Srpska

ЂМихова крв се помешала са ’ристовом крвЪуї

18. априла навршава се двадесет година од страшног и нарочитог дана кад су у ќптиноЉ пустиЬи мученичку крв пролила троЉица монаха Ц убиЉени оци ¬асилиЉе, “ерапонт и “рофим. ”очи овог датума нам Ље Ќина ѕавлова, аутор кЬиге „ѕасха  раснаЉа“ испричала нешто о томе како Ље настаЉала ова кЬига и о помоЮи коЉу Ъуди добиЉаЉу по молитвама новомученика.

ќци кажу да се кад читаш о свецу он моли за тебе. Ќи на коЉи други начин се не може обЉаснити оно што се с човеком дешава кад чита „ѕасху  раснуЉу“ Ц кЬигу о убиЉеним мученицима, оцу ¬асилиЉу, “рофиму и “ерапонту. ќн има осеЮаЉ да Ље веЮ наступила —ветла седмица, да су у свим храмовима отворене ÷арске двери, да лаким ногама иду радосне литиЉе и среЮни као никад, Ъуди подижу лица ка небу како би кап свете водице пала и на Ьих Ц и звоне, звоне звона по целоЉ отаЯбини.

Ц ’ристос воскресе!

Ц ¬оистину воскресе!

ƒвоЉица монаха Ц отац “рофим и отац “ерапонт Ц убиЉени су на звонику кад су подизали руке ка небу како би звонили овом наЉлепшом од свих звоЬава Ц васкршЬом. ќтац ¬асилиЉе Ље убиЉен нешто касниЉе, у дворишту: чуо Ље звона за узбуну уместо уобичаЉене васкршЬе звоЬаве и похитао Ље браЮи у помоЮ.

„ѕрви Ље био убиЉен монах “ерапонт. ѕао Ље, прободен мачем кроз цело тело, али нико ниЉе видео како се то десило.  ажу да Ље у радноЉ свесци монаха остала последЬа забелешка: „ОутаЬе Ље таЉна будуЮег века.“ » као што Ље на земЪи живео у тиховаЬу, тако Ље као тихи јнРео отишао у будуЮи век.

ѕосле Ьега ка √осподу се винула душа монаха “рофима, коЉи Ље такоРе убиЉен ударцем у леРа. ћонах Ље пао. јли веЮ убиЉен Ц смртно раЬен Ц он ваистину „воста из мертвих“: уз помоЮ конопаца довукао се до звоника и зазвонио Ље за узбуну, покреЮуЮи звона веЮ мртвим телом и истог тренутка павши мртав. ¬олео Ље Ъуде и у самоЉ смрти Ље устао у заштиту обитеЪи, дижуЮи манастир на узбуну.

«вона имаЉу своЉ Љезик. £еромонах ¬асилиЉе Ље у то време ишао у скит да исповеда, али Ље кад Ље чуо звоно за узбуну кренуо у правцу звона Ц у сусрет убици.“

„ќво човеку тешко пада чак и после многих година Ц крвЪу натопЪена ќптина и крик младог искушеника јлексеЉа коЉи се откида са сузама: „ЅраЮа су убиЉена! ЅраЮа!“ Ц пише у своЉоЉ кЬизи Ќина ѕавлова.

ќна дуго ниЉе хтела да се прихвати овог посла Ц тако и почиЬе Ьена изванредна кЬига, коЉа ’ристовом ЪубавЪу може да отопи и наЉледениЉе срце: „ѕочеЮу од признаЬа, од коЉег аутора обузима стид: дуго сам се противила благослову стараца одбиЉаЉуЮи да пишем кЬигу о оптинским новомученицима, због Љедног Љединог разлога Ц то превазилази моЉу меру, изнад мене Ље.“

ƒанас, након што Ље после првог издаЬа прошло пар децениЉа, Ќина јлександровна каже исто то: „”век сам говорила и говорим Ц то ниЉе моЉа кЬига. ѕрво чак нисам хтела ни да Ље потпишем, али у мартирологиЉи нема анонимног, плашЪивог сведока. “о Ље сведочанство и Ља сам сведок.“

