Srpska

ѕроповед о проповеди

—вето ѕисмо обично умножава речи ради истицаЬа смисла и као да их због тога диже на квадрат. ѕостоЉи небо, а постоЉи небо над небом. ѕостоЉи смрт, а постоЉи „умреЮеш смрЮу“. ѕостоЉи —ветиЬа, а постоЉи —ветиЬа над светиЬама. ѕостоЉи Љош „проклетством си проклет“, „умножаваЉуЮи умножиЮу“ и много тога другог. ” пословном свету постоЉи слично удваЉаЬе. Ќе постоЉи само продаЉа, веЮ и „продаЉа продаЉе“, такозвани „френчаЉзинг“.  од нас Ље сазрела потреба за проповеРу о проповеди. ќна треба да буде усмерена на саме проповеднике, како бих их пробудила, ободрила и научила.

” томе нема ништа чудно. £ер, постоЉе учитеЪи, односно они коЉи уче децу и одрасле. јли постоЉе и учитеЪи учитеЪа, односно они коЉи предаЉу деци. «а студенте постоЉе професори. «а професоре Ц академици. ѕостоЉи узлазна лествица сразмерно с тим како задаци постаЉу компликованиЉи. £едан режисер снима филм за масу потрошача. ƒруги Ц за поЉедине режисере. £едном речЉу Ц то Ље стандардна поЉава у свету Ъуди и потребна нам Ље проповед о проповеди и проповед за проповеднике.

Мима Ље, на пример, потребно добро памЮеЬе. “реба га развиЉати. Ќекад су постоЉали маЉстори-читачи и рецитатори. ќни су могли пред публиком напамет да изрецитуЉу огромне делове уметничке прозе, и веруЉте, кад би наступао такав маЉстор, чуло би се и ако мува пролети. «ашто и ми не бисмо вежбали памЮеЬе на наЉбоЪим обрасцима лепе кЬижевности?

ѕостоЉи Љош ораторска вештина. ЌаЮи тему, развити Ље и донети слушаоцу - представЪа задатак такве уметности. “име се треба бавити. ƒемостен с каменчиЮима у устима и ÷ицерон над говором у светлости уЪане лампе су наши добри другови.

 од нас постоЉи хомилетика Ц наука о држаЬу проповеди. јли постоЉи по принципу остатка, као култура у —овЉетском —авезу. ” извесноЉ мери постоЉи? Ц “о Ље довоЪно. ј за то време реклама проповеда, сатиричари и комичари непрестано причаЉу (сви упорно вежбаЉу, морамо реЮи), политичари „спикаЉу“, филм и музика се такоРе баве своЉеврсним проповедаЬем. ƒа ли човек може да Юути у ово говорЪиво време? “ешко. јли свештеници сумЬаЉу у своЉе могуЮности. Ќису сигурни да ли Юе имати успеха. £ош им и савест везуЉе Љезик (наЉблагочестивиЉи и наЉопасниЉи неприЉатеЪ проповедника). » Љош се плаше осуде колега, зависти и неодобраваЬа начелника. «бог тога многи служе онако као што Ље служио отац £ована ѕретече након зачеЮа сина Ц Юутке. ќтвараЉу уста само ради возгласа и обЉавЪиваЬа распореда богослужеЬа за следеЮу седмицу.

»ли Юе овоЉ пракси доЮи краЉ или Юе свима нама доЮи краЉ, што ниЉе речено зато што лепо звучи, веЮ зато што Ље истинито.
√овор Ље стваралаштво и говор Ље “аЉна. √овор отвара таЉне одаЉе и открива оно што Ље скривено у мраку. (≈во зашто колеге могу да осуРуЉу и начелници могу бити незадовоЪни реченим.) √овор Ље даваЬе могуЮности Ѕогу да делуЉе овде и сад. ” бесловесном свету Ѕог делуЉе олуЉама и бурама, потопима и земЪотресима. ј у моралном свету Ѕог Ъуде меЬа уз помоЮ речи.

ћи, свештеници би требало често да се окупЪамо како бисмо поделили искуство успеха и пораза, како бисмо поделили теме коЉе се поЉавЪуЉу у парохиЉама, како бисмо Љедни друге охрабрили и ободрили. “о Ље исто тако природно као семинари лекара и скупови просветних радника. Ќе треба много да се уради Ц само да се жеЪено пренесе у сферу стварног.  ад Ље изговорена потребна реч, пола посла Ље веЮ обавЪено. ≈во, сад пишем ове редове и ако их неко прочита, процес неЮе моЮи да се не покрене. Ќека Ље и маЬе него што Ље потребно, и горе него што бисмо желели, али он Юе почети. “акво Ље своЉство изговорене речи.

