Srpska

јмеричка бележница

”очи путоваЬа догаРаЉи се смеЬуЉу необичном брзином: празник за празником, до радосне изнурености, до преласка на Ђаутоматски режимї. £уче Ље била престона слава Ц свети јгапит. ј пре тога Ц ¬азнесеЬе коЉе се подударило са сеЮаЬем на мученика ‘илософа. ƒобро се сеЮам Ьегових страдаЬа из ∆итиЉа. ќбнажен Ље везан за дрво и препуштен блудници на воЪу. ј познато Ље да ништа не гаси благодат као блуд, чак и нехотични. јли он Ље одгризао себи Љезик, пЪунуо га Ље жени улице, због чега Љу Ље спопао страх и натерао Ље у бекство, а сам Ље болом угасио похот. Ќезамисливо за данашЬа времена и обичаЉе! ”осталом, увек Ље незамисливо. » док размишЪам о томе спремам се за јмерику.

„овек се може купити, преварити, развратити, уплашити. јко ништа од тога не делуЉе, тек онда Ље могуЮе мучеништво. ѕетар Ље за неко време уплашен, £уда Ље купЪен. ћученика ‘илософа нису купили и нису га уплашили. «ато су хтели да га разврате. ј кад им то ниЉе успело, морали су да га убиЉу. ћи неЮемо бити мученици (говорио сам о томе у цркви). ќ томе не треба чак ни да саЬамо. “о Ље скоро недостижна висина. £едноставно нисмо способни за оваЉ подвиг док нас вараЉу, купуЉу, развраЮаЉу и плаше. ћожемо нагаРати о специфичноЉ Ђхуманостиї неприЉатеЪа коЉи не жели крв ако може постиЮи успех развратом и новцем, лажЉу и страхом. £унак јл ѕаЮина у ЂАавоЪем адвокатуї то и каже држеЮи последЬи ватрени говор: Ђ£а сам ’уманиста!ї ќн Ље хуманиста, а ми живимо под знаком преваре, поткупа и страха. —рамота Ље. —веци Юе судити свету, каже апостол ѕавле. » веЮ му суде. Ќа аеродром идем ноЮу. ’вата ме сан.

„икаго
„икаго
ѕут ме води у „икаго, на Љужну обалу, али не  рима, веЮ ћичигенског Љезера. „икаго Ље град ветрова, windy city. “о Ље све што засад знам о Ьему, не рачунаЉуЮи јл  апонеа и мрачну причу с пребациваЬем алкохола из  анаде у време прохибициЉе. ƒа, Љош нешто Ц само име значи „труло место“ на Љезику локалних »ндиЉанаца. Ќикад немам прилике да се иоле припремим за пут, да прочитам нешто о томе куда ме пут води. » тако путуЉем, на известан начин у потпуну неизвесност, као „гуска у маглу“, што Ље очигледно, и исправно.

јко се боинг условно сматра „гвозденом птицом“, јмстердам сам видео из птичЉе перспективе. јвион Ље дуго летео над градом и време Ље било ведро, као среЮно детиЬство. Ћепо. ¬енециЉански споЉ воде и камена. »ма и разлике. ¬енециЉански канали су хаотични, као московска дворишта, а амстердамски су као ишпартане линиЉе на плану, као петербуршке улице и проспекти. —ве изгледа ЉасниЉе, тамниЉе, хладниЉе и уредниЉе, може се реЮи. »ако, шта човек може да види из висине за неколико минута како би касниЉе судио о томе?

јеродром главног града коЉи тргуЉе лалама и диЉамантима. ќвде се преседа. ѕрави ¬авилон! “ачниЉе Ц источЬачки базар помножен европском северЬачком уредношЮу. „им човек доРе у додир с овим мноштвом Ъуди, веЮ осеЮа да само чуваЬе вере (а да не говоримо о Ьеном ширеЬу) у таквим условима захтева изванредну слободу од греха, благодатност, Ъубав према ’ристу. √де нам Ље све то? » ако поштено признамо личну и општу слабост, шта можемо мислити о будуЮности у коЉоЉ нас очекуЉе само раст неког светског града и то да он прогута све и свЉа што ЂниЉе од овога светаї?

—топ! ћеРу знацима и путоказима Ц фигура човека на коленима. Ќатпис: Ђmeditation centreї. ћожда Ље то соба за молитву, коЉа Ље због толерантности названа местом за размишЪаЬе? “о Ље Љош Љедан прекор нама, коЉи у ЅориспоЪу немамо ни храм, ни капелу.  ренуо сам у правцу стрелице (поред —ѕј салона и тушева!) и нашао сам уобичаЉено легло путника, коЉи у потпуноЉ тишини на лежаЪкама чекаЉу своЉ лет. Ќи трага, ни гласа од молитве, хрчу јрапи и  инези, бар ме више ниЉе толико срамота што ни код нас на аеродрому нема ни трага од молитве. јли, човек овде ипак има чему да се научи. Ќа самом аеродрому Ље музеЉ холандског сликарства. «бог дугог чекаЬа повеЮаваЉу ми се шансе да се упознам са светом лепоте. —кидам непостоЉеЮу капу мештанима. — портрета гледаЉу клирици и бургери, сеЪанке и пеЉзажи с ветреЬачама, све оно у шта се ѕетар некада заЪубио. » време меРу сликама пролази благо, мирно, не журеЮи се, али и без одуговлачеЬа.

ѕоред музеЉа Ље библиотека, истовремено електронска и обична Ц с кЬигама.  ад Юемо научити да с ове наЉЉедноставниЉе и наЉнеопходниЉе стране прилазимо ≈вропи чекаЉуЮи на ред за оним благом коЉе Ље у ЬоЉ остало? ј с друге стране, отворите библиотеку у ∆уЪанама или ЅорисопоЪу, да ли Юе бити читалаца? Ќе знам.  ажу: Ђѕодигни храм Ц Ъуди Юе доЮи.ї ћожда Ље и овде тако: Ђ–аспореди кЬиге по полицама, постави столице и столове, намести утичнице за лаптопове и Ъуди Юе почети да читаЉу кЬиге чекаЉуЮи на своЉе Ђгвоздене птицеї. ”кратко, Љош миришем на куЮу и сасвим мало сам летео, али сам веЮ видео нешто вредно пажЬе.

ѕрелетевши ћичигенско Љезеро коЉе Ље много веЮе од јзовског мора, ипак смо слетели и Ља сам одахнуо. ќсеЮаЉ Ље такав да Ље тачна Љедна од две ствари: или спавам, или сам Ц √агарин, или нешто слично („калов?). ƒа се човек не би плашио да трчи Љедан километар треба да трчи три. ѕосле прелетаЬа океана сад свако путоваЬе ризикуЉе да ми изгледа као ситница. «аправо, то Ље ЉеванРеЪски принцип: иди два попришта кад те примораваЉу да идеш само Љедно, и даЉ више него што моле. јко си се умарао од летова у ≈вропу, лети Љедном за јмерику. ћрзело те да одеш у ∆итомир, посети Ќову ≈нглеску. ѕокретЪивост многих западних Ъуди се обЉашЬава тиме што су за Ьих неизбежна честа и дуга путоваЬа и летови. јко се поредимо с Ьима ми смо Ц затворници и Ђзапарложилиї смо се на Љедном месту.

”тисци од лета: наравно, умор. «атим: величанственост √ренланда по ведром времену. ЌиЉе ми Љасно како Ље неко оваЉ поносити споЉ камена и леда могао да назове Ђ«елена земЪаї, а »сланд коЉи Ље Љош врло подношЪив за живот Ц баш Ђ«емЪа ледаї. £ош Ц чланак у Ђ√ардиЉануї о споровима меРу енглеским бискупима о хомосексусализму. —ветовна штампа пецка клирике, хвата их за реч, захтева извештаЉ о нетолерантности, и ови буквално немаЉу речи, немаЉу паметно оружЉе коЉим би се штитили.  ао да Ље уговор потисан само за рад унутар западне пардигме, а парадигма се, како се испоставЪа, врло лако може саживети с равнодушношЮу према греху и чак захтева Ьегову (греха) амнестиЉу. » ево, западне кофесиЉе не знаЉу како против тога да се боре, Љер су управо оне Ц историЉски творци западне школе мишЪеЬа. —ве то врло личи на краЉ цивилизациЉе и мирише на неповратност краха.

»злаз из аеродромске зграде личи на улазак у марокански амам. «агушЪиво. ¬лажно. ¬еЮ сам скоро 24 часа на ногама. јли око ми Ље отворено и жуди за првим утисцима. ƒанас Ље у „икагу порторикански празник. ѕричаЉу да Юе увече бити славЪе због коЉег неке делове града веЮ надлеЮе полициЉски хеликоптер. ј засад улицама Љуре кола с отвореним прозорима кроз коЉе су истурене заставе ѕорторика и девоЉке буцмасте граРе седе на отвореним аутомобилским прозорима, висе на Ьима, нешто страствено узвикуЉуЮи и показуЉуЮи рукама. £едном речЉу, празник.

