Srpska

ѕатриЉарх »ринеЉ: ћи смо под руским кишобраном

ѕатриЉарх —ѕ÷ »ринеЉ, коЉи се налази у вишедневноЉ посети –усиЉи, у ексклузивном интервЉуу за „–уску реч“ говори о своЉим утисцима о новоЉ –усиЉи, храму св. —аве, ≈вропскоЉ униЉи и  осову, меРуетничком миру у ≈вропи и самопроглашеним црквама у ÷рноЉ √ори и ”краЉини.

–уска реч: ќво Ље ¬аша прва посета –усиЉи у своЉству патриЉарха —ѕ÷. –еците нам нешто о своЉим раниЉим посетама нашоЉ земЪи и о утисцима коЉе сте стекли на тим путоваЬима.

ѕатриЉарх »ринеЉ: (на руском)   сожалению, € только один раз был в –оссии [Ќажалост, био сам у –усиЉи само Љеданпут /пре ове посете/]. Ѕио сам на сахрани патриЉарха ѕимена [1990].

“адашЬа –усиЉа и садашЬа - то Ље огромна разлика. £а сам тада видео велике радЬе полупразне, видео сам народ у редовима за хлеб, за набавку намирница и осталог. “ако да Ље то дало Љедну слику... нема баш много благостаЬа у народу. —ада - ове дивне обновЪене зграде... тешко Ље сада разликовати центар од перифериЉе - све Ље центар. ј украси у градовима - и у ћоскви, и у ѕетрограду, где су храмови - предивни, величанствени, блистаЉу лепотом... блистаЉу благодаЮу божЉом. ƒиве своЉом величином, своЉом опремЪеношЮу, своЉим украсима, светим моштима, предивним иконама... «аиста Ље велика штета ако човек нема прилику да то посети и види... много Ље сиромашан без тога. ћене посебно задивЪуЉе народ - кад сам год дошао у цркву - црква пуна народа. »стина, има и много туриста, туриста са истока, са запада, што значи да –усиЉа постаЉе земЪа од интереса. “о Ље добро. “о Ље прилика да други народи виде оно што има православна –усиЉа.

Ќисам видео ту другу страну, економску, али знам да се и ту напредовало и много учинило у многим областима, тако да нама остаЉе само да пожелимо да –усиЉа пре свега напредуЉе у економиЉи, у трговини, у [меРународним] односима, али наЉвише да напредуЉе као православна земЪа. ќна Ље моЮна словенска православна држава, под Ьеним кишобраном су многи други православни народи - и ми смо под тим кишобраном, и радуЉе ме што Ље то тако.

Ўто се тиче украшаваЬа цркава: да ли се планира учешЮе руских уметника у опремаЬу унутрашЬости ’рама св. —аве у Ѕеограду?

”право тако. » ово Ље Љедна од моЉих прилика - да изразим ту жеЪу - и молбу истовремено - како МеговоЉ светости патриЉарху  ирилу, тако и врху [руске] државе. £ер имамо обеЮаЬа да Юе нам [руска страна] помоЮи да таЉ велики храм украсимо ликовима светих и мозаиком. “о Ље скупа уметност, тражи много новца и много времена. ћи бисмо могли то да оживимо, али нам треба много времена. ј жеЪа нам Ље да таЉ заветни храм српскога народа што пре видимо завршеним. √раРевински радови су при самом завршетку, остаЉе живопис, и надамо се да Юе –уска црква помоЮи и подржати нашу молбу код [руских] власти да добиЉемо дозволу за средства. » то би била не само заЉедничка средства, ради се о томе што би Ъуди руски то велико дело радили.

«а сада ниЉе ништа конкретно договорено?

ƒоговориЮемо. ” току су договори, а неки договори су [Љош раниЉе] ставЪених на хартиЉу и потписани су. “ако да - есть надежда [има наде].

 ада веЮ говоримо о рускоЉ власти: какво Ље ¬аше мишЪеЬе о улози –усиЉе у наЉновиЉем развоЉу догаРