Srpska

—вети свештеномученик £оаникиЉе ÷рногорски

ћитрополит црногорско-приморски £оаникиЉе (Ћиповац) Ље роРен 16. фебруара 1890. године у —толиву у Ѕоки  оторскоЉ од оца Ўпира Ћиповца и маЉке ћариЉе ƒамЉановиЮ. Ќа крштеЬу Ље добио име £ован. Мегови преци су живЉели у ÷уцима у  атунскоЉ нахиЉи, а одатле су се одЉелили почетком 18. виЉека и настанили се у Ѕоки. ќтац му Ље наЉприЉе радио као поморац, а потом као разносач у пошти. ќсновну школу завршио Ље у ѕрчЬу, гимназиЉу у  отору, ѕравославни богословски завод у «адру, а ‘илософски факултет у Ѕеограду, гдЉе Ље положио и професорски испит из богословских предмета.

” чин Ракона рукоположио га Ље ≈пископ бококоторски и дубровачки ¬ладимир на ћитровдан 1912. године, а два дана касниЉе примио Ље презвитерски чин. –укоположен Ље у которском храму —ветога оца ЌиколаЉа. ѕоставЪен Ље за протског капелана у  отору и на том положаЉу Ље остао до краЉа новембра 1918. године. ” периоду од фебруара 1916. године до новембра 1918. године служио Ље и као резервни воЉни свештеник.  раЉем новембра 1918. године поставЪен Ље за администратора парохиЉе у ѕетровцу, гдЉе Ље по положеном парохиЉском испиту постао стални парох. ѕремЉештаЉ на дужност суплента цетиЬске гимназиЉе затекао га Ље 30. октобра 1922. године, када Ље премЉештен у нижу женску гимназиЉу и женску учитеЪску школу на ÷етиЬу. ” том периоду био Ље и хонорарни професор ÷етиЬске богословиЉе. —а ÷етиЬа Ље 1925. године премЉештен у Ѕеоград, у ѕрву мушку гимназиЉу. Ќа тоЉ дужности га Ље као обудовЪеног свештеника затекао и избор за епископа будимЪанског. ћитрополит црногорско-приморски √аврило (ƒожиЮ), потоЬи српски патриЉарх, одликовао га Ље црвеним поЉасом, а на ¬елику √оспоЉину 1925. године и чином протоЉереЉа (Ѕиографски подаци ћитрополита £оаникиЉа узети су из "√ласника —ѕ÷" броЉ 5 из 1940. године).

Ќа сЉедници —ветог јрхиЉереЉског —абора —ѕ÷ од 8. децембра 1939. године изабран Ље за викарног епископа патриЉарха српског √аврила у ÷рноЉ √ори са почасном титулом епископа будимЪанског. «амонашио га Ље митрополит скопски £осиф (÷виЉовиЮ) 1. фебруара 1940. године у манастиру –аковици код Ѕеограда. Ќа монашеЬу Ље добио име £оаникиЉе. ’иротонисан Ље 11. фебруара 1940. године у београдскоЉ —аборноЉ цркви.

” суботу, 10. фебруара 1940. године у —аборноЉ цркви у Ѕеограду обавЪено Ље наречеЬе новоизабраног епископа будимЪанског г. £оаникиЉа (Ћиповца), викара Мегове —ветости ѕатриЉарха —рпског √осподина √аврила.

ѕриликом наречеЬа чинодеЉствовао Ље Мегова —ветост ѕатриЉарх —рпски √осподин √аврило, Мегово ¬исокопреосвештенство митрополит скопски г. £осиф и Мегово ѕреосвештенство епископ зворничко-тузлански г. ЌектариЉе.

ѕо свршеноЉ вечери Ъубави, новонаречени епископ будимЪански г. £оаникиЉе служио Ље бдениЉе.

Ќа бдениЉу Ље примиЉеЮен врло велики броЉ приЉатеЪа и поштовалаца новонареченог епископа.

—вечана хиротониЉа новонареченог епископа г. £оаникиЉа обавЪена Ље у недеЪу 11. фебруара 1940. године. ’иротониЉа Ље извршена у —аборноЉ цркви у Ѕеограду.

ѕре почетка —вете јрхиЉереЉске ЋитургиЉе, новонаречени епископ г. £оаникиЉе положио Ље свечану јрхиЉереЉску заклетву. «атим Ље почела —вета јрхиЉереЉска ЋитургиЉа. „инодеЉствовао Ље Мегова —ветост ѕатриЉарх —рпски √осподин √аврило са Меговим ¬исокопреосвештенством митрополитом скопским г. £осифом и Меговим ѕреосвештенством епископом зворничко-тузланским г. ЌектариЉем. «а време —вете ЋитургиЉе извршена Ље хиротониЉа новонареченог епископа будимЪанског г. £оаникиЉа.

” овом свечаном чину узели су учешЮа: изасланик М. ¬.  раЪа, г. ћинистра правде као и многоброЉни поштоваоци и познаници новога епископа. Ѕлагочастивог народа било Ље врло много.

Ќа краЉу св. литургиЉе Мегова —ветост ѕатриЉарх, са амвона, предаЉуЮи јрхиЉереЉски жезал, поздравио Ље епископа £оаникиЉа врло лиЉепим и срдачним риЉечима.

ѕреосвешЮени г. £оаникиЉе одржао Ље ову бесЉеду:

"¬аша —ветости, ¬исокопреосвеЮена господо јрхиЉереЉи, браЮо протоЉереЉи и ЉереЉи, браЮо и сестре! ” овоЉ свечаноЉ прилици, примивши данас епископско посвеЮеЬе, прве моЉе риЉечи нека буду риЉечи захвалности √осподу Ѕогу, чиЉом ѕромисли и милошЮу изли се данас на мене благодат —ветога ƒуха.

јли исто тако дугуЉем вечиту благодарност ¬ашоЉ —ветости и —ветом јрхиЉереЉском —абору, што сте ме удостоЉили избором за ову високу дужност епископскога зваЬа, као и Меговом ¬еличанству  раЪу коЉи Ље оваЉ избор изволео потврдити.

¬ише него икада раниЉе, размишЪао сам ових последЬих недеЪа о тежини епископскога зваЬа и положаЉа. Ќема сумЬе, епископски положаЉ Ље био и у раниЉим временима тежак; али данас, када Ље вЉера код многих ослабила, он Ље постао Љош тежи. —а високим зваЬем скопчане су високе, тешке дужности, коЉе захтиЉеваЉу и изванредне личне одлике. —вети апостол ѕавле у своЉоЉ посланици “иту (1, 7 - 8) измеРу осталога и ово каже за епископе какви треба да буду: "¬ладика треба да Ље без мане, као ЅожЉи пристав; не коЉи себи угаРа, не гЬевЪив, не пиЉаница, не боЉац, не лаком на погани добитак; него гостоЪубив, благ, поштен, праведан, свет, чист". √оспод наш »сус ’ристос своЉим изабраницима - апостолима, чиЉи су насЪедници у првоЉ линиЉи епископи, упутио Ље ове недеЪе риЉечи: "“ако да се свиЉетли ваше видЉело пред Ъудима, да виде ваша добра дЉела и славе ќца вашега коЉи Ље на небесима" (ћт. 5, 16). —амо ово неколико риЉечи √оспода »суса ’риста и Меговог великог сЪедбеника светог апостола ѕавла, довоЪно Ље да укажу на тежину епископскога зваЬа и задатака. «ато Ље моЉе срце, примивши се овог избора, задрхтало пред тежином и узвишеношЮу будуЮих дужности, Љер сам свестан несразмере измеРу Ьих и моЉих способности. »пак сам се примио овог избора, и дужности скопчаних с Ьиме, Љер се уздам уз помоЮ ЅожЉу, Љер, по речима —в. апостола ѕавла: "ƒух (—вети) помаже нам у нашим слабостима" (–им. 8, 26). » риЉечи нашег великог митроносног песника Мегоша: "ѕрегаоцу Ѕог даЉе махове", укрепЪуЉу ме у моЉоЉ нади на помоЮ ЅожЉу.

