Srpska

ќдржано априлско хуманитарно-ходочасно путоваЬе на  осово и ћетохиЉу

—а благословом Мегове —ветости ѕатриЉарха —рпског √осподина »ринеЉа и ≈пископа –ашко-призренског и  осовско-метохиЉског г. “еодосиЉа, 27-28. априла 2013. године организовано Ље ходочасно-хуманитарно путоваЬе на  осово и ћетохиЉу. ѕриликом путоваЬа Ќезависна асоциЉациЉа студената из Ѕеограда доставила Ље на  осово и ћетохиЉу прикупЪену хуманитарну помоЮ.

” суботу 27. априла уЉутру група Ље стигла у манастир —околица у близини  осовске ћитровице. ” овоЉ светиЬи, изграРеноЉ у првоЉ половини 14. века пре  осовске битке, дочекала нас Ље игуманиЉа мати ћакариЉа.

»гуманиЉа Ље испричала гостима историЉу —околице и подручЉа око Ьега Ц заселака и села «вечанске жупе коЉи се помиЬу Љош у —ветостефанскоЉ повеЪи —ветог  раЪа ћилутина, а коЉи су данас насеЪени искЪучиво јлбанцима. Ќакон одласка последЬе српске породице из овог краЉа 1967. године, данас се манастир налази у потпуно албанском окружеЬу. ѕо доласку у —околицу, посетиоци су одмах спазили албанску заставу окачену од стране злонамерника на капиЉи манастира.

” обраЮаЬу пристиглима, мати ћакариЉа Ље описала  осово и ћетохиЉу као свету земЪу за цео хришЮански свет. ÷итираЉуЮи оца —аву £аЬиЮа, игуманиЉа Ље исказала стрепЬу да Ље на помолу време када Юе светиЬе живети без свога народа: монаштво Юе да живи, цркве и манастире Юе да живе, а око великих празника Юе долазити и Ъуди да их походе. ѕо речима мати ћакариЉе, жртву —ветог  неза Ћазара и косовских Љунака наши савременици обесмишЪаваЉу тако што се наЉвише брину о томе шта Юе да поЉеду и у шта Юе да се обуку, одбиЉаЉуЮи при томе да се жртвуЉу за себе и за своЉе српство. Ќа таЉ начин наше поколеЬе несвесно сврстава —рбе у ред народа коЉи силазе са историЉске позорнице. ћати ћакариЉа присетила се одбиЉаЬа сестринства да се евакуише из манастира 2004. године. ѕо цену свог живота, монахиЬе су настоЉале да остану у —околици Ц без страха од страдаЬа, Љер оно служи као улазница у ÷арство Ќебеско, а у нади да Юе, док буде ÷ркве, бити и народа коЉи Юе се овде скупЪати.

ћала црква у —околици Ље надалеко позната и чувена не само у околном живЪу, веЮ и по целоЉ —рбиЉи, али и изван Ьених граница. ” —околицу често долазе Ъуди из других европских земаЪа, из јмерике и  анаде. Ќаиме, манастир —околица има Љедну велику светиЬу Ц чудотворан кип ћаЉке ЅожЉе, коЉи нарочито помаже бездетним паровима, али и код болести очиЉу. ћала скулптура ѕресвете Ѕогородице са ’ристом из 1312. године своЉевремено Ље пренета у —околицу са западног портала ЅаЬске како би се сачувала од “урака. Ѕогородица —околичка представЪа Љединствени у свету пример статуе коЉоЉ се православни клаЬаЉу.  ако Ље Ѕогородица кроз таЉ кип чудотворила, статуа се поштуЉе као икона.  ако хришЮани, тако и иноверци коЉи долазе са дубоком вером пред светиЬу и од светиЬе траже помоЮ, добиЉаЉу Ље. ћати ћакариЉа Ље испричала окупЪеним Ъудима случаЉеве чудесног исцеЪеЬа и помоЮи ћаЉке ЅожЉе не само —рбима, веЮ и припадницима снага  ‘ќ–-а и јлбанцима. ѕознат Ље случаЉ албанске девоЉчице из централног дела  осова коЉоЉ Ље Ѕогородица —околичка помогла да проговори, и то на српском Љезику.

’одочасници су имали прилику да оцене лепоту манастирске цркве. —околица потиче из времена успона српских краЪева и Љедан Ље од више од 150 манастира изграРених у —рбиЉи у 14. веку. ѕореРеЬа ради, у ¬изантиЉи, коЉа Ље у исто време била на измаку своЉе моЮи, изграРена су само два храма Ц историЉска споменика. ѕо узору на грчке храмове, —околичка црква Ље мало укопана у земЪу. ћаЬак светлости пружа посебан осеЮаЉ мистике у богослужеЬима.

