Srpska

–еч утехе

ћожемо сумЬати у било шта: да ли Юе сутра бити тмурно или ведро, да ли Юемо бити здрави или Юемо се разболети, да ли Юемо бити богати или убоги, али у Љедно нема никакве сумЬе Ц сви ми Юемо пре или касниЉе стати пред Ѕога. ”мираЬе Ље „пут всеЉа земЪи“ („пут све земЪе“). ћеРутим, премда то знамо, кад губимо блиске Ъуде свеЉедно осеЮамо тугу. » то Ље по ЪудскоЉ природи разумЪиво и обЉашЬиво. £ер чак и кад се Љедноставно растаЉемо од воЪених на неко време ми тугуЉемо, жалостимо се, лиЉемо сузе, а тим пре кад нам предстоЉи последЬи растанак у земаЪском животу. —ам √оспод »сус ’ристос —е дошавши у куЮу —вог умрлог друга Ћазара ражалостио у духу и заплакао Ље, толико га Ље волео. ћеРутим, веруЉуЮи Ъуди имаЉу велику утеху коЉа им помаже да преживе смрт блиских Ъуди Ц молитву за своЉе покоЉнике. » ова молитва као нит спаЉа нас и свет Ъуди коЉи су веЮ отишли.

—вако ко изгуби блиског човека поставЪа себи питаЬе: „Ўта Љош могу да учиним за свог воЪеног?“ » заиста, кад се наши ближЬи разболе ми им хитамо у помоЮ, идемо у болницу, купуЉемо намирнице и лекове; ако су у некоЉ другоЉ невоЪи, такоРе им помажемо чиме можемо. » у овом саосеЮаЬу се огледа наша Ъубав, наше саучествоваЬе с Ьима.

ћеРутим, преминулом човеку наша брига ниЉе потребна ништа маЬе, ако не и више.

„овек не нестаЉе као личност са смрЮу мозга и зауставЪаЬем срца. ќсим тела (пролазне опне) он има вечну, бесмртну душу: „Ѕог ниЉе Ѕог мртвих, веЮ живих“ (ћт. 22, 32). » управо душа чини човекову суштину. » ми не волимо (ако заиста волимо) блиског човека због лепоте тела и физичке снаге, веЮ због особина душе. ѕамет, доброта, карактер, Ъубав Ц све су то особине душе нашег ближЬег, оно што чини Ьегов лик. “ело Ље човекова одеЮа, оно стари, болуЉе, меЬа се, дешаваЉу му се неповратни процеси. ѕонекад гледаЉуЮи остатке коЉи леже у ковчегу не можемо у Ьима чак ни да препознамо познати лик, покоЉник се толико меЬа. ј душа нема година, она Ље бесмртна. ЌиЉе случаЉно што се за некога каже: „ќн Ље млад душом,“ Ц а човек Ље веЮ одавно превалио шездесету.

ѕошто Ље наш ближЬи бесмртан, Ьему Ље и тамо, с оне стране земаЪског живота потребна наша помоЮ и подршка. ƒакле, шта он од нас очекуЉе и како можемо да му помогнемо?

Ќаше покоЉнике, наравно, не занима више ништа земаЪско. —купи споменици, раскошне даЮе и остало Ьима нису потребни. ѕотребно им Ље само Љедно Ц наша ватрена молитва за упокоЉеЬе Ьихове душе и за опроштаЉ Ьихових хотимичних и нехотичних грехова. —ам покоЉник више не може да се моли за себе. —ветитеЪ “еофан «атворник каже да су преминулима молитве потребне „као сиромасима парче хлеба и чаша воде“.

