Srpska

” недеЪу светог √ригориЉа ѕаламе

ƒогматика ѕравославне ÷ркве Ље сложена. ЌиЉе сложена тако као што Ље сложена теоретска физика или друга компликована наука с малим броЉем следбеника. —ложеност се не састоЉи само у узвишености предмета и у неопходним (дугим и интензивним) интелектуалним напорима за Ьено усваЉаЬе и др. ѕре свега треба живети по £еванРеЪу. «атим, сразмерно испуЬеЬу заповести и сталном стремЪеЬу ка општеЬу с Ѕогом, може доЮи откриваЬе таЉни као дар од Ѕога. ћоже доЮи, али не мора доЮи обавезно. £ер било Ље, и данас има много Ъуди чистог живота, искрених угодника ЅожЉих, коЉи ипак нису добили приступ у светилиште из коЉег се износи разумеваЬе догмата и способност за Ьихово тумачеЬе. Ќеопходан споЉ благодатног опита и узвишене умне културе оце ÷ркве чини изузетно ретким представницима човечанства.

ќписуЉуЮи живот законодавца ћоЉсиЉа у истоименом делу, √ригориЉе Ќиски обЉашЬава периодизациЉу ћоЉсиЉевог живота, коЉи се састоЉи од три дела. ќн Ље 40 година провео на фараоновом двору, 40 година Ље напасао овце свог таста, 40 година Ље водио »зраиЪ. ќва три периода Љеднаке дужине, по мишЪеЬу св.√ригориЉа одговараЉу: а) поимаЬу световне мудрости, б) активном очишЮеЬу душе и аскетизму и в) таЉновиРеЬу и поимаЬу скривеног. »сте ове неопходне етапе могу се приметити и у животу отаца ÷ркве коЉима Ље Ѕог дозволио да поЉме и обЉасне догме.

„овек прво треба да стаса и да оЉача, да почне да размишЪа не као дете, веЮ као зрео човек (в. 1  ор. 13, 11). «атим му предстоЉи да започне труд делатног усхоРеЬа ка Ѕогу. “о Ље пут пустиЬе, унутрашЬих напора, молитава и аскетског труда. јко Ьиме иде правилно, ако душа доживЪава потребне промене (чисти се ум, вену страсти, стиче се искуство, разум више не клизи по површини, веЮ прониче у дубину вере и др.), Ѕог човека може увести у нешто веЮе, што се раниЉе ниЉе могло наслутити и што се тешко може описати. “амо, у треЮоЉ фази усхоРеЬа, знаЬе постаЉе вЉедениЉе и у човеково биЮе, као и скиниЉу, усеЪава се Ѕожанство. ћладо вино се улива у припремЪене и чврсте мехове коЉи се неЮе поцепати. –аниЉа знаЬа, добиЉена како над кЬигом и у разговору с мудрима, тако и она коЉа су касниЉе стечена у осамЪености своЉе личне „пустиЬе“ усмераваЉу се на то да се Љасно и максимално прецизно изложи доступна истина о Ѕогу.

ћноги касниЉе користе ову обЉашЬену истину. ‘ункционише задивЪуЉуЮи закон: Ѕог проналази неког Љедног, овог Љедног васпитава и узводи ка —еби како би кроз Ьега касниЉе просветио и поучио велико мноштво. “ако су пронаРени: јврам, ћоЉсиЉе, ƒавид, ѕавле, ¬асилиЉе ¬елики, √ригориЉе ѕалама и други.

