Srpska

£еванРеЪе о женама мироносицама

ћарко 15, 43-47; 16, 7-8. «ач. 69.

ƒивна Ље Ъубав живих према живима. Ќикад светлост сунца ниЉе тако дивна. ƒивна Ље и Ъубав живих према мртвима. Ќикад тиха месечина на Љезеру ниЉе тако дивна. „овек Ље узвишен, кад брине о живима. „овек Ље више него узвишен, кад брине о мртвима. „овек често брине о живима из себичности. Ќо где Ље себичност у бризи човека за мртве? ’оЮе ли му мртви платити, или заблагодарити?

Ќеке животиЬе сахраЬуЉу своЉе мртве; и предаЉуЮи их гробу, предаЉу их и забораву. Ќо кад жив човек сахрани умрлог човека, он сахраЬуЉе и Љедан део себе с мртвим; и враЮа се дома носеЮи у души своЉоЉ део сахраЬеног мртваца. ќво Ље нарочито Љасно, до ужаса Љасно, кад сродник сахраЬуЉе сродника, и приЉатеЪ приЉатеЪа.

ќ, гробари, у колико сте гробова ви веЮ сахраЬени, и колико мртваца живе у вама! —мрт има Љедно своЉство Ъубави: она као и Ъубав обезличава у многоме оне, коЉи Ље виде и живи остану. ѕогрбЪена маЉка ходи на гробове деце своЉе.  о то ходи? “о деца у души маЉчиноЉ, и маЉка, ходе дечЉим гробовима. ” души маЉчиноЉ маЉка живи само у Љедном тесном куту; сву осталу палату душе Ьене заузимаЉу деца.

“акав Ље и ’ристос, и то у несравЬено веЮоЉ мери. ќн се био сав стеснио у гроб, да би се Ъуди, деца Мегова, могли раширити у бескраЉноЉ палати –аЉа.

ѕогрбЪена маЉка ходи гробовима деце своЉе, да их као васкрсне у души своЉоЉ, да их окупа сузама своЉим, да их помилуЉе мислима своЉим. Кубав маЉчина спасава мртву децу од ишчезнуЮа и уништеЬа у овоме свету, бар за неко време. ѕогрбЪени и попЪувани √оспод успео се клецаЉуЮи ка —воме  рсту и √робу, да КубавЪу —воЉом истински васкрсне цео човечЉи род, и спасе га заувек од ишчезнуЮа и уништеЬа. —амо што Ље дело ’ристово несразмерно веЮе од дела ма коЉе осамЪене маЉке у свету, Љер Ље и Ъубав Мегова према човечЉем роду несразмерно веЮа од Ъубави ма коЉе маЉке у свету према деци ЬеноЉ.

ћа колико да Ље велика Ъубав и жалост маЉке, ЬоЉ увек преостаЉе суза; и кад у гроб и сама сиРе, она понесе собом преосталих суза. √оспод »сус пак излио Ље за —воЉу децу, за сву децу овога света, све сузе до последЬе капи, и - сву крв до последЬе капи. Ќикада те, о грешниче, скупЪе сузе неЮе оплакати, ни жива ни мртва. Ќикада те ни маЉка, ни жена, ни деца, ни отаЯбина неЮе скупЪе платити него што те Ље ’ристос —паситеЪ платио.

ќ, осамЪени и сиротни човече! не реци: ко Юе ме ожалити кад умрем?  о Юе ме мртва оплакати? √ле, √оспод ’ристос ожалио те Ље и оплакао и жива и мртва срдачниЉе него што би то учинила маЉка.

Ќе приличи се називати мртвима оне, за коЉе ’ристос из Ъубави пострада и умре. ќни су живи у ∆ивоме √осподу. —ви Юемо ми то Љасно знати онда, кад √оспод последЬи пут посети земаЪско гробЪе, и кад трубе затрубе.

Кубав маЉчина не може да дели мртву децу од живе. £ош маЬе то може Ъубав ’ристова. ¬идовитиЉи Ље √оспод од сунца: ќн види близак краЉ оних, коЉи Љош живе на земЪи, и види почетак живЪеЬа оних, коЉи су се упокоЉили. «а ќнога, коЉи Ље створио земЪу из ништа, и тело човечЉе из земЪе, нема разлике измеЮу гробова од земЪе и гробова од тела. ƒа ли Юе пшеница стаЉати у поЪу или у амбару? каква Ље то разлика за домаЮина, коЉи у оба случаЉа мисли о зрну пшеничном а не о слами и не о амбару? ƒа ли су Ъуди у телу или у земЪи - каква Ље то разлика видовитог ƒомаЮина душа Ъудских?

ƒошавши на земЪу √оспод Ље учинио две посете Ъудима. ѕрво онима, коЉи живе у гробовима телесним, а друго онима, коЉи живе у гробовима од земЪе. ќн Ље умро, да би посетио —воЉу умрлу децу. јх, како и маЉка увелико умире кад ходи на гробове своЉе деце!

Ѕрига за мртве Љедина Ље брига ЅожиЉа; остало Ље све радост ЅожиЉа. Ѕог се не брине за бесмртне ангеле; ќн се радуЉе ангелима као и ангели Мему. Ѕог се брине за Ъуде, за оне, коЉи по слободи умиру, и коЉи по слободи могу да оживе. Ѕог се брине непрестано, како да васкрсне Ъуде. «ато Ѕог непрестано посеЮуЉе гробове Ъудске, покретне и непокретне, са светим ангелима —воЉим. ¬елика Ље брига ЅожиЉа за мртве; велика Ље не зато што Ѕог не може да их васкрсне, него што сви мртви неЮе да васкрсну. ЌеЮе Ъуди добро своЉе; и то Ље велика брига ЅожиЉа.

ќ, како Ље велика радост на небу због Љеднога мртвог кад оживи, због Љедног грешника кад се покаЉе! £едан покаЉани грешник - што Ље исто што Ље и умрли душом па васкрсли - чини Ѕог веЮу радост него деведесет и девет ангела коЉима не треба покаЉаЬе. ¬еЮа Ље радост на небу за Љеднога грешника коЉи се каЉе, него ли за деведесет и девет праведника коЉима не треба покаЉаЬе (Ћк. 15, 7).

 ако Ље племенита брига за мртве! ЅринуЮи о нама у овоЉ долини мртвих, ангели ЅожиЉи брину ЅожиЉу бригу. ЅринуЮи о мртвима и ми бринемо ЅожиЉу бригу, и постаЉемо кроз то ЅожиЉи другови и ЅожиЉи сатрудници.

Ќо кад велики √оспод и Ѕог наш умре као човек, претоварен гресима Ъудским, ко се побрину о Мему мртвом од оних, о коЉима ќн брину од вечности?  о посети гроб Мегов?  о показа Ъубав своЉу према умрлом? ∆ене. Ќо не све и свакоЉаке жене него жене мироносице, чиЉе душе беху миросане бесмртном ЪубавЪу ’риста √оспода. Михове су душе биле препуне мириса вере и Ъубави, зато су оне и руке своЉе напуниле мирисима и пошле на гроб, да миришу тело ’ристово.

ќ томе говори данашЬе ЉеванРеЪе, тЉ. о бризи оживелих од науке ’ристове за умрлог Ѕесмртника.

