Srpska

—еме хришЮанства

13. маЉа 2001. године у граду “ирниаузу на —еверном  авказу, на дан сеЮаЬа на —ветитеЪа »гЬатиЉа, епископа  авкаског, мученичку смрт примио Ље свештеник »гор –озин.

ƒо подножЉа ≈лбруса колима се може стиЮи само кроз “ирниауз. Ќа излазу из града пут нагло води нагоре док не стигне до “ерскола. “у се и завршава: изнад тога се може само „жичаром“ или пешке.

»пак, постоЉи Љош Љедан пут Ц са севера, из  исловодска, планинским путем. “ако су и ишли тврдоглави алпинисти кад Ље пут кроз “ирниауз скоро целе године био затворен: од фебруара до новембра 2011. године, док Ље овде важио  “ќ Ц режим контратерористичке операциЉе. ќн се и данас често обЉавЪуЉе, али на кратко Ц на дан-два и у вестима се приказуЉе сиже: пронаРено Ље привремено складиште експлозивних материЉа или Ље на Љуриш освоЉен стан у коЉем су се утаборили терористи. ƒалеко од “ирниауза на ове вести мало ко обраЮа пажЬу Ц сад се на телевизиЉи приказуЉе превише вести. ƒруга Ље ствар кад човек овде живи. Куде коЉи улазе колима у град дочекуЉе стражарско место. ќслонивши се лактом на кундак аутомата коЉи му Ље окачен око груди, поред оклопног возила пуши воЉник у панциру. Ћице му Ље покривено црном маском. ѕоред Ьега други воЉници с аутоматима провераваЉу „ладу“ паркирану код ивичЬака.

” даЪини се виде костури здаЬа празних очиЉу Ц управо то Ље некада у целом —овЉетском —авезу познати “ирниауски комбинат за обогаЮиваЬе руда. ѕочетком 30-их овде Ље пронаРена волфрам-молибденска руда Ц тада Ље град и саграРен, али Ље почетком 90-их година комбинат почео да се гаси, а касниЉе Ље и потпуно затворен и град коЉи Ље некада цветао уронио Ље у сиромаштво и хаос опустошености. ћеРутим, оно што се овом месту не може одузети Љесте лепота ЅожиЉег света, коЉа се помаЪа кроз унакажене црте савремености. Ќеобичан ваздух, коЉи Љедва да сиЉа придаЉе пеЉзажу извесну иреалност, - можда Ље то уопште своЉство планина, а можда и овог места. —омотске ивице планина, као исечене стене, седи врх “отура коЉи одозго гледа на “ирниауз, орлови, коЉи машу крилима у ваздушним струЉама Ц овде Ље лепо као да се човек нашао у ЉедноЉ од баЉковитих земаЪа о коЉима Ље читао у детиЬству.

— десне стране на планинском обронку види се градско гробЪе. »знад Љедног од гробова Ље висока сеница, овенчана крстом. ѕоставЪена Ље недавно, пре неколико година Ц као и црни мермерни крст коЉи сад грли жбун шибиковине. ѕре тога Ље гроб ЉереЉа »гора –озина изгледао скоро као сви остали Ц само с том разликом што се у ЬеговоЉ огради, како тада, тако и данас, често могу видети Ъуди коЉи се моле.

Ѕез обзира на то што ниЉе лако доЮи до “ирниауза, а ниЉе увек ни безбедно, на гроб оца »гора све време долазе Ъуди, - са  авказа, из ћоскве, из ѕетербурга. ”лазимо у град. ¬иЉугави пут, прошавши кроз нови део града, напокон постаЉе булевар прав као стрела.

***

” совЉетско време се звао као и данас Ц ≈лбруски. Миме Ље више пута у планине одлазио спасилац и алпиниста, командир одреда за борбу с лавинама »гор –озин. »стим путем Ље из “ерскола на службе хитао и ЉереЉ »гор. –укоположен Ље 1999. године и за храм Ље добио Љедину сачувану куЮу саграРену 1937. године. „£едном сам га срео Ц пре тога се дуго нисмо видели. ”питао Ље да ли могу да му рестаурирам стару ЅиблиЉу. «ачудио сам се,“ Ц прича ƒмитриЉ, сусед породице –озин у “ерсколу и колега из ѕланинског института. „ј он каже: постао сам свештеник. Ц √де?! Ц ” “ирниаузу. ƒобио сам наЉпрЪавиЉе место у граду.“ Ѕаш тако Ље рекао Ц наЉпрЪавиЉе? „Ѕаш тако Ље рекао. «аиста Ље наЉпрЪавиЉе Ц бактериолошка лабораториЉа. Ќе може постоЉати ништа прЪавиЉе: све болести су се тамо доносиле. ј он каже: измолиЮемо ово наЉпрЪавиЉе место Ц ништа ниЉе немогуЮе.“

