Srpska

—а представЪаЬа кЬиге УћаЉке ’ришЮанкеУ

 Ьига „ћаЉке ’ришЮанке“, чиЉи Ље аутор Раконица ќливера Ѕалабан, предстаЪена Ље у недЉеЪу 10. марта 2013. године, у ÷рквено-народном дому —ветог ¬асилиЉа ќстрошког у ЌикшиЮу.

” промоциЉи су учествовали: Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе, ЉереЉ ћиодраг “одоровиЮ, старЉешина никшиЮког —аборног храма, –аЉо ¬оЉиновиЮ, новинар и народни гуслар, а на публици се обратила и ќливера Ѕалабан, аутор дЉела.

Ќа радост и на духовну корист посЉетилаца нашег саЉта преносимо, интегрално, излагаЬе ѕреосвеЮеног ≈пископа £оаникиЉа, поводом промовисаЬа поменутог дЉела.

“«емаЪско материнство символ наЉузвишениЉег материнства Ц богоматеринства“

£а сам ову кЬигу доживио као Љедан лиЉеп подсЉетник; без обзира што у овом дЉелу, ниЉе казано све о материнству, нити о улози маЉке у нашем народу, али Ље указано довоЪно на оне важне елементе у таЉни материнства, укЪучуЉуЮи улогу маЉке у српском народу, свиЉести српског народа да Ље, заиста, милина читати. ќвдЉе имамо имена коЉа су нам позната, имена поЉединих личности коЉе смо знали, а веЮим диЉелом су заступЪене личности маЉки познатих из наше даЪе прошлости. »мена из новиЉег доба су освЉежила наше памЮеЬе и ту тему. ¬идим да ¬исокопреосвеЮени ћитрополит јмфилохиЉе, коЉи Ље написао лиЉеп предговор и дао подужи интервЉу о своЉоЉ маЉци ћилеви, коЉу сам имао част да упознам, био сам на ЬеноЉ сахрани и памтим Ьен царски лик, он Ље више пута понавЪао стих из поезиЉе “ина ”ЉевиЮа „—рце маЉке Ље срце ЅогомаЉке“. “име Ље назначено да у садржаЉу наше вЉере православне има много тога што Ље, заправо, материнско начело, приЉе свега, наЉдубЪа таЉна наше вЉере везана Ље за материнство Ц оваплоЮеЬе ’ристово, роРеЬе ’ристово одвило се кроз таЉну материнства, коЉе Ље, уЉедно, и богоматеринство, тако да Ље земаЪско материнство символ овог наЉузвишениЉег материнства Ц богоматеринства. ” свим значаЉним светским религиЉама присутно Ље то начело маЉчинства, на оваЉ или онаЉ начин, и код многих Ље уздигнуто до нивоа Ѕожанске узвишености, а код оних примитивниЉих облика религиЉе ниЉе доспЉело до Ѕожанске узвишености.

“аЉна материнства, свакако, криЉе много таЉни, она Ље слоЉевита, дубока, кроз Ьу се проЉавЪуЉу таЉне Ќеба и земЪе зато што Ље то, у суштини, таЉна Ъубави. ЋиЉепо се изразио у овоЉ кЬизи ћатиЉа ЅеЮковиЮ о материнству, на себи своЉствен начин, кад каже „ о има маЉку има и оца и маЉку, ко нема маЉку нема ни оца ни маЉку“.  ад видимо колико Ље он у своЉоЉ поезиЉи заступао тему очинства и земаЪског очинства кроз личност Ьеговог оца, кога Ље Љедва нешто мало запамтио и колико Ље стихова посветио оцу, своме оцу и таЉни родитеЪства, ту би, свакако, нашли много и онога што се, на Љедан фини начин, може односити и на маЉку. ќвдЉе, у овом интервЉуу се ћатиЉа открио мало више. »наче, интересантно Ље како Ље рекао да данас много проблема измеРу родитеЪа и дЉеце произлази из тога што родитеЪи желе да знаЉу за све проблеме своЉе дЉеце и што дЉеца, мислим да говори о мало одраслиЉоЉ дЉеци, често оптереЮуЉу свим и свачим своЉе родитеЪе, а Ьему то ниЉе могло бити, Љер да Ље откривао све проблеме, коЉе Ље у животу имао, своЉоЉ маЉци не би она то могла преживЉети, тако да Ље он имао таЉ осЉеЮаЉ за Ьену патЬу, за Ьену пажЬу, за Ьене молитве, за Ьене бриге, па Ље желио да Ље, колико Ље то могуЮе, поштеди, а заправо, ту се, кроз то неко ЮутаЬе, открила та дубока веза измеРу маЉке и сина.