” време оно, доРе £осиф од јриматеЉе, благообразан саветник, коЉи и сам царства ЅожиЉега чекаше, и усуди се те уРе к ѕилату и заиска тело ’ристово. £ош Љедан други благообразни човек био Ље из јриматеЉе, или –аматаЉима, у гори £ефремовоЉ. “о Ље био пророк —амуило (I. —ам. 1, 1). ќваЉ £осиф помиЬе се код сва четворице ЉеванРелиста, и то искЪучиво у вези са погребом умрлога √оспода. £ован га назива »сусовим таЉним учеником (19, 38); Ћука - мужем добрим и праведним (23, 50), ћатеЉ - човеком богатим. (£еванРелист не назива £осифа богатим из суЉете као да би показао, да Ље √оспод имао и богатих Ъуди меРу ученицима „него зато да би показао, како Ље он могао добити од ѕилата тело »сусово. √ле, бедном и незнатном човеку ниЉе било могуЮе проникнути до ѕилата, представника римске моЮи“. £ероним, “олк. ћатеЉа). ќн Ље био благообразан по души, то Љест: боЉао се Ѕога и чекао царство ЅожиЉе. —ем своЉих изврсних душевних своЉстава £осиф Ље био истовремено човек богат, и човек од положаЉа. ћарко и Ћука називаЉу га саветником. ќн Ље био, дакле, Љедан од народних старешина, слично Ќикодиму. —лично Ќикодиму и он Ље био прикривен поштовалац, и ученик √оспода »суса. Ќо и ако су ова два човека били прикривени следбеници науке ’ристове, ипак су они били готови, да се изложе опасности стоЉеЮи уз ’риста. Ќикодим Ље Љедном у очи рекао озлоЉеРеним старешинама ЉевреЉским - онда када су ови тражили прилику да убиЉу ’риста - еда ли закон наш суди човеку докле га наЉпре не саслуша? £ош веЮоЉ опасности изложио се £осиф јриматеЉски бринуЮи се о телу √оспода онда када су се Љавни ученици Мегови били разбегли, и када су ЉевреЉски вуци заклавши ѕастира могли сваки час Љурнути у овце. ј да Ље £осифов посао био опасан, то наговештава и сам ЉеванРелист речЉу усуди се. “ребало Ље, дакле, више него храбрости, требало Ље дрзости, па се кренути Оесарском намеснику и молити се за тело Љеднога од распетих осуРеника. Ќо £осиф, „као великодушан, одбацио Ље тада страх и отресао сваку ропкост, и показао себе учеником »суса ’риста“. (Ќикифор.)

ј ѕилат се зачуди да Ље веЮ умро; и дозвавши капетана запита га: Ље ли давно умро? » дознавши од капетана, даде тело £осифу. ќпрезан и неповерЪив ѕилат Ље тип оних власника, коЉи силом покораваЉу и силом држе туРе. ќн ниЉе могао веровати на реч чак ни Љедном таквом човеку какав Ље био благообразни £осиф. ј ћожда Ље у истини било тешко и веровати, да Ље веЮ издахнуо на  рсту ќнаЉ, кога Ље он тек прошле ноЮи осудио на распеЮе: £ош се ѕилат показуЉе и као веран представник званичне формалистике римске: он више веруЉе Љедном стотинару, коме Ље ставЪено у дужност да држи стражу на √олготи него Љедном угледном старешини народном. “ек кад Ље стотинар „званично“ потврдио исказ £осифов, ѕилат Ље учинио £осифу по воЪи.