—естринство Ље показало посетиоцима и нови иконостас и фреске Ц рад соколичких сестара. ” припрати храма, посвеЮеног ѕокрову ѕресвете Ѕогородице, на новим фрескама дато Ље житиЉе ѕресвете Ѕогородице и овековечена молитва игуманиЉе: „„уваЉ, ћаЉко, —околицу —воЉу и сав народ —воЉ!“. ѕо речима мати ћакариЉе, временит човек Љедног дана Юе отиЮи из овог живота, али молитва Юе да остане.

—околичка црква Ље кроз своЉу историЉу много пута падала у заборав и увек Ље поново васкрсавала. ”век би се нашао неко ко би радио на ЬоЉ, а на таЉ начин и на своЉоЉ души. “ако се Љедан од великих везира средином 16. века сетио свог порекла и помогао свог брата ћакариЉа, ѕеЮког ѕатриЉарха, у покретаЬу велике обнове. “ако Ље и пре 22 године сестринство затекло стари иконостас у веома оштеЮеном стаЬу. ƒанас Ље —околица чувено средиште иконописаЬа и фрескосликарства, а такоРе и место духовног укрепЪеЬа за младе нараштаЉе жеЪне да се науче уметности иконографиЉе, док игуманиЉа ћакариЉа важи за Љедног од наЉбоЪих иконописаца и фрескосликара у —рбиЉи.

»з —околице група Ље кренула на √азиместан Ц место на коЉем Ље 1389. године воРена  осовска битка. “у смо обишли —поменик косовским Љунацима.

” √рачаници, поред обиласка ове чувене средЬовековне светиЬе, предали смо хуманитарну помоЮ народним кухиЬама „ћаЉка девет £уговиЮа“ и породицама из централног дела  осова и ћетохиЉе.

ѕут нас Ље даЪе водио у —ушицу Ц село удаЪено 2 км од √рачанице коЉе се помиЬе Љош у √рачаничкоЉ повеЪи краЪа ћилутина, а данас насеЪено становништвом српске и албанске националности. ” —ушици смо посетили цркву —ветог ƒимитриЉа. ќваЉ храм Ље изграРен 1991. године на месту старе цркве познате под именом ћарков манастир, коЉа Ље била такоРе посвеЮена —в. ƒимитриЉу, а изграРена од стране краЪа ¬укашина са синовима. ÷рква Ље порушена почетком 19. века од стране £ашара-ѕаше ’иниЮа коЉи Ље од камена порушеног храма градио мостове преко реке —итнице. ѕо речима пароха сушичке цркве оца Ќенада, тренутно Ље храму потребна обнова, а посебно крову цркве коЉи Ље почео да прокишЬава.

Ќаше следеЮе одредиште био Ље манастир ƒраганац у источном делу  осова. »гуман отац »ларион упутио Ље речи захвалности ходочасницима пристиглим да се помоле заЉедно са братством манастира, истичуЮи да Ље —рбима на  осову и ћетохиЉи потребна Ъубав и пажЬа Ъуди из других краЉева, али и да виде у овоЉ светиЬи Ъуде жеЪне да помогну одржати лучу православне вере на овим просторима.  осово и ћетохиЉа, наша заветна земЪа, вечито нас подсеЮа да Ље „земаЪско за малена царство“, док смо се ми определили за ÷арство Ќебеско. » када су основни темеЪи били изврнути, ÷рква Ље опстаЉала, и из тог корена увек Ље изнова ницало цвеЮе. ”очи православног ¬аскрса, братство Ље подсетило присутне на Мегошеве речи како „на гробЪу Юе изниЮи цвиЉеЮе за далеко неко покоЪеЬе“, као што из √роба √оспода »суса ’риста сви црпимо вечни живот. Ѕратство Ље упутило окупЪеним Ъудима апел да их не заборавЪаЉу у своЉим молитвама и да их и даЪе посеЮуЉу.