ѕриликом ступаЬа на нову дужност обичаЉ Ље да се, бар, у наЉкраЮим потезима изнесе програм будуЮега рада. јли за Љедног православног епископа програм Ље одавно саставЪен и утврРен. Мега Ље одредио сам —паситеЪ наш, √оспод »сус ’ристос. ќн Ље у Меговом £еванРеЪу исцрпно дат. ќн Ље, шта више, и у наЉкраЮим потезима дат.

 ада бЉеше Љедан човек запитао √оспода »суса ’риста, коЉе су заповиЉести у закону ЅожиЉем наЉвеЮе, одговори му ќн: "Куби √оспода Ѕога свога свим срцем своЉим, и свом душом своЉом и свом мисли своЉом." ќво Ље прва и наЉвеЮа заповиЉест. ј друга Ље као и ова: "Куби ближЬега свога као самога себе" (ћт. 12, 37-39). »зговоривши ове двиЉе наЉвеЮе заповиЉести, √оспод »сус ’ристос одмах Ље потом додао: "ќ овим двиЉема заповиЉестима виси сав закон и пророци" (ћт. 22, 40). ”очи растанка са своЉим ученицима √оспод »сус ’ристос оставио им Ље у аманет овакву заповиЉест: "Ќову вам заповиЉест даЉем да Ъубите Љедан другога.  ао што Ља вас Ъубих, да се и ви Ъубите меРу собом. ѕо том Юе сви познати да сте моЉи ученици ако узимате Ъубав меРу собом" (£н. 13, 34-35).

 ао што се из ових —паситеЪевих риЉечи види, Ъубав према Ѕогу и Ъубав према ближЬима треба да буде основни закон живота и рада свакога хришЮанина. Кубав коЉа Ље заснована на дубокоЉ вЉери (Љер праве Ъубави нема без вЉере, као ни праве вЉере без Ъубави), Љесте станац-камен на коме Ље √оспод ÷ркву —воЉу сазидао. јманет Ље, дакле, —паситеЪев, да се Ъубав ова остваруЉе у овом свиЉету.

јли шта ми данас видимо? ƒа ли Ъуди, да ли се хришЮани, следбеници ’ристови управЪаЉу према овим заповиЉестима? Ќа жалост, и сувише мало оне се извршуЉу. ћЉесто Ъубави према Ѕогу влада равнодушност према Мему и вЉера у Ъудску моЮ; мЉесто Ъубави према ближЬима влада мржЬа коЉа извире из грубога материЉализма и ниске себичности. “ако Ље, нажалост, како код безброЉних поЉединаца, тако и код читавих народа, што никада не може човека и народе довести среЮи, веЮ напротив ка несреЮи. “о Ље довело човечанство и до садашЬег рата, коЉи народима на све стране доноси само велика страдаЬа. «ато треба да Ље идеал свакога човЉека да припомогне, колико му то силе дозвоЪаваЉу, да оваЉ меРусобни покоЪ народа, оваЉ рат, што пре престане, а то Юе наЉпоузданиЉе доЮи, ако се у душама и срцима, бар, веЮине Ъуди роди и завлада Ъубав према Ѕогу и Ъубав према ближЬему. “ек тада Ље могуЮе да наступи траЉан мир меРу народима и Ъудима, па и релативна траЉна среЮа и благостаЬе на земЪи. Ѕез тога Юе човЉечанство вечито иЮи из зла у горе.

ћи видимо како се у свиЉету кроз вЉекове боре два опречна погледа на свиЉет и живот; материЉалистички и идеалистички, или, како би наша народна пЉесма рекла, два царства: земаЪско и царство небеско.  оме Юемо се ми приволети царству?  осовски мученик, —в.  нез Ћазар, показао нам Ље пут, Љер:

"÷ар воледе царству небескоме
а него ли царству земаЪскоме ".

 ао код других народа, и код нас веЮ од некога времена, нарочито у последЬе доба, има, нажалост, доста присталица материЉалистичкога правца. “о никако не може добру водити; а наш народ, ради своЉе добре будуЮности, не смиЉе иЮи тим путем. “аЉ Ље пут, до душе, лакши од овог другог лута, Љер Ље много лакше силазити и падати, него узлазити и уздизати се. јли таЉ пут води у понор и пропаст. »деализам зида и подиже дом среЮе и спокоЉства човЉечанства, материЉализам га поткопава и руши. —ве што Ље наЉвеЮе, наЉплеменитиЉе, наЉузвишениЉе и наЉбоЪе створили су идеалисти, даЉуЮи често пута и животе своЉе за оствареЬе великих идеала за добро човЉечанства. “о су они, коЉи се приволеше царству небескоме. ќво нам потврРуЉе и наша и светска историЉа. —вета Ље дужност свакога од нас, нарочито епископа, да се трудимо како би се Ъубав према Ѕогу и ближЬима што више развила у душама наше омладине, Љер "на млаРима свет остаЉе". Ќаша омладина ниЉе без добрих особина: она има жеР за знаЬем, храброст и Ъубав према скупо и тешко стеченоЉ слободи, Љако развиЉено осеЮаЬе правичности. јли ове добре особине треба да се употпуне новим, неопходно потребним, добрим особинама, без коЉих све ове лепе тежЬе и особине обично оду на странпутицу, или се не могу остварити. Кубав Ље потребна. "јко Ъубави немам", каже —в. апостол ѕавле, "онда сам ништа, онда сам као звоно коЉе Љечи или кимвал коЉи звечи" (1.  ор. 13, 1-2). Кубав према Ѕогу и ближЬима наЉвеЮа Ље хришЮанска врлина; и ако се наша омладина буде овом врлином украсила, онда Юе она себе Ьоме духовно обогатити и народу своме осигурати среЮну будуЮност.

»забран сам за викарног епископа ¬аше —ветости, са називом будимЪанског. ѕознато Ље, да Ље будимЪанску, поред других епископиЉа, основао —вети —ава 1219. године, и да Ље као таква постоЉала до пред краЉ 17. виЉека. £едан део бивше Ьене териториЉе данас Ље у саставу ÷рногорско-приморске митрополиЉе. ЌосеЮи, пун достоЉанства, назив ове светосавске епископиЉе означен ми Ље тиме и путоказ у раду на оствареЬу завЉета —ветога —аве. ∆ивети и радити као помоЮник ¬аше —ветости на териториЉи некадашЬе «етске епископиЉе, основане такоРе од —ветога —аве, значи трудити се и иЮи за примЉером великога нашега —ветитеЪа и ѕрвосвештеника, што моЉу дужност чини двоструком дужношЮу. »Юи светосавским путем ниЉе лако; Љер то значи узлазити на високо брдо, или боЪе реЮи на горостасну планину, што изискуЉе много снаге, велики напор. ћолиЮу се српским светитеЪима, чиЉе свете мошти почиваЉу у тамошЬим манастирима св. јрсениЉу, св. ¬асилиЉу ќстрошком и св. ѕетру ÷етиЬском, да ме они своЉим молитвама помогну пред √осподом Ѕогом, да ми даде снаге да идем тим путем.