» купивши платно, и скинувши га, обави платном, и метну га у гроб коЉи беше исечен у камену, и привали камен на врата од гроба. ƒруги ЉеванРелист каже, да Ље то био гроб самога £осифа - и метну га у нови своЉ гроб (ћат. 27, 60), у коЉи никад нико не беше метнут (£ов. 19, 41). ƒа се тако збуде реч пророка »саиЉе: на смрти би с богатим (53, 9).  ад распнемо наш ум свету и погребемо га у обновЪено срце, као у нови гроб, тад Юе ум наш оживети и васкрснути целога нашег унутрашЬег човека. Ќов гроб, па Љош запечаЮен, тежак камен приваЪен на врата гроба (¬рата се помиЬу зато што Ље гроб био утесан у саму стену; отуда се у Ьега ниЉе силазило него улазило као у одаЉу. “акви су били краЪевски гробови у ћисиру, а такви и обични гробови у ѕалестини у то време.) стража око гроба - шта то све значи? то су све предострожне мере по мудрости ЅожиЉег ѕромисла, да се тиме кроз векове заграРуЉу уста свима неверницима, коЉи би се трудили да доказуЉу, да ’ристос или ниЉе умро, или да ниЉе васкрсао, или пак да Ље тело Мегово украРено. ƒа £осиф ниЉе измолио мртво тело у ѕилата; да смрт ’ристову ниЉе званично потврдио и капетан страже; да тело ниЉе сахраЬено и запечаЮено у присуству приЉатеЪа и неприЉатеЪа ’ристових, онда би се рекло, да ’ристос уствари ниЉе ни умро, но само обамро, па се повратио. ( ако Ље у новиЉе време тврдио ЎлаЉермахер и неки други протестанти.) ƒа гроб ниЉе затворен тешким каменом да ниЉе запечаЮен, и да ниЉе био од страже чуван, рекло би се, да Ље, истина, ’ристос умро и сахраЬен, но да Ље украРен из гроба од стране ученика. ƒа пак ниЉе био сасвим нов гроб, рекло би се, да то ниЉе ’ристос васкрсао него неки други мртвац, коЉи Ље ту раниЉе сахраЬен. » тако све мере предострожности, коЉе су £евреЉи употребили, да угуше истину, послужиле су, по ЅожиЉем ѕромислу, на утврРеЬе истине.

£осиф обави тело √оспода платном, платном чистим (ћат. 27, 59) и положи у гроб. јко хоЮемо, да √оспод васкрсне у нама, морамо √а држати у чистом телу своме. £ер чисто платно означава чисто тело. “ело нечисто од лукавих страсти и похоте ниЉе место где √оспод васкрсава и живи.

£еванРелист £ован допуЬуЉе опис осталих ЉеванРелиста тиме што каже, да Ље и Ќикодим дошао на сахрану ’ристову, и донесе смирне и алоЉа око сто литара, и узеше тело »сусово (тЉ. £осиф и Ќикодим) и обавише га платном с мирисима, као што Ље обичаЉ код £евреЉа да укопаваЉу (19, 39-40). („“име он (ЉеванРелист) хоЮе да опомене, ако се не варам, да се при сличним услугама, коЉе се указуЉу мртвима, треба држати обичаЉа свакога народа“. јвгустин: Ѕеседе на £ованово £еванРеЪе.) ќ блажени и преблажени ови дивни мужеви, коЉи са оволико храбрости, брижЪивости и Ъубави узеше пречисто тело √оспода, и положише у гроб!  акав диван пример свима ЪубитеЪима √оспода! » какав ужасан укор оним свештеницима и световЬацима, коЉи са стидом од света, и небрижЪиво, и без Ъубави, прилазе к светоме путиру, да у себе приме пречисто и животворно тело и пречисту и животворну крв √оспода, и то Љош васкрслог и живог √оспода!

Ќо нису £осиф и Ќикодим били Љедини од приЉатеЪа ’ристових, коЉи су лично могли посведочити, да Ље ќн умро и да Ље погребен био. Михова брига око мртвог √оспода дело Ље колико Ъубави према обожаваном ”читеЪу и ѕриЉатеЪу, толико, можда, и дужности, коЉу им Ље налагала човечност према Љедном страдалнику за правду. Ќо ево, на догледу гроба, Љош две приЉатеЪске душе, коЉе пажЪиво посматраху дело £осифа и Ќикодима спремаЉуЮи се од своЉе стране на дело наЉчистиЉе Ъубави према √осподу - две жене мироносице, ћариЉе ћагдалине и ћариЉе £осиЉеве!