јутор кЬиге „ѕасха  раснаЉа“ негира своЉе ауторство: „ћолила сам се, плакала сам на гробу оца ¬асилиЉа: „ќче, Ља сам нико и ништа, - а он Ље био маЉстор речи Ц нека будем свирала у твоЉим рукама, сам напиши, сам учини!“ —ве Ље ишло преко Ьих Ц то апсолутно ниЉе моЉа заслуга.“

—ЉаЉна списатеЪица, четврт века живи у ќптиноЉ пустиЬи. Ќикад се нисмо видели, сад разговарамо телефоном Ц зовем из ћоскве, - али Ьен глас звучи као глас наЉроРениЉег човека. ћолим Ље да исприча како Ље писана „ѕасха  раснаЉа“. „ƒобила сам благослов Ц требало Ље испунити ово послушаЬе, - прича Ќина јлександровна. Ц ј показало се да Ље послушаЬе веома тешко и ту сам пролила мноштво суза. £ер, монашки живот Ље сакривен, таЉни живот.“ »споставило се да Ље наЉтеже прикупити материЉале о животу отаца. ќво прикупЪаЬе она пореди с тим као што се лепе комадиЮи крхотина разбиЉене грчке амфоре Ц Љедан има Љедан фрагмент, други нешто друго. ѕонаособ ови комадиЮи не значе много, али ако се сакупе у целину на краЉу Юе настати драгоцени орнамент и подиЮи Юе се краЉичак завесе над монашким животом.

„ќни желе да будемо Љединствени у Ъубави“

„—ве време сам одлазила на гробове новомученика... ≈во, среЮем код гробова игумана “ихона, начелника скита.

- ќче, нема никаквих података о оцу “ерапонту. »спричаЉте ми нешто.

- Ќина, било би ми драго да испричам, али ни сам ништа не знам. —еЮам се само да Ље у трпезариЉи, код улаза, седела Љедна бака и плела чарапе. “ерапонт ЉоЉ Ље пришао и упитао: „ƒа ли Ље плетеЬе тешко?“ Ц „”опште ниЉе тешко. ’оЮеш да те научим?“ Ќе знам шта Ље било после.“

»дем даЪе. —реЮем ходочасника из ƒоЬецка Ц —ерЉожу  аплана. ќн прича да му Ље отац “ерапонт исплео и поклонио чарапе коЉе носи само о празницима кад иде у цркву.

»дем даЪе Ц према храму. Ќаилазим на —ерЉожу ЋосЉева Ц сад веЮ покоЉног, - он Ље радио на послушаЬу у ќптиноЉ, био Ље резбар. —ерЉожа прича како Ље “ерапонт тражио чиме би се бавио како би нешто радио с »сусовом молитвом. Ѕио Ље у ƒивеЉеву, - тамо су блажени плели чарапе бавеЮи се »сусовом молитвом, код Ьих Ље „плести“ управо и значило „молити се“. » отац “ерапонт Ље покушао да плете, али сви моле за чарапе, - а свакоме ко тражи треба дати, - па Ље касниЉе прешао на дуборез...

» тако, док сам ишла од гробова до храма, склопила се цела прича. Ќикад нисам имала никаква виРеЬа, али ме Ље обузело ватрено осеЮаЬе, - како нас наши новомученици воле! ќни желе да се сви окупимо као комадиЮи оне разбиЉене вазе, - и да будемо Љединствени у Ъубави.

ѕонекад ми се Ъуди захваЪуЉу на кЬизи, али сам Ља сама захвална Ц за оно искуство коЉе сам стекла радеЮи на ЬоЉ. Ќаравно, често кажемо: „Ѕог ниЉе Ѕог мртвих, веЮ Ѕог живих.“ ” Ѕога су сви живи. –азумом то схватамо, а срце Юути. ј овде Ље постоЉало живо искуство општеЬа с новомученицима кад сам материЉале и податке добиЉала углавном од Ьих. ЌавешЮу неколико примера.