«атим су присутни имали прилику да се упознаЉу са историЉом манастира ƒраганац. ѕрви пут споменут у 14. веку у –аваничкоЉ повеЪи светог кнеза Ћазара, манастир се предаЬем уско везуЉе за кнеза Ћазара, иако има назнака да Ље постоЉао и пре Ьега (ктитор Ље могао бити и  онстантин, полубрат св. —тефана ƒечанског, ћилутинов син). ѕрема предаЬу, манастир носи име по ЋазаревоЉ кЮери ƒрагани. –одно место кнеза Ћазара Ц ѕрилепац Ц налази се надомак ƒраганца. ћанастир Ље у време продора “урака примио много монаха исихаста, пре свега из —вете √оре, коЉи су бежали од турске наЉезде. –азмештаЉ манастира ƒраганац и оближЬих цркава упуЮуЉе на то да Ље цела околина фукционисала као Љедан скит коЉи се састоЉао од више меРусобно повезаних маЬих монашких обитеЪи. “ако, у близини се налази храм —в. Ќиколе Ц такоРе мала црквица из 14. века смештена у шуми. ћанастир се развиЉао све до пада Ќовог Ѕрда 1455. године, када Ље цео краЉ запустео, изложен насиЪу од “урака. ”ништивши Ќово Ѕрдо, “урци су све мушко становништво побили, а остало одвели у ропство. ћанастир Ље обновЪен 1868. године са дозволом султана јзиза, а са благословом митрополита рашко-призренског ћелетиЉа, о чему сведочи натпис са споЪне стране храма. ћеРутим, све време од настанка манастира, Ъуди никада нису престали да долазе у ову светиЬу обраслу шумом, а посебно како би узели воду са чудотворног извора коЉи се и данас налази испред манастира. Ѕратство манастира су сведоци неколико чудеса коЉа су се десила на извору у протеклих неколико година. ” ƒраганац долазе и јлбанци муслимани да се помоле и да узму воду са чудотворног извора.

«бог постоЉаЬа извора, наЉвеЮи сабор у ƒраганцу у току године Ље »сточни ѕетак Ц први петак после ¬аскрса коЉи Ље везан за проналажеЬе чудотворног извора у ¬изантиЉи у доба императора Ћава ћудрог. ќбично су се такви празници празновали у манастирима у коЉима Ље бивало чудотворних извора. Ѕратство манастира Ље упутило окупЪенима позив да посете манастир 10. маЉа Ц у први петак после ¬аскрса, када се у ƒраганцу окупЪа више хиЪада Ъуди. ¬елики броЉ Ъуди долази у ƒраганац и на сабор —ветог јрхангела √аврила. ” ƒраганцу су се ходочасници поклонили моштима св. великомученика £акова ѕерсиЉанца.

” манастиру ƒраганац има свештеника коЉи су били раЬавани, последице чега трпе и данас. ѕротосинРел  ирил, игуман манастира у годинама 1999-2011, испричао Ље окупЪенима о томе како Ље наЉтежих месеци 1999. године сам, молитвом и уз ЅожЉу помоЮ, успео да одврати терористе од рушеЬа манастира. “ада Ље галамом и паЪеЬем светала отац  ирил успео да створи утисак да Ље манастир пун Ъуди. Ћично спречаваЉуЮи бег Ъуди из  осовског ѕоморавЪа, отац  ирил Ље дао велики допринос опстанку низа српских села овог краЉа, чиЉи су пример следили и становници села у општинама √Ьилане и Ќово Ѕрдо.

”пркос свим искушеЬима, ÷рква Ље остала са своЉим народом и уз своЉе светиЬе, а братство манастира Ље исказало спремност да Юе тако остати и убудуЮе, ма шта се деси. ѕо речима свештенства, посете ходочасника охрабруЉу косовско-метохиЉске —рбе, утврРуЉу их да чуваЉу светиЬе и кандило наше православне вере. „екаЉуЮи ’риста и Мегову вечну правду, хришЮани не очекуЉу неко идеално друштвено уреРеЬе или „супердржаву“ у коЉоЉ Юе све бити праведно и блиставо, веЮ Мегово ÷арство, а то ÷арство почиЬе веЮ на литургиЉи.

Ќа вечеру и ноЮеЬе група Ље отишла у ¬елику ’очу и ќраховац. ќва редовна посета браЮе и сестара из централног дела —рбиЉе донела Ље охрабреЬе житеЪима ових српских енклава.

”Љутру, пред полазак из ¬елике ’оче, обишли смо мемориЉалну кулу Ћазара  уЉунЯиЮа у овом селу, подигнуту 1936. године. ” приземЪу маузолеЉа налази се саркофаг с посмртним остацима Ћазара  уЉунЯиЮа и Ьегових сабораца Ц чувених комита, убиЉених на —пасовдан 1905. године од стране “урака и јлбанаца.

“у Ље присутнима испричана прича о трагедиЉи Ћазара  уЉунЯиЮа, ∆ивоЉина ћиловановиЮа и Ћазареве маЉке Ц призору Љунаштва и пожртвоваЬа. „ета од седам бораца Ц Ћазара, —аватиЉа, ∆ивоЉина,  осте, —таноЉа, “одора и ћихаила Ц до последЬег метка се борила у забарикадираноЉ арнаутскоЉ кули у ¬еликоЉ ’очи.  ада “урци запалише кулу а саборцима понестаде метака, из пламена искочише Ћазар  уЉунЯиЮ и ∆ивоЉин ћиловановиЮ. ѕре него што падоше од турских куршума, довикнуше душманима: „√ледаЉте, кукавице, како —рби гину!“. ћаЉка Ћазара, упитана од стране “урака да препозна свог сина, достоЉанствено Ље рекла да то ниЉе Ьен син Ћазар и тако отклонила опасност од турске одмазде коЉа се била надвила над целим селом.

