Srpska

ќстаци живописа и арматуре

ѕо доласку  фора ниЉедан храм —рпске православне цркве ниЉе остао читав, у општини —ува –ека ниЉе остао да живи ниЉедан —рбин, нико се, веЮ четрнаест година, ниЉе вратио

ѕразнична литургиЉа краЉ остатака манастира —вете троЉице ‘ото ∆. –акочевиЮ
ѕразнична литургиЉа краЉ остатака манастира —вете троЉице ‘ото ∆. –акочевиЮ
—ува –ека Ц ”з камене блокове, бетон и шут, ту где Ље некада био улаз у манастир —вете троЉице, расеЪени —рби суворечког краЉа пале свеЮе. Ћагано наслаЬаЉу воштанице, омекшале од вруЮине и држаЬа у рукама, и гледаЉу у метохиЉску равницу испод себе. Ќа месту Љедне од важних светиЬа овог краЉа сада Ље хрпа камеЬа испод коЉе провируЉу остаци живописа и арматуре. „»спод тога Ље, чини ми се, затрпан део наших живота и наше среЮе, ма куд да одемо и ма шта да радимо.  ажу да су се многи наши снашли у избеглиштву.

 о се у Ьему може снаЮи? ћени све недостаЉе, како време пролази”, прича за себе стариЉи господин и премишЪа се како да прескочи на други веЮи камен што води ка олтару разорене светиЬе. ѕо доласку  фора ниЉедан храм —рпске православне цркве ниЉе остао читав, у општини —ува –ека ниЉе остао да живи ниЉедан —рбин, нико се, веЮ четрнаест година, ниЉе вратио у своЉ плодни и богати завичаЉ. Ќова митологиЉа заснована вредностима ќслободилачке воЉске  осова прогласила Ље —уву –еку облашЮу забраЬеном за —рбе.

Ўта Ље —рбима важно и због чега су данас овде? ¬ластелини српског средЬег века оставили су задужбине коЉима ниЉе поклаЬана толика пажЬа, а манастир —вете троЉице Ље светиЬа коЉоЉ се долазило и где су оставЪани дарови вековима. ќ тим поклонима и добрим Ъудима уредно су оставЪани записи од 1456. године, тако да се данас зна ко Ље пре више векова, у турском ропству, издвоЉио од своЉе сиротиЬе за манастир —вете троЉице; знаЉу се хиЪаде Ьих, зна се одакле су и како им се зову села или места Ц од призренског краЉа, преко  осова, па све до других краЉева и области.

“а имена са списка или ѕоменика, знала су да Ље овде нешто важно. Куди су, у то доба отежане комуникациЉе, били врло добро информисани да се овде чуваЉу кЬиге писане од 14. па до 18. века, да се два километра ниже у Ѕогородици ќдигитриЉи налази ремек-дело и Љедан од првих портрета  лимента ќхридског, да, одмах ту, у селу ƒворане Љедна куЮа ѕоповиЮа генерациЉама чува повеЪу —тефана ƒечанског из 1326. издату Ѕогородици КевишкоЉ, хрисовуЪу цара ƒушана дату —ветим арханРелима, «аконик цара —тефана ƒушана...

Ќаша данашЬа култура, кЬижевност, правне науке, филологиЉа и наука биле би сиромашниЉе да ниЉе било ѕоповиЮа. £уче Ље овде, иако Ље све пусто и сравЬено са земЪом, стигло више од сто —рба из ових готово заборавЪених села. ” рану зору, дошли су дечански калуРери, покосили су траву, монтирали велики бели шатор да заштите расеЪене од сунца или кише, донели сто да могу да поставе олтар и служе Ѕогу за празник —иласка —ветог духа на апостоле, или —вету троЉицу. ѕразничну литургиЉу служио Ље Љеромонах ѕетар (–оЉевиЮ) уз саслужеЬе дечанских монаха £езекиЪа и »саиЉе.

ѕосле литургиЉе, пререзан Ље славски колач, домаЮин Ље био —лавоЪуб ћитиЮ, а да припреми славу следеЮе године Љавио се ћилорад јрсиЮ. „ќво Ље сигуран знак да ми желимо да се вратимо и да нас наше светиЬе окупЪаЉу око себе. ќне нам говоре ко смо ми шта можемо да радимо”, каже ћилан ћихаЉловиЮ, бивши координатор општине —ува –ека. ќн Ље уверен да расеЪени и протерани имаЉу чврсту жеЪу да се врате у своЉ завичаЉ. ћогуЮности су нешто сасвим друго, атмосфера коЉа се формирана у протеклим периоду обесмислила Ље живот и права, рад и слободу. ” село Кешане код —уве –еке —рби до сада нису одлазили, па онда долазе у манастир —вете троЉице у нади да Юе Љедног дана и они посетити своЉе село и гробЪе.

„ƒобро Ље да сам ту, ово Ље наша главна црква, некад смо до Ье ишли пешке. £едном сам у мом селу био са немачким новинарима и то Ље све... Ќего, радуЉем се и да сам ту”, прича Ѕранко £анковиЮ из села Кешане, коЉи као расеЪено лице живи у ћеРулужЉу код Ћазаревца. Ќа оваЉ лепи видиковац стигли су шеф грачаничке  анцелариЉе за  осово и ћетохиЉу Ѕранимир —тоЉановиЮ и начелник  осовског округа ¬ладета  остиЮ. „ќсеЮаЬа су помешана Ц били смо среЮни, али истовремено и тужни. —реЮни што смо поново у ћушутишту, на том прелепом месту, а тужни због ових рушевина”, каже ¬ладета  остиЮ.

—вако овде тражи део своЉе успомене и део свог бившег живота. »з свог избегличког пртЪага ваде се ситнице, седа се око рушевине, домаЮин славе служи госте, одлази се на манастирски извор, неко тражи паЬеве старих кестенова, а онда у групама силазе у село ћушутиште одакле Ље и наЉвеЮи броЉ расеЪених. ”ништено село, гледано одозго изгледа сабласно. √реде, шикара и димЬаци. „Ќикако не могу да наРем место на ком Ље била чесма”, говори и иде по свом дворишту измеРу остатака куЮе ƒарко ЌиколиЮ из ћушутишта.

ћлад Ље и потпуно слободан, без икаквог страха, гласно измеРу граРевина од коЉих су остале само бетонске греде понавЪа како су „на Ьегову хладну воду долазили Ъуди из села”. “олико Ље упоран и сугестиван, па се у „потрагу” за чесмом укЪучуЉе и Ьегова девоЉка —унчица коЉа ниЉе одавде, а меРу ове оглодане куЮе дошла Ље први пут.

”залуд Ље све, не могу да наРу ни чесму ни воду, као што не могу да пронаРу слободу коЉа би их извела из избегличког света, коЉа би им показала где припадаЉу и коме припадаЉу.

ѕолитика

29 / 06 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0