ћонаси су по своЉоЉ природи Љако добри Ъуди.  ад сам почиЬала да радим у издавачком оделеЬу манастира, отац економ ме Ље упитао како да ми помогне и одмах сам одговорила да ми Ље потребан велики катанац за амбар како бих закЪучала све рукописе и не би их давала монасима. «ато што треба дати ономе ко тражи. “ако су писма оца ЌектариЉа Ц оригинали! Ц нестала из манастира, као и дневник оца ¬асилиЉа. Ќеко Ље дневник добио на поклон. ЎаЪемо писма у све краЉеве земЪе, али ништа не можемо да наРемо.

» дошла сам Љедном на гроб оца ¬асилиЉа да се пожалим са сузама: „ќче, о чему да пишем ако нема материЉала? Ќе могу да наРем ни ваш дневник.“

ќдЉедном, трчи човек. Ѕос Ц био Ље Љедан такав ходочасник, помало Љуродив, - носи неку свеску, чита у ходу. ѕритрчава ми, пружа: „«а ¬ас!“ “о Ље био дневник оца ¬асилиЉа.“

„ќче “ерапонте, одговори на писмо!“

„£ош Љедан догаРаЉ. »гуман ‘илип Ц он Ље добио благослов да ми помаже Ц и Ља смо две године слали писма у она места где Ље пре манастира живео и радио отац “ерапонт. „ак сам увек у писмо ставЪала коверат с повратном адресом. » Ц никаквог одговора. » одЉедном долази писмо Ц из –остова, од католика. ѕолуписмено писмо, хвалисаво: Ља сам, пише он, привео оца “ерапонта Ѕогу, Ља сам га поучавао, позовите ме у ќптину пустиЬу, Ља Юу руководити вашим радом.

ЌеприЉатно писмо. »пак, треба одговорити. —едам.  ад одЉедном маче ухвати писмо и побеже с Ьим. ”хватила сам маче, узела сам писмо. ѕоново седам да одговорим. ј лето Ље, прозор Ље отворен... ƒуну ветар и однесе ово писмо, трчала сам за Ьим по читавоЉ башти.

”кратко, недеЪу дана сам се мучила Ц никако не могу да одговорим. ј треба да одговорим. ƒошла сам на гроб код оца “ерапонта и Ъутито рекла: „ќче “ерапонте, име ти Ље слуга Ц а “ерапонт се преводи као „слуга“, - ево, одговори, молим те, на ово писмо, Ља сам се веЮ намучила.“ » ставЪам писмо на гроб.

» у таЉ мах се иза моЉих леРа поЉавила монахиЬа Кубав из –остова, чита адресу на коверти и каже: „ќ, па то Ље од ‘еРе-грбавца!“

» прича како ‘еРа-грбавац никад ниЉе привео о.“ерапонта Ѕогу, - он Ље веЮ био у ќптиноЉ кад су ‘еРу премамили католици. » ‘еРа се погордио Ц почео Ље све да учи и обраЮа. ћонахиЬа Кубав Ље добро познавала оца “ерапонта и кад му Ље Љавила да Ље ‘еРа прешао код католика, он се веома забринуо: „£ао, права Ље то невоЪа, мати, немоЉте оставити ‘еРу!“ » кад Ље дошла следеЮи пут донео ЉоЉ Ље кЬиге с расуРиваЬима светих отаца о католицизму Ц специЉално их Ље изабрао: „ћати, пожалите ‘еРу. ѕомозите му!“ ≈то, такав Ље био одговор на писмо.

„∆иви су, помажу“

„¬еЮ сам завршавла кЬигу кад смо Љедном остали без воде, - раниЉе смо узимали од комшиЉе, из бунара испред капиЉе, а овог пута Ље он, неверуЉуЮи човек, неочекивано направио поклопац и ставио Ље катанац на бунар.

’идрант Ље далеко Ц треба да се иде километар. ѕа, кофу донесеш за чаЉ и за чорбу, а како да опереш судове и веш?

