Srpska

—амосталност и самоувереност

ѕонекад човеку бива тешко. ј понекад Ц толико тешко да уопште нема снаге да издржи. » што Ље наЉгоре од свега, колико год да покушава да схвати због коЉих сагрешеЬа му се то дешава, никако не може то да разуме.

–екло би се, нема ни неких посебно тешких грехова. Ќи у црквеном животу нема неке маЬкавости. » ни на кога се не вреРа тако да та увреда стане измеРу Ьега и Ѕога. » труди се врло вредно, и ради, и улаже напоре... ” чему Ље онда ствар? «ашто му Ље тако тешко? “ако да му се чини: Љош мало и Љедноставно Юе пасти и готово? » то ниЉе све: зашто Ље све тако замршено, тако компликовано, тако загонетно?

» понекад долази одговор Ц Љасан, Љедноставан, задивЪуЉуЮе прецизан. ѕа зато што веЮ одавно све ради... сам!

ѕа, тачно, сам. ј ко би то требало да ради уместо Ьега?

јли не... —ам Ц односно без Ѕога, самостално, самоуверено у извесном посебном смислу ових речи.

ќво се не може обЉаснити неверуЉуЮем човеку, иако он такоРе пати од ове болести. £ер он зна, у свом искуству се веЮ више пута уверио како Ље кад √оспод све чини као уместо Ьега. » кад се ќн повлачи и даЉе му да се потруди сам и да осети како Ље с Мим и како Ље без Мега.

“о понекад бива казна због гордости, због надмености, понекад због осуРиваЬа других, понекад Ц због незахвалности. јли „ономе ко воли Ѕога“ и притом стражи над собом „све помаже на добро“ (–им. 8, 28). »змеРу осталог и то кад Ље по ѕромислу оставЪен. » довоЪно Ље само да човек свега постане свестан, а кад осети промену, да се покаЉе, и веЮ му бива много лакше и боЪе.

ћеРутим, све Ље много теже кад се √оспод ниЉе удаЪио од тебе по —воЉоЉ милости, веЮ ти од Мега Ц због своЉе неразумности: несвесно, ненамерно. Ќесвесно и ненамерно се толико често не примеЮуЉе Ц док човек не доРе до саме ивице...

 ако се то дешава и коме? ѕа управо у томе и Љесте ствар што се ова невоЪа често дешава Ъудима коЉи су у наЉвишоЉ мери добронамерни, вредни, ревносни, чак Ц како у ћариЉином духу, тако и у ћартином. „овек узима бреме Ц чини му се и да може да га понесе. ј онда додаЉе Љош. » Љош. » Љош... »де корак за кораком напред, не задржаваЉуЮи се, не смаЬуЉуЮи темпо.

» ради добре, потребне ствари. » Ъудима помаже. » подвизава се како може. јли, почевши од извесног тренутка, све то ради сам. » на краЉу наЉчешЮе долази до слома.

„” извесном тренутку“, у стварности заиста одреРеном Ц оном кад човек престаЉе да поставЪа себи питаЬе да ли Ље оно што намерава да предузме угодно Ѕогу. ѕрестаЉе да се моли да разуме воЪу ЅожиЉу. ѕрестаЉе да ослушкуЉе оно што му на ове молитве одговара Ьегово сопствено срце: да ли Ље мирно, да ли Ље смирено, да ли живи сеЮаЬем на √оспода и ЪубавЪу према Мему? »ли Ље хладно и озлоЉеРено, да ли Ље затворено и да ли се скупило?

ќвде постоЉи ризик да човек од ѕавла постане —авле и да изненада чуЉе: „“ешко ти Ље против бодила праЮати се“ (ƒап. 9, 5)! ј Љош Ље веЮи Ц да не чуЉе.