’тио бих да поменем да Ље мени, на религиозну суштину материнства први пут практично, указао Љедан моЉ професор, стари професор ¬уЉо ОирковиЮ, коЉи Ље био врло интересантна личност. ѕредавао нам Ље граматику црквенословенског Љезика, што Ље мало досадно, али Ље он то знао да уЪепша разним темама из живота, из историЉе, разним згодама и то Ље значаЉно професорско умиЉеЮе коЉе ниЉе баш тако често, да професор на такав начин уводи дЉецу у науку и заинтересуЉе их за оно што им предаЉе. √оворио нам Ље: „≈, ви будуЮи попови, шта ви мислите да ли Ље за диЉете важниЉа улога оца или маЉке?“. Ќеко од нас говори, углавном, ми мушкарци да Ље важниЉа улога оца, Љер се код нас, у нашоЉ патриЉархалноЉ свиЉести, увиЉек мало потискивала улога маЉке, а он каже: „≈, будуЮи попови, нисте то добро схватили. Ўта мислите, каже он, кад Ље човЉек у невоЪи, хоЮе ли приЉе реЮи „ѕомози ми оче“ или „ћаЉко мила, помагаЉ“, чиЉу Юе помоЮ наЉприЉе потражити. Ќаравно, каже професор, увиЉек Юе се, то Ље тако свуда заступЪено, прво сЉетити маЉке. Ќа ова размишЪаЬа, на религиозну суштину материнства, ми Ље Љош више скренуо пажЬу Љедан руски писац, чиЉег се имена сада не сЉеЮам, али знам да Ље био у оним ЋеЬиновим и —таЪиновим логорима, дуго, преко 30 година. Ѕио Ље, ваЪда, непоправЪив, ниЉесу га могли преваспитати и робиЉао Ље, скоро да се био навикао на робиЉаЬе и те муке робиЉашке, али Ље редовно писао и биЪежио.  роз та страшна искушеЬа, кроз коЉа Ље пролазио под —таЪиновим режимом он Ље, будуЮи одвоЉен од свог дома и своЉих родитеЪа, осЉеЮао, а то Ље касниЉе и посвЉедочио, да га прате и штите молитве Ьегове маЉке, коЉа Ље била Љако побожна и редовно се молила Ѕогу. ќн Ље то на краЉу исповиЉедио и уздизао врховну захвалност молитвама своЉе маЉке, Љер Ље, захваЪуЉуЮи ЬоЉ, дочекао слободу и чак да касниЉе буде афирмисани писац у –усиЉи. Ѕио Ље, чини ми се, ЉевреЉског пориЉекла, али Ље био хришЮанин.