” свом земаЪском животу треба да се молимо, да се каЉемо због грехова, да приступамо таЉнама ÷ркве, и он нам Ље дат као припрема за вечни, а кад човек умре, закЪучак о Ьеговом животу Ље веЮ дат, он не може да га промени набоЪе. ѕреминули може да рачуна само на молитве ÷ркве и оних коЉи су га познавали и волели за живота. » по молитвама роРака и приЉатеЪа √оспод може да промени удео преминулог. —ведочанство за ово Љесу безброЉни случаЉеви из црквеног ѕредаЬа и житиЉа светаца. ” древном житиЉу светитеЪа √ригориЉа ƒвоЉеслова описан Ље задивЪуЉуЮи случаЉ. —ветитеЪ Ље имао смелост да се моли за упокоЉеЬе окрутног прогонитеЪа хришЮанства Ц императора “раЉана. ћеРутим, “раЉан ниЉе само покренуо прогоне хришЮана (Љер ниЉе знао шта чини), он Ље био праведан и милосрдан владар, веома се бринуо о своЉим сиромашним поданицима. —ветитеЪ √ригориЉе Ље сазнао да Ље император заштитио удовицу у невоЪи и узео Ље на себе подвиг да се моли за Ьега. Ѕог му Ље открио да Ље Ьегова молитва примЪена. ќваЉ пример (и многи други) представЪа велику утеху и окриЪуЉе нас у нашим молитвама за преминуле. „ак и ако Ље преминули био далек од ÷ркве, он може да добиЉе олакшаЬе свог удела по усрдноЉ молитви блиских са сузама.

ѕостоЉи Љедан веома важан моменат: ако човек коЉи нас Ље напустио ниЉе живео црквеним животом или знамо да Ље Ьегов живот био далек од заповести ЅожЉих, родбина коЉа га воли треба посебно пажЪиво да се односи према своЉоЉ сопственоЉ души. —ви смо меРусобно повезани с роРенима и ближЬима као делови Љединственог организма: „јко пати Љедан уд, с Ьим пате сви удови“ (1  ор. 12, 26). јко Ље неки орган неактиван код човека с изоштраваЉу друга чула, други органи узимаЉу на себе додатно оптереЮеЬе, Ьегове функциЉе. » ако наш ближЬи ниЉе стигао да учини нешто у духовном животу ми то треба да надоместимо уместо Ьега. “име Юемо спасавати и своЉу душу и донеЮемо велику корист ЬеговоЉ души. »ма Љедна ратна песма о пилоту коЉи Ље погинуо, чиЉи друг каже да на земЪи живи „за себе и за оног момка“. » наш живот за друге, у сеЮаЬе на некога, може да се огледа у нашоЉ усрдноЉ молитви, у стицаЬу хришЮанских врлина, у обилатоЉ милостиЬи за помен преминулог.

¬рло често се дешава и то да Ъуди коЉи су врло ретко долазили у храм, коЉи су живели безбрижним, световним животом, кад изгубе блиског човека, долазе у ÷ркву и постаЉу истински православни хришЮани. Михов живот се потпуно меЬа, они кроз тугу долазе Ѕогу. » наравно, целог живота се касниЉе моле за своЉе преминуле роРаке. Ќеистраживи су путеви √осподЬи.

¬еруЉуЮи Ъуди и Ъуди далеки од ÷ркве потпуно другачиЉе доживЪаваЉу губитак ближЬих. ѕонекад човек има прилике да присуствуЉе даЮи за нецрквене Ъуде и да види како Ље то тежак призор. £едном сам учествовао у опелу познатог лекара-неурохирурга и веома доброг човека. √оспод га Ље узео док Љош ниЉе био у позним годинама, после изненадне болести коЉа Ље брзо напредовала, на врхунцу Ьеговог лекарског рада. » кад су почели посмртни говори Ьегових колега могло се видети у какво растроЉство и парализу таЉна смрти доводи нецрквене Ъуди. —коро сви су сматрали да су дужни да своЉу беседу почну отприлике овако: „ аква страшна неправда...  ако нас Ље рано и изненада напустио покоЉник...  ако много Ље Љош могао да учини,“ итд. £асна Ље ствар да такви говори не могу донети утеху родбини и ближЬима покоЉника, пре Юе бити обрнуто, Љош више Юе продубити Ьихову тугу. „ак и ако човек ни у шта не веруЉе, може да упути Љедноставно добре, топле речи свом другу и колеги. «ашто се то дешава? «ашто су Ъуди пред лицем смрти у таквоЉ пометЬи и избегаваЉу чак и помен, чак и мисао на Ьу у свакодневном животу? «бог страха и неизвесности. —мрт их плаши, не знаЉу шта их очекуЉе. »ма ли тамо живота? »ли живимо само овде, у материЉалном свету?  ако се спремати за смрт и односити према ЬоЉ Ц за неверуЉуЮе Ље таЉна запечаЮена са седам печата. „ак и обична жеЪа у званичним говорима: „Ќека му Ље лака црна земЪа,“ Ц криЉе у себи неизречено питаЬе: зар Ље то све: тело у земЪу и ништа више?

