Srpska

ѕримЉедбе ћитрополита јмфилохиЉа на Ќацрт «акона о измЉенама и допунама «акона о забрани дискриминациЉе (интегрално писмо)

¬Ћјƒј ÷–Ќ≈ √ќ–≈
ћ»Ќ»—“ј–—“¬ќ «ј К”ƒ— ј » ћјМ»Ќ— ј ѕ–ј¬ј

ѕ о д г о р и ц а

ѕ – » ћ £ ≈ ƒ Ѕ ≈
Ќј Ќј÷–“ «ј ќЌј ќ »«ћ£≈Ќјћј » ƒќѕ”Ќјћј
«ј ќЌј ќ «јЅ–јЌ» ƒ»— –»ћ»Ќј÷»£≈

÷рква ’ристова у темеЪу свог учеЬа има истину да се сви Ъуди у свим народима, временима и на свим континентима раРаЉу слободни и Љеднаки пред Ѕогом. ќтуда —вето £еванРеЪе као темеЪ хришЮанског учеЬа и понашаЬа православних хришЮана кроз вЉекове и све до данас представЪа, слободно се може реЮи, први меРународни и свевременски документ против дискриминациЉе пошто, по риЉечима —ветог јпостола ѕавла, „нема √рка ни £евреЉина, ни роба ни слободЬака, ни мушког ни женског, него су сви Љедно у ’ристу »сусу“ (√ал. 3, 28-29). ”право ÷рква ЅожиЉа, коЉа од свог постанка проповиЉеда слободу и Љеднакост Ъуди пред Ѕогом и меРу собом, представЪа прву антидискриминациону институциЉу Ъудског рода и вЉековима се, иако Ље безброЉ пута кроз историЉу са своЉим вЉерним народом била не само дискриминисана него и наЉстравичниЉе гоЬена, бори против свега што унижава Ъудско достоЉанство и спутава слободу коЉа почива на одговорности.

»з поЉединих одредаба Ќацрта закона могло би се закЪучити да нису у довоЪноЉ мЉери заштиЮени ни вЉерници, ни атеисти с обзиром да се, према релевантним тумачеЬима оквира слободе вЉероисповиЉести, Ьоме подЉеднако користе вЉерници, атеисти и Ъуди других увЉереЬа. ќстаЉе да се нагаРа да ли Ље то, заправо, и био прави циЪ носилаца законске инициЉативе.

»з тих разлога, ћитрополиЉа ÷рногорско-ѕриморска се противи члану 6. Ќацрта закона коЉим се члан 17. «акона коЉим Ље прописана забрана дискриминациЉе по основу вЉере или увЉереЬа у потпуности миЉеЬа. ƒовоЪно Ље да се зна да и постоЉеЮе црногорско законодавство, на примЉер члан 159.  ривичног законика, прави разлику измеРу расе и вЉероисповиЉести. ЌеприхватЪиво Ље, а и нетачно Ље да се под расном дискриминациЉом подразумиЉева и дискриминациЉа по основу вЉероисповиЉести. Ќемамо ништа против да се у нови законски текст унесе Љош Љедна одредба о забрани расне дискриминациЉе, али предлажемо да члан 17. важеЮег «акона остане те да му се додаЉу и став 2. и 3. сЪедеЮе садржине:

”Ќе сматра се дискриминациЉом поступаЬе свештеника и вЉерских службеника коЉе Ље у складу са вЉерским учеЬима, увЉереЬима или циЪевима цркава и вЉерских заЉедница.
ƒржавни органи су дужни да поштуЉу обавезу непристрасности према црквама и вЉерским заЉедницама”.

ѕрилика Ље да се измиЉени и члан 10. «акона, коЉи се тиче дискриминациЉе у коришЮеЬу обЉеката и површина у ЉавноЉ употреби. “умачеЬем овог члана стиче се утисак да ниЉедна Љавна површина, па чак ни школе, дЉечиЉи вртиЮи, старачки домови, храмови и друге богомоЪе и Ьихово достоЉанство, као и достоЉанство оних коЉи у Ьима раде, живе или их посЉеЮуЉу, нису законом заштиЮени и изузети од Љавног манифестоваЬа увЉереЬа коЉа су у апсолутноЉ супротности са вЉером, доктрином, образовним системом и начином живота у Ьима. »з тог разлога, став 2. члана 10. важеЮег «акона треба допунити тако да гласи:

”ѕраво на коришЮеЬе обЉеката и површина у ЉавноЉ употреби може бити ограничено само законом и то у интересу Љавне безбЉедности, ради заштите Љавног реда, здравЪа и морала, ради заштите права, слобода и угледа других, а посебно дЉеце, као и институциЉа коЉе се налазе у непосредноЉ близини Љавних обЉеката и површина чиЉе коришЮеЬе затражи лице или група лица”.

