Srpska

¬раЮаЬе Мегошеве капеле на ЋовЮен Ц враЮаЬе смисла ÷рноЉ √ори

ƒвЉестогодишЬица роРеЬа наЉвеЮег српског пЉесника ѕетра II ѕетровиЮа Мегоша обиЪежена Ље округлим столом под називом “¬раЮаЬе Мегошеве капеле на ЋовЮен Ц враЮаЬе смисла ÷рноЉ √ори“, коЉи Ље у оквиру манифестациЉе “ƒани —ветог ¬асилиЉа ќстрошког“, одржан у ЌикшиЮу у четвртак, 9. маЉа 2013.

—импозиЉум Ље благословио и у Ьеговом раду учествовао Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе. ќпипЪиви и видЪиви израз побожности ¬ладике –ада, према риЉечима ≈пископа £оаникиЉа, Љесте  апела коЉу Ље саградио на ЋовЮену, као што Ље и Ьегово дЉело пЉеснички израз Мегошеве побожности. «а формираЬе Ьегове личности, расцвЉетаваЬе духовности, талента и побожности наЉвеЮи допринос дао Ље Мегошев стриц —вети ѕетар ÷етиЬски.

“ћожемо само замислити младог, талентованог –ада како Ље, формираЉуЮи се као личност, док су се будили Ьегови таленти, упиЉао светост од свог претходника, учитеЪа и светитеЪа. “реба подсЉетити да Ље први Мегошев учитеЪ коЉи га Ље, вЉероватно, описмеЬавао био Љедан калуРер и то, изгледа, не —рбин; потписивао се као —лавЉанобугарин, био Ље светогорац, Љеромонах ћисаил, коЉи се обрео на ÷етиЬу и од —ветог ѕетра добио послушаЬе да подучава младог –ада да чита ѕсалтир, пошто се тада писмености приступало од “„асловца“ и “ѕсалтира“. ћислим да се до сада нико ниЉе озбиЪниЉе бавио биографиЉом првог Мегошевог учитеЪа, а свакако га треба имати у виду када се говори о МегошевоЉ побожности и када се ишчитаваЉу они исихастички моменти у Мегошевом “√орском виЉенцу“ и “Ћучи микрокозма“.

£ако исихастичко предаЬе, коЉе Ље постоЉало у ÷рноЉ √ори и —тароЉ ’ерцеговини, почев од £елене ЅалшиЮ и Ќикона £ерусалимца у 15. виЉеку, преко чувеног —тарца ћакариЉа, по коме су острво и манастир названи —тарчева горица, наслаЬа се и надовезуЉе на носиоце касниЉег монашког живота код нас, у личностима светитеЪа ѕреподобног »саиЉе ќстрошког, чиЉе мошти су “урци спалили, као и мошти —ветог —аве, затим —ветог ¬асилиЉа ќстрошког, великог светитеЪа ЅожиЉег, духовника, пустиЬака, исихасте, коЉи Ље водио наш народ кроз наЉтежа искушеЬа у вриЉеме униЉаЮеЬа ÷рне √оре и ’ерцеговине.

“Ќаши манастири у источноЉ и западноЉ ’ерцеговини, од  осиЉерева до ƒобриловине и “роЉице пЪеваЪске, а нарочито манастир ћорача у вриЉеме првих ѕетровиЮа били су, Љош увиЉек, пуни монаштва коЉи чува вЉеру и свете обитеЪи и око коЉих се народ окупЪа. ћанастири су били та духовна огЬишта коЉа су сачувала вЉеру, наравно, и српске владике све док ниЉе укинута ѕеЮка патриЉаршиЉа 1766, против чега су се наЉенергичниЉе борили, управо, црногорски ћитрополити из породице ѕетровиЮа. »з наЉдубЪе оданости ѕеЮком трону ћитрополити црногорски ¬асилиЉе и —ава ѕетровиЮ борили се за очуваЬе ѕеЮке патриЉаршиЉе, а послиЉе Ьеног укидаЬа ћитрополит —ава Ље, испред свих српских јрхиЉереЉа, дигао глас ка православноЉ ¬асеЪени да се обнови ѕеЮка патриЉаршиЉа, макар на Ьен трон дошао епископ из –усиЉе“.