ћоЉа Ље душа радосна што Юу, као викар ¬аше —ветости, радити на териториЉи Ѕогом спасаване и славне митрополиЉе ÷рногорско-приморске, коЉом су управЪали такви великани као што су ƒанило, ѕетар ѕрви и ѕетар ƒруги, и коЉом Ље годинама мудро управЪао и управЪа ¬аша —ветост.  ао син овога краЉа и еминентни познавалац онамошЬих прилика, као архиЉереЉ великога искуства, ¬аша —ветост Юе ми моЮи лако давати потребна упутства и савЉете и тиме ми у многоме олакшати тешку дужност. —лужба у класичном краЉу "чоЉства и Љунаштва", гдЉе се кроз виЉекове радосно гинуло "за крст часни и слободу златну", тамо гдЉе, по Мегошевим риЉечима, "пред олтаром плакаше кандило" и гдЉе Ље "олтар прави на камен крвави", тамо служити: служиЮе ми на част и на понос.

–адеЮи као епископ на томе утврРеном програму и правцу, молиЮу се увиЉек √осподу Ѕогу за дуг живот Меговог ¬еличанства  раЪа ѕетра ƒругог, за славни дом  араРорРевиЮа, за здравЪе ¬аше —ветости и свих наших отачаствених архиЉереЉа, свега свештенства и народа нашега, за славу и част наше свете ÷ркве и наше ќтаЯбине. јмин".

ѕо завршеноЉ бесЉеди Мегова —ветост ѕатриЉарх и служашчи јрхиЉереЉи приступили су новоме епископу и срдачно му честитали. “о исто учинили су и изасланик М. ¬. краЪа и изасланик г. ћинистра правде, као и остали коЉи су узели учешЮа у овоме чину. Мегово ѕреосвештенство епископ г. £оаникиЉе делио Ље, потом, нафору и примао честитке".

ќдлуком —ветог јрхиЉереЉског —абора —ѕ÷ викарни епископ будимЪански £оаникиЉе Ље 11. децембра 1940. године изабран за ћитрополита ÷рногорско-приморског са сЉедиштем на ÷етиЬу. —вечано устоличеЬе митрополита £оаникиЉа извршио Ље митрополит скопски £осиф (÷виЉовиЮ) 23. фебруара 1941. године у ÷етиЬу.

” "√ласнику —ѕ÷" бр. 8/9 за 1940. годину обЉавЪен Ље текст под насловом "ƒочек М. ѕ. епископа будимЪанског г. £оаникиЉа, викара М. —. ѕатриЉарха" коЉи преносимо у цЉелости, а аутор текста Ље свештеник ѕетар ”скоковиЮ, дугогодишЬи службеник ћитрополиЉе, коЉи Ље 1945. године убиЉен од комуниста без суда и суРеЬа.

"Ќепосредно после свога посвеЮеЬа Мегово ѕреосвештенство г. £оаникиЉе кренуо Ље из Ѕеограда на своЉу нову дужност на ÷етиЬе. Ќа путу за резиденциЉу своЉу, узео Ље учешЮа у свечаном устоличеЬу ѕреосвеЮеног епископа захумско-херцеговачког г. ЌиколаЉа у ћостару. ” уторак 20. фебруара о. г., епископ £оаникиЉе стигао Ље у своЉ родни краЉ, класичну српску Ѕоку и у ’ерцег Ќовом, на граници епархиЉе црногорско-приморске, био Ље Мегов први сусрет са браЮом ЅокеЪима на дому, послиЉе петнаестогодишЬег службоваЬа у Ѕеограду. ” ’ерцег Ќовоме ѕреосвеЮеном г. £оаникиЉу приреРен Ље заиста сЉаЉан дочек, као изразито свЉедочанство колико су родоЪубиви ЅокеЪи поносни, што Ље Ьихов домородац изабран за владику са сЉедиштем на ÷етиЬу. ѕриЉе доласка воза у ’ерцег Ќови, на станици се окупила маса граРана и представника мЉесних власти и корпорациЉа. ѕоред свештенства ту су запажене наЉугледниЉе личности. ” дочеку су учествовале школе и —рпско црквено пЉевачко друштво "—вети —ава". ѕо доласку воза у 11, 30 часова, ѕреосвештеног г. £оаникиЉа, видно расположеног, поздравио Ље дивним и осЉеЮаЉним говором г. £ово —екуловиЮ, предсЉедник √радског поглаварства. ѕосле овог првог поздрава, владици су упутили срдачне добродошлице протоЉереЉ о. ћарко —танишиЮ, у име свештенства и г. др ћилош ƒробЬаковиЮ, у име —рпског пЉевачког друштва "—в. —аве". ≈пископ £оаникиЉе, очито узбуРен овим величанственим дочеком, веома топло се заблагодарио на овим поздравима и дочеку, па Ље са великом пратЬом кренуо на поклоЬеЬе стародревном манастиру —авини. ” манастирском храму отслужено Ље кратко молепствиЉе, после кога Ље владику поздравио настоЉатеЪ манастира игуман о. Ѕорис, на коЉи Ље поздрав Мегово ѕреосвештенство одговорио осЉеЮаЉним риЉечима, коЉе су биле израз велике Ъубави ѕреосвеЮеног према Ѕогу, ÷ркви и своме Ќароду. ” манастирским конацима, у част Меговог ѕреосвештенства приреРен Ље свечани ручак, на коме Ље пало неколико здравица, и на коме Ље лично владика прочитао поздравни телеграм бокеЪског првака и угледног —рбина г. ћарка  омненовиЮа, коЉи Ље поздравио ступаЬе ѕреосвеЮеног г. £оаникиЉа у владичанском чину у ≈пархиЉу црногорско-приморску и уЉедно изразио жаЪеЬе што Ље сприЉечен болешЮу, да са браЮом ЌовЪанима поздрави епископа лично приликом Меговог ступаЬа на границу епархиЉе.

 ао ниЉедан дан ове зиме, осванула Ље врло хладна сриЉеда 21. фебруар. ƒувао Ље неподношЪив сЉеверЬак, коЉи Ље смрзавао воду у потоцима и градским чесмама.

