Srpska

ЋитургиЉа ѕреРеосвеЮених ƒарова

—уботе и недеЪе се у ¬еликом посту не сматраЉу посним данима. » то ниЉе због тога што Ље дозвоЪено да се у ове дане Љеде нешто мрсно. (ћрсна храна Ље за телесно здраве Ъуде забраЬена до самог ¬аскрса). “о Ље због тога што се суботом и недеЪом служи потпуна, права литургиЉа. ѕошто ÷рква литургиЉу сматра каменом-темеЪцем, од тога да ли се она служи или не служи и дани постаЉу празнични или тужни.

††††

јко за све време ¬еликог поста човек на службу иде само недеЪом, неЮе осетити пост, без обзира на уздржаваЬе у храни. “реба да иде и на службе коЉе су у посту посебне, како би осетио контраст измеРу ових светих дана и осталих дана у години, како би дубоко удахнуо исцеЪуЉуЮи ваздух „етрдесетнице. √лавна меРу посебним службама Љесте литургиЉа ѕреРеосвеЮених ƒарова.

ќна се од традиционалне литургиЉе разликуЉе по томе што се на ЬоЉ Ѕогу не приноси Ѕескрвна ∆ртва. ∆ртва Ље принета раниЉе, ƒарови су освеЮени и Ьима се може причестити. ÷ела служба представЪа припрему за причешЮиваЬе унапред припремЪеним ƒаровима.

√лавна мисао коЉа треба да се роди услед пажЬе посвеЮене овоЉ теми Љесте чежЬа за причешЮем, туга због растанка. “о да човек не жели да чак и недеЪу дана остане без —ветих “аЉни. »ако човек не сме да светкуЉе, веЮ треба да се смирава и да плаче, ниЉе могуЮе не причешЮивати се, дакле, треба се причестити макар унапред припремЪеним ƒаровима.

ЋитургиЉа ѕреРеосвеЮених ƒарова, Ьен чин, Ьено порекло и потреба за Ьом се не могу схватити без Ъубави према таЉнама и праксе честог причешЮиваЬа. ѕричаЉте шта год хоЮете и размишЪаЉте како год хоЮете, али да Ље у ƒревноЉ ÷ркви постоЉала традициЉа причешЮиваЬа пет-шест пута годишЬе никад не би настала литургиЉа ѕреРеосвеЮених ƒарова. Ќе би постоЉала сама потреба за Ьом. ј ова потреба се зове: не могу без ’риста и причешЮа. „«а мене Ље живот ’ристос, а смрт Ц добитак.“

јко се Ъуди причешЮуЉу ретко и литургиЉу треба ретко служити, испуЬаваЉуЮи остале дане читаЬем обеднице, поЉаЬем псалама и акатиста, поукама и проповедима. ћеРутим, то Ље поштен пут у нигдину, што и ономе ко не види треба да буде Љасно. ЋитургиЉа се не сме изоставЪати. ќна Ље наше Љедино богатство. Ќапротив, треба тако Љако заволети литургиЉу да би се кроз Ьу схватио црквени живот уопште. ј.—.’омЉаков Ље апсолутно тачно говорио да „хришЮанство разуме само онаЉ ко разуме литургиЉу“.

ћариЉа ≈гипатска Ље у пустиЬу на дуги низ година отишла тек након што се причестила. ѕошто Љош увек ниЉе била очишЮена од страсти она Ље као залог за будуЮност добила причешЮе и благодат како би тамо, у пустиЬи, имала Ѕожанску помоЮ.

» ми, по речима јндреЉа  ритског, треба да се уселимо „у пустиЬу страсти покаЉаЬем“.

—трасти се за време поста откриваЉу, буде се, муче и узнемираваЉу душу. ѕовремено не само да Ље узнемираваЉу, веЮ Ље жаре и пале. ѕотреба за Ѕожанском помоЮи постаЉе све веЮа, више се осеЮа. ”право због таквих трудбеника коЉи добро посте, коЉи су посебно оштро осетили своЉу немоЮ, настала Ље литургиЉа ѕреРеосвеЮених ƒарова.

ѕо свом чину она се спаЉа с вечерЬем и било би добро да се служи увече. (ЌемоЉте журити да негодуЉете Ц пустите ме да кажем до краЉа.)

” суштини, тешкоЮа вечерЬег служеЬа Ље само Љедна Ц дуг евхаристиЉски пост. —ве остало су технички детаЪи. »зговор да се то одавно ниЉе радило не важи.  од нас се много тога доброг ниЉе радило, а на много тога лошег смо се навикли. «ар треба све грешке да маркирамо знаком „не дираЉ“, а од целокупног заборавЪеног наслеРа да се одрекнемо?