“ уЮа ѕетровиЮа називана Ље калуРерском куЮом, понекад у похвалном, а понекад у погрдном смислу, нарочито у вриЉеме отпора краЪу Ќиколи. Ќе назива се тако само због владика, Љер треба се подсЉетити да Ље маЉка ¬ладике ƒанила I ѕетровиЮа, јна, постала монахиЬа, након што Ље остала удовица. Ќе зна се у ком манастиру Ље живЉела и да ли Ље, уопште, живЉела у манастиру, Љер су се у то вриЉеме многе монахиЬе подвизавале око наших манастира, о чему говори и Љедан ѕоменик манастира ƒобриловина. –екло би се да су живЉеле по домовима и то монахиЬе из отмениЉих куЮа, коЉе, кад су остаЉале удовице, ниЉесу хтЉеле да се преудаЉу, него су примале монашки чин и многим породицама бивале ослонац, у духовном смислу, вршеЮи огроман утицаЉ, нарочито, на подмладак. ѕримЉер монахиЬе јне ниЉе усамЪен, веЮ Ље то било Љедно предаЬе. ѕриЉе ƒанила у куЮи ѕетровиЮа помиЬе се и калуРер ѕетар о коме се ништа друго не зна осим да Ље живио приЉе владике ƒанила“, рекао Ље Мегово ѕреосвештенство.

ќвим напоменама ѕреосвеЮени ≈пископ £оаникиЉе Ље дао слику времена и самог кориЉена из коЉег Ље израстао ѕетар II ѕетровиЮ Мегош. ќ Ьему се, наставио Ље ¬ладика будимЪанско-никшиЮки, све чешЮе говори да треба да буде канонизован и проглашен за свеца што он, наЉвЉероватниЉе, и Љесте. ” свакодневном разговору често Ље и називан —ветим ¬ладиком.

“ ада отворимо странице Ьегових наЉзначаЉниЉих дЉела, на примЉер “Ћуче“, видЉеЮемо Љедно чудо од поезиЉе, Ъепоту, нешто што се риЉетко среЮе, али Юемо се тамо срести, не са православном догматиком, мада мислим ако се пажЪивиЉе изучава “Ћуча“ да неЮемо наЮи много неслагаЬа са православном догматиком, нарочито ако се узме у обзир да Ље она приЉе свега пЉесничко, а не догматско дЉело, као што не бисмо могли оптуживати Мегоша за паганство зато што користи елементе из старе грчке митологиЉе у своЉоЉ поезиЉи, да би своЉоЉ мисли дао што боЪи пЉеснички израз.“

“” “Ћучи“ Юемо се срести са аутентичним духовним и православним искуством, са аутентичним доживЪаЉем светости и свЉетлости, чак бисмо Мегошеву религиЉу, у неком смислу, ако Ље дозвоЪено тако да кажемо, могли назвати религиЉом Ѕожанске свЉетлости. ќн Ље био заокупЪен феноменом ове природне, али, дубЪе гледано, много више феноменом духовне, Ѕожанске свЉетлости. ” свом пЉесничком дЉелу он често помиЬе драго камеЬе, брилиЉанте, рубине, сафире, бисере од коЉих прави и ѕресто Ѕожански. — друге стране, Мегош Ље Ѕога “ворца доживио као Ѕожанску поезиЉу и био испуЬен неким мистичким односом према Ѕогу. —тихови коЉи прославЪаЉу Ѕога имаЉу теолошки и антрополошки, имаЉу и духовни, а нарочито мистички смисао, носе Љедан мистички доживЪаЉ сусрета са Ѕогом. ЌиЉе онда чудо што Ље Мегош личност коЉу ниЉе лако протумачити и схватити, ни Ьегово дЉело, ни Ьегов живот. —воЉу вЉеру потврдио Ље завЉештаЬем и своЉом смрЮу. «авЉештао Ље да се сахрани у цркви посвеЮеноЉ —ветом ѕетру ÷етиЬском, у своЉоЉ задужбини, гробноЉ капелици, а своЉ тестамент завршио Ље Љедним литургиЉским возгласом коЉи прославЪа ЅожиЉу свЉетлост“, нагласио Ље ¬ладика будимЪанско-никшиЮки √. £оаникиЉе.