”право овде се и криЉе извесна потешкоЮа коЉа постаЉе Љасна по аналогиЉи.  орисника мобилних телефона има на стотине милиона или више. ћеРутим, мало Ље оних коЉи схватаЉу принцип рада мобилних телефона. ќстали се Љедноставно „поносе човечанством“. »сто тако Ље и у религиозном животу. £евреЉи су се поносили ћоЉсиЉем, слабо разумеваЉуЮи чему их Ље он тачно учио. ќтуда Ьихове речи: „ћи смо ћоЉсиЉеви ученици. ћи знамо да Ље ћоЉсиЉу говорио Ѕог; а ќвога не знамо откуда Ље“ (£н. 9, 28-29). јли, онаЉ ћоЉсиЉе коЉег признаЉу за учитеЪа, заправо Ље Ьихов судиЉа. » ево ’ристових речи о томе: „Ќе мислите да Юу вас £а тужити ќцу; има коЉи вас оптужуЉе, ћоЉсиЉе, у кога се ви уздате. £ер да веровасте ћоЉсиЉу, веровали бисте и ћени. ј кад Ьеговим писмима не веруЉете, како Юете веровати ћоЉим речима?“ (£н. 5, 45-47).

»сто тако и ми можемо понавЪати исповедне формуле —имвола или молитвене текстове, а да они не проничу у нас до краЉа, да не живимо у потпуности у складу с Ьиховим смислом. «ато недостатак духовног искуства у изобиЪу можемо надоместити конфесионалном гордошЮу. «ар нам неЮе бити судиЉе ¬асилиЉе ¬елики, £ован «латоуст, √ригориЉе ѕалама и остала светила вере? ѕитаЬе Ље више него озбиЪно. ќце треба читати, а не само поштовати. “реба постепено усходити за оцима у област светлости коЉа им Ље доступна. Ќека оци иду далеко напред, али ни ми не треба Љедноставно да стоЉимо у подножЉу горе очекуЉуЮи да Юе нам учитеЪ, као некада ћоЉсиЉе, донети одозго неке таблице. ЌиЉе просто небезбедно стаЉати у подножЉу, пошто у ишчекиваЬу откровеЬа народ почиЬе „да Љеде и да пиЉе“, а затим „да игра“, односно да се сумануто понаша у идолопоклонству. ”право тако Ље било с £евреЉима. “реба се управо пеЬати на планину по стопама учитеЪа. “реба усходити лагано, опрезно, одмераваЉуЮи снаге, не одваЉаЉуЮи се од оних коЉи иду иза и не газеЮи на пете оних коЉи иду испред, али треба усходити. “ада Юе човек усваЉати наслеРе отаца и примеЬивати га у животу, и оно неЮе стаЉати на полицама у лепим корицама и служити као тема гордих спорова о првенству.

ѕалама Ље био образован човек, коЉи Ље монашко искуство стекао на —ветоЉ гори и коЉег Ље Ѕог изабрао за управЪаЬе словесном паством. Мегов живот у потпуности одговара оном усхоРеЬу из три дела, коЉе описуЉе √ригориЉе Ќиски говореЮи о ћоЉсиЉу. » Ьегово учеЬе се не састоЉи толико у заштити оних коЉи се налазе у свештеном тиховаЬу, у учеЬу о енергиЉама Ѕожанства и “аворском светлошЮу у вези с тим. “о Ље миришЪаво вино за зреле духом. «а обичне Ъуде √ригориЉе Ље имао млеко моралних поука. “о Ље значило да не треба све свему учити, веЮ усклаРуЉуЮи узвишеност учеЬа с узвишеношЮу живота оних коЉи слушаЉу. £едне треба поЉити чистим млеком здравог учеЬа, као новороРенчад (в. 1 ѕетр. 2, 2), а друге (коЉи су оЉачали и усавршили се) Ц вином великих догмата.

–азмислимо о себи помиЬуЮи свеца. ЌемоЉмо се хватати за бокал вина ако нам Ље по узрасту одреРено млеко учеЬа за почетнике. ¬еЮ пиЉмо (поимаЉмо и узимаЉмо на корист) оно што Ље предвиРено за наш чин, како се не бисмо досаРивали у подножЉу “аворске горе (на ЬоЉ √ригориЉе види славу √оспода) и како се не бисмо саблазнили због досаде идолопоклонством, веЮ како бисмо постепено усходили у гору, „одакле Юе доЮи помоЮ моЉа“ (ѕс. 120, 1).

30 / 03 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0