Srpska

ћитрополит »ларион: √лавна мисиЉа жене Љесте преношеЬе живота

6. Љула 2013. године гост телевизиЉске емисиЉе „÷рква и свет“ на телевизиЉском каналу „–усиЉа-24“, коЉи води председник ќ—÷¬ митрополит ¬олоколамски »ларион, био Ље члан радне групе ќтворене владе за демографску и породичну политику јлексеЉ ”ЪЉанов.

ћитрополит »ларион: ѕомаже Ѕог, драга браЮо и сестре! √ледате емисиЉу „÷рква и свет“. ƒанас Юемо говорити о демографском проблему и о проблему абортуса.  од мене у гостима Ље члан радне групе ќтворене владе за демографску и породичну политику јлексеЉ ”ЪЉанов. ѕомаже Ѕог, јлексеЉу —ергеЉевичу!

ј.”ЪЉанов: Ѕог ¬ам помогао, ¬ладико! ѕроблем абортуса Ље заиста изузетно актуелан нашоЉ земЪи, посебно ако имамо у виду изузетно тешку демографску ситуациЉу у коЉоЉ смо се нашли.

— Љедне стране, жалосне стране „руског крста“, односно преовладаваЬе морталитета над наталитетом, коЉе се код нас запажаЉу Љош од 1992. године су се унеколико зближиле. ƒанас морталитет не премашуЉе наталитет тако много као протеклих година, - у току последЬе године Ље Ље маЬи од 100 хиЪада. »пак, очекуЉе нас врло сложен период кад Юе у активан узраст ступити нараштаЉ роРен 1990-их година, а та генерациЉа Ље врло малоброЉна. ƒакле, –усиЉу очекуЉе своЉеврсна демографска Љама из коЉе се, нажалост, засад не види излаз.

” вези с тим посебно оштро се поставЪа проблем абортуса, због тога што по Ьиховом броЉу ако се рачуна по ЉедноЉ жени, по Љедном роРеЬу –усиЉа, нажалост, носи палму првенства. “о ниЉе чудо Ц Љер управо Ље совЉетска –усиЉа 1921. године указом —овЉета народних комесара под руководством ЋеЬина прва на свету легализовала абортусе. » код нас, нажалост, има Љако много Ъуди коЉи мисле да Ље абортус знак некакве цивилизованости и поштоваЬа права жена. ћеРутим, то уопште ниЉе тако Ц Љер, управо су боЪшевици први легализовали абортусе. ”право на Ьихово инсистираЬе су после —овЉетског —авеза 50-их година абортуси били легализовани у земЪама »сточне ≈вропе.

Ќа «ападу су се слични процеси теже развиЉали Ц после такозване сексуалне револуциЉе 1968. године. ” друштву су се одвиЉале бурне дискусиЉе у коЉима су активно учествовали противници абортуса Ц измеРу осталог  атоличка ÷рква и протестантске цркве. » на краЉу Ље став противника абортуса узет у обзир. «бог тога на «ападу, без обзира на формалну дозволу, држава чини све да одговори жену од абортуса. ѕостоЉи читав низ механизама коЉи су на то усмерени. √лавно Ље да се абортуси на захтев жене плаЮаЉу Ц исти ови католици, на пример, никад не би пристали да плаЮаЉу убиЉаЬе деце као порески обвезници. «а Ьих Ље то незамисливо. Ѕесплатни абортуси на захтев жене се обавЪаЉу само у неким провинциЉама у  анади.

»ако Љош увек имамо наЉлибералниЉе законе у погледу абортуса, наша држава Ље у последЬе време предузела низ корака ради ограничеЬа абортуса. ќграничен Ље списак социЉалних показатеЪа за вештачки прекид трудноЮе, ограничена Ље реклама абортуса. ”ведена Ље такозвана „недеЪа тишине“, односно жени коЉа Ље одлучила да изврши абортус даЉе се време да размисли да ли вреди то чинити. Ћекару Ље дато право да одбиЉе да изврши абортус због религиозних разлога.