ѕрема риЉечима академика ћатиЉе ЅеЮковиЮа ѕетар II ѕетровиЮ Мегош Ље наЉзначаЉниЉи владика —рпске православне цркве послиЉе —ветог —аве и наЉвеЮи пЉесник српског Љезика од —ветог —аве до данас. Ќашем нараштаЉу пало Ље у дио да прослави Ьегов двЉестоти роРендан, наЉважниЉи датум, сматра ЅеЮковиЮ, у нашем, али не и у Мегошевом животу.

“ѕраотац £аков“ навод Ље из кЬиге “–елигиЉа Мегошева“ Ц “рвао се с Ѕогом Љедну ноЮ, а ¬ладика –аде, рвао се са свим силама овога света не Љедну ноЮ него цели Љедан век“. ќву реченицу могли бисмо наставити, и реЮи, да то рваЬе ниЉе престало до данашЬег дана. ЌиЉе ли се испунило време да га духовна деца —ветог —аве упишу у диптих светих —рпске православне цркве. ƒва века чекамо да се дорекне оно што Ље време давно рекло“.

“ѕустиЬак цетиЬски, „за четири неРеЪе часног и великог поста“, “не пуштаЉуЮи никога к себи“, од 10. марта до 7. априла испевао Ље „Ћучу микрокозма“. Ћуча, дело “коЉе владици беше наЉмилиЉе“, до данас Ље остала наЉзакЪучаниЉе. Ќа говору катунске нахиЉе, настао Ље спев каквих Ље наЉмаЬе и на наЉвеЮим светским Љезицима.“

“»звори и подстицаЉи за Ћучу тражени су наЉвише тамо где их Ље можда било наЉмаЬе, а нимало у Ьему самом и истини да се “пустиЬаци хране сопственом супстанцом, дубином свог испосништва и усамЪености. Ўто Ље писана у време поста узимано Ље као податак без суштинског значеЬа, као да Ље “Ћуча“ постом више датумирана него инспирисана. ј што Ље песник, црноризац и испосник наЉвише знао о посту и што Ље пост одрицаЬе, а причешЮе завет и спремност на жртву и поистовеЮеЬе с ’ристом, и што се и пост и “Ћуча“ завршаваЉу васкрсеЬем, томе као да ниЉе придавано значаЉа. ”пореРиван Ље и с ћарксом, а ниЉе с ћаксимом »споведником“, бесЉедио Ље ЅеЮковиЮ.

Мегошев “песмотвор“, сматра академик ћатиЉа ЅеЮковиЮ, Љесте посрбЪено ЉеванРеЪе, чиЉе су риЉечи непропадЪиве. «нати их напамет, наЉсигурниЉи Ље ориЉентир и начин да сачувамо себе.

“ орице Ьегових стихова су усне Ьеговог народа коЉе те стихове свакодневно понавЪаЉу и у камеЬе уклесуЉу. ј данас исписуЉу и на аутомобилским регистарским таблицама. „√орски виЉенац“ постао Ље национална ЅиблиЉа, мада ни наЉвеЮи зналци нису увек сигурни из коЉег су спева поЉедини стихови, као што ни наЉупуЮениЉи неЮе увек погодити из коЉе Ље посланице или ЉеванРеЪа неки навод из ЅиблиЉе. Мегошева кЬига држи се уз —вето писмо, а посвеЮеници се прекрсте пре него што Ље отворе и почну да читаЉу. Мему се обраЮаЉу молитвом, а без разлога не узимаЉу у уста Ьегово име. Мегова фотографиЉа Љесте икона коЉоЉ Ље место уз свеЮе и кандила. ” Ьегов гроб се куну. ” храмовима се осликава Ьегов лик меРу светим ликовима. »ма много владика, али кад се каже ¬ладика сви мисле на Љедног. Ќема светиЉег ореола од оног коЉи блиста око Ьегове главе, а таЉ ореол потребниЉи Ље нама него оном коЉи Ље певао: “Ўто Юеш маЉу плести вЉенац кад му га Ље сплео творац“.

ЅеЮковиЮ Ље оциЉенио да су наЉвеЮи духови и умови Мегошу уступили почасно мЉесто, а таква Љеднодушност у погледу нечиЉе величине ниЉе запамЮена у српском народу.