јли, и поред овакве студени, пред градским вратима у  отору, око 10 сати приЉе подне, сакупило се доста граРана, коЉи су очекивали свога уваженог домородца, новог будимЪанског епископа г. £оаникиЉа (Ћиповца), коЉи Ље тога дана пролазио за ÷етиЬе, своЉе ново сЉедиште.  омандант пука пуковник г. ¬ладимир ЅошЬак, срески начелник г. ѕетар ЎеровиЮ, предсЉедник √радског поглаварства г. ћато ЅрозичевиЮ, јрхиЉереЉски намЉесник прота о. АорРиЉе —амарЯиЮ, са свештенством, заступник ѕреузвишеног бискупа которског преч. каноник ƒон јнтон ћилошевиЮ са преч. каноником ƒон Ўпиром ѕерушкином, г. “одор —убота, предсЉедник —рпске православне црквене општине, са члановима одбора, као Љош и многи други представници мЉесних власти и установа са великим броЉем граРана нашли су се на обали, када Ље нешто послиЉе 10 сати, аутом преко –исна, стигао из —авине у  отор епископ г. £оаникиЉе у пратЬи свештенства и, чланова которске ÷рквене општине, коЉи су му били пошли у сусрет. —рески начелник први Ље приступо ѕреосвеЮеном епископу и ословио га са неколико топлих риЉечи, послиЉе чега Ље владику поздравио г. “одор —убота у име ÷рквене општине. —а неколико риЉечи добродошлице приступо Ље затим предсЉедник општине г. ЅрозичевиЮ, као и командант пука г. ЅошЬак. ѕотом се ѕреосвеЮени г. £оаникиЉе поздравио са каноницима г. ћилошевиЮем и ѕерушкином. ћноги граРани прилазили су ѕреосвештеном, поздравЪали се с Мим и Ъубили √а у руку. ¬елика поворка прошла Ље затим, кроз град до цркве —ветога Ќиколе, гдЉе Ље на улазу Мегово ѕреосвештенство дочекао јрхиЉереЉски намЉесник о. —амарЯиЮ. ƒок Ље епископ г. £оаникиЉе улазио у храм, пЉевао Ље хор "£единство". “ада Ље у дупке пуноЉ цркви одслужено кратко молепствиЉе. ѕошто Ље хор отпЉевао "ћногаЉа Ъета", јрхиЉереЉски намЉесник о. прота —амарЯиЮ одржао Ље поздравни говор у име свештенства бококоторског, изражаваЉуЮи радост коЉу Ље код свих ЅокеЪа изазвала виЉест да Ље угледни син овога краЉа изабран за ≈пископа будимЪанског са сЉедиштем на ÷етиЬу. ѕрота —амарЯиЮ Ље истакао да Ље досадашЬи Ьегов живот и рад наЉбоЪа гаранциЉа, да Юе нови епископ у потпуности одговорити своЉоЉ дужности, коЉу почиЬе у славноЉ ÷рногорско-приморскоЉ митрополиЉи, у коЉоЉ су радили светитеЪи и гениЉи, као и два уважена ЅокеЪа ¬исарион Кубиша и ћитрофан Ѕан. ѕоздравЪаЉуЮи епископа г. £оаникиЉа у овом храму, у коме Ље нови владика приЉе 27 година примио свештенички чин, о. —амарЯиЮ честита г. епископу на избору и жели му од √оспода дуг живот и среЮан рад.

“ада Ље говорио ѕреосвеЮени г. £оаникиЉе, коЉи се са неколико риЉечи топло захвалио на срдачном дочеку, коЉи ниЉе очекивао и коЉи вели скромно г. епископ ниЉе заслужио. " ада сам, наставио Ље владика, воЪом ЅожиЉом и одлуком Мегове —ветости ѕатриЉарха —рпског √осподина √аврила изабран за епископа, мени се душа порадовала што Юу служити баш овдЉе, у ћитрополиЉи црногорско-приморскоЉ, дакле у ÷рноЉ √ори, одакле потичу моЉи стари, и у Ѕоки, гдЉе сам се родио". «атим говори о  отору, са коЉим га вежу лиЉепе и жалосне успомене: овдЉе се школовао, овдЉе био рукоположен, а у ЎкаЪарима почиваЉу Ьегови рано преминули родитеЪи. ѕотом, прелазеЮи на смЉернице и правац свога рада, епископ г. £оаникиЉе вели, да о томе нема да каже ништа ново. ѕрограм Ље поставио ’ристос, а св. —ава, први —рпски светитеЪ, на ’ристовоЉ науци поставио Ље основе —рпске православне ÷ркве, коЉа Ље, као народна ÷рква, везана с народом, диЉелеЮи увек с Ьим сва добра и искушеЬа. ÷итираЉуЮи двиЉе заповиЉести ЅожиЉе о Ъубави према Ѕогу и према ближЬему, г. епископ истиче да Юе га у раду водити само Ъубав, коЉу он носи свима без разлике на друштвени положаЉ и вЉеру, богатоме и сиромаху, православном и римокатолику. Ќарочито данас када Ље мало Ъубави у свиЉету, коЉи се закрвио у рату, Ъубав Ље толико потребна Ъудима, па Ље и он носи у знаку  рста, као што Ље и  онстантину казано да Юе у том знаку побиЉедити. Ќа краЉу говора, коЉи Ље саслушан у побожноЉ тишини, ѕреосвеЮени г. £оаникиЉе подиЉелио Ље благослов. ” подне, у дому свога брата директора г. ћилоша Ћиповца, епископ г. £оаникиЉе био Ље на ручку, коме су присуствовали свештеници, роРаци и неколико приЉатеЪа. ѕослиЉе ручка, владика Ље кренуо за Ѕудву и даЪе за ÷етиЬе, испраЮен наЉЪепшим жеЪама  оторана, коЉи су га тако топло и срдачно дочекали приликом Мегове прве, незваничне, посЉете староме граду под ЋовЮеном.

»стог дана у сриЉеду 21. фебруара Мегово ѕреосвештенство г. £оаникиЉе тачно у четири часа послиЉе подне стигао Ље на ÷етиЬе. «вона са свих цетиЬских цркава и ÷етиЬског манастира обЉавила су вЉернима долазак новог јрхипастира. ” то вриЉеме испред манастирске цркве били су окупЪени представници свих мЉесних власти са чиновништвом. “у су се налазили заступник одсутног бана помоЮник г. ∆. —имоновиЮ, заступник одсутног команданта дивизиЉе Ренерал г. ¬арЉачиЮ са веЮим броЉем официра, заступник одсутног председника општине одборник г. ћирко ћеденица са градским веЮницима, командант ¬оЉног округа пуковник г. ѕетровиЮ, директори свих овдашЬих школа и др. »спред манастира заузели су били мЉеста и ученици овдашЬих школа са представницима мЉесних културних и добротворних друштава. Ќа степеницама улаза у манастир стаЉало Ље мЉесно свештенство у одеждама, на челу са ректором ЅогословиЉе о. ћихаилом ¬уЉисиЮем. ѕошто Ље сишао из аутомобила, нови цетиЬски владика, у пратЬи протоЉереЉа о. Ќиколе ћарковиЮа члана ÷рквеног суда, коЉи Ље са Мим допутовао из ћостара на ÷етиЬе, упутио се групи званичника и свештенства, одговараЉуЮи благосиЪаЬем маси коЉа му Ље клицала. »спред манастира епископа г. £оаникиЉа Ље поздравио топлом и срдачном добродошлицом, у име града и граРанства ÷етиЬа г. ћирко ћеденица. Ќа поздрав г. ћеденице захвалио се са неколико бираних риЉечи ѕреосвештени г. £оаникиЉе. ќдмах потом формирана Ље литиЉа на челу са свештенством и новим епископом, коЉа Ље ушла у манастир, гдЉе Ље одржано кратко молепствиЉе у присуству свих оних коЉи су узели учешЮе у дочеку. ѕослиЉе завршеног молепствиЉа , новога владику поздравио Ље изванредно лиЉепо добродошлицом члан ÷рквеног суда свештеник о. ѕетар ”скоковиЮ. »зражаваЉуЮи радост што Ље избор —ветог —абора и Мегове —ветости ѕатриЉарха √осподина √аврила пао на личност ѕреосвеЮеног г. £оаникиЉа, коЉи своЉим досадашЬим животом и радом даЉе пуне наде да Юе и у владичанском позиву успЉешно одговорити светоЉ и одговорноЉ дужности, о. ”скоковиЮ Ље измеРу осталог рекао:

"ќбрадовали смо се ¬ашем доласку Љер Ље —ветосавска —рпска Ѕока и —рпско ѕриморЉе дало ÷рноЉ √ори у низу митроносних глава неколико заиста бриЪантних и крупних владичанских фигура. ѕриморЉе нам Ље дало ученог и свЉетачког ¬исариона Кубишу, витешког и даровитог ћитрофона Ѕана, па нам и то пружа гаранциЉу, да Юе и нови владика, кога нам Ѕока даЉе бити вЉеран сЪедбеник великих црногорско-приморских Љерараха. ÷рну √ору с Ѕоком од давнина везуЉу чврсте и неразрешиве споне, материЉалне и духове, па Юе и ¬аш долазак на трон црногорско-приморских архиЉереЉа бити Љош Љедна нова снажна духовна веза."