Ќе можемо да не кажемо нешто о огромноЉ улози коЉу Ље овде одиграла ÷рква. ќна Ље прва почела да говори о проблему абортуса и покренула Ље одреРене инициЉативе. »пак, запажа се жалосна слика: ако погледамо карту раширености аботуса у свету Љарко црвеном боЉом су обележене, да тако кажемо, земЪе православног света. ѕо броЉу абортуса воде –усиЉа, ”краЉина, Ѕугарска, –умуниЉа и —рбиЉа. „им преРемо у католички свет због нечега одмах нагло пада броЉ абортуса. — чим Ље ово повезано? ћожда ÷рква треба да заузме Љош активниЉу позициЉу у вези с овим питаЬем?

ћитрополит »ларион:  ао прво, хтео бих да истакнем да ѕравославна ÷рква, исто као и  атоличка, абортус сматра смртним грехом. ” ѕравославноЉ ÷ркви абортус се изЉедначава с убиством.  ао свештенослужитеЪ (веЮ 26 година служим у овом зваЬу) разговарао сам с великим броЉем жена коЉе долазеЮи на исповест нису чак ни подозревале да Ље абортус грех. ƒолази таква жена на исповест, набраЉа разне грехове и чини се да Ље списак окончан. ћеРутим, кад ЉоЉ се постави ово, нажалост, традиционално питаЬе: „ƒа ли сте абортирали?“ Ц испоставЪа се да Љесу, и то не Љедном или два пута. ќва ситуациЉа без икакве статистике показуЉе нама, пастирима, какве су трагичне последице моралне кризе у нашоЉ земЪи. ƒубоко сам убеРен да главни узрок оне црвене мрЪе на карти о коЉоЉ сте говорили, ниЉе економска, ниЉе финансиЉска ситуациЉа, веЮ Ље то морални приступ. јко Ље скала човекових приоритета саграРена тако да се раРаЬе и васпитаЬе потомства не налази на првом месту, веЮ можда на десетом, или уопште ниЉе укЪучено у ову скалу, дешава се оно што се догаРа код нас: жена се врло лако одлучуЉе на абортус, а за то се ствараЉу наЉповоЪниЉи услови. Ћекари понекад наговараЉу жену на абортус кад за то нема никаквих медицинских показатеЪа. јко Ље реч о неким специЉалним случаЉевима, кад Ље на пример, живот маЉке у опасности, увек постоЉе изузеци од правила, али Ље код нас, нажалост, постало правило да се абортус врши на први захтев, на прво изражаваЬе жеЪе од стране жене. » то се, као што сте то истакли, чини од новца пореских обвезника, односно ова озакоЬена убиства ми плаЮамо, плаЮаЉу они Ъуди коЉи су по унутрашЬим убеРеЬима противници тога.

”лога ÷ркве се пре свега састоЉи у просвеЮиваЬу, зато што не можемо да изаРемо на краЉ с овим проблемом на неки механички начин. —амо делимично можемо да га решимо уз помоЮ правилно поставЪене демографске политике, посредством материЉалне помоЮи коЉа Ље апсолутно неопходна, али Ље главно то што треба да покушамо да „прекодирамо“ своЉу сопствену свест у моралном и духовном смислу. Куди треба да постану свесни да Ље раРаЬе и васпитаваЬе деце света обавеза. » то радосна обавеза, коЉа доноси среЮу и задовоЪство. ћи, свештенослужитеЪи, говоримо о томе с амвона и у медиЉима. јли, врло Ље важно да имамо подршку граРанског друштва. ѕогледаЉте телевизиЉске емисиЉе: ако се у Ьима приказуЉе среЮна породица, то Ље по правилу породица с Љедним дететом. ѕрактично не видимо на телевизиЉском екрану породице с више деце Ц Љедино можда у случаЉевима кад се ради о неким веЮим социЉалним проблемима. » ово психолошко испираЬе мозгова коЉе се одвиЉа посредством гледаЬа телевизиЉских емисиЉа и филмова ове врсте, потире просветитеЪски рад. ƒа би се решио оваЉ проблем потребни су заЉеднички напори и државе, и ÷ркве, и свих здравих снага друштва.