ƒошла сам на гроб код оца “рофима, па се жалим: „ќче “рофиме, остали смо без воде, шта да радим?!“ ¬раЮам се с гроба Ц у сусрет ми иде отац економ, игуман ƒоситеЉ.

„Ќина, - каже, - код нас у газдинству геолози буше и траже воду и кад заврше код нас послаЮу их код тебе.“ Ц „ќче, али немам пара!“ Ц „Ќема везе, наЮи Юеш.“ »стог дана, до вечери, геолози су код мене пронашли воду, узели су Љако мало новца, и опет Ц мало чудо: код других су воду нашли на дубини од тринаест метара, седамнаест, па чак и двадесет. ј овде су на само седам и по метара дошли до подземног Љезера на каменом платоу. ЌаЉчистиЉа вода! » кад Ље комшиЉа носио узорке у ћоскву, у лабораториЉи су се чак зачудили Ц одакле? “ако чисту воду одавно нису видели.

ј сутрадан ми Ље игуман јнтониЉе рекао: „Ќина, спроведи воду у куЮу док температура ниЉе пала испод нуле.“ Ц „ќче, па где да наРем толико новца?“ Ц „ћи смо сад купили цеви за ‘роловски храм, санитариЉе, донеЮе и теби. —а временом Юеш вратити, платиЮеш, а ако не Ц узми у славу ’риста.“ ”скоро сам у куЮи имала водовод, туш и сав градски комфор. » то Љако личи на “рофима Ц то Ље био човек-ватра. —еЮам се следеЮег догаРаЉа. —тоЉимо поред храма и Љедан монах замишЪено расуРуЉе: „“ребало би да направим у келиЉи полицу за иконе. јли где да наРем иверицу, и уопште Ц како се те полице праве?“ “рофим каже: „—ад Юу да доРем!“ ќтрчао Ље некуда и веЮ пола сата касниЉе оваЉ монах Ље имао направЪене полице у келиЉи. —ве Ље радио одмах, радосно.“

„»ди, добри моЉ“

„ѕрошло Ље двадесет година. ј срце свеЉедно плаче, зато што Ље велика реткост срести духовника као што Ље отац ¬асилиЉе,“ Ц каже Ќина јлександровна. „ќдлично се сеЮам првог утиска коЉи Ље на мене оставио отац ¬асилиЉе. „ини ми се да Ље била 1989. година. ќптина Ље разорена, а у обитеЪи претежно живе мирЉани. ѕо дворишту шетаЉу краве, козе, а свиЬа се таре боком о Юошак храма.

ћеРутим, наЉвеЮа невоЪа за нас Ље у то време била продавница железнице коЉа се налазила у Љедном од братских конака. ќд времена  агановича железничари су носили униформу и били су добро снабдевени. » унаоколо влада несташица, а у овоЉ продавници се у време √орбачовЪевог закона о забрани пиЮа продаЉе вотка. »з читаве околине Ъуди журе у ќптину и око продавнице се води битка.

ћного смо претрпели. —еЮам се како сам се пожалила игуману »патиЉу: „ќче, опет ови алкохоличари!“ ј он ми одговара: „ѕа како можете тако да говорите о Ъудима?“ Ќаравно, ниЉе лепо некога осуРивати, али ево сцене испред продавнице. ћлади тракториста, оптински мештанин, веЮ Ље купио флашу, попио Ље и покушава да поново уРе у продавницу. ќдгуруЉу га, не пуштаЉу и на краЉу почиЬе озбиЪна туча после коЉе Ље лице трактористе веЮ крваво.

“ракториста се нерадо умио водом из водовода, а отац ¬асилиЉе Ље у меРувремену седео код манастирске капиЉе, дочекивао Ље ходочаснике. «аправо, капиЉе Љош ниЉе ни било Ц ту су се налазила брвна Ц и он Ље седео на овим брвнима. ѕрилази тракториста, седа поред Ьега, разговараЉу о нечему.