Ќа топли поздрав свештеника о. ”скоковиЮа одговорио Ље епископ г. £оаникиЉе. ”збуРеним гласом из кога Ље избиЉала топлина и Ъубав, нови владика евоцирао Ље сЉаЉну и славну прошлост ÷етиЬског манастира и митрополита и владика црногорских, па Ље подвукао да Ље свЉестан велике одговорности и тешке дужности коЉа му Ље благовоЪеЬем М. ¬.  раЪа и избором —ветог јрхиЉереЉског —абора и —рпског ѕатриЉарха √осподина √аврила повЉерена. јли Ъубав и поштоваЬе коЉе гаЉи за оваЉ краЉ и оваЉ народ, даЮе му снаге да тешкоЉ дужности одговори. Ќа краЉу Ље умолио вЉернике, да у своЉим молитвама умоле —вевишЬега да му подари снаге да славну ћитрополиЉу црногорско-приморску, под врховним водством Мегове —ветости ѕатриЉарха, поведе и даЪе путем сЉаЉа и напретка, а све за добро —рпске православне ÷ркве, М. ¬.  раЪа ѕетра ƒругог и моЮне и велике отаЯбине £угославиЉе. —воЉу прву бесЉеду епископ £оаникиЉе Ље завршио призиваЬем ЅожиЉега благослова на паству митрополиЉе црногорско-приморске.

ќдмах, потом, владика г. £оаникиЉе упутио се у салон ћитрополиЉе, гдЉе Ље примио велики броЉ представника власти и цетиЬских граРана, коЉи су дошли да га поздраве и да му честитаЉу високи положаЉ. √ости су били почашЮени, па Ље овом приликом епископ г. £оаникиЉе прву чашу подигао за среЮу и дуг живот М. ¬.  раЪа и  раЪевског дома, што Ље дало повода присутнима да манифестуЉу своЉе родоЪубЪе и осЉеЮаЉе вЉерности и оданости  раЪу и ќтаЯбини.

Ќа завршетку поновиЮемо спонтану и срдачну жеЪу свиЉу вЉероЪубивих —ветосавских синова ћитрополиЉе црногорско-приморске, да ѕремилостиви √оспод уздржи и укрепи духовне и физичке моЮи и умножи дане овоземаЪског живота ѕреосвеЮеног владике £оаникиЉе, да би Мегово јрхипастирствоваЬе било на славу √оспода".

ћитрополит £оаникиЉе, када Ље ступао на трон црногорских митрополита, вЉероватно ниЉе ни саЬао на каквим Юе се ватрама пеЮи и какво Юе вриЉеме доЮи. —игурно Юе историЉа реЮи своЉ став о томе времену, али, на основу сазнаЬа коЉа ми имамо послиЉе ових неколико Љадних година какве такве слободе штампе и обЉавЪиваЬа без партиЉско-политичко-безбожничке цензуре смиЉемо се усудити да кажемо да Ље вриЉеме у коме Ље живио и столовао митрополит £оаникиЉе било теже, страшниЉе и крвавиЉе од времена у коме Ље живио и столовао —вети ѕетар ÷етиЬски, чиЉи Ље архипастирски жезал држао и митрополит £оаникиЉе.

¬елико Ље зло било у ÷рноЉ √ори у деветнаестом виЉеку. јли, ниЉесмо Љош увиЉек свЉесни какво Ље било зло не само у ÷рноЉ √ори, него и у свим —рпским «емЪама у двадесетом виЉеку. ÷рну √ору у вриЉеме —ветога ѕетра распиЬало Ље зло турско и зло братских освета и размирица. ÷рну √ору у вриЉеме митрополита £оаникиЉа распиЬало Ље и распело Ље зло фашизма и зло комунизма.  о Ље у освиту рата у бившоЉ  раЪевини £угославиЉи могао претпоставити шта Юе се све догодити и како Юе Љедан народ пострадати?

—миЉемо ли се, бар на час, усудити да се вратимо у вриЉеме страшних и крвавих година у ÷рноЉ √ори? —миЉемо ли искрено и без идеолошких предрасуда погледати и сагледати улогу коЉу Ље имао митрополит £оаникиЉе, коЉи Ље, нема сумЬе, имао исправан став? ќваЉ нови —вештени ћученик ÷ркве ЅожиЉе био Ље распет приЉе него што су га комунисти распели. –аспет Ље био на крсту окупатора, крсту Љама, крсту братског поклаЬа, крсту глади, биЉеде, сиромаштва и голотиЬе свог народа.

ќва кЬига свЉедочи о митрополиту £оаникиЉу, ЬеговоЉ неизмЉерноЉ Ъубави према Ѕогу и своме роду и Ьеговом распеЮу. «бог те своЉе неизмЉерне Ъубави и храброг свЉедочеЬа истинске вЉере митрополит Ље у новоЉ сеоби —рбаЪа 1945. године морао да напусти ÷рну √ору и са своЉим народним збиЉегом пресели се у вЉечну небеску отаЯбину.

—вЉедочеЬа о страдаЬу митрополита £оаникиЉа

” вриЉеме наЉезде партизана и совЉетске армиЉе и одлуке да се српске националне снаге из ÷рне √оре повуку према —ловениЉи, митрополит £оаникиЉе Ље донио одлуку да са свештенством ћитрополиЉе привремено напусти ÷етиЬе. ћитрополит ниЉе желео да у ÷етиЬу сачека партизане и Ьихове страшне одмазде за коЉе Ље знао како изгледаЉу.

ѕоворка на чиЉем се челу налазио митрополит £оаникиЉе подсеЮала Ље на нову сеобу —рба. ” ЬоЉ Ље, поред шездесетак свештеника, било измеРу пет и шест хиЪада црногорских четника и велики броЉ стараца, жена и дЉеце. ќваЉ збЉег Ље путовао у непознато не слутеЮи да Юе Ьегово путоваЬе силом бити прекинуто (према Љедним сведочанствима, оваЉ збЉег Ље ухваЮен код «иданог ћоста, а према другим, у јустриЉи. ѕретпоставЪамо да Ље збЉег ухваЮен код «иданог ћоста у —ловениЉи).

”хваЮени су од стране ѕрве Љугословенске армиЉе коЉом Ље командовао Ѕрозов генерал ѕеко ƒапчевиЮ (иначе, син Ракона £ована ƒапчевиЮа), а своЉе животе су окончали у наЉтежим мукама оставивши кости у масовним гробницама, коЉе ни до данас нису обиЪежене.