Ќи питаЬе дискриминациЉе у области рада као Љедан од посебних облика дискриминациЉе ниЉе поставЪено на адекватан начин с обзиром да нису прописани изузеци од дискриминациЉе у области рада. ƒржаве у окружеЬу су прописале да се под дискриминациЉом не подразумиЉева различито поступаЬе „при засниваЬу радног односа, укЪучеЬа у чланство те у дЉеловаЬу коЉе Ље у складу са науком и послаЬем цркве и вЉерске заЉеднице уписане у ≈виденциЉу вЉерских заЉедница у –епублици ’рватскоЉ, те друге Љавне или приватне организациЉе коЉе дЉелуЉу у складу са ”ставом и законима, ако тако захтиЉеваЉу вЉерска доктрина, увЉереЬа и циЪеви“ (ст. 5. чл. 9 «акона о сузбиЉаЬу дискриминациЉе у –епублици ’рватскоЉ, „Ќародне новине“, бр. 85/08); „када Ље засновано на разликоваЬу, искЪучиваЬу или даваЬу предности у вези са запошЪаваЬем као члана особЪа институциЉе коЉе се обавЪа у складу са доктринама, основним поставкама, догмама, вЉероваЬима или учеЬима конкретне вЉероисповиЉести или вЉере, с обзиром да Ље разликоваЬе, искЪучеЬе или даваЬе предности извршено савЉесно како не би дошло до повреде вЉерских осЉеЮаЬа припадника те вЉероисповиЉести или те вЉере“ (чл. 5. «акона о забрани дискриминациЉе Ѕосне и ’ерцеговине, „—лужбени гласник“, бр. 59/09) и „када приликом засниваЬа радног односа, укЪучуЉу у чланство, те у дЉеловаЬу коЉе Ље у складу са науком и пословаЬем регистрованих цркава и вЉерских заЉедница у Ѕи’, као и друге Љавне или приватне организациЉе коЉе дЉелуЉу у складу са уставом и законима, ако то захтиЉеваЉу вЉерске доктрине, увЉереЬа и циЪеви“ (исто) и да се „не сматра дискриминациЉом поступаЬе свештеника, односно вЉерских службеника коЉе Ље у складу са вЉерском доктрином, увЉереЬима или циЪевима цркава и вЉерских заЉедница уписаних у регистар вЉерских заЉедница, у складу са посебним законом коЉим се уреРуЉе слобода вЉероисповиЉести и статус цркава и вЉерских заЉедница“ («акон о забрани дискриминациЉе, „—лужбени гласник“, бр. 22/09). ЌиЉе потребно наглашавати у каквом се положаЉу, без овакве законске заштите, могу наЮи традиционалне цркве и вЉерске заЉеднице коЉе се пред државом, измеРу осталог, ЉавЪаЉу као правна лица Ц послодавци свештеницима и вЉерским службеницима.

»з тих разлога предлажемо да се и члан 16. важеЮег «акона допуни ставом 4. коЉи би гласио:

”не сматраЉу се дискриминациЉом случаЉеви засниваЬа радног односа лицâ чиЉа су увЉереЬа и начин понашаЬа у супротности са науком и мисиЉом цркве или вЉерске заЉеднице ако то захтиЉеваЉу вЉерска доктрина, увЉереЬа и циЪеви како не би дошло до повреде вЉерских осЉеЮаЬа припадника цркве или вЉерске заЉеднице коЉа дЉелуЉе у складу са ”ставом и законима“.

¬ише Ље него забриЬаваЉуЮа нова дефинициЉа родног идентитета из члана 8. Ќацрта закона коЉу Ље радна група дефинисала као ”сопствени родни доживЪаЉ коЉи не мора зависити од оба пола коЉи Ље прописан роРеЬем” и по коЉоЉ се ”родни идентитет тиче сваког лица и подразумиЉева само бинарни концепт мушког или женског”. ѕоставЪа се питаЬе: коЉи то Љош полови, од кад Ље свиЉета и човЉека, постоЉе на земЪи? ƒа ли Ље радна група коЉа Ље предложила овакво законско решеЬе свЉесна своЉе моралне одговорности, као и посЪедица коЉе у црногорском друштву могу да произведу овакве одредбе? ƒа се оваквим дефинисаЬем родног идентитета врши радикална дискриминациЉа става и учеЬа, заснованог на Ѕожанском и природном Ъудском праву, не само великих монотеистичких религиЉа (хришЮанство, ислам, ЉудеЉство), него свих религиЉа свиЉета Ц о томе и да не говоримо. —тиче се утисак да су измЉене и допуне «акона о забрани дискриминациЉе заправо и инициране ради оваквих будуЮих решеЬа.

ћитрополиЉа ÷рногорско-ѕриморска сматра да Ље у ÷рноЉ √ори неопходно да се, поред «акона о измЉенама и допунама «акона о забрани дискриминациЉе, управо ради спрЉечаваЬа дискриминациЉе што приЉе донесе и «акон о правном положаЉу цркава и вЉерских заЉедница. Ќа таЉ начин би се, измеРу осталог, спрЉечавала дискриминациЉа граРана по основу вЉероисповиЉести и дискриминациЉа ÷ркве и вЉерских заЉедница коЉима ти граРани припадаЉу. –етроградност важеЮег социЉалистичког «акона о правном положаЉу вЉерских заЉедница од („—лужбени лист —–÷√“, бр. 9/77, 26/77, 29/89, 39/89, „—лужбени лист –÷√“, бр. 27/94 и 36/03) Ље управо произвела читав низ системских и систематских дискриминациЉа вЉерника, државЪана ÷рне √оре, као и ћитрополиЉе ÷рногорско-ѕриморске као канонски и законски легитимног представника ѕравославне ÷ркве у ÷рноЉ √ори.

“акоРе, указуЉемо и на дискриминациЉу ѕравославне ÷ркве, али и других традиционалних вЉерских заЉедница, у погледу реституциЉе неправедно одузете имовине ÷ркве и вЉерских заЉедница за вриЉеме ЉеднопартиЉског комунистичког система. «акон о повраЮаЉу одузетих имовинских права и обештеЮеЬу („—лужбени лист –÷√“, бр. 21/04) и «акон о измЉенама и допунама закона о повраЮаЉу одузетих имовинских права и обештеЮеЬу („—лужбени лист –÷√“, бр. 49/07) су, на жалост, дискриминаторни правни акти коЉи су ÷ркву и вЉерске заЉеднице, коЉе потражуЉу одузету имовину, заправо искЪучили из процеса реституциЉе.

ј≈ћ ÷–Ќќ√ќ–— ќ-ѕ–»ћќ–— »
др ј м ф и л о х и Љ е

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

07 / 07 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0