ѕролазим и чуЉем: „ќче, зашто руше храмове?  оме они сметаЉу?“ » тако миро разговараЉу као да Љош пре само Љедан трен ниЉе ни било агресивног кавгаЯиЉе-пиЉанице. “ракториста Ље био Љедини хармоникаш у нашем оптинском селу и убеРена сам у то да Ље управо Ьему отац ¬асилиЉе касниЉе посветио песму:

ћесец Ље светле зраке слао на нас

ћанастир Ље био пун ноЮног мира

 ад мештанин-хармоникаш у таЉ час

ѕоче по диркама руком да пребира.

”стадох сам на стази пустоЉ

—узе опекоше очи и мени.

Ѕоже, како личи на глас “воЉ

ќваЉ зов Ъубави усамЪени.

” овом наизглед пропалом човеку отац ¬асилиЉе Ље видео образ ЅожЉи и чуо Ље оваЉ усамЪени зов Ъубави. ќн Ље волео Ъуде оном неизрецивом ЪубавЪу каквом нас, грешне, воли »сус ’ристос.

—еЮам се следеЮег догаРаЉа. ћоЉ син, иако се крстио пре мене и у прво време Ље био усрдан у подвизима, одЉедном Ље престао да одлази на исповест и дуго времена се ниЉе причешЮивао. „ак сам се плашила да Юе се потпуно удаЪити од ÷ркве.

” ќптиноЉ Ље исповедао Љедан свештеник коЉи Ље дошао однекуд, народа код Ьега скоро да ниЉе ни било и погурала сам сина да иде код Ьега. √ледам Ц веЮ Ље отишао од налоЬа, а свештеник каже: „«ашто да трошим време на Ьега? —ам каже да ниЉе спреман ни за исповест, ни за ѕричешЮе“.

ѕоред Ље исповедао отац ¬силиЉе и Ља сам буквално завапила: „ќче, узмите сина на исповест.“ ќно о чему су говорили испред налоЬа Ље таЉна исповести. јли гледам, моЉ син Ље одЉедном заплакао, и оцу ¬асилиЉу су се поЉавиле сузе у очима. ”право тад Ље почело ѕричешЮе. ј отац ¬асилиЉе Ље загрлио сина и рекао му: „»ди, иди, добри моЉ.“ » син Ље отишао да се причести, стално погледаЉуЮи на оца ¬асилиЉа са сузама радосницама у очима.

ѕрикупЪаЉуЮи материЉал за кЬигу распитивала сам се вероватно код двеста Ъуди и многи су говорили да Ље исповест код оца ¬асилиЉа као повратак блудног сина у ќчев загрЪаЉ.“

„ од оца ¬асилиЉа су долазили Љако тешки Ъуди“

„ќтац ¬асилиЉе ниЉе волео да поучава, говорио Ље мало и био Ље шкрт на речима и наЉчешЮе Ље говорио врло Љедноставно: „ѕа, шта Юе ти то? “о ниЉе твоЉе.“ ћеРутим, Ъуди у стаЬу окамеЬене безосеЮаЉности су се топили поред Ьега, почиЬали су да се отвараЉу, да разобличаваЉу оне срамотне поступке коЉе раниЉе нису смели да признаЉу. »стовремено су плакали и радовали се.  ако човек да не плаче ако пад нема граница, ако човек Љеде из истог корита са свиЬама? » како да се не радуЉе, ако се за тебе, последЬег грешника, отвори ќчински загрЪаЉ, а Ѕог Ље Ъубав и само Ъубав?

„ак су и свештеници знали за ово своЉство Љеромонаха ¬асилиЉа, дешавало се да кажу скрушено: „—лушаЉ, Ља не могу да изаРем с тобом на краЉ. »ди код оца ¬асилиЉа.“  од оца ¬асилиЉа су ишли врло тешки Ъуди.