ј.”ЪЉанов: ¬ладико, говорили сте о раду ÷ркве. —еЮам се да у регионима ради Љако много црквених центара. ѕостоЉи изванредан центар „ћатеринство“ у »вановскоЉ области. »ма центара у  расноЉарскоЉ покраЉини, у ¬ологодскоЉ области. ” ћоскви има свештеника као што су ћаксим ќбухов и отац ƒимитриЉе —мирнов. —ви они обавЪаЉу колосалан посао. —еЮам се изванредних плаката коЉи су били окачени по читавом метроу пре десетак година: „јбортус Ље озакоЬено убиство деце.“ Ќа Ьему Ље била приказана раскомадана беба. Ћично сам видео како су жене гледале оваЉ плакат и плакале. ¬идело се да Ље успео да допре до Ьихових срца. ћожда Ље због тога ћосква данас на последЬем месту у земЪи по броЉу абортуса на Љедну жену и на броЉ роРеЬа. ј до краЉа 1980-их година, почевши од 1920. године ћосква Ље као главни град, као „наЉпросвеЮениЉа“, „наЉнапредниЉа“ под знацима навода, заузимала прво место по абортусима. » без обзира на то, у свести ћосковЪана Ље дошло до помака Ц мислим да се то десило захваЪуЉуЮи раду подвижника о коЉима сам говорио.

ћитрополит »ларион: £а нисам присталица агесивне рекламне делатности и сматрам да су у наше време много делотворниЉе методе убеРиваЬа. ѕоменули сте оца ƒимитриЉа —мирнова. —еЮам се како Ље на Љедном од сусрета посвеЮених управо овом проблему, рекао: „ од мене Ље демографски проблем решен. Ќаталитет Ље код нас као у Ѕангладешу.“ Ќаравно, то може да изгледа као шала, али Ље стварност. ” размерама бар Љедне црквене заЉеднице у потпуности се може остварити таква промена у ЪудскоЉ свести, коЉа омогуЮава повратак за човека природном доживЪаЉу породице као извора среЮе, а деце као благослова ЅожиЉег. ” суштини, оваЉ доживЪаЉ Ље сад изгубЪен.  ад многи савремени Ъуди размишЪаЉу да ли да узимаЉу децу (не волим оваЉ израз Ц „узимати децу“, као да се ради о томе да човек узме пса или мачку), пре свега замишЪаЉу материЉалне проблеме коЉи су с тим повезани. Ќе размишЪаЉу о томе да деца доносе среЮу, да се у знатноЉ мери смисао нашег земаЪског живота састоЉи у томе да се оваЉ живот пренесе другима, да наш живот живи у нашим потомцима.

ј.”ЪЉанов: ¬ладико, Ља сам отац неколико деце и знам каква Ље то радост Ц кад човек нема Љедно или двоЉе деце.  ад има и наЉстариЉег сина, и средЬег, знам како Ље то кад Љедан другом помажу, како се заЉеднички веселе, како се сваРаЉу, како решаваЉу своЉе проблеме. ѕосматраЉуЮи познанике и приЉатеЪе коЉи имаЉу више деце приметио сам да се условно могу поделити на три групе. ѕрва група су свештеносужитеЪи, односно гавну улогу овде игра религиозни фактор; друга група су предузимачи, односно Ъуди коЉи свом потомству могу да обезбеде достоЉну будуЮност и раРаЉу много деце. “реЮа група су радници из сектора за информационе технологиЉе, односно, по правилу они очеви коЉи примаЉуЮи не претерано високу плату могу да меЬаЉу своЉ график радног времена и да много времена проводе с породицом. (»ако, наравно, треба реЮи да су веЮином моЉи другови с више деце у свим групама Ц веруЉуЮи Ъуди.) Ќа моЉу велику жалост, ван ове три групе нисам видео Ъуде с више деце у своЉоЉ средини. ћожда и државна политика треба да учини нешто у овом правцу?