“Ќа ЋовЮену Мегош спава/ ЌаЉмудриЉа српска глава“ Ц не пева се на Мегушима, него свуда, где има —рба. “ешко Ље наЮи такав народ у коЉем наЉмудриЉа глава не би била и наЉсветиЉа. —ем —ветог —аве и  осова нема треЮег, осим Мегоша, око кога се окупЪа сав српски род.  осова, косовског завета, ќбилиЮа и вере ќбилиЮа, онаквих како их знамо, пре Мегоша ниЉе ни било. ќн их Ље стварао, и „опомиЬао на косовску заветну мисао чиЉе Ље испуЬеЬе била наша дужност пред Ѕогом и пред Ъудима“.

» приЉе Мегоша монаха било Ље светих песника, али таквог пЉесника-монаха, и такве судбине, ниЉе било послиЉе Ьега, нагласио Ље академик ћатиЉа ЅеЮковиЮ, додаЉуЮи да смо се освЉедочили да се такав више не раРа у двЉеста година. “» растом виши за главу од целог народа, Љедино ниЉе био виши од своЉе цркве за коЉу се родио, у коЉоЉ Ље живео и у коЉоЉ се сахранио“, казао Ље пЉесник и наставио:

“Меговом прибраЉаЬу у —абор светих, обрадовали би се сви: од —ветог —аве и —ветог ѕетра ÷етиЬског и —ветог ¬асилиЉа ќстрошког до —ветог ЌиколаЉа ЋелиЮког и —ветог £устина ОелиЉског и —ветог ¬укашина  лепачког, духовног сина ѕустиЬака цетиЬског, кога Ље посветила Љедна Ьегошевска реч, са стотинама свештеномученика ћитрополиЉе ÷рногорско приморске, коЉи су богопрославЪени. ќбрадовала би се Ьегова паства широм земЪиног шара, а наЉвише Ьегова ÷рна √ора, Љер данас можда нико не вапи за спасеЬем колико она.“

“ЌаЉзад, да Мегош за живота ниЉе ништа ни био ни створио, посмртно мучеништво прославило би га и овенчало несвенЪивим венцем. » да ништа ниЉе претрпео сем што су му седам пута кости претурали и седам пута га сахраЬивали, било би довоЪно да буде уписан у мученикослов светих“.

“ќни коЉи су га мртвог прогаЬали и опорочавали, нису ни слутили, да му, тако, исписуЉу житиЉе и да Юе Ьегово посмртно страдаЬе, на правди Ѕога и пред очима света, постати и наЉречитиЉе образложеЬе за Ьегово светитеЪство. Ќема песника коЉи Ље толико страдао. “ако страдаЉу само светитеЪи, утолико светиЉи уколико страдаЉу за поезиЉу и због поезиЉе. —амо се око светитеЪа и светиЬа разгореваЉу боЉеви коЉи не престаЉу“, поручио Ље пЉесник ћатиЉа ЅеЮковиЮ.

Ќа скупу Ље учествовао и Мегово ¬исокопреосвештенство јрхиепископ цетиЬски ћитрополит црногорско-приморски √. јмфилохиЉе, коЉи Ље обавиЉестио Љавност да Ље, у четвртак, 9. маЉа 2013, премиЉеру ¬ладе ÷рне √оре ћилу АукановиЮу уручио писмо, са пропратним материЉалом, истог садржаЉа као и писмо, коЉе Ље прошле године упутио ондашЬем премиЉеру »гору ЋукшиЮу, а поводом званичног захтЉева за обнавЪаЬе Мегошеве капеле на ЋовЮену.

“ƒозволите ми да вам препричам садржаЉ писма коЉе Ље и прошле године, као и овом приликом, везано за обиЪежаваЬе двЉестагодишЬице роРеЬа владике –ада, како се ту каже, наЉзначаЉниЉе личности, поред Ьеговог стрица —ветог ѕетра ÷етиЬског, коЉе Ље изЬедрила ÷рна √ора у своЉоЉ историЉи. »сториЉска Ље прилика да се коначно испоштуЉе, за свако Ъудско биЮе достоЉна поштоваЬа, светиЬа последЬе воЪе, а камоли за Љедну овакву личност, какав Ље Мегош, да се обнови Ьегова изворна  апела и да се у Ьу похране, по седми пут, Ьегове свете мошти. “у, у овом пропратном писму, подвлачим да сам увЉерен да Юе ¬лада ÷рне √оре одговорно и позитивно прихватити оваЉ предлог, не само са актом наведених разлога, него да би се скинуло проклетство са ÷рне √оре, коЉе Ље оставио ћитрополит ѕетар II ако не буде сахраЬен на ЋовЮену у спомен-капели коЉу Ље за живота подигао свом стрицу —ветом ѕетру ÷етиЬском“, напоменуо Ље ¬исокопреосвеЮени ћитрополит.