≈во типичне слике Ц испред налоЬа оца ¬асилиЉа чека се ред, а мало даЪе се тискаЉу они коЉима Ље тешко да доРу на исповест Ц због страха, срамоте или других искушеЬа. ќтац ¬асилиЉе се одликовао оном необичном танкоЮутношЮу, Љер Ље могао изненада да се окрене према таквом стиснутом човеку и да каже: „Ўта има код тебе? ƒоРи овамо.“ ”право они, ови Ъуди су касниЉе говорили да Ље исповест код оца ¬асилиЉа повратак блудног сина у ќчев загрЪаЉ.

Ѕило Ље, на краЉу, и оних коЉима Ље тешко да приРу ѕричешЮу. Ќа моЉе очи Ље Љедан такав болестан човек Ц живео Ље при ќптиноЉ Ц после исповести код оца ¬асилиЉа кренуо ка ѕричешЮу... и одЉедном Ље побегао из храма. ј отац ¬асилЉе га Ље стигао и загрливши, повео ка ѕутиру. Ќажалост, ови немоЮни и болесни Ъуди су после очеве смрти отишли из ќптине, Љер без подршке оца ¬асилиЉа више нису могли да испуне захтеве манастирског живота.

„—ве што имамо треба да дамо √осподу“

ѕреподобни Ќифонт,  ипарски епископ, Ље писао: „Ќа земЪи Юе бити светаца до свршетка света. ћеРутим, у последЬим годинама Юе се сакрити од Ъуди.“ ј монашки живот о.¬асилиЉа, о.“рофима и о.“ерапонта Ље био толико скривен да нико ниЉе могао чак ни да помисли да меРу нама живе свеци док нису почела чуда и исцелеЬа по Ьиховим молитвама. ћеРутим, проницЪиви Ъуди су ипак примеЮивали да Ље главни подвиг Ьиховог живота Ц подвиг покаЉаЬа. ќтац ¬асилиЉе Ље, на пример, писао у дневнику: „»сусова молитва Ље покаЉаЬе. —тална »сусова молитва Ље стално покаЉаЬе.“

„есто су га Ъуди питали: „ќче, а шта Ље главно?“ Ц „√лавно Ље да се своЉ крст донесе до краЉа. Ѕез крста нема ’риста.“ —еЮам се да сам Љедном упитала свог старца, архимандрита јдриЉана ( ирсанова): „ќче, научите ме Ц како да живим.“ ќн ме Ље погледао и рекао: „ј ти гледаЉ куда иду ’ристове ноге. » иди за Мим.“ ј ’ристове ноге воде на √олготу. » живот троЉице оптинских мученика Ље био корачаЬе за ’ристом без освртаЬа све до оне Ьихове смртне √олготе. ЌиЉе случаЉно што Ље отац ¬асилиЉе писао у дневнику: „ћилост ЅожиЉа се даЉе на дар, али треба да дамо √осподу све што имамо.“

«а монахе старе ќптине се говорило да пред √осподом иду на врховима прстиЉу. » отац ¬асилиЉе Ље имао такав свештени страх пред таЉнама ЅожЉим да Ље кад му се Љедна моЉа познаница пожалила да не стиже да прочита ЉутарЬе правило зато што треба да дâ сину доручак, а онда да трчи на посао, с трепетом рекао: „ј да ли смо достоЉни да изговоримо само »ме √оспода?“ Ќисмо достоЉни. » Љош Ље писао у дневнику да Ље човеку приЉатно да се вежба у врлинама Ц то нас чини веЮима у сопственим очима. ћеРутим, много Ље теже не ласкати себи и иЮи путем самопрекореваЬа и покаЉаЬа. ќтац Ље био смирен, покаЉник.