Ќеобично дуг евхаристиЉски пост Ље Љедино озбиЪно питаЬе на путу ка вечерЬоЉ литургиЉи ѕреРеосвеЮених ƒарова. јли, зар пост и не постоЉи због тога да бисмо осетили глад и жеР, извесну танану слабост у телу и лаку сувоЮу у утроби? «ар смо се веЮ потпуно одрекли труда, напора и уздржаЬа и зар смо спремни само да повлаРуЉемо своЉим немоЮима? “реба само покушати и испоставиЮе се да Ъуди коЉи су спремни на борбу и молитву има више него што смо мислили. ƒеца се на овоЉ служби не причешЮуЉу. «а Ьих постоЉе субота и недеЪа. Ќеко Юе реЮи: ето, старци не могу дуго без лекова и хране. јли и они имаЉу суботу и недеЪу. ј они коЉи могу да не Љеду и не пиЉу до вечери, коЉи су Љаки и крепки, коЉе због младости и сувишка снаге узнемираваЉу телесне страсти, нека трпе и боре се са собом. –еЮи Юу вам Љош нешто: кад човек провери испоставЪа се да су старци често спремниЉи да не Љеду и да се више моле у очекиваЬу причешЮа. ј и млади Ъуди чешЮе жуде за подвигом него што нам се чини.

“ешкоЮа више нема. ƒаЪе следи само наслада.

“реба Љедном у животу служити ову службу увече, макар ради искуства и осеЮаЉа контраста. ¬реди певати: „ѕришедше на запад солнца, видЉевше свЉет вечерЬиЉ“, - не у 8:30, веЮ у 18:00, кад Ље сунце заиста дошло на запад. ¬реди осетити колико Ље боЪе споЉити своЉ ум с речима псалма: „¬оздЉеЉаиЉе руку моЉеЉу Ц жертва вечерЬаЉа,“ Ц у мраку храма осветЪеног само кандилима, а не уз Љарку сунчеву светлост. » „»сполним вечерЬуЉу молитву нашу √осподеви“ Ље неупоредиво боЪе и природниЉе изговарати касно увече, а не пре подне. ¬реди телом схватити колико Ље боЪе молити се потпуно празног стомака како би се касниЉе изабрао стариЉи и боЪи пут, премда тежи.

—ве песме, каРеЬа, клечаЬе на коленима, сви обиласци са свеЮама и тамЉаном око ≈вхаристиЉског јгнеца, све молитве светог £ефрема, овде су предвиРени су за вече. ќва служба Ље таЉанствена и посебно интимна. “уРи су ЉоЉ директни сунчеви зраци и електрично осветЪеЬе пошто се на ЬоЉ ’ристом причешЮуЉу Ъуди коЉи су се одлучили на Љачи подвиг, Ъуди коЉи су се ограничили ради ширине Ќебеског ÷арства.

ЋитургиЉа уопште ниЉе за туРе очи. ѕрава су болест и истинска казна наша увек отворена врата на служби и случаЉни народ коЉи купуЉе свеЮе и тргуЉе код сточиЮа с цедуЪицама за помен у сваком тренутку службе. Ѕез обзира да ли се чита £еванРеЪе или се поЉе ’ерувимска, увек Юе неко лутаЉуЮим погледом тражити место на свеЮЬаку за своЉу свеЮу.  ад би дао Ѕог да одрастемо, да се уозбиЪимо и да Љедном на возгласу „ƒвери, двери!“ заиста затворимо улазна врата да до краЉа службе више нико не уРе и не изаРе.

“ако Ље на обичноЉ литургиЉи.

јли, на литургиЉи ѕреРеосвеЮених ƒарова Ље то Љош озбиЪниЉе. “у нипошто ниЉе место случаЉним Ъудима коЉи су залутали на ватрицу, „коЉи не могу да се моле с нама“. ќни се одмах препознаЉу. ќни не клече с вама, буЪе у свештеника приликом возгласа „—вЉет ’ристов просвЉешчаЉет всЉех!“ и што Ље Љош горе, приликом входа с ƒаровима. Мих сигурно не треба причешЮивати.

ќна, литургиЉа ѕреРеосвеЮених ƒарова, подиже летвицу захтева за клир. ћного тога треба обЉаснити и испричати. “реба научити тумачеЬе текстова кЬиге ѕостаЬа и ѕрича, коЉе се читаЉу на овим службама. “реба умирити и оне коЉи у свему на шта нису навикли виде траг новачеЬа.