ƒуховна суштина материнства

Ќарочито Ље драгоцЉено, по мом мишЪеЬу, што ова кЬига указуЉе да Ље и наша историЉа и наша национална култура, добрим диЉелом ослоЬена на таЉну материнства, не само на таЉну физичког материнства, оно Ље такоРе дубоко и значаЉно и за свако поштоваЬе, али овдЉе се говори и о таЉни духовног материнства.  ад погледамо мало у нашу историЉу од —ветог —имеона ЌемаЬе, па све до новиЉих времена, видимо Љедну галериЉу женских ликова, ликова маЉки коЉе су, уЉедно, биле и тЉелесне и духовне маЉке од —вете јнастасиЉе, маЉке —ветог —аве, затим, овдЉе заступЪене краЪице £елене јнжуЉске, царице ћилице, односно кнегиЬе ћилице, £ефимиЉе и многих других. Ќе треба заборавити да Ље маЉка првог ¬ладике ѕетровиЮа ƒанила под старост била монахиЬа, што значи да Ље она била и тЉелесна и духовна маЉка; звала се јна.  ад помиЬемо ове велике личности из наше културне историЉе, скренуо бих нарочиту пажЬу, рецимо, на царицу ћилицу, како Ље наш народ зове, таЉ епитет ЬоЉ и припада, и на £ефимиЉу. ќне су те личности, те маЉке коЉе су оплемениле наш бол, наше губитке, наше трагедиЉе, откриле духовну суштину не само материнства него и жртве, и страдаЬа и имаЉу значаЉну улогу у нашем утемеЪеЬу, да се одржимо као народ. ” вриЉеме косовске и покосовске трагедиЉе оне чуваЉу наш дом, чуваЉу нашу душу.  негиЬа ћилица, касниЉе монахиЬа ≈вгениЉа, зида манастир КубостиЬу. “у прима и монашки чин, код Ье Ље дошла и £ефимиЉа, коЉа се, такоРе, замонашила, пЉесникиЬа од коЉе Ље остало неколико значаЉних пЉесама. £една од Ьих Ље извезена златним нитима, посвеЮена цару Ћазару и, ако Ље неко успио да оплемени бол и да кроз своЉу поезиЉу проЉави племенитост душе и, заправо, надмоЮ душе над трагедиЉом, то Ље онда £ефимиЉа, Юерка господара драме, жена ”гЪеше, коЉа Ље рано изгубила сина Љединца и доживЉела косовску трагедиЉу, а своЉ живот завршила Ље као монахиЬа, посветивши се Ѕогу и умноживши своЉе стваралачке таленте да, у том смислу, може служити свима за узор.

—коро сам прегледао неке наше поменике, коЉе сам налазио по манастирима, ово напомиЬем онако узгред, и видим помиЬе се много монахиЬа. –ецимо у поменику манастира ƒобриловине, а нарочито у поменику манастира ћораче, на десетине имена монахиЬа. ѕоставЪа се питаЬе, гдЉе су те монахиЬе живЉеле, Љер се не назначуЉе ниЉедан манастир из кога оне потичу, не припадаЉу ни ћорачи, ни ƒобриловини, а у добриловинском поменику говори се, рецимо, да су живЉеле по селима, везане су за села. ” куЮи кнеза ћилике набраЉаЉу се чланови породице и помиЬу се монахиЬе јна и ћариЉа, коЉа су наЉчешЮа имена, а затим и монахиЬа “еофана, монахиЬа ћарта, имена коЉа су некако блиска нашим народним именима. –азмишЪао сам о чему се овдЉе ради, гдЉе су оне живЉеле. ƒошао сам до Љедне претпоставке, коЉа се донекле потврРуЉе, али Љош нисам сигуран, и овдЉе Ље износим као претпоставку Ц да су то биле удовице. »ма неких назнака и у овом ћатиЉином интервЉуу, али на Љедан другачиЉи начин. ќн говори како су живЉеле те наше удовице све до скора, а таквих примЉера Ље данас све реРе, таквих узвишених примЉера честитости, жртвености, вЉерности, мудрости, издржЪивости и тако даЪе. ƒошао сам до закЪучка да су то, дакле, биле удовице, коЉе су у неком добу свог живота примале монашки чин или, наравно, неудате дЉевоЉке, коЉе су остаЉале, наЉчешЮе, код наЉстариЉег брата и пазиле дЉецу свог брата и имале, можда, наЉзначаЉниЉу улогу у васпитаЬу дЉеце. Ќе замЉерите, поменуЮу нешто из наше породице. „естита Раконица ќливера Ље у овоЉ кЬизи обЉавила Љедан интервЉу, коЉи сам дао —ветигори, о сЉеЮаЬима на моЉу маЉку ¬идосаву, али поменуЮу Љош Љедан примЉер. Ќаш покоЉни отац остао Ље рано без оца; баба удовица, исто оно што имамо код ћатиЉе, у суштини, се могло односити не само на моЉу бабу, него на многе и многе. —коро све оне бабе коЉе сам знао да су остале удовице, углавном су живЉеле на такав начин, пазиле своЉу куЮу, своЉ дом и дЉецу, преузеле улогу и оца и маЉке и часно то изниЉеле, тако да не знам ниЉедан примЉер да то ниЉе било тако. Ѕило их Ље, наравно, али некако су упечатЪивиЉи ови позитивни примЉери. ” нашоЉ куЮи била Ље бака —авица, коЉа Ље преузела главну улогу у одржаваЬу куЮе, преузела и мушке послове, воРеЬе домаЮинства, дЉеца су била Љош мала а била Ље жива Ьена свекрва —тана, удовица, такоРе, и —тоЉа, неудата тетка мог оца по мушкоЉ линиЉи. »мам осЉеЮаЉ, с обзиром на то како Ље покоЉни отац помиЬао Ьих двиЉе, ту баку и тетку, да су оне, заправо, васпитале мог покоЉног оца, више него маЉка, Љер Ље маЉка морала да брине о куЮи, а нарочито та —тоЉа коЉа Ље живЉела, просто, као монахиЬа.