»пак мислим да Ље рекао мало другачиЉе: све Ље могуЮе за онога ко веруЉе. » опрали су га и измолили. ѕоправили су Ц ниЉе било ни прозора, ни врата, ни подова Ц цела заЉедница. ѕостоЉи фотографиЉа на коЉоЉ Ље први настоЉатеЪ првог храма у историЉи “ирниауза, отац »гор –озин снимЪен заЉедно с намесником, оцем Ћеонидом и Ьеговом кЮерком.

»за Ьихових леРа Ље залеРен метални трем, офарбан плавом боЉом, у истом тону као и коса врата са своЉеручно направЪеним крстом, сив, огуЪен зид. „’рам“ Ц врло крупним словима и свечано Ље написано на таблици. ќтац »гор се Љедва осмехуЉе у брк. „“ирниауз, „саборна црква“ оца »гора“ Ц гласи натпис на фотографиЉи.

ќд Ьега ниЉе остало тако много фотографиЉа, али ако се пореРаЉу по хронолошком редоследу постаЉе очигледна она нагла промена коЉа се догодила човеку пред краЉ Ьеговог четрдесетпетогодишЬег живота. »пак, „нагла промена“ Ље из другог, световног речника Ьегове прве, претхришЮанске половине.

ƒругоЉ, краткоЉ, али тако дивноЉ више одговара друга реч Ц ѕреображаЉ.

***

” току целог свог свештеничког живота, - маЬе од две године, - служио Ље у овом храму. „ƒуховно му Ље било врло тешко, зато што то ниЉе било „намоЪено“ место, било Ље неосвеЮено. “о Ље била област демона,“ Ц каже Љеромонах »гор (¬асиЪев) у то време прислужитеЪ оца »гора –озина, коЉи Ље двадесет дана после смрти свог духовног оца заменио на стражарском месту (овде се не може реЮи другачиЉе) настоЉатеЪа храма светог √еоргиЉа. ѕоказуЉе ми видео снимак Ц интервЉу коЉи Ље отац »гор (–озин) дао локалноЉ телевизиЉи.

—тоЉеЮи испред скромног иконостаса свог малог храма где Юе недеЪу дана после овог снимаЬа примити мученичку смрт, отац »гор говори о давноЉ хришЮанскоЉ прошлости свог краЉа.

„ѕо историЉским подацима, локални становници Ц Ѕалкарци Ц су пре насилног насаРиваЬа ислама били хришЮани,“ Ц необично му Ље да даЉе интервЉу, он с некако дечЉом сталоженошЮу изговара сваку реч.

—ети се нечег важног и сав се озари: „”згред речено, овде Ц негде на овом месту, где Ље сад наш храм, - налазио се “еодоров храм. »мамо двоЉицу светих “еодора Ц —тратилата и “ирона. Ќе знам у част коЉег “еодора Ље био освештан таЉ храм, али заиста постоЉе веродостоЉна историЉска сведочанства: овде се налазио православни храм саграРен у време ¬изантиЉе, и старци Ц старци у веома позним годинама, - сеЮаЉу се Ьегових рушевина пре него што Ље подигнут град. »з нараштаЉа у нараштаЉ се преносило да Ље то био хришЮански храм.“

 ад и ко Ље саградио и освештао храм на овоЉ земЪи у част великомученика “еодора ниЉе познато, и ниЉе више тако важно. ќвде Ље главна друга ствар Ц знаци ѕромисла ЅожиЉег: изнад “ирниауза се уздиже планина “отур, чиЉи назив Ље неправилно изговорено грчко име “еодор. ’ристос као да нам Ље оставио цедуЪицу Ц на самом врху “отура и страшно нам Ље и радосно да Ље читамо. Ќа екрану монитора Ље ’ристов воЉник из последЬих времена коЉи Ље своЉу верност и Ъубав према √осподу посведочио своЉом крвЪу, проливеном у подножЉу ових планина у освит треЮег милениЉума.