” тоЉ групи су се налазили посланици и министри ¬елике црногорске скупштине коЉа Ље 1918. године изгласала уЉедиЬеЬе ÷рне √оре и —рбиЉе. —ви су побиЉени без суда и суРеЬа на тим нашим новим мученичким просторима.

— обзиром да су се у поменутоЉ групи налазили митрополит £оаникиЉе и свештеник др Ћука ¬укмановиЮ, роРени брат —ветозара ¬укмановиЮа “емпа, партизани су их пребацили у —рбиЉу. ƒошавши у —рбиЉу са окованим митрополитом £оаникиЉем и оцем Ћуком ¬укмановиЮем, партизани су, према неким послиЉератним свЉедочеЬима, обавиЉестили “емпа о заробЪаваЬу митрополита £оаникиЉа и Ьеговог роРеног брата. ѕитали су га шта да чине са Ьима. —ветозар ¬укмановиЮ “емпо Ље том политком мирно и без трунке савести и братске Ъубави одговорио: "»сто што и са осталима!"

” своЉоЉ кЬизи "–еволуциЉа коЉа тече" (ƒруги том, Ѕеоград, 1971. године) “емпо Ље записао: "—а своЉом маЉком ниЉесам хтио да разговарам о Ћуки. ќна се ниЉе усуРивала да га помене преда мном. —амо Ље Љедном покушала да каже како ниЉе био са окупаторима, али Ља сам Ље грубо прекинуо и рекао да га више не помиЬе у мом присуству ако жели да будемо заЉедно. ЌиЉе га више помиЬала".

Ќисмо имали могуЮност да сазнамо гдЉе Ље убиЉен доктор Ћука ¬укмановиЮ (о томе сигурно зна Ьегов брат коЉи га Ље и послао у смрт, али Љош увиЉек о томе не жели да говори веЮ се по разним данашЬим листовима правда "како ниЉе знао да Ље Ћука ухваЮен"). «а митрополита £оаникиЉа се сигурно зна да Ље убиЉен на ЅукуЪи код јранРеловца. ѕриЉе него што су га убили, партизани су га мучили и малтретирали. ” емигрантскоЉ литератури Ље писано о страдаЬу митрополита £оаникиЉа. £едан загранични —рбин овако описуЉе страдаЬе митрополита £оаникиЉа:

"ћитрополит £оаникиЉе Ље убиЉен половином Љуна 1945. године у јранРеловцу.

—ви комунистички крвници су продефиловали поред митрополита и сваки Ље на своЉ начин искаЪивао своЉ злочиначки партизански нагон према окованом митрополиту: неко у шамараЬу, неко у чупаЬу браде, неко у пЪуваЬу, а маЉор „иле  овачевиЮ му Ље донео путир пун свеже крви од убиЉених четника (како Ље он то рекао) и тражио Ље да митрополита "причести" том крвЪу.

«лочиначким убиством митрополита £оаникиЉа су командовали тадашЬи пуковник ќ«Ќј-е ¬ладимир –оловиЮ (потоЬи Љугословенски амбасадор, коЉи Ље од усташа убиЉен у ЎведскоЉ) и Ѕрозов генерал ѕеко ƒапчевиЮ".

Ќеколико угледних —рба Ље на страницама црквене штампе неколико децениЉа касниЉе сведочило о страдаЬу митрополита £оаникиЉа тако да Ље остао спомен на страдаЬе овог великог јрхиЉереЉа —рбске ÷ркве.

ѕрофесор —ветозар ƒушаниЮ Ље у календару "÷рква" за 1991. годину обЉавио своЉе свЉедочанство о страдаЬу митрополита £оаникиЉа. Ље тада записао:

"„им су србски свештеници и Ьихове породице пребачени 41. године у —рбиЉу из усташког логора у ÷апрагу, они су стигли у јранРеловац. “у им Ље митрополит £осиф донео (у пратЬи Ракона Ѕоже “рипковиЮа) новчану помоЮ у износу од 4.000 динара (две месечне плате). ѕосле тога млаРи свештеници су били распореРени по парохиЉама као капелани, а стариЉи и они коЉи су имали ближе сроднике у —рбиЉи, разишли су се по местима коЉа су им одговарала.

ћоЉ отац, —тева ƒушаниЮ, свештеник из села ѕрибиниЮа под ЅорЉа ѕланином, у Ѕосни, пошто Ље био у поодмаклим годинама, одбио Ље да иде на парохиЉу, па Ље остао у јранРеловцу у току целог рата, Љер су му двоЉица синова нашли запослеЬе, као мануелни радници, у аранРеловачком руднику. ќн Ље и Љош неколицина стариЉих свештеника, коЉи су остали у јранРеловцу, добили су станове у аранРеловачким празним вилама. ћоме оцу додеЪен Ље стан у вили "ћалер", коЉа се тако звала по Ьеном бившем власнику £евреЉину ћалеру.

 ада су партизани ушли у јранРеловац (мислим да Ље то било 17. или 18. септембра 1944. године) они су у вили "ћалер" сместили Љедно одеЪеЬе ќ«Ќј-е. ” собе на мансарди те виле они су повремено доводили групе од тридесет до четрдесет, углавном млаРих Ъуди, коЉе су ноЮу ликвидирали у потоку под планином ЅукуЪом. ”биЉаЬе су вршили тупим предметима или револверским мецима у потиЪак. «а те затворенике говорили су да су усташе, што Ље била обична лаж, Љер не може се веровати да би се доводили затвореници из ’рватске да би их побили у потоку под аранРеловачком ЅукуЪом. ѕосле ликвидациЉе Љедне групе, стизао би нови контигент несретника.

£едног празничног дана, била Ље недеЪа, кад се моЉ отац враЮао са богослужеЬа из старе цркве под ЅукуЪом, затекао Ље у дворишту виле "ћалер" групу затвореника коЉи су били "изведени на ваздух". »з те групе моме оцу приступио Ље Љедан стариЉи човЉек са белом шиЪастом брадом, у граРанском оделу и рекао да Ље он £оаникиЉе, митрополит црногорско-приморски. »змеРу осталог, испричао Ље моме оцу да Ље при краЉу рата кренуо са народом из ÷рне √оре на «апад, из страха од комунистичке освете.

 ада су стигли у јустриЉу, совЉетска воЉска Ље била пред Ѕечом, избеглицама из ÷рне √оре Ље пресекла одступницу, све их заробила и предала “итовим партизанима. ѕосле тога, митрополита £оаникиЉа су одвели у «агреб, ту му одузели све личне ствари, панагиЉу и владичански орнат. “ом приликом митрополит Ље рекао мом оцу да га Аилас гони.(...)

„им сам сазнао од оца, коЉег сам повремено обилазио, да Ље у истоЉ куЮи затворен митрополит £оаникиЉе, Ља сам то пренео митрополиту £осифу. “ом приликом митрополит £осиф ми Ље рекао да Ље слична обавештеЬа добио и од Љедне жене коЉа Ље видела митрополита £оаникиЉа како седи на теретним коЬским колима, када су га спроводили из «емуна за Ѕеоград. ћитрополит £осиф Ље после ових обавештеЬа о митрополиту £оаникиЉу интервенисао код јлександра –анковиЮа, али му Ље –анковиЮ одговорио да он ништа не зна.