√оспод »сус се више пута ЉавЪао ѕавлу и заповедио му Ље да се не плаши и да не Юути. ѕетар и £ован коЉи су примили ударце по речи ахриЉереЉа одбили су да Юуте о ¬аскрслом ’ристу. »саиЉа Ље свима коЉи су говорили о √осподу заповедио да не Юуте. £езекиЪ Ље по речи ЅожиЉоЉ проповедао чак и сувим костима и ова реч Ље донела плод. £еремиЉа Ље желео, али ниЉе могао да се уздржи и из Ьега су излазиле речи коЉе су гореле у Ьеговим грудима као ватра у сувим дрвима. —вуда Ље реч пратила дело, дело се раРало речЉу и реч Ље меЬала живот.

ѕотребне су групе за изучаваЬе —ветог ѕисма и светоотачке писмености. —аму ову писменост треба свесно поделити на аскетску, догматску и моралну. ќве области не треба мешати, како би човек знао шта и због чега чита; шта и коме проповеда. ѕотребне су групе за општеЬе истомишЪеника. —ве Ље то веома и веома потребно и ако неко треба да осеЮа потребу за тим Ц то би пре свега требало да буде свештеник. Ќе треба целог живота само служити требе и плаЮати „тихоЉе и безмолвноЉе житиЉе“ неукошЮу пастве.

–ади подстрека свештеник би могао да оде на пробу било ког позоришта.  олико интелектуалног труда, и емотивног, и физичког, треба да уложи глумац како би нешто рекао Ъудима са сцене!

ј Љош може да се оде и на тренинг спортисте-олимпиЉца.  олико зноЉа треба да пролиЉе, колико сваке ненормативне лексике мора да чуЉе од тренера како би на краЉу краЉева с медаЪом на грудима заплакао на постоЪу уз звуке химне! » тако Ље свуда. ƒакле, да ли онда ми, не ради земЪе, веЮ ради √оспода, и не на сцени, веЮ трудеЮи се на амвону, можемо да постигнемо успех без одговараЉуЮег залагаЬа, моралног, умног и физичког? ѕитаЬе Ље реторско и одговор „можемо“ чак ни прасе не би изговорило кад би умело да прича.

’аЉде онда да седнемо за кЬиге и да размеЬуЉемо кЬиге. ’аЉде да правимо изводе из прочитаног и да поверавамо папиру упечатЪиве мисли, коЉе с времена на време посеЮуЉу све Ъуде без изузетка (!). ’аЉде да одлепимо уста коЉа су залепЪена свим и свачим, само не страхом ЅожЉим, и почнимо да разговрамо с Ъудима: пре службе, на средини службе, после службе, ван службе. —а временом из тога свега могу да се роде школе проповедника и катехизатора, коЉе су толико потребне жедним душама.

£ер, дарови имЉу своЉство да се умножаваЉу, чим их принесемо и доспеЉу у ’ристове руке. јко не веруЉете Ц прочитаЉте Љош Љедном о умножаваЬу хлеба.  олико Ље хране било и колико се Ъуди наЉело! ј рибе су остале две, а хлебова Ц пет, ако се све то налазило у торби апостола или дечака коЉи се помиЬе у тексту. јли, донети су ’ристу и на хиЪаде Ъуди Ље нахраЬено. ћи пак, често никога не хранимо, зато што сва знаЬа из богословске школе и са факултета чувамо у дипломама и значкама, а Ъудима не доносимо све што смо учили дуго година. » тако се на Ьега хвата плесан, уместо да се умножава.

ѕроста аритметика. —аберите отприлике напамет Ц колико сати предавЬа за три-четири године слуша ученик богословиЉе. ј ако Љош и студира на “еолошком факултету? ƒобиЮемо страшну цифру. —ад покушаЉте да саберете Ц колико сати проповеди одржи условно изабрани свештеник за пет-седам година служеЬа? »споставиЮе се да ко лаЬског снега има одржаних поука у пореРеЬу с оним што Ље чуо у току година школоваЬа. ѕитаЬе Ље Ц зашто се школовао? «ашто си закопао таленте у земЪу и не даЉеш их у промет? «ар се не боЉиш?

£ер сви смо некад летели, сви смо имали осеЮаЉ да не ходам по земЪи. Ѕили смо ватреног духа, служили √осподу. ј затим нас Ље покрила маховина, склопили смо крила, добили смо понеки килограм вишка, тако да не можемо да полетимо, постали смо уморни скептици и наизглед смо се смирили. јко Ље то норма, нисмо хришЮани. “реба опет да почнемо да летимо. » оваЉ лет треба да буде мислени и словесни. «атим Ц све остало.

“о Ље наша —ветиЬа над светиЬама, да не бисмо смрЮу умрли и да не бисмо били проклети проклетством.

—а руског ћарина “одиЮ

30 / 07 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0