„“о Ља, √осподе, грешим“

„—амо Љедном сам видела оца ¬асилиЉа у гневу. —лужба се веЮ била завршила, али Ље неки човек коЉи Ље допутовао са стране, замолио о.¬асилиЉа да поразговара с Ьим. » стоЉе они тако код налоЬа, а иза леРа оца ¬асилиЉа Љедна изузетно врла парохиЉанка Ц у црноЉ сукЬи до пета, с тешким броЉаницама и црном марамом „у намргоРеном стилу“ Ц разобличава монахе, коЉи данас нису онакви какви треба да буду. ћонах, ето, треба да избегава жене, а отац “рофим дуго разговара с Ьима. ј монах “рофим Ље био сушта чедност, дадиЪао Ље и одгаЉио на своЉим рукама две млаРе сестре и навикао Ље да се брине о сестрама у манастиру. “ако их Ље и називао: „—етрице моЉе, сестрице!“

ƒама Ље гласно осуРивала оца “рофима, а отац ¬асилиЉе се одЉедном окренуо према ЬоЉ и рекао ЉоЉ Ље гневно: „ѕа ко сте ви да осуРуЉете монахе?“ —удбина ове жене Ље била таква да се удаЪила и скоро Ље потпуно отишла из ÷ркве, оставила Ље тешко болесног мужа, меЬала Ље момке. ј десет година касниЉе Ље дошла у ќптину Ц офарбана, очерупана, с „Љеж“-фризуром. ќ своЉим падовима ми Ље сама причала, упитавши зачуРено: „«ар Ље отац ¬асилиЉе све то предвидео?“ » додала Ље скрушено: „ѕа ко сам Ља да осуРуЉем монахе и да било кога осуРуЉем?“

—ам отац ¬асилиЉе никога ниЉе осуРивао. јко Ље у Ьеговом присуству неко почиЬао да оговара он Ље Юутке устаЉао и одлазио. ќ Ъудским греховима Ље знао више од других пошто Ље много тога слушао на исповести. јли како Ље састрадавао с овим немоЮним, несреЮним Ъудима! „ак Ље написао тропар:

¬Љем, √осподи, вЉем, Љако биЉеши всЉакаго сина, Љего же приЉемлеши, обаче не имам сили слези сдержати, Љегда зрЉу наказуЉемих чад “воЉих; прости, √осподи, и терпЉениЉе с благодарениЉем даруЉ. («нам, √осподе, знам да биЉеш сваког сина коЉег примаш, али немам снаге да задржим сузе кад видим “воЉу кажЬену децу; опрости √осподе, и даруЉ трпЪеЬе и благодареЬе.)

„ƒа ли су потребни звонари?“

„—еЮам се другог дана после ¬аскрса. Ќа звонику Ље поставЪен нови под Ц Љер Ље све било заливено крвЪу, а звонари су били причесници тог дана, Ьихова крв се помешала са ’ристовом  рвЪу, зато су тако брижЪиво скидали струготине и поставЪали под. јли, звонари су убиЉени и звона су Юутала.

ƒан Ље био тмуран. Ќебо су покрили облаци. ѕромичу кишица и снег. ќко звоника испод немих звона стоЉи велика ЮутЪива гомила. » како Ље тешко на души! «ашто Юути –усиЉа, коЉа чини се, ниЉе ни приметила трагедиЉу у ќптиноЉ? £едне новине много и детаЪно пишу о ситноЉ чарки у јфрици, а о убиству у –усиЉи Ц ни речи. «ато су се друге новине отворено ругале Ц православни су се, веле, понапиЉали на ¬аскрс и поклали су се. Ѕило Ље и горих гадости Ц срамота ме Ље чак и да се сетим. √осподе, па у –усиЉи се никад ниЉе играло на гробовима, а сад се игра без стида! Ќе само то, двоЉе централних новина се чак заступило за убицу, Љер му друштво ниЉе пружило моралну подршку, а Ьегова душа Ље лутала.  ако то сад подсеЮа на ситуациЉу с „ѕуси –аЉт“ кад су за главне пострадале, достоЉне сажаЪеЬа, проглашене управо светогрднице и кад су културни радници ватрено похитали да их бране. ѕосебно ме Ље запаЬила позициЉа Љедне такве заштитнице коЉа себе назива православном и коЉа Ље прстом припретила ÷ркви: каже, ако неко почне да Ље прогаЬа због тако смелог наступа, Ц цитирам дословце Ц „Ља Юу преЮи у другу вероисповест“. ЌеЮе умрети за своЉу веру, као што су то чинили мученици, веЮ Юе Ље заменити нечим комфорниЉим. ƒва дана су Юутала оптинска звона. ј ми смо киснули на киши и погружено стаЉали поред звоника не примеЮуЉуЮи како Ъуди испуЬаваЉу манастирску порту. » одЉедном се гомила размакла. ќд капиЉе Ље летеЮим кораком ишао млад монах Ц по нечему Ље личио на “рофима, имао Ље исте огромне плаве очи, светлу дугу косу и исти познати брз “рофимов корак. ћонах Ље веома журио и крочивши на звоник упитао Ље нему гомилу: „ƒа ли су потребни звонари?“ » ударио Ље у звоно!