»з ¬елике ’оче упутили смо се ка манастиру «очиште на —вету ЋитургиЉу. ќва светиЬа Ље удаЪена 5 км источно од ќраховца, у близини ѕризрена. ѕрви Ьен спомен датира из 1327. године, када се повеЪом краЪа —тефана ƒечанског манастиру ’иландару даруЉу поседи у близини «очишта. ” манастиру се чуваЉу делови чудотворних моштиЉу —ветих Ѕесребреника и „удотвораца  озме и ƒамЉана. ћолитвама —ветих ¬рача у манастиру су се десила многа чудеса, а помоЮ од светиЬе су тражили и добиЉали не само православни —рби, веЮ и многи јлбанци муслимани, као и припадници других народа. ћанастир «очиште се више пута нашао на мети терориста Љош у лето 1998. године, када су цело братство и двадесетак стариЉих Ъуди били заробЪени од стране ќ¬ , а веЮина српских насеЪа осим ¬елике ’оче опустошена. ѕреостало српско становништво Ље протерано након завршетка бомбардоваЬа, а Ьихове куЮе порушене. Ѕратство манастира «очиште Ље било протерано у Љуну 1999. године. —ам манастир Ље опЪачкан, а у септембру исте године и миниран. ” октобру 2004. године храм Ље обновЪен у првобитном облику од камена старе цркве.

ѕут нас Ље даЪе водио у манастир ¬исоки ƒечани где су се верници поклонили моштима Ьеговог ктитора —тефана ƒечанског. Ќаставили смо пут ка другоЉ великоЉ светиЬи, ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи.

 ако бисмо стигли до последЬег одредишта на нашем путу Ц манастира ƒевич Ц упутили смо се у ƒреничку шуму, 5 км Љужно од —рбице, на подручЉе коЉе важи за екстремно. “у се у 15. веку у шупЪоЉ букви подвизавао пустиножитеЪ —вети £оаникиЉе. 1434. године, четири године након упокоЉеЬа подвижника, деспот АураР ЅранковиЮ Ље овде подигао манастир у знак благодареЬа Ѕогу за оздравЪеЬе своЉе кЮери-девице. ѕо овом догаРаЉу Ље манастир добио и име.

»сториЉа манастира ƒевич Ље посебно трагична. 1915. године, након повлачеЬа српске воЉске преко јлбаниЉе, манастир Ље опЪачкала аустроугарска воЉска. 1941. године су ƒевич опЪачкали албански фашисти коЉи су уништили и испосницу —в. £оаникиЉа. ” наше време су манастир и гробница —в. £оаникиЉа у присуству француских снага  ‘ќ–-а скрнавЪени у два наврата Ц краЉем Љуна 1999. године и у марту 2004. године, када Ље манастир и спаЪен.

 ао што Ље након сваког страдаЬа долазило време обнове, тако и сада манастир васкрсава. ћеРутим, и поред сталног дежурства  осовске полициЉске службе, услови у коЉима сестринство манастира данас живи никако се не могу назвати безбеднима. ” то Ље група ходочасника могла да се увери тако што Ље стицаЉем околности присуствовала сцени неовлашЮеног упада на териториЉу манастира двоЉице младих јлбанаца Ц становника оближЬег села, коЉи су непристоЉним облачеЬем и покушаЉима распириваЬа спора провоцирали манастирско сестринство.

јприлска посета светиЬама  осова и ћетохиЉе никог од учесника ниЉе оставила равнодушним. »мали смо прилику да се уверимо да монаштво и српски народ широм  осова и ћетохиЉе увек жеЪно дочекуЉу Ъуде коЉи их са ЪубавЪу и вером обилазе и пружаЉу им подршку у настоЉаЬима да истраЉу и да опстану на вековним огЬиштима.

ѕрикупЪену хуманитарну помоЮ асоциЉациЉа Ље расподелила на следеЮи начин. ѕомоЮ у намирницама Ље добило свих 11 породица у селу Кевоша код ѕеЮи. ѕет породица са централног  осова и  осовског ѕоморавЪа Ље такоРе добило помоЮ у намирницама. ЌародноЉ кухиЬи „ћаЉка девет £уговиЮа“ у √рачаници предата Ље значаЉна количина помоЮи у гардероби, храни и хигиЉени. ќко 2500 евра расподеЪено Ље измеРу породица из  осовског ѕоморавЪа, цркве —ветог £ована ѕретече у ѕеЮи, болесне ЌишлиЉе протеране са  осова, ћилице Ц Љединог српског детета у ѕризрену и манастира ƒевич.

17 / 05 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0