„удно Ље сад ловити Ьегов поглед кад ретко погледа у камеру Ц Љош просто Ъудски, у коЉем се ипак види много више него у обичном Ъудском погледу.

” маЉушном храму Ље помало сумрачно Ц или „даЉе лажну боЉу“ стари „бетакам“ филм или Ље тог дана стварно било лоше време. ј иза зидова ваздух удише невидЪиво пролеЮе: куЮе су широм отвориле прозоре и дишу, одзваЬа негде на асфалту звонка лопта и живот изгледа тако удобно и приЉатно као куЮна одеЮа, коЉа Ље одавно попримила облике тела. ћноги парохиЉани се сад сеЮаЉу да Ље у току последЬих месеци на проповедима све време говорио о смрти и ÷арству Ќебеском. „£ош нисам била уцрквЪена, слабо сам долазила у храм Ц нисам то схватала. ћислила сам: ÷арство Ќебеско Ље негде далеко, не спремам се да умрем... ќвде су деца, муж... »ма материЉалних недостатака, - да то некако решим... ј ево, дошло Ље време и сад да, размишЪам о ÷арству Ќебеском.“ “о Ље народ ЅожЉи, ¬алентина, управо она коЉоЉ Ље √оспод дао да буде у храму у тренутку убиства оца »гора.

***

Ѕар недеЪу дана раниЉе Ље знао шта Юе се десити. „овек коЉи га Ље убио на дан спомена на светитеЪа »гЬатиЉа (ЅрЉанчанинова) епископа  авкаског, чиЉе речи о смрти Ље отац »гор цитирао у скоро свим своЉим последЬим проповедима, први пут Ље дошао у храм 6. маЉа. Ѕила Ље храмовна слава Ц АурРевдан. ќтац »гор ниЉе хтео да разговара с човеком коЉи Ље дошао у препуном празничном храму Ц замолио га Ље да доРе за недеЪу дана. ƒа ли Ље знао да Юе бити убиЉен? Ќаравно, знао Ље Ц и смртно Ље туговао. «аблистао Ље кад Ље служио ЋитургиЉу Ц после причешЮа. —лужба се завршила. ќдлучно пославши куЮи прислужитеЪа коЉи га Ље обично пратио на требама и испративши све отац »гор Ље кренуо да причести болесну парохиЉанку. ¬алентина прича како се све десило. „ќстала сам сама и почела сам да чистим у храму. » веЮ сам кренула да идем кад Ље вратима пришао неки момак и упитао где Ље свештеник. –екла сам да Ље отац отишао и почела сам да се распитуЉем одакле Ље. ќдговорио Ље да Ље из ЌаЪчика и да жели да буде на служби.

 од нас су често свраЮали Ѕалкарци да попричаЉу с оцем и зато ме то ниЉе зачудило.“ ”брзо се вратио отац »гор. ”шао Ље у олтар да стави на престо дарохранилницу са —ветим ƒаровима.  ад Ље излазио убица га Ље сачекао на прагу олтара. ¬алентина Ље чула како га Ље отац »гор одвео у просториЉу за црквеЬаке Ц собу коЉа се налази до олтара и како Ље рекао: „—еди“. ѕрошло Ље мало времена и зачула се бука. ѕодигла Ље главу и кроз отворена врата Ље видела како пада отац »гор, а оваЉ човек стоЉи изнад Ьега с ножем. »сто као оптински новомученици Ц о.¬асилиЉе, о.“рофим и о.“ерапонт Ц исто тако као некад преподобни —ерафим, отац »гор као човек коЉи Ље поседовао велику физичку снагу Ц ниЉе шала, био Ље спасилац и маЉстор спорта у алпинизму, коЉи Ље осваЉао наЉтеже врхове, коЉи Ље на себи подизао Ъуде из пукотина Ц ниЉе се противио. “о Ље било свесно страдаЬе за ’риста Ц човек коЉи Ље дошао убио Ље оца »гора управо као свештеника.