ЌовачеЬе Ље снижаваЬе нивоа црквене дисциплине ради угаРаЬа духу времена. ј повратак традициЉи Ље кретаЬе у супротном правцу: од раслабЪености Ц ка сабраности, од повлаРиваЬа себи Ц ка борби са собом. “о Ље кретаЬе од обичног читаЬа текстова ка поимаЬу духа текстова. ≈во, на пример, на литургиЉи ѕреРеосвеЮених ƒарова треба често да се читаЉу молитве за оглешене и за „иже ко свЉатому просвЉешчениЉу готовЉашчихсЉа“. “о Ље траг древне епохе кад су се Ъуди дуго времена припремали за крштеЬе и кад су за Ьега подучавани. ћи данас, како не бисмо изоставЪали ове молитве због тога што нису потребне и како их не бисмо читали реда ради, треба да им наРемо примену. £ер, многи имаЉу роРаке, приЉатеЪе и познанике коЉи су чули за ’риста, али нису примили крштеЬе. ћноги су скоро сагласни, али се Љош колебаЉу. ћожда би требало да примамо цедуЪице с именима оних коЉи стоЉе на прагу крштеЬа, коЉима Ље потребан Ѕожански импулс? ѕосебно ако су то роРаци наших сталних парохиЉана. ј ако нема таквих, могли бисмо да се молимо да светлошЮу ’ристове вере буду просвеЮени многи народи коЉи Љош увек пребиваЉу у тами паганства.

ЌеЮе се све свуда остварити. ” сваком случаЉу, неЮе се свуда одмах остварити. » то Ље добро. «ато што су сви Ъуди различити и нису нам потребне револуциЉе, корените реформе и моментална Љеднообразност, веЮ су потребни Ъубав према ÷ркви и ватрена жеЪа да све буде исправно, а не онако „како смо навикли“. јко Ље све „како смо навикли“ то Ље само Ъубав према себи и страх да се не уздрма средина на коЉу смо навикли, а не борба за истину.

***

¬елики пост брзо лети. ј кад пролети често оставЪа иза себе талог незадовоЪства. Ќеки кажу, опет Ље прошло време поста, а Ља нисам стигао ни да се потрудим, ни да се променим. Ѕлижи се ¬аскрс, а осеЮам да сам варао целе „етрдсетнице, жалио сам себе, постио сам с пола снаге. » наводно знам да се „÷арство осваЉа на силу“, да Ље „узан пут и тесна су врата“, али по навици понавЪам да „Ље време другачиЉе“, да немам снаге. —ам бивам опуштен, умируЉем и друге опуштене.

«ато нас и ¬аскрс ѕредивни не испуЬава вечним животом до краЉа, Љер за време поста не успевамо да очистимо утробу. √оспод нам не налива „младо вино у старе мехове“. » ниЉе крив √оспод, веЮ ми, коЉи смо се удобно угнездили иза ограде различитих изговора.

“о ниЉе добро. ЌиЉе лепо. ЌиЉе поштено.

***

ѕланете играЉу своЉе коло око —унца.

Ќаше —унце Ље ’ристос. „ј вама, коЉи се боЉите имена ћоЉега, грануЮе сунце правде, и здравЪе Юе бити на зрацима ЬеговиЉем,“ Ц каже пророк ћалахиЉа (ћал. 4, 2).

“ако на литургиЉи ѕреРеосвеЮених ƒарова са страхом дотичемо јгнеца и звонимо у звонце како би Ъуди преклонили колена, и чинимо метаниЉе, и поЉемо много покаЉничких песама и песама хвале. » небеске силе заЉедно с нама невидЪиво служе ÷ару —лаве. » све ово даЉе такво молитвено осеЮаЬе и расположеЬе, такву жеЪу за стаЉаЬем пред ’ристом, да то може бити довоЪно за дуго времена.

» пост Юе проЮи, а свештени страх Юе остати. » после ¬аскрса Юе наступити други празници и жеЪа да се човек моли са сузама, да чини метаниЉе и да пости неЮе ишчилети из Ьегове душе. «ато пуним плуЮима треба удисати тужни и лековити ваздух ¬еликог поста, како би целомудреност и строгост коЉи су растворени у овом ваздуху, дубоко проникли у сваку ЮелиЉу нашег духовног организма.

04 / 03 / 2017

 

 оментари:

2017-03-05
01:33
Ljubinka:
Blagodarim Ocu Andreju kako za ovaj tako I za sve ostaje test over.

Ljubinka

2015-03-30
08:59
ћарко:
—ЉаЉан текст!!

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0