо живите”, поручивао Ље протеклих неколико година званични Ѕеоград, као да овдашЬи —рби имаЉу универзитет, академиЉу наука, развиЉен парламентарни живот, као да иду на посао и да живе нормално. ј ствари су сурове и огоЪене до бесмисла: наЉбаналниЉе речено, веЮ тринаест година ќпштина ѕриштина, сада са седиштем у √рачаници, ниЉе успела да организуЉе цистерну коЉом би се чистило неколико блатЬавих гето улица.ѕитаЬе Ље да ли Ље ико икада нешто тражио и да ли Ље имао идеЉу шта да тражи. „екало се да идеЉе доРу од државе и да то „свезнаЉуЮа држава” реши.

ƒецентрализациЉом и формираЬем ќпштине √рачаница позициЉа —рба почиЬе да се заснива на филозофиЉи тамног вилаЉета коЉа гласи: ако узмеш каЉаЮеш се, ако не узмеш каЉаЮеш се. “о проклетство Ље Љасно и видЪиво на сваком кораку. Ќове српске власти,под контролом ѕриштине, почеле су од Ьихових средстава да граде путеве и инфраструктуру. — Љедне стране то Ље одлично и позитивно, с друге стране Ље погубно Љер су се тим истим осветЪеним путевима дубоко у српске средине довезли јлбанци и повеЮали цену земЪе и почели да Ље купуЉу.Ќа краЉу, за сваког поЉединца остаЉе основно питаЬе: где води пут из гета?

ѕриштини као наЉвеЮем тржишту био Ље потребан простор за трговину и проширеЬе, а он се добрим делом налазио у поседу —рба. —мештени иза жице, са обесмишЪеним животом, суочени са разорним деЉством погрома од 17. марта 2004. неки су продали своЉу земЪу, а неки су, у меРувремену, потрошили таЉ новац и сада не знаЉу како да потроше дан у енклави.

” √рачаницу Ље, пре седам дана, дошао министар одбрамбених снага  осова јгим „еку да подстакне младе —рбе да се прикЪучуЉу ЬеговоЉ воЉсци. ƒочекали су га —рби из нове општине и званично, на свом саЉту, саопштили: „ћинистарство одбрамбених снага Ље добило пуну подршку од ќпштине √рачаница у подстицаЬу српске омладине да се придруже безбедносним снагама”. ƒоказаном борцу против —рба у ’рватскоЉ и на  осову, сада су очаЉнички потребни —рби као официрски кадар. ќдрешиЮе кесу неЮе жалити за Ьихово школоваЬе и придобиЉаЬе. ћоже ли се одбити Ьегова понуда?

„ћи не можемо да се такмичимо у новцу с јлбанцима, не можемо говорити Ъудима где да раде, ми не можемо зауставити продаЉу земЪе”, веЮ децениЉу, искЪучуЉуЮи у Љедном кратком периоду ЌебоЉшу „овиЮа, понавЪаЉу делегациЉама овдашЬих —рба београдски функционери. ѕрво Ље ”нмик, неком уредбом пробао да регулише да се земЪа не продаЉе „тамо где Ље заЉедница угрожена”, то се ниЉе поштовало. ќнда Ље нова општина √рачаница обеЮала да поЪопривредно земЪиште неЮе претварати у граРевинско, сада се ни то не поштуЉе: стотине албанских вила, пословних простора и хотела саграРено Ље, па Юе ако се тако настави —рби и у овоЉ општини бити маЬина.

„Ќама не даЉу да се развиЉамо и радимо”, каже √ордана АориЮ из ”дружеЬа пословних жена. ѕословне просторе,коЉе Ље имала у ѕриштини, ни до данас ниЉе успела да врати. ќснова свега овога Ље да ништа не ради, да нема никакве производЬе, да не постоЉе услови за Ьу, или Ље можда наЉтачниЉа оцена да јлбанци неЮе дозволитида овде има богатих —рба и да са Ьима равноправно раде. “о мишЪеЬе Ље Љасно и давно одреРено,„богати —рби треба да живе у —рбиЉи”. «ато ниЉедан овдашЬи пословни човек не може бити представник неке успешне и познате фирме из централне —рбиЉе.

ќдговор сваке власти на потребе живота у √рачаници и селима око ѕриштине, уколико врло брзо не доРе до неких промена, сасвим сигурно неЮе бити адекватан. ” згради ќсновне школе „ раЪ ћилутин” , на коЉоЉ стоЉи табла –епублика —рбиЉа данас се тиска огроман броЉ младих Ъуди. Ќема довоЪно простора за Ьих, а нови средЬошколски центар гради им ќпштина √рачаница. Ќа Ьему неЮе бити државних симбола —рбиЉе, а деведесет одсто полазника те школе завршиЮе управо у централноЉ —рбиЉи, Љер овде неЮе имати посла или простора за минимум нормалног живота.

ѕолитика

21 / 03 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0