Ўта Љедемо у милом дому наЉЪубазниЉих домаЮина у тихом делу града коЉи, како се прича, личи на Ѕелфаст или ƒаблин? £едемо боршч (ради ублажаваЬа културне турбуленциЉе). ј куда онда идемо, односно возимо се? »демо у храм. —утра Ље сеЮаЬе на оце ѕрвог ¬асеЪенског сабора. ЂЌо собор иже в ЌикеЉе, —ина ЅожиЉа “Ља проповЉеда, √осподи, ќцу и ƒуху сопрестолна.ї (Ђјли сабор у ЌикеЉи, проповедао “е Ље, —ина ЅожиЉег, √осподе, као ќцу и ƒуху сапрестоног.ї) ƒивна служба, дивно мешаЬе енглеских возгласа и стихира отпеваних на словенском. » за мене - необично мали броЉ Ъуди коЉи се моле у храму. јли очи се издаЉнички склапаЉу и траже шибице, уста се криве у незадрживом зеваЬу. ƒан се завршава борбом са сном, у коЉоЉ сан осваЉа убедЪиву и беспоговорну победу.

Ѕиолошки будилник ме Ље дигао на ноге док Ље напоЪу Љош била тама. ƒанас Ље моЉа прва у животу ЋитургиЉа на јмеричком континенту. ј код нас, код куЮе, казаЪке су веЮ претрчале подне и служба Ље завршена. ќчигледно се дешава оно о чему сам некад говорио и писао чланак: штафета молитве се преноси по часовним зонама и како се «емЪа врти, Љедно за другим се гасе Љедна, а пале друга кандила.

«агранична ÷рква чува —вету –усиЉу у земЪама расеЉаЬа; чува оно што Ље од Ье остало, оно што се може сачувати од онога што Ље остало. ј да ли Ље много остало? ѕонекад скоро ништа. —ве треба почиЬати од почетка и обЉашЬавати Ъудима основно. Ђƒа ли сте читали каноне?ї - пита епископ жену коЉа се причеЮуЉе. Ђј шта су канони?ї узвраЮа она питаЬем. » тако у свему. ћи нешто питамо и захтевамо од Ъуди подразумеваЉуЮи да они веЮ нешто знаЉу и да их Ље неко научио. јли ко?  о их Ље учио? ќни не само да немаЉу одговоре, него чак ни питаЬа не разумеЉу. ј ми по навици, завршаваЉуЮи службу, не изволимо ништа корисно да кажемо, осим да обЉавимо време следеЮег богослужеЬа.  акво Ље то тотално безумЪе, дотерано у одеЮу чуваЬа традициЉе? » да ли Юе то дуго траЉати?

јли свеЉедно, осеЮаЉ коЉи оставЪаЉу храм и служба Ље дубок, светао. ј у целини од јмерике Ц ниЉе. “ужно ми Ље и то ниЉе просто носталгиЉа. јмеричка цивилизациЉа Ље велика и привлачна. ќна нема само булдожЉи угриз успешног бизнисмена, веЮ и широк осмех простодушног момка коЉи зараРуЉе за хлеб простим радом. ” овоЉ цивилизациЉи постоЉи нешто од ЉеванРеЪске дубине и ширине, постоЉи отвореност и смелост. Ќе схватати то значи остати у ропству идеолошких предрасуда и имати окорелу душу. јли, ево, удишем носем ваздух ове цивилизациЉе и осеЮам да на календару чиЉи се листови откидаЉу ниЉе остало тако много листова. јмерика Ље крочила у време заласка, пада, распада. Ќаравно, Ьен пад може бити дугачак као кочиони пут воза, али она Ље болесна. ƒокази? Ќемам их. Мих имаЉу они коЉи овде живе и познаЉу ниЉансе народне психологиЉе, динамику раста потешкоЮа, нарастаЬе промена у свакодневнеом животу. ј Ља имам само ЂЬухї. £ош небодери сметаЉу облацима да плове небом, а у Ѕостону навиЉаЉу за ЂЅруинсї, Љош носачи авиона праве пену у —ветском океану, а у националним парковима се налазе праисториЉски храстови коЉе не може да обухвати десеторо Ъуди држеЮи се за руке. —ве Ље Љош ту, укЪучуЉуЮи надвожЬаке, велику кЬижевност и националну разноврсност. јли ту Ље и стабилан осеЮаЉ, наметЪив као мирис. ќсеЮаЉ да Ље град у прстену и да се прстен сужава.