ƒубЪе материнство упечаЮуЉе у личностима дЉеце Ъубав, вЉеру, молитву, честитост

»мао сам прилике да видим у Љедном дому, био сам мали, Љош памтим оне заЉеднице, задруге по нашим домовима гдЉе Ље живЉело више чланова у породици, па су живЉела по два брата заЉедно, поЉедини се никад нису ни диЉелили, да уРем, да не помиЬем околности, у Љедну куЮу, да обиРем све просториЉе, био сам мали, десетак година можда у оном периоду кад Ље диЉете радознало да све види и да се свему диви. ”шли смо у Љедан собичак и тамо осЉетио Љедан посебан мирис. “у Ље живЉела Љедна веЮ стара дЉевоЉка, коЉа Ље умЉела да сабира оно поЪско цвиЉеЮе и то Ље мирисало као тамЉан. £едина Ље она била у тоЉ куЮи побожна и знам, сигурно, било Ље доста дЉеце, да Ље оставила наЉЉачи печат на Ьиховим личностима управо зато што Ље била побожна. ѕрениЉела им Ље своЉу Ъубав и своЉе молитве, а колико су они тога били свЉесни говори то да су Ље вЉечито са благодарношЮу помиЬали. ќво помиЬем зато што хоЮу да кажем да Ље материнство врло слоЉевито. »мамо лиЉепе случаЉеве да тЉелесно материнство достиже или прелази степен духовног материнства и то су, заиста, лиЉепи примЉери, али имамо и примЉера да се све завршило на тЉелесном материнству и то очигледно ниЉе довоЪно. »ако можемо говорити да и то материнство подразумиЉева и жртву и Ъубав, али да се уздигне до духовног материнства ниЉе баш тако лако и ту долази до изражаЉа вЉера, коЉа Ље много значаЉна, али имамо и други моменат. £а не знам ниЉедну маЉку, ако Ље посматрамо у односу са Ьеном дЉецом, а да ниЉе побожна. —вака маЉка страхуЉе за своЉе диЉете, ако Ље нормална личност, а то материнство Ље много значаЉно за оствареЬе личности жене и то Ље толико раширена поЉава да, ако сагледавамо маЉку у односу према дЉеци, наЮи Юемо неку дубинску религиозност и страх Ѕожански и трепет и молитву за своЉу дЉецу и спремност да све жртвуЉе за своЉу дЉецу. ћеРутим, ако остане на нивоу неких нагона то Љош ниЉе, заиста, довоЪно. ќне маЉке, коЉе могу да проЉаве дубЪе материнство, доносе прави плод, упечаЮуЉу у личностима своЉе дЉеце Ъубав, вЉеру, молитву и честитост и то Ље нешто наЉвеЮе што родитеЪ може да да свом дЉетету.