ј ћариЉа ћагдалина и ћариЉа £осиЉева гледаху где га полагаху. » пошто проРе субота, ћариЉа ћагдалина и ћариЉа £аковЪева и —аломиЉа купите мириса да доРу и да помажу »суса. ЌаЉпре се помиЬу две жене, затим три. ƒве су биле као извидница свега што се догаРаше са √осподом на √олготи. ќне су виделе, како су таЉни ученици ’ристови скинули мртво тело са  рста; виделе су све шта Ље даЪе учиЬено са мртвим телом, и, што Ље за Ьих било главно: виделе су гроб, где Ље тело било положено. ќ, како би и оне радо притрчале, да помогну £осифу и Ќикодиму: да оперу тело од крви, да стегну и исперу ране, да доведу у ред косу, да савиЉу и наместе руке, да пажЪивиЉе вежу убрусом главу, и тело да обавиЉу платном! Ќо ниЉе био ни обичаЉ ни ред, да оне заЉедно са мушкима раде таЉ посао: ƒоцниЉе Юе оне доЮи, да све то саме ураде, и да, поврх тога, Љош намажу тело √оспода мирисима. — Ьима Юе доцниЉе доЮи и треЮа мироносица, Ьихова приЉатеЪица. ƒух ’ристов сприЉатеЪио Ље Ьих све.

 о су ове жене? ћариЉа ћагдалина Ље веЮ позната. “о Ље она ћариЉа, коЉу Ље √оспод излечио од беснила, истеравши седам бесова из Ье. ћариЉа £осиЉева и ћариЉа £аковЪева - то Ље Љедна иста личност, по тумачеЬу ќтаца. —аломиЉа Ље била жена «аведеЉева и мати апостола £акова и £ована.  аква разлика измеРу ових жена и ≈ве! ќне се журе да из Ъубави буду послушне и мртвом √осподу, док ≈ва ниЉе хтела бити послушна ни живом. ќне - послушне на √олготи, на месту злочина, крви и злобе, а ≈ва непослушна у - –аЉу?

» врло рано у први дан недеЪе доРоше на гроб кад Ље сунце изашло. —ви ЉеванРелисти слажу се у томе, да Ље оваЉ први дан недеЪе (или седмице) дан васкрсеЬа √оспода, то Љест сутрадан по суботи, као што изрично и вели ЉеванРелист ћарко: и пошто проРе субота. ЌаЉзад, сви се слажу и у томе, да су жене посетиле гроб √осподЬи врло рано тога дана. ” овоме последЬем као да мало одступа ЉеванРелист ћарко кад вели: кад Ље сунце изашло. ¬рло Ље вероватно, да су жене посеЮивале гроб у више махова, колико из Ъубави према покоЉнику толико и из страха, да безочни неприЉатеЪи ’ристови не оскрнаве на неки начин гроб и тело. („ќне су час долазиле час одлазиле у нестрпЪеЬу не желеЮи на дуго време оставити гроб √оспода“. £ероним: “олк. ћатеЉа.) «ашто би и сам ћарко изрекао такву Љедну противречност самом себи као што Ље ова: и врло рано и кад Ље сунце изашло ако он под сунцем овде не разуме не физичко сунце него самога √оспода, сагласно пророку, коЉи говори: грануЮе сунце правде (ћалах. 4, 2) мислеЮи на ћесиЉу? —унце правде Ље веЮ изашло из подземне таме у оном раном часу када су жене мироносице биле дошле на гроб.  ао што Ље —унце сиЉало пре сунца створенога при првом ствараЬу света, тако Ље оно сада, при другом ствараЬу, при обновЪеЬу света, засиЉало се над историЉом Ъудском пре него се сунце физичко засиЉало над природом земаЪском.

» говораху меРу собом: ко Юе нам одвалити камен од врата гробних? “ако су разговарале жене мироносице пеЬуЮи се ка √олготи и не слутеЮи никакво изненаРеЬе. —лабе руке женске нису биле довоЪно Љаке за то, да покрену тешки камен са гроба, Љер беше врло велики. —ироте жене! ќне се и не сеЮаху, да Ље посао, за коЉи се оне толико и с толиком ревношЮу журе ка гробу, био веЮ свршен Љош за време живота √оспода на земЪи. ” ¬итаниЉи, у куЮи —имона губавога, за вечером Љедна жена излила Ље скупоцено нардово миро на главу ’ристову. “ада Ље свевидеЮи √оспод рекао за ту жену: изливши миро ово на тело моЉе за укоп ме приготови (ћат. 26, 12). ќн Ље провидео Љасно, да Мегово тело у смрти неЮе имати другог миросаЬа. ѕитаЮете: па зашто Ље ѕровиРеЬе дозволило, да ове благочестиве жене буду тако горко разочаране? ƒа купе скупоцено миро, да са страхом доРу кроз тамну и непроспавану ноЮ на гроб, и да не сврше онаЉ чин Ъубави, за коЉи су толико жртвовале? Ќо ниЉе ли ѕровиРеЬе Ьихов труд несравЬено богатиЉе наградило тиме, што им Ље место мртвог тела даровало живога √оспода?