”резало ми се у сеЮаЬе нешто што сам Љедном чуо на проповеди свештеника коЉег добро познаЉем: зашто Ље ѕетар почео да се дави? «ато што се уплашио? ј зашто би се одЉедном уплашио? ЌиЉе се уплашио да крочи на воду у сред буре и да крене по ЬоЉ по речи —паситеЪа, а кад Ље веЮ ишао по благодати ЅожиЉоЉ по ЬеноЉ површини као по земЪи, уплашио се? ЌиЉе баш наЉлогичниЉе... «ар ниЉе све због тога што Ље у Љедном тренутку помислио да сам иде? «ар ниЉе на тренутак заборавио ќнога захваЪуЉуЮи „иЉоЉ сили и воЪи Ље вода постала као чврста? јко Ље тако, шта Ље онда чудно у томе што се уплашио и што Ље почео да тоне?

Ќе знам и нико од нас не зна шта се заправо десило с апостолом. јли Ље чиЬеница да се то с нама дешава стално и свуда.

 ад човек нешто почне ради Ѕога: неки посао, живот коЉа личи на подвиг Ц и √оспод „ оЉи и намере целива“, пружа —воЉу обилату помоЮ. » човек иде Ц опрезно, са свештеним страхом Ц напред, плашеЮи се да се случаЉно не оклизне, да не згреши, да се не лиши ове Ѕожанске подршке. » постепено се предаЉе томе, навикава се на труд и на подвиге, они постаЉу нешто свакодневно, што наводно не превазилази човекове снаге.

» оно за шта Ље раниЉе молио за благослов, за шта се молио, почиЬе да ради сам. » успешно! ѕо инерциЉи, по навици. » више му успева. » Љош више. » можда тако дуго живи Ц у зависности од околности, од сопствених природних способности и од многих споЪашЬих фактора.

ћеРутим, пре или касниЉе ипак осеЮа да му ниЉе просто тешко као што му Ље бивало раниЉе, веЮ да Ље готово, нема више снаге. ќсеЮа: Љош мало Ц и пуЮи Юе... “о се дешава многима. » онима коЉи су врло ревносни, и онима коЉи баш нису, а понекад и онима коЉи уопште нису ревносни.

»стина, постоЉи ризик да човек пукне. » да се сломи. ≈во зашто Ље тако важно да човек схвативши да сам ради, застане и да се разабере: зашто Ље тако? «ашто Ље остао сам?

«ато што Ље наЉвероватниЉе намерио да чини ЅожиЉа дела заборавивши на Ѕога. „удно звучи, али се то врло често дешава. √де? ѕа у нашоЉ, црквеноЉ средини. «бог чега би иначе могли да видимо озлоЉеРене испоснике, намрштене молитвенике, огорчене социЉалне раднике? «намо да су и Љедно и друго Ц богоугодна дела. јли кад су тачно угодна и како и с каквим срцем им се приступа Ц ова питаЬа нам често ни не падаЉу на памет. » тако се дешава да их понекад чинимо не богоугодно, чак директно противно Ѕогу, и заиста Ц не противеЮи ћу се. ”опште то не примеЮуЉуЮи. ј само... —амо осеЮаЉуЮи управо ону тежину од коЉе човек више нема снаге да живи.

» то се никако не може избеЮи, никако човек не може да се осигура, ако не застаЉе чешЮе на своЉим путевима и не проверава: да ли су моЉи путеви притом ЅожЉи? »ли не? Ќеко Юе, наравно, реЮи: а како да се разабере, како да буде сигуран у тачност одговора на ово питаЬе? ѕостоЉи Љедна таЉна... јко буде спреман да се заустави, или да скрене, или чак да крене уназад, чим схвати да Ље таква воЪа ЅожиЉа, √оспод Юе му сигурно дати одговор Ц Љасан, поучан. ј ако не, шта Юе му?

 ад после дугог периода самосталне делатности и самосталности поново осети не само да га води рука ЅожиЉа, веЮ и да се потпуно налази у овоЉ руци, да га она држи, он схвата сву снагу и дубину ЉеванРеЪског: „Ѕез ћене не можете ништа чинити“ (£н. 15, 5). Ќишта добро, разуме се.

» у срцу му одЉекуЉе: „ј Ља, √осподе, и не желим без “ебе...“

—а руског ћарина “одиЮ

20 / 06 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0