¬ладика јмфилохиЉе Ље подсЉетио на догаРаЉе везане за подизаЬе, рушеЬе и обнавЪаЬе цркве —ветог ѕетра ÷етиЬског на ЋовЮену, коЉа Ље била Мегошева задужбина, подигнута по Ьеговом упутству и за вриЉеме Ьеговог живота 1846.

“Ќаводим да Ље црквица први пут срушена од јустриЉанаца 1916, послиЉе осваЉаЬа ЋовЮена ради подизаЬа на Ьеном мЉесту споменика ‘раЬи £осифу. ќбнову цркве на ЋовЮену и пренос на ЋовЮен Мегошевих земних остатака, покренуо Ље ћитрополит √аврило ƒожиЮ на јрхиЉереЉском —абору 1920. » док су радови на обнови цркве и изградЬи пута до врха ЋовЮена почели у Љулу 1924. ћитрополит √аврило Ље обавиЉештен да Ље  раЪ одлучио да подигне споменик-маузолеЉ Мегошу, према проЉекту »вана ћештровиЮа од чега Ље касниЉе одустао и на лично инсистираЬе ћитрополита √аврила прихватио захтЉев да се обнови црква-капела у свом првобитном облику“.

Мегошеву задужбину на ЋовЮену, наводи се даЪе у писму, италиЉански окупатор Ље оштетио априла 1942, гаРаЉуЮи топовима с ќрловог крша због чега Ље тадашЬи ћитрополит —вети £оаникиЉе Ћиповац, обраЮаЉуЮи се ѕирциЉу ЅиролиЉу, гувернеру ÷рне √оре, тражио да се утврди и оправи почиЬена штета. ¬лада —– ÷рне √оре 1952. се поново обратила »вану ћештровиЮу за оствареЬе првобитне одлуке краЪа јлександра  араРорРевиЮа о подизаЬу споменика-маузолеЉа Мегошу на ЋовЮену и уништеЬе и наЉмаЬег трага Мегошеве задужбине (1969-1971), одлуке коЉа Ље, напомиЬе јрхиепископ цетиЬски јмфилохиЉе, постала стварност, и поред противЪеЬа свеукупне, не само црквене него и наЉзначаЉниЉег диЉела научне, стручне и културне црногорске и Љугословенске Љавности тога времена, и коЉа спада у Љедно од „наЉпроблематичниЉих и наЉтрагичниЉих поглавЪа новиЉе црногорске духовне, културне и политичко-друштвене историЉе“.

“Ѕесудност и проблематичност тог чина Ље утолико веЮа и ирационалниЉа што Ље Мегошева ловЮенска  апела, односно храм —ветог ѕетра ÷етиЬског, у Ьеговом обновЪеном виду, одмах послиЉе рата унесена у грб —– ÷рне √оре и што Ље била ставЪена под заштиту државе, као културно-историЉски споменик. ѕротив рушеЬа Мегошеве задужбине ћитрополит ƒанило ƒаЉковиЮ Ље поднио тужбу. —удски процес Ље траЉао од 1970. до 1982. “ужбу Ље поднио и законити насЪедник династиЉе ѕетровиЮ, унук краЪа Ќиколе, кЬаз ћихаило ѕетровиЮ. —удска фарса по ЬеговоЉ тужби Ље одуговлачена до рушеЬа цркве и завршетка маузолеЉа. ќдбиЉена Ље као “неоснована“ 1963. да би Ьему била саопштена тек 1975“.