 рвава слава јл  апонеа Ље везана за „икаго. ј неславан пад и потоЬа Ђбучна погибиЉаї везани су веЮ за —ан-‘ранциско. “амо Ље, у острвскоЉ тамници јлкатраз, окончао своЉе дане. ћоЉе путоваЬе води маршрутом Ьеговог заласка: прво „икаго, затим Ц —ан-‘ранциско. » то ниЉе свестан план. £едноставно Ље тако испало. Ѕоже!  олико опет дуго треба да летимо! Ўест сати! јко се —ЉедиЬене ƒржаве замисле као Ъудска лутка, летимо по диЉагонали Ц од десног рамена до левог бедра. »пак сам копнени човек и чудно ми Ље како сам се уопште усудио да се тако креЮем у простору.

”вече Ље служба у саборноЉ цркви. ѕришао сам моштима £ована ЎангаЉског и... морао сам што пре да одем како ме не би ухватила хистериЉа. —рце само скаче у грло и сузе се лиЉу као из окренуте чаше. –ади тога Ље вредело трпети све летове.  олико Ље таЉ човек благодатан! ќ, √осподе! Ќемам речи. Ќаучи ме да Юутим и да плачем. ѕосле службе сусрет с локалном руском заЉедницом. ¬рло топао и радостан. ”мор Ље некуда нестао. ћного смо причали и о смешним, и о тужним стварима.

ћоЉ биолошки будилник ме и даЪе буди у четири сата по локалном времену што значи да веЮ други дан спавам по два-три сата. «бог неиспаваности ми се уопште не Љеде, што Љош Љедном доказуЉе да Ље боЪе поЉести више него спавати маЬе. ЋитургиЉу сам служио у саборноЉ цркви. ѕричестио се неколико јмериканаца, млади македонски пар и неколико стариЉих коптских жена коЉе су прешле у православЪе (црнкиЬе, обучене у беле хаЪине, подижу руке у молитви Ц чудо!). ѕрава ¬асеЪенска ÷рква коЉа не зна за поделу на етносе. ѕосе службе Ље доручак код Љедног од клирика у храму. Ќе Љеде ми се и много разговарамо. ќпет о осеЮаЉу заласка. —вештеник потврРуЉе моЉе претпоставке.  аже: јмерика 60-их и 70-их Ље Љош увек била земЪа породичних вредности, молитве и упорног рада. ј у току последЬих децениЉа све се муЬевито меЬа. –аспада се породица, продубЪуЉе се Љаз меРу генерациЉама, активно се проповедаЉу антихришЮанске Ђвредностиї. ќ геЉевима не сме да се прича, против абортуса не сме да се прозбори, и тако даЪе. £едино место слободе Ље богослужеЬе. ” Ьега се засад не мешаЉу. «асад. »споставЪа се да су Ъуди у јмерику ишли и пловили због слободе, а показало се да код нас сад има више слободе. јмеричка стварност прети да се претвори у некакав концентрациони логор веома великих димензиЉа с врло либералном реториком. ќсим тога, Ђнашиї нису баш активни, и свест им Ље некако емигрантска, Ђспремна за путї. ” таквоЉ ситуациЉи Ље обично велика Љаловост. —пасава ¬ладика £ован и уз Ьегове мошти саборна црква живи у режиму ходочасничког центра.

‘орт –осс. ‘ото: academiamarginalia.wordpress.com
‘орт –осс. ‘ото: academiamarginalia.wordpress.com
—ан-‘ранциско су брда и ветар. ‘орт –ос Ље краЉЬа тачка руског присуства у јмерици. ѕут води кроз америчку провинциЉу, лепу у своЉоЉ Љедноставности и врло сличну нашим широким просторима и пеЉзажима. –азмишЪам о томе да Ље основа Љаке државе Ц стабилан психолошки тип граРанина. јко Ље неки морал родио велику земЪу, а касниЉе се променио, мутирао Ље Ц земЪа не може да опстане. ≈кономиЉе не спасава од промена у психотипу. “ако, у тешким размишЪаЬима о великом и моЮном, уз серпентине напокон стижемо до дрвене ограде руске колониЉе. ќвде Ље била историЉа, овде Ље јлеуте и  ешаЉе (племе се тако зове) крштавао и венчавао митрополит »нокентиЉе (¬ениЉаминов), овде –усе воле, за разлику од веЮине места на планети. ¬оле због тога што су наши преци били милостиви према локалним »ндиЉанцима, за разлику од Ўпанаца или ≈нглеза. ѕуцали смо из топа, певали тропар ¬азнесеЬу у капели, молили смо се на гробЪу, and so on. ќсеЮаЉ коЉи изазива сузе, дубок и по нечему сличан с оним коЉи ме Ље обузело на гробЪу —ен-∆еневЉев Ц ƒибуа. ¬раЮамо се касно. “ако касно да немам речи, а уЉедно сам потпуно пореметио график сна и у потпуности сам се угледао на ¬ладику £ована коЉи Ље спавао на тренутке и седеЮи на путу.