«бог смрти блиских Ъуди далеки од вере често падаЉу у очаЉ, чамотиЬу, црну тугу. √отово Ље, живот Ље завршен ако мог воЪеног човека више нема, ако Ље престао да постоЉи моЉ живот више нема смисла. Ќе може се реЮи да веруЉуЮи не тугуЉу због смрти блиских Ъуди, али се према смрти односе потпуно другачиЉе. ’ришЮанска туга Ље светла, ми знамо да човек живи вечно, да Ље смрт само растанак, да се Ьегов живот наставЪа, али Ље другачиЉи. «намо да смо с преминулим повезани везама молитве и Ъубави. Ќе можемо да кажемо: „Ѕио Ље човек и нема човека.“ јко смо ближЬег волели за живота, и после смрти наставЪамо да га волимо. „Кубав никад не престаЉе,“ Ц каже апостол ѕавле (1  ор. 13, 8).  ад сам губио блиске Ъуде увек сам имао осеЮаЉ растанка, а не краЉа.  ао да су отпутовали некуда веома далеко, али не заувек, не за свагда.

ѕрекомерна туга Ље недопустива Љош и због тога што не само да упропаштава нашу сопствену душу (чамотиЬа Ље Љедан од осам смртних грехова), него нам не даЉе да се молимо за покоЉнике. ” души човека коЉег Ље обузела чамотиЬа ствара се празнина, вакуум, он уопште ништа не може да ради, а Љош маЬе да се моли. ј нашем ближЬем Ље толико потребна наша помоЮ! » чамотиЬом, депресиЉом и тугом ми не само да му неЮемо помоЮи, веЮ Юемо му можда донети патЬу. –ади ближЬих треба да се саберемо, колико Ље могуЮе смиримо и да све своЉе снаге уткамо у молитву. ѕосебно до 40. дана преминулом човеку су потребне усрдне молитве.

Кудска душа напуштаЉуЮи тело осеЮа немир и страх: навикла Ље да обитава у свом дому дуго година, не зна шта Ље чека, куда Юе ЉоЉ √оспод одредити да иде. ѕосле смрти човек одговара за цео своЉ живот и овде се одреРуЉе Ьегова даЪа судбина. » врло Ље важно подржати душу блиског човека помиЬаЬем на —ветоЉ литургиЉи, читаЬем ѕсалтира и келеЉним правилом.

¬рло често роРаци покоЉника мисле да Юе ако не покажу околини своЉу тугу сви помислити да нису волели покоЉника и понекад се може видети просто срцепараЉуЮи призор са хистериЉом, кукЬавом и завиЉаЬем због покоЉника. ќво се обично практикуЉе у селима где се Љош увек сачувала традициЉа нарикача. Куди се сами доводе до потпуне суманутости.  аква молитва Ље ту могуЮа?! »стинска несреЮа и туга по правилу се одвиЉаЉу тихо и скоро неприметно за друге. ƒешава се да Ъуди коЉи посебно тугуЉу и ридаЉу за покоЉником у ствари више сами себе жале: како су сад сироти, несреЮни и усамЪени.

—ве ове традициЉе наследили смо од паганских обреда и наравно, оне су неспоЉиве с ѕравославЪем.

ј ми, православни хришЮани, треба да растворимо своЉу тугу с хришЮанском надом, да ако се сами будемо спасавали и своЉом молитвом спасавали наше ближЬе, смемо да веруЉемо да нам предстоЉи сусрет с Ьима тамо, у другом животу. ј ако они доспеЉу у ÷арство Ќебеско, сигурно Юе се тамо молити за нас.

—а руског ћарина “одиЮ

22 / 06 / 2013

     оментари:

    2016-04-24
    12:18
    Jasmina Stancic:
    Hvala Vam do sveg srca!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0