ѕоменуо бих, овом приликом, Љедну маЉку, коЉу ви многи знате, £ованка се звала, маЉка –адована  араЯиЮа. —рео сам Љедном ту честиту маЉку и мислим да Ље она свиЉетли примЉер маЉке хришЮанке. ≈во како смо разговарали. £а сам Ље нешто тако питао, она Ље била стара жена, а била Ље заинтересована за разговор, и Љадала ми се како долазе разни новинари; за –адована се ниЉе знало ни гдЉе Ље, ни шта Ље. ќна као маЉка, наравно, стрепи и тугуЉе и пати, али прича своЉе муке: “ƒолазе, каже, ови новинари из свиЉета, па ме питаЉу какав Ље био као диЉете, какав Ље био као дЉечак, као младиЮ“. ’оЮе, отприлике, да испипаЉу да ли Ље био геноцидан Љош од утробе маЉке. ј она каже: “¬азда ми Ље, дЉецо, Ѕога ми, био добар. ¬азда ми Ље доносио радост у куЮу, вазда ми Ље доводио лиЉепо друштво, лиЉепо учио, лиЉепо се ишколовао“. “ј, каже она, Ље ли ти тешко кад не знаш гдЉе Ље, па ти ЉавЪаЉу можда Ље погинуо или ко зна како му Ље сада“. “ѕа Љесте, каже, дЉецо богоми, тешко ми Ље, како ми ниЉе тешко, али се, сЉетим, каже, оних синова, оне омладине, оних момака коЉи су изгинули под Ьеговом командом, бранеЮи отаЯбину, па немам право да се жалим, Љер и Ьих су маЉке раРале. —Љетим се како Ље Ьиховим маЉкама, оним маЉкама коЉе су остале без синова, па немам разлога да се жалим. —амо се молим Ѕогу да издржи до краЉа, да сачува своЉ образ и да не изда српство“. £една Ьежна душа каква Ље била та маЉка £ованка.  оЉу годину пред смрт имала Ље тешке срчане сметЬе, али таква храброст и таква величина карактера, и последЬом своЉом снагом укрепЪуЉе свог сина да издржи и да не поклекне. “о Ље, заиста, за мене било нешто величанствено и жао ми Ље што нисам био у прилици да будем на ЬеноЉ сахрани.

 ад сам говорио о монахиЬама хтио сам да кажем нешто о духовном материнству коЉе ниЉе тЉелесно, али има такоРе велики значаЉ. »мамо честе примЉере да, рецимо, нема крвне везе, али да Ље некоме толико нека маЉка, усвоЉивши неко диЉете или пак припазивши диЉете од свог дЉевера и слично, да, заправо, постане права маЉка томе дЉетету, да оно ниЉе лишено материнске Ъубави и да оно има доживЪаЉ маЉке у пуноЮи. “аквих примЉера имамо, како би иначе настале те наше народне пЉесме, коЉе су дубоке и толико васпитне као што Ље пЉесма “£етрвица адамско коЪено“ или многе друге у нашоЉ култури, нашоЉ писмености, а монахиЬе, оне коЉе су, стварно, достигле таЉ квалитет духовности да могу позитивно да утичу на Ъуде, могу бити духовне маЉке и одраслим Ъудима. “ако да многи и од монаха и од свештеника и од вЉерника поЉедине монахиЬе, коЉе су срели у одраслим годинама свог живота, коЉи су имали, дакле, прилику да с Ьима разговараЉу, да се обогате Ьиховим духовним богатством, Ьих сматраЉу духовним маЉкама. “о што налазимо у нашим поменицима, а много тих свЉедочанстава Ље, на жалост, заувиЉек пропало, само Ље дио онога што свЉедочи о томе шта Ље држало наш народ те Ље показивао силу свог карактера и што га Ље оспособЪавало да носи своЉ крст у своЉоЉ мукотрпноЉ историЉи.

“ему материнства не можемо гледати изоловано ван контекста ÷ркве, ван контекста вЉере и ван контекста породице. ” суштини, на исти или сличан начин могли бисмо говорити и о очинству, и оно Ље, такоРе, значаЉно. ”лога оба родитеЪа за васпитаЬе дЉеце и за Ьихово напредоваЬе, за духовно сазриЉеваЬе Ље веома значаЉно. Ќе знам коме бих дао предност, мада, углавном, видимо да Ъуди, ипак, више истичу улогу маЉке. ћеРутим, иако Ље тачно да онаЉ ко нема маЉку он нема ни оца, ни маЉку, Љер маЉку не може нико да замиЉени, али су, наравно, повезане те таЉне Ц таЉна очинства и таЉна маЉчинства и по самоЉ природи, али и у духовном смислу.

 ористим се приликом да захвалим ќливери Ѕалабан што Ље уложила лиЉеп труд и овдЉе сабрала житиЉа, коЉа Ље и сама писала, и користила доста литературе, направила Љедну, заиста, интересантну кЬигу, од коЉа човЉек не може да се одвоЉи; од прве до посЪедЬе странице све Ље лиЉепо, интересантно и веома поучно.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

25 / 03 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0