„“о Ље било несхватЪиво. “о Ље било немогуЮе. ѕовикала сам: „ЅаЮушка!“ и потрчала према Ьима кроз храм. ѕочела сам да отварам врата. ќваЉ човек се нагнуо изнад оца, а Ља никако нисам могла да схватим да Ље дошао да га убиЉе. √урала сам га вратима и говорила: „Ўта ти треба од оца, остави оца на миру! Ѕежи!“ ќн се опет нагнуо, опет сам гурала врата на Ьега, он се окретао према мени с ножем, али ништа нисам имала у рукама, нисам ни на коЉи начин могла да помогнем баЮушки. ” мом присуству га Ље очигледно два пута ударио ножем. ѕочела сам страшно да вичем. ќн Ље прескочио оца коЉи Ље лежао, - десна рука му Ље била подигнута, хтео Ље да се прекрсти и ниЉе се супротставЪао. „ула сам како Ље рекао: „¬ руцЉе “воЉи, √осподи, предаЉу душу моЉу.“ („” руке “воЉе, √осподе, предаЉем душу моЉу.“

ƒаЪе се неЉасно сеЮа Ц како Ље убица отишао („трчао Ље као демон“ Ц каже ¬алентина и Ља због нечега схватам о чему говори), како Ље некога звала телефоном. Ќазвала Ље црквеЬака јндреЉа.  ад Ље јндреЉ дошао у храм душа оца »гора само што га Ље напустила.

ƒанас се бивши црквеЬак, коЉи Љош увек служи овде, поново сеЮа тог дана.  ад Љеромонах »гор говори о томе, Ьегов глас постаЉе сасвим тих. „» наравно, мирис, - вероватно никад неЮу заборавити мирис Ьегове крви. ћученичке крви. “о Ље неки специфичан мирис... «ато што Ље проливено много крви... ѕодови нису равни... »мали смо крстионицу Ц она Ље и сад ту, само на другом месту, - и ево, скоро сва крв Ље текла испод крстионице.“

“ада, пре дванаест година, митрополит —тавропоЪски и ¬ладикавкаски √едеон (ƒокукин) благословио Ље црквеЬака јндреЉа да прими постриг и свештенички чин с тим да замени оца »гора –озина на месту Ьегове службе. јндреЉ Ље примио постриг у част светог благоверног кнеза »гора „ерЬиговског. „£едан отац »гор Ље убиЉен Ц ево вам другог оца »гора,“ Ц рекао Ље тада владика.

«аЉедница Ље одлучила да не напушта место на коЉем Ље проливена крв новог сведока »стине. ”боги храм Ље поправЪен. » данас овде по милости ЅожиЉоЉ живи и служи мало стадо.

—едимо управо у оном стану у коЉем Ље последЬе месеце свог земаЪског живота провео отац »гор –озин и гледамо архивске снимке. Ќа Ьима у храму светог √еоргиЉа ѕобедоносца своЉу беседу држи бивши намесник цркава  абардино-ЅалкариЉе, отац Ћеонид јхидов, данас архимандрит Ћав.

„’ристос воскресе! ” име ќца, и —ина, и —ветога ƒуха. ƒанас се навршило седам година од дана трагичне смрти оца »гора. ќво Ље храм на крви. ќвде Ље √оспод рекао много тога лепог: ћене су истерали и вас Юе истерати. Ќа “аЉноЉ вечери Ље рекао за £уду Ц сатана Ље ушао у Ьега.  о Ље убио оца »гора? —атана лично. ќн Ље противник Ц противник ’риста, противник вере. ѕротивник истине,“ Ц отац Ћав дуго Юути, гледа некуда у страну и кад се окрене види се да плаче. „јли, крв мученика Ље семе ÷ркве. ќвде, на пустом месту, отац »гор Ље започео своЉе служеЬе и оно Ље било успешно и зато завидЪивац Ъудског рода ниЉе могао да отрпи и решио Ље да га убиЉе како би престало овде хришЮанско поЉаЬе, ЉеванРеЪска проповед.... Ќа овом месту Ље подигнут диван храм. ѕоновиЮу “ертулиЉанову изреку: крв мученика Ље семе хришЮанства.“

—а руског ћарина “одиЮ

16 / 05 / 2013

     оментари:

    2013-05-17
    15:10
    ¬ерица:
    √осподе —Ћј¬ј “≈Ѕ» што и у овом нашем времену постоЉе мученици коЉи радо страдаЉу за тебе, без поговора, тихо, послушно и Љедноставно....

    √ќ—ѕќƒ≈ ћ»Ћ», —Ћј¬ј “≈Ѕ» ¬ќ ¬£≈ ќ¬, јћ»Ќ!!!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0