ћитрополит £осиф Ље митрополиту £оаникиЉу по мени послао Љедно мало камалхард-Юебе. £а сам то Юебе предао оцу, а он га Ље дотурио митрополиту, посредништвом двоЉице партизана у том одеЪеЬу ќ«Ќј-е. ќни су били заробЪени као четници и потом уврштени у таЉ одред ќ«Ќј-е. £едан Ље био наставник, родом из Ќиша, а други Ѕосанац, младиЮ, берберин. ѕо Ьима Ље моЉ отац свакодневно слао митрополиту козиЉе млеко, Љер због болова у стомаку ниЉе могао да Љеде затворску храну.

ќсим Юебета, Ља сам у два маха од митрополита £осифа добио новац да га однесем митрополиту £оаникиЉу. ќба пута по 2.000 динара. ќд тог новца Љедном приликом митрополит £оаникиЉе даде хиЪаду динара да му се купи воЮе. “о сазнаЉу старешине ќ«Ќј-е и поставише му питаЬе: одакле му новац? ќн им одговори да Ље добио од свештеника ƒушаниЮа. Ќа саслушаЬу моЉ отац потврди, и на томе се сврши та истрага, али митрополита £оаникиЉа после пребаце са мансарде виле "ћалер" у подрум виле "—авиЮ", власништво бившег београдског трговца.

»з подрума виле "—авиЮ" Љедне ноЮи митрополит £оаникиЉе спроведен Ље у поток под ЅукуЪом и тамо убиЉен.  ад су га водили, на улици се затекла Љедна жена и о томе Ље причала.

ƒатум митрополитове смрти ниЉе ми познат, мада претпоставЪам да о томе неко у јранРеловцу зна.

—ве ово сазнах по очеву причаЬу и забележих после 45 година".

ƒруго свЉедочанство о митрополитовом страдаЬу налазимо у документу-допису коЉи Ље Ўтаб ѕрве £угословенске јрмиЉе,  оманда позадине, 21. Љуна 1945. године упутио ÷рногорскоЉ митрополиЉи на ÷етиЬу, а коЉи се налази у архиву ћитрополиЉе на ÷етиЬу. ” документу (кога у факсимилу обЉавЪуЉемо на краЉу овога поглавЪа, а коЉи Ље заведен под "—рпски православни манастир цетиЬски броЉ 42 од 30. Љуна - 1945. године у ÷етиЬу) каже се:

"ЎјК≈ћќ ¬јћ ѕјЌј√»£” »  –—“,  ќ£» —” ѕ–ќЌјА≈Ќ»  ќƒ –ј«Ѕќ£Ќ» ј Ѕ»¬Ў≈√ ћ»“–ќѕќЋ»“ј £ќјЌ» »£ј. —ћ–“ ‘јЎ»«ћ” —ЋќЅќƒј Ќј–ќƒ”!".

ƒоктор јлександар Ќедок Ље у истом броЉу "—ветигоре" обЉавио своЉе свЉедочанство о ћитрополитовом страдаЬу. ќн Ље записао сЪедеЮе:

"” "—ветигори" броЉ 3. и 4. коЉи су ми среЮом дошли у руке, прочитао сам са великом пажЬом и узбуРеЬем два чланка коЉи се односе на ¬еликомученика вЉере ’ристове, блаженопочившег ћитрополита црногорско-приморског £оаникиЉа.

ћоЉа осЉеЮаЬа проистичу из два узрока: први, што сам га лично познавао, и други, што су ми познати Ьегови посЪедЬи дани у јранРеловцу.

 ао дЉечак, ученик првог и другог разреда ѕрве мушке гимназиЉе у Ѕеограду, имао сам среЮу да ми Ќауку ’ристову предаЉе 1936. и 1937. године онда прота £ован Ћиповац, Љедан дивни и богоугодни човЉек. —а половине школске године отишао Ље за владику на ÷етиЬе, али Ље у дЉечачким душама оставио за увек незаборавну успомену.

ћоЉ други сусрет са Ьиме, не директни, збио се половином Љуна мЉесеца 1945. године у јранРеловцу, гдЉе сам се као воЉник налазио по повратку са фронта у Ўтабу ѕрве јрмиЉе.

£еднога дана, у шетЬи јранРеловцем са неколико своЉих вршЬака из Ѕеограда, док смо причали гдЉе Ље ко учио гимназиЉу, Љедан од Ьих (—. ћ., онда дактилограф у армиЉскоЉ ќ«Ќ»), кад Ље чуо да сам Рак ѕрве мушке гимназиЉе, рече ми да се моЉ професор Ћиповац налази у затвору у јранРеловцу. ”питао сам га да ли бих могао да га посЉетим, на шта ми Ље одговорио да Ље то забраЬено и да Ље за мене боЪе да то и не спомиЬем. Ќа моЉе питаЬе како изгледа, рекао ми Ље да га Ље видЉео и да Ље ужасном стаЬу, запуштен, прЪав, исциЉепан, вашЪив и пун гноЉавих рана. ѕослиЉе неколико дана, када сам га поново видЉео, питао сам га за свога професора. —. ћ. ми Ље одговорио да Ље мртав, али ми ниЉе рекао на коЉи начин, нити гдЉе Ље сахраЬен.

“ако се завршио моЉ други сусрет у животу са блаженопочившим митрополитом £оаникиЉем, и ево, послиЉе скоро педесет година, живо се сЉеЮам и дана и амбиЉента када сам чуо потресне виЉести.

ќво сматраЉте наЉвЉеродостоЉниЉим подацима, Љер проистичу из непосредног сазнаЬа од човЉека коЉи га Ље лично видЉео, а био довоЪно искрен и сажаЪив да ми то исприча, без обзира колико Ље то у оно стравично вриЉеме, поготову за нас воЉнике, било опасно преносити.

Ќека ово буде моЉ мали прилог успомени мога доброга професора £оаникиЉа (£ована) Ћиповца".

” васкршЬем броЉу "—ветигоре" из 1992. године прота Ѕранко ћарковиЮ, Љедини живи свештеник кога Ље митрополит £оаникиЉе рукоположио, свЉедочио Ље о митрополиту £оаникиЉу. ќн Ље, измеРу осталог, записао следеЮе:

"... ЌегдЉе 1951. или 1952. године Ља сам заЉедно са оцем ћилом ѕламенцем, тада парохом петровачким, пошао у манастир ѕрасквицу гдЉе смо били гости оца Ѕориса  ажанегре, чини ми се последЬег из оне велике плеЉаде великих црногорских калуРера, добрих духовника и боЪих Љунака. “у смо нашли Љедног младиЮа, коЉега сам Ља знао Љош док сам био Рак богословиЉе, коЉи Ље радио у ћитрополиЉи, гдЉе Ље обавЪао дужност, не знам да ли црквеЬака, или послужитеЪа код ћитрополита а чиЉег се имена сада не сЉеЮам. “аЉ младиЮ Ље пошао са ћитрополитом када Ље он напустио ÷етиЬе. ќн нам Ље тада испричао врло тужну причу о хапшеЬу ћитрополита. ѕо тоЉ ЬеговоЉ причи, а причао Ље врло увЉерЪиво, он Ље заЉедно са групом свештеника ухваЮен код «иданог ћоста, спроведен у «агреб и приведен код ѕека ƒапчевиЮа, чиЉи се штаб налазио у «агребу. “аЉ младиЮ Ље пратио ћитрополита и присуствовао разговору. ѕеко Ље упитао ћитрополита: "£еси ли ти £оаникиЉе Ћиповац?" Ќа то му Ље он одговорио да Ље он £оаникиЉе митрополит црногорско приморски. Ќа то Ље ѕеко грубо, повишеним тоном узвратио да он нема право да се тако представЪа Љер су на тоЉ столици увек сЉедели велики и заслужни Ъуди, а не издаЉници какав Ље он био. Ќа такву ѕекову изЉаву ћитрополит Ље узвратио да он, ѕеко, нема права да тако са Ьиме поступа Љер Ље он успЉео да из италиЉанског логора у јлбаниЉи ослободи Ьегову маЉку, и да Ље био предузео све да и Ьеговог оца £ована ƒапчевиЮа (мислим да Ље £ован ƒапчевиЮ био по чину Ракон) ослободи из логора, али га Ље претекла смрт. Ќа ту владичину причу ѕеко Ље рекао да Ље и то доказ Ьегове службе окупатору. “аЉ младиЮ Ље тада Љош испричао како Ље ѕеко наредио да владици скину инсигниЉе и да Ље владика замолио да се крст врати проти »лиЉи ѕоповиЮу, пароху и архиЉереЉском намЉеснику цетиЬском Љер Ље таЉ крст био своЉина проте »лиЉе. “ачно Ље да Ље таЉ крст преко  оманде подручЉа враЮен. (“ачност овога навода могла би се провЉерити код породице покоЉног проте).

 ада сам 1958. године премЉештен са парохиЉе барске на парохиЉу орашачку код јранРеловца сазнао сам од мога намЉесника, сада пок. Куба –адивоЉевиЮа да Ље митрополит £оаникиЉе, заЉедно са посЪедним предсЉедником владе црногорске, чиЉега се имена не сЉеЮам сада, доведен у јранРеловац и затворен у вили коЉа се налази у непосредноЉ близини цркве буковичке. ѕричао ми Ље о. Куба да му Ље Љедан стари свештеник коЉи Ље као избЉеглица живЉео у јранРеловцу свако Љутро доносио козЉег млиЉека. “у Ље несреЮни митрополит £оаникиЉе у ЅукуЪи убиЉен. ѕрота Куба ми Ље Љош причао да су неке дрвосЉече наишле на Ьегов гроб коЉи Ље само овлаш био затрпан, па су планинске буЉице Ьегове кости разриЉеле.

£а сам службуЉуЮи у ќрашцу врло често, идуЮи у јранРеловац, попевши се на брдо ѕресеку, одакле се дивно види ЅукуЪа, сваки пут се помолио Ѕогу за душу доброг митрополита £оаникиЉа..."

Ќа основу ових и многих других свЉедочанстава поуздано се зна да Ље митрополит £оаникиЉе убиЉен половином 1945. године на ЅукуЪи. Ќажалост, не зна се тачно мЉесто гдЉе су убиЉени многи —рбски Ќовомученици, а са Ьима и митрополит £оаникиЉе. ќва масовна србска гробница ни до данас ниЉе обиЪежена, а власти се ниЉедном ниЉесу огласиле на поменута свЉедочеЬа.

Оерка трага за изгубЪеним оцем!

” "Ѕанатском веснику", органу ≈пархиЉе банатске (бр. 1/1990. године, ¬ршац) обЉавЪено Ље писмо ћариЉе ћартиновиЮ-Ћиповац из ÷етиЬа митрополиту скопском £осифу, коЉе преносимо у цЉелости:

"¬аше ¬исокопреосвештенство!

 ао што ¬ам Ље познато, моЉ отац £оаникиЉе, митрополит ÷рногорско-приморски напустио Ље ÷етиЬе Љош у новембру 1944. године. ќд тог времена па све до данас не могу ништа позитивно да сазнамо Ьему, а Љош маЬе да са Ьим ступим у везу, те да му нешто пошаЪем. –азне верзиЉе су се проносиле, али Љедино Ље било тачно то, да Ље он ухапшен од Ќародних власти, да се Ље неко вриЉеме налазио у Ѕеограду и наЉзад у јранРеловцу. —азнала сам и то, да сте ¬и интервенисали код надлежних, да му се побоЪша положаЉ, на чему ¬ам се наЉтоплиЉе захваЪуЉем.

 ако за даЪу Ьегову судбину не могу да сазнам, то узимам слободу да вас замолим, да бисте извоЪели заинтересовати се шта Ље са Ьим, гдЉе се налази и да ли постоЉи могуЮност да добиЉем везу са Ьим, те да ме, путем ¬ама потчиЬених, обавиЉестите, да не бих више патила и живЉела у неизвЉесности.

—матрам да ¬ас са овом моЉом молбом неЮу довести у незгодан положаЉ тим приЉе, што моЉ отац без претЉериваЬа ниЉе баш онакав каквим су га вЉероватно и ¬ама претставили. —ав Ьегов гриЉех састоЉи се у неколико говора, као и у неколико Ьегових састанака, било са »талиЉанским било са Мемачким функционерима, коЉе не би требало схватити као акт издаЉе, веЮ треба уЮи у суштину ствари, те сазнати што Ље он хтио са тиме, као и резултат тих састанака.

“о би углавном био Ьегов издаЉнички рад, а колико Ље добро стаЉао код окупатора наЉбоЪи Ље доказ то, што ни мени, као ЬеговоЉ Љединици, ниЉе могао помоЮи, те издеЉствовати да ме не отпуштаЉу из службе, протЉеруЉу и хапсе. Ќо, ниЉе ми циЪ да ¬ас увЉеравам о недужности мог несреЮног оца, веЮ оно у ком смислу сам и написала ово писмо. ” нади да Юу од ¬ашег ¬исокопреосвештенства бити обавиЉештена, у колико ¬ам то буде могуЮе, поштуЉе ¬ас ЪубеЮи свету десницу

÷етиЬе, 8. марта 1946. г.

ћариЉа ћартиновиЮ-Ћиповац
÷етиЬе, ЅаЉова 130

Ќи ћариЉа ћартиновиЮ-Ћиповац (1914-1990), Юерка митрополита £оаникиЉа, ниЉе имала мира од комуниста. »наче, била Ље удата за угледног господина и интелектуалца ћоша ћартиновиЮа из ÷етиЬа. ћариЉу су у проЪеЮе 1945. године, у поодмаклоЉ трудноЮи ухапсили и затворили у злогласни цетиЬски затвор гдЉе су Ље тукли и мучили.

ѕомен убиЉеном митрополиту

” истом броЉу "Ѕанатског весника" обЉавЪен Ље и сЪедеЮи документ:

"Ќа питаЬе бококоторског намЉесника о нестанку ћитрополита £оаникиЉа у име —инода ÷рквеном суду на ÷етиЬу, краЉем 1946. године, ћитрополит скопски £осиф, одговара сЪедеЮе:

"” вези акта тога —уда бр. 1554 од 21/8.12.1946. а на питаЬе јрхиЉереЉског намЉесника бококоторског извЉештавате се да Ље М. —в. патриЉарх —рпски √. √аврило изЉавио, да Ље сазнавши за нестанак ћитрополита £оаникиЉа из јранРеловца, гдЉе се налазио у затвору а под предпоставком и у увЉереЬу да Ље убиЉен заиста му одржао помен. Ќикакви други детаЪи о судбини ћитрополита £оаникиЉа нису познати ни М. —ветости ни —в. јрх. —иноду".

–адио —ветигора

18 / 06 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0