”Љутру летим назад у „икаго. ќблаци кроз прозор, нажуЪани ЂзадЬи трапї, издаваЬе пртЪага, мноштво Ъуди, компликован саобраЮаЉ на путу до града, увече Ц гости и разговори о свему на свету.  од наших мештана Ље страшан недостатак квалитетног дружеЬа. » сами Ъуди су врло занимЪиви, Љарки, али нико ни овде, ни у историЉскоЉ ƒомовини ниЉе научио да прави од Ьих живе парохиЉе.

”Љутру следи разговор на локалном руском радиЉу. “ема Ље хомосексуализам. ”место планираних 20 минута причамо у пограму цео сат! Ќавала Ље позива и телефони у студиЉу су загреЉани! —то посто смо погодили. ќва тема Ље локални бич коЉи фиЉуче кроз ваздух и ко зна у чиЉим се рукама налази. Ќа ову тему сам морао да говорим Љош читав дан на различитим местима.  ажу ми да Ље то лична ствар свакога и оставите то на миру. —тихиЉски противници изопачеЬа кажу да Ље то одвратно, али то ниЉе аргумент. ј Ља кажем да сам Љасно видео умом и покушавам да обЉасним да Ље то промена моралног кода правих јмериканца. » ако Ље тако, земЪа коЉа Ље саграРена на Љедном моралном закону неизбежно Юе пасти ако се он промени другим. ’ришЮанска цивилизациЉа (а јмерика Ље Ьен истакнути представник, иако ниЉе свима нашима право да то чуЉу) измеРу осталог, почива на римском праву. ј тамо Ље речено да Ље брак ЂдобровоЪни савез мушкарца и жене и Љеднако учествоваЬе у Ѕожанским и земаЪским правимаї. ƒанас Ље код промеЬен. Ѕрак више ниЉе савез мушкарце и жене, веЮ двоЉе Ъуди. “ако Ље у сложеним инжеЬерским рачуницама промеЬено неколико важних величина.  ако сад здаЬе да се не сруши? »з темеЪа западне хришЮанске цивилизациЉе Ље изваРено неколико плоча и ово здаЬе се накривило ала “ораЬ у ѕизи. Ќе треба се радовати зато што такви ормари бучно падаЉу. “олико бучно да Юе пад —авеза бити ЂцвеЮкаї типа камилице и ЪутиЮа. ≈во у чему Ље наше призваЬе, господине „аадаЉев! –усиЉа може да сачува класични морал као основу опстанка хришЮанског света и да постане онаЉ светионик моралне слободе за Ђзападнеї, какве су биле емисиЉе Ђ√ласа јмерикеї за нас во времЉа оно. » то Ље само Љедна од наших речи коЉе се до сада нису чуле. ”опште, осеЮаЉ Ље збуЬуЉуЮи и тужан. ќсеЮаЉ боравка у затвору где уЉутру треба надахнуто певати химну казнено-поправноЉ установи. ”вече Ц вечера код занимЪивих Ъуди.  ао увек, спава ми се, а то значи да не могу да Љедем, чиме вероватно вреРам домаЮице.

Ќапокон спавам по локалном времену и не будим се у 4 уЉутру. ƒанас нас пут води у Ќову √рачаницу. £ако ми се иде куЮи. «аиста Љако. ћисао о томе да овде могу да се задржим на дуго времена или да останем за стално Ље прави кошмар за ум. јли, последЬа три дана обеЮаваЉу врло богат програм.