“Ѕез обзира на Мегошеву воЪу и аманет, на разум, савЉест, отпор наЉзначаЉниЉих тадашЬих посленика духа и културе не само што Ље маузолеЉ подигнут, него Ље и Мегошева задужбина срушена без остатка. ќткуда Ље, пак, дошло до те чудне симбиозе мештровиЮевског фараонско-римског паганског духа ваЉарства и стаЪинистичко-брозовског соцреализма Љасно Ље из говора ¬еЪка ћилатовиЮа на отвараЬу маузолеЉа 28. Љула 1974, коЉи каже да бисмо се вратили „аутентичности и изворности“ Мегоша “дужни смо да тумачеЬе Ьеговог дЉела, пЉесничког и државничког, ослободимо баласта романтичарске и фолклорне наивности, православне и граРанске митоманиЉе“. »за рушеЬа православне цркве —ветог ѕетра ÷етиЬског на ЋовЮену скрива се, у ствари дух и идеологиЉа рушеЬа самог “√орског виЉенца“ и свеукупног истински аутентичног дЉела Мегошевог“, оцЉеЬуЉе у поменутом писму коЉе Ље ћитрополит јмфилохиЉе уручио ѕредсЉеднику ¬ладе ÷рне √оре.

 ао законити насЪедник ћитрополита ѕетра II ѕетровиЮа Мегоша, јрхиепископ јмфилохиЉе обраЮа се ¬лади ÷рне √оре са захтЉевом да се обнови црква —ветог ѕетра ÷етиЬског на ЋовЮену, сагласно посЪедЬоЉ воЪи и завЉештаЬу Мегошевом, а уколико ниЉе могуЮе подиЮи Ље на истом мЉесту, на коме Ље Мегош своЉом руком положио камен темеЪац, подиЮи Ље, додаЉе се у захтЉеву ћитрополиЉе, у непосредноЉ близини, на простору измеРу изласка из тунела и атриЉума маузолеЉа. ¬ладика даЪе наводи да Ље Љедан од захтЉева да стручни ќдбор за обнову храма, коЉи Юе основати ¬лада, цркву обнови у изворном изгледу, каква Ље била приЉе аустриЉског рушеЬа, користеЮи се при томе искуством великог архитекте ЌиколаЉа  раснова и сачуваним материЉалом срушене цркве на »вановим  оритима: олтарским жртвеником из прве цркве, као и осталим елементима из Ьене унутрашЬости, похраЬеним у ЅиЪарди и  отларници зграде ÷етиЬске општине.

“ћештровиЮев маузолеЉ остаЉе на свом мЉесту, као израз духа свог времена са битном разликом што Юе земни остаци ¬ладике –ада бити по шести пут ексхумирани, надамо се и посЪедЬи, ослобоРени из маузолеЉског утамничеЬа и враЮени у Ьегов храм. ќд тог храма, заиста “веЮег и постоЉаниЉег споменика нема; пирамиде, гробови египатских краЪева, шта су друго нег` мале гомиле камеЬа према ЋовЮенском врху, према том ¬ладичином споменику“. Ќадамо се да Юе ¬лада ÷рне √оре, свЉесна своЉе државотворне одговорности и одговорности према Мегошу, имати далековидости и спремности да зациЉели дубоку ЋовЮенску рану, ако не ради чега другог, а оно из бриге за братско помиреЬе православног корпуса ÷рне √оре, за васпоставЪаЬе права и правде у ЬоЉ, а тиме и бриге за Ьену истинску будуЮност“, казао Ље јрхиепископ цетиЬски √. јмфилохиЉе, додаЉуЮи да уколико ¬лада ÷рне √оре не прихвати оваЉ захтЉев ћитрополиЉе, у шта лично не може да вЉеруЉе, биЮе принуРени да поново покрену судски процес и тужбу код домаЮих и меРународних судова.

ќ овоЉ значаЉноЉ теми своЉа мишЪеЬа, током рада округлог стола у ЌикшиЮу, изниЉели су и пЉесник Ѕудимир ƒубак, протоЉереЉ-ставрофор ƒраган —танишиЮ, публициста –атко ѕековиЮ, професор ¬еселин ћатовиЮ, кЬижевник ћилутин ћиЮовиЮ и др Ѕудимир јлексиЮ.

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

18 / 05 / 2013

     оментари:

    2015-05-04
    04:50
    —тефан ¬елимировиЮ:
    Ќека капелу ¬раЮе плд хитно онаЉ ко Љу Ље срушио.–адован –адовиЮ.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0