» погледавши видеше да камен беше одваЪен: Љер беше врло велики. » ушавши у гроб видеше младиЮа где седи с десне стране обучена у белу хаЪину; и ужаснуше се. ƒошавши са своЉим народом до ÷рвеног ћора ћоЉсеЉ се нашао у муци, како да пропути пут тамо где ниЉе било пута. » кад завапи Ѕогу, ÷рвено се ћоре раздвоЉи на две стране, и пут се наЉеданпут отвори. “ако сад и са женама мироносицама. ” великоЉ бризи, ко да им одвали камен од гроба, оне погледаше и видеше, да камен беше одваЪен, и оне без сметЬе уРоше у гроб. Ќо где Ље воЉничка стража? ЌиЉе ли она представЪала тежу препреку ка гробу него ли тешки камен на вратима гроба? —тража Ље у то време или лежала Љош обамрла од страха, или се веЮ била разбегла по граду, да муцаЉуЮи обЉавЪуЉе Ъудима оно што Ъудске уши Љош од праоца јдама нису чуле. Ќикога не беше око гроба, ко би им сметао, и никога и ништа на вратима гроба. Ќо у гробу беше неко, чиЉе лице беше као муЬа а одело као снег (ћатеЉ). ћладиЮ по изгледу, уствари ангел ЅожиЉи. ∆ене се ужаснуше, и оборише лице к земЪи (Ћука), Љер беше страшно гледати у неземаЪску поЉаву весника ЅожиЉег, весника наЉчудниЉе и наЉрадосниЉе вести на земЪи од кад Ље се пали човек почео земЪом хранити. “о што ћатеЉ прича, да Ље ангел ЅожиЉи седео на одваЪеноЉ плочи од гроба, а ћарко, да Ље ангел био унутра у гробу, ниЉе никаква противречност. ∆ене су могле наЉпре видети ангела на плочи, а потом су чуле Ьегов глас унутра у гробу. £ер ангел ниЉе нешто телесно и тешко покретЪиво: у Љедном тренутку он се може поЉавити где хоЮе. “о пак што Ћука помиЬе два ангела а ћарко и ћатеЉ Љедног такоРе не треба да збуЬуЉу верне.  ада се √оспод родио у ¬итлеЉему Љедан ангел изненадно Ље стао меРу пастире, и уплашише се врло. ћало за тим пак у Љеданпут постаде с ангелом мноштво воЉника небеских (Ћука). ћожда су легиони ангела ЅожиЉих присуствовали на √олготи при васкрсеЬу √оспода; какво Ље, дакле, чудо ако су жене мироносице виделе час Љедног час двоЉицу?

ј он им рече: не ужасаваЉте се: »суса тражите ЌазареЮанина распетога? ”стаде, ниЉе овде, ево место где га положише. Ќего идите, реците ученицима Ьеговим и ѕетру, да пред вама иде у √алилеЉу; тамо Юете √а видети, као што вам рече. ѕрекрасни ангел ЅожиЉи наЉпре умируЉе жене и повраЮа их од страха и ужаса, да би их тако приготовио за необичну вест о васкрсеЬу √оспода. ∆ене су биле наЉпре изненаРене видевши гроб отворен а потом ужаснуте што у гробу нису нашле ќнога, кога су тражиле, а нашле су некога, кога нису очекивале видети.