» одмах су на звоник нагрнули Ъуди Ц испоставЪа се да су сви манастири послали своЉе наЉбоЪе звонаре! ќптина Ље звонила четрдсет дана без престанка. » због нечега сам се тада изненада сетила оног познатог смоленског звонарског бунта кад су после револуциЉе боЪшевици запосели и затворили храм, а у заводима и фабрикама прогласили штраЉк. «авиЉале су фабричке сирене, пиштале су локомотиве Ц и народ Ље трчао према цркви. » ево шта се десило. ”трчавао Ље на звоник звонар, звонио Ље и падао од метка. «атим Ље, прекрстивши се, истрчавао из гомиле следеЮи: „√осподе, благослови!“ » такоРе Ље ишао на смрт за своЉу веру.

„»стина се радуЉе кад за Ьу умиру,“ говорио Ље преподобни —евастиЉан  арагандински. » била нам Ље дата радост због истине кад су по молитвама оптинских мученика наши нароРениЉи, ближЬи и даЪЬи, стицали веру у √оспода нашег »суса ’риста.“

††††††††††††††††††††††††††††††††††††††

ќ ЉедноЉ грешки

„¬ише пута су ми Ъуди говорили да се убиЉена оптинска браЮа не могу називати новомученицима, пошто Љош нису канонизовани. —лажем се да не треба. јли, ево лекциЉе из мартирологиЉе Ц у стара времена ниЉе постоЉао чин за канонизациЉу мученика, и они су били прибраЉани збору светих на основу акта о мучеништву потписаног од стране сведока. јли, у данашЬе време то некако ниЉе уобичаЉено. » зато се Ља као сведок мученичке смрти оптинске браЮе осеЮам растрзано измеРу наЉстариЉих и наЉновиЉих канона.

Ќе осеЮам се растрзано се само Ља. „ак и тако познати пастири наше ÷ркве као на пример, протоЉереЉ јлександар Ўаргунов „греше“ и кажу: „“о су новомученици.“ » такве грешке су по промислу, Љер канонизациЉи увек претходи народно поштоваЬе. “ако Ље било и с преподобним —ерафимом —аровским коЉи Ље дуго пре канонизациЉе у народу поштован као светац. »сто се дешава у ќптиноЉ пустиЬи, у коЉу долазе Ъуди из целе –усиЉе како би се помолили на гробовима оптинске браЮе и замолили их за помоЮ. ќ томе како Ъудима помажу Љеромонах ¬асилиЉе, монах “рофим и монах “ерапонт данас говоре многи. ƒа, они Љош нису канонизовани, али многи имаЉу врло тачан осеЮаЉ да их Ље √оспод веЮ прославио.“

—а руског ћарина “одиЮ

20 / 04 / 2013

     оментари:

    2015-10-07
    19:26
    Miljana Milosevic:
    ѕомаже Ѕог,
    да ли Юе кЬига бити преведена на србски? ”колико веЮ Љесте, где Ље могу пронаЮи?

    —рдачан поздрав

    2013-05-09
    13:29
    Nina:
    Hristos Voskrese,navistina Voskrese Vecna im pamjat,i neka go molat premiliot ni Bog i Majkata Bozja,za oprostuvanje na nasite grevovi i za vecen zivot,AMIN

    2013-04-20
    17:43
    Biljana:
    Vjecna im pamjat !

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0