ћанастир Ќова √рачаница
ћанастир Ќова √рачаница
” манастиру смо. —рби граде тако широко и темеЪно да човек мора да им се диви. » они су имали своЉ раскол на —лободну ÷ркву у диЉаспори и ÷ркву у ƒомовини, коЉа ниЉе била потпуно слободна во времЉа оно. «а време ѕатриЉарха ѕавла раскол Ље превазиРен. —лава Ѕогу! ќдмах по доласку имамо предавЬе. ѕричам о смислу молитава зарука и венчаЬа како бих кроз Ьих обЉаснио поглед ÷ркве на брак. Ќе могу да Љедем (имам неких проблема са желуцем). —рби у глас као лек препоручуЉу шЪивовицу. Ќаши Ъуди! ” касно вече разговор о ономе што наЉвише волим Ц о ЋитургиЉи. ћинус Ље само што напоЪу треба говорити гласниЉе, а моЉ глас ни из далека ниЉе као у ЎаЪапина. ѕлашим се да ме не издаЉу гласне жице.

ѕонекад ме обузима туга коЉа се не би могла поднети кад би се дуже задржала. ”опште нисам склон жалости и мучим се чак и због кратких растанка. јли добро Ље што су данас задушнице уочи “роЉице. —лужимо код —рба. ƒо канона се веЮ усуРуЉем да изговарам возгласе на српском. ќтац —ерафим се осмехуЉе с одобраваЬем и после службе с ЪубавЪу каже да сам постао —рбин. Ќемам ништа против. ”опште, они су изузетно драги Ъуди Ц владика Ћонгин, отац —ерафим и остали. » Љош су врло лепи: стасити, снажни, крупних костиЉу, изражаЉних лица. ЌемаЉу ништа заЉедничко или бледо. «аиста Ц леп народ. ” току дана Ц Љош два предаваЬа, а увече Ц на брзину до Ћибертвила где Ље почивало тело ЌиколаЉа ¬елимировиЮа. ѕриликом преношеЬа моштиЉу део Ље остао у гробу, односно ¬ладика ниЉе хтео да се потпуно растане од јмеричке земЪе и —рба коЉи овде живе. ќтпевали смо величаЬе и обрисали сузу. —лава “еби, ЌаЉслаРи »сусе!

ѕреда мном расте значаЉ и духовна лепота троЉице светитеЪа 20. века: Ћуке  римског, £ована ЎангаЉског и ЌиколаЉа ∆ичког. —ви су различити и сви су дивни. ƒоктор, аскета и песник. »споведник, молитвеник и поЉац Ѕога. —ва троЉица су стрпЪива, сву троЉицу су тукли и сатирали како туРинци, тако и своЉи. —ва троЉица су нам блиска по времену, тако да су и авионима летели, и телефоном разговарали, и змаЉевски дах данашЬице одбиЉали крсним знамеЬем. Ѕило би добро насликати Ьихову заЉедничку икону, као братско подобиЉе “роЉице ¬асеЪенских учитеЪа.  о би коме одговарао? Ћука личи на ¬асилиЉа пошто Ље строг и попут адаманта. ј £ован и √ригориЉе истовремено личе на ћаксимовиЮа и ¬елимировиЮа. ¬елимировиЮ Ље слаткогласан као £ован, али Ље и узвишен као √ригориЉе. ј ћаксимовиЮ Ље исто тако осамЪени молитвеник као ЌазиЉанац, али Ље Љеднако и народни воРа као «латоуст. ќ свему томе треба поразмислити и размотрити то саборно. јли, чини ми се да Ље сама мисао убедЪива и завреРуЉе пажЬу. » не само —рби, и не само –уси треба да моле —ветитеЪе за молитве, веЮ сва ¬асеЪенска ÷рква треба да им кличе: Ђћолите Ѕога за нас, дивни ’ристови архипастири претпоследЬих времена!ї

—утра идем куЮи! “о Ље тако весело као иЮи у школу уочи летЬег распуста. »стина, данас Љош предстоЉи служба на “роЉичин дан, и предаваЬа, и сусрети. » ¬ладика моли (захтева) да служим с Ьим. Ќемам ништа против. ”век ми Ље драго, само да имам снаге.

»мао сам снаге. —лужили смо, целивали се, опростили и обавезали да Юемо се молити Љедан за другог. ¬еЮ на аеродрому схватам колико Ље важан моЉ долазак овамо. ¬ажан Ље за мене самог. ѕотпуно другачиЉе осеЮам и видим нашу намучену и дезориЉентисану ƒомовину. ќна Ље слободна и лепа као ниЉедна земЪа на свету. » о томе Юу ускоро говорити на свакоЉ раскрсници, на оним ЂраспуЮимаї о коЉима говори £еванРеЪе. јко Ѕог благослови...


»линоис, 2013. г. од –.’.

—а руског ћарина “одиЮ

01 / 07 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0