ћитрополит »ларион: ƒржава може да учини Љако много да помогне породици и материнству. “о се тиче и материЉалне помоЮи. “о се односи и на промену Ъудске свести у том смислу да лик маЉке буде позитиван лик, да се материнство доживЪава као нешто што заслужуЉе апсолутну и свестрану подршку, да раРаЬе деце постане приоритет. √оворимо о модернизациЉи, о новим технологиЉама Ц али коме Юе бити потребне ове нове технологиЉе ако не буде имао ко да их користи? ” државним размерама демографска политика треба да постане апсолутни приоритет.

¬раЮаЉуЮи се моралноЉ компоненти ове трагичне поЉаве о коЉоЉ говоримо желим да истакнем да Ље за маЉке врло важан рад на обЉашЬаваЬу, укЪучуЉуЮи и рад коЉи ¬и обавЪате, коЉи обавЪамо ми у ÷ркви. ÷иЪ овог рада Ље да се помогне жени да схвати да плод коЉи се поЉавио у ЬеноЉ утроби ниЉе просто неки део ткива коЉи се може исеЮи, као што се одсече слепо цревно, веЮ стварно живо биЮе. » ова „недеЪа тишине“ многим маЉкама помаже да постану свесне тога и да одустану од абортуса.

ћатерински инстинкт Ље уроРени инстинкт код жена. «а жену Ље природно да тежи ка раРаЬу деце, ка преношеЬу живота.  ад Ље Ѕог стварао прве Ъуде ќн Ље жени дао име ≈ва, односно живот. ѕреношеЬе живота Ље у суштини главна мисиЉа жене. ƒанас различите идеологеме, коЉе се убацуЉу у свест Ъуди кроз средства за масовно информисаЬе и кроз систем образоваЬа, у суштини лишаваЉу жену овог природног доживЪаЉа детета као блага и среЮе. ∆ени се говори да у правима треба да се изЉедначи с мушкарцем, да треба да оствари професионални успех, материЉално благостаЬе, да се среЮа састоЉи у томе. «бог тога многе жене одлажу раРаЬе деце и одлучуЉу се на абортус обЉашЬаваЉуЮи то тиме да нису спремне а раРаЉу децу зато што немаЉу стан, зато што им Ље плата мала.  ад се стекну све околности, кажу, планираЮемо и дете.

£ош Љедна синтагма коЉа у мени изазива потпуно противЪеЬе Љесте „планираЬе породице“. ќвде Ље врло тешко нешто испланирати, зато што се врло често испоставЪа да жене коЉе су извршиле абортус више не могу да роде дете касниЉе Ц кад „испланираЉу“ да то учине. » тада почиЬу да траже неке вештачке методе и алтернативне путеве да зачну дете. ¬рло често се показуЉе да Ље то животна трагедиЉа. ¬еома Ље важно да жене, младе девоЉке, коЉе размишЪаЉу о томе да ли да изврше или да не изврше абортус имаЉу у виду све ове последице. ј за то Ље потребно да им се то обЉасни.

∆елео бих да поменем дискусиЉу коЉу сам водио на Љедном од наших универзитета и у коЉоЉ су учествовали млади Ъуди, углавном девоЉке. √оворили смо управо о абортусима и изражавана су наЉразличитиЉа гледишта. ” принципу, дисусиЉа Ље била прилично бучна док нисам рекао: „’аЉде да размислимо о томе да сви ми, коЉи се налазимо у овоЉ слушаоници, седимо овде и живимо у принципу само због тога што наше маме нису извршиле абортус.“ Ќаступила Ље потпуна тишина. ¬ероватно Ље свако почео да размишЪа о себи, о своЉоЉ маЉци, о своЉоЉ судбини и о свом потомству. “реба да обЉашЬавамо Ъудима ове Љедноставне истине. “реба заЉедно да радимо на томе да Ъудима вратимо породичну среЮу, како би се жалосна демографска тенденциЉа у нашоЉ земЪи радикално променила у супротном правцу. «ахваЪуЉем ¬ам се, јлексеЉу, на томе што сте били гост емисиЉе. ’вала ¬ам за ¬аш труд!

—а руског ћарина “одиЮ

17 / 07 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0