«ашто ангел говори тако опредеЪено: »суса ЌазареЮанина распетога - Ьега ли тражите? «ато да не буде никакве сумЬе ни пометЬе односно ќнога, ко Ље васкрсао. ќвако опредеЪено говори ангел колико због самих жена толико и због свих будуЮих векова и покоЪеЬа. ” истоЉ тоЉ намери показуЉе ангел и празан гроб: ево место где га положише! Ѕило Ље сувишно реЮи ово женама, коЉе су очима виделе то што ангел речима казуЉе, али то ниЉе било сувишно реЮи роду човечЉем, за кога Ље √оспод умро и васкрсао. ”стаде, ниЉе овде! ЌаЉкрупниЉу вест у историЉи човечанства небески весник обЉавЪуЉе наЉкраЮе и наЉпростиЉе што се да замислити - устаде, ниЉе овде! ¬аскрсе, ниЉе овде! «а бесмртне воЉске ангелске веЮе Ље изненаРеЬе била смрт √оспода него ли Мегово васкрсеЬе. «а смртне Ъуде - обратно.

ѕотом ангел упуЮуЉе жене, да Љаве ову радосну новост апостолима, и ѕетру. «ашто и ѕетру! ЌесумЬиво за то што се ѕетар осеЮао смуЮен мимо све остале ученике. Мега Ље морала савест гристи због тога што се три пут одрекао √оспода, и што Ље наЉзад побегао од Мега. ¬ерност апостола £ована, с коЉим Ље ѕетар наЉближе стаЉао √осподу, морала Ље Љош повеЮати грижу савести код ѕетра. £ер £ован ниЉе побегао него Ље остао под  рстом распетога √оспода. £едном речЉу, ѕетар се морао осеЮати донекле као издаЉник свога √оспода, те му Ље морало бити врло нелагодно у друштву апостола, а нарочито у друштву пресвете ЅогомаЉке. ѕетар Ље био камен по имену но не Љош камен и по вери. Мегова колебЪивост и страшЪивост чинила га Ље презреним у Ьеговим сопственим очима. “ребало га Ље опет диЮи на ноге и повратити му достоЉанство човека и апостола. „овекоЪубиви √оспод то сада и чини: зато ангел спомиЬе ѕетра нарочито по имену.

«ашто ангел говори о ЉавЪаЬу √оспода у √алилеЉи а не о Меговом скориЉем ЉавЪаЬу у £ерусалиму и око £ерусалима? “амо Юете га видети, као што вам рече (сравни: ћк.14, 28). «ато што Ље √алилеЉа представЪала више незнабожачки него израиЪски предео, те √оспод хоЮе —воЉим ЉавЪаЬем тамо, у земЪи незнабожаца, да покаже ученицима —воЉим пут —вога £еванРеЪа, главну средину апостолског рада и зидаЬа цркве ЅожиЉе. ƒаЪе и зато, што Юе им се ќн тамо Љавити не под страхом, под коЉим су они живели у £ерусалиму, него у слободи, и не у ноЮи и сумраку, него усред бела дана. ƒа се не каже: у страху су велике очи; и под гЬетом страха и избезумЪеЬа ученици су видели √оспода живог у £ерусалиму. ЌаЉзад, ангел ЅожиЉи говори о ЉавЪаЬу √оспода у √алилеЉи, мудро преЮуткуЉуЮи Мегова ЉавЪаЬа у £ерусалиму, да избиЉе оружЉе из руку пакосних неверника, коЉи би иначе рекли, да су ученици видели утвар под сугестиЉом ангела, то Љест: видели су √а зато што су с напрегнутим духом очекивали да √а виде. («ашто и ангел и √оспод говоре баш о ЉавЪаЬу у √алилеЉи? «ато што Ље ово ЉавЪаЬе у √алилеЉи било наЉочевидниЉе и наЉглавниЉе: “амо се √оспод Љавио не у дому, при затвореним вратима, но на гори, Љавно и очевидно. ¬идевши √а ученици тамо, поклонише ћу се; тамо Ље »сус обЉавио им с великом откровеношЮу власт, дану ћу од оца говореЮи: даде ми се свака власт на небу и на земЪи. Ќикифор). ј по васкрсеЬу моме Ља идем пред вама у √алилеЉу, рекао Ље √оспод. “о Љест: као ѕобедилац Ља Юу иЮи пред вама у свет незнабожачки, а ви следуЉте мене. » куда вас год ƒух упути на проповед, гледаЉте ћене пред собом - Ља Юу иЮи напред и отварати вам пут.

» изашавши побегоше од гроба; Љер их ухвати дрхат и ужас, и ником ништа не рекоше, Љер се боЉаху. ƒа ли су биле на небу или на земЪи? — ким су то говориле? Ўта су то чуле? “акве ствари ни на сан Ъудима не долазе; а то ниЉе сан него Љава; од свега Ље наЉЉасниЉе то, да Ље то била Љава. ќ, блажени дрхат и ужас, коЉи спопада човека онда када му се отвори небо и када чуЉе глас радости из бесмртне и славне домовине своЉе, праве домовине своЉе! ЌиЉе мала ствар видети Љеднога од бесмртника, ангела ЅожиЉега; ниЉе мала ствар чути глас из бесмртних уста. Ћице и хуку целе васионе, смртне и трулежне, лакше Ље поднети него ли лице и глас Љеднога бесмртника, коЉи Ље створен пре створеЬа васионе, а коЉи блиста лепотом и младошЮу лепше од пролеЮне зоре.  ад Ље пророк ƒанило, ЅожиЉи човек, чуо глас ангела, он вели за себе: не оста снаге у мени, и лепота ми се помрачи, и не имах снаге - и изван себе падох ничице лицем на земЪу (ƒан. 10, 8-9).  ако, дакле, да не обузме трепет и ужас ове слабомоЮне жене?  ако да не побегну од гроба?  ако да отворе уста и проговоре? √де су речи за именоваЬе онога виРеЬа? √осподе, како Ље неисказива чудесна слава “воЉа! ОутаЬем и сузама ми смртни Ље лакше изражавамо него Љезиком.

Ќиком ништа не рекоше, Љер се боЉаху. “о Љест: ником ништа не рекоше уз пут; никоме од неприЉатеЪа и крвника ’ристових, од коЉих Ље врвео цео £ерусалим: Ќо, наравно, рекли су апостолима. £ер нису ни смеле ни могле не реЮи, кад им Ље то од бесмртника заповеРено.  ако би се усудиле не испунити заповест ЅожиЉу? £асно Ље, дакле, да су жене рекле онима коЉима су требале реЮи (в. Ћк. 24, 10), као и да нису рекле ништа и никоме од оних, коЉима нису требале реЮи и коЉих су се боЉали.

“ако се, ето, завршила ова ЉутарЬа васкршЬа посета жена мироносица √робу ’ристовоме. Ѕедни Ьихови мириси, коЉима су оне хтеле сачувати од трулеЬа ќнога, коЉи чува —обом небо од трулеЬа, и коЉима су хтели намирисати ќнога, од кога небо мирише! ќ, благоухани √осподе, Љедини мирисе Ъудског биЮа и Ъудске историЉе, како си “и дивно наградио ове одане и верне душе, коЉе “и ни мртва у гробу нису заборавЪале! ќд мироносица учинио си их благовесницама “вога васкрсеЬа и “воЉе славе! ќне нису помазале мирисима “воЉе мртво тело, него си “и помазао Ьихове живе душе ЉелеЉем радости.  укавице за мртвим - постале су ластавице новог пролеЮа. ∆алоснице са “вога √роба постале су светитеЪке у ÷арству “вом небесном. Миховим молитвама, ¬аскрсли √осподе, спаси нас и помилуЉ! ƒа “е прославЪамо са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉицу Љеднобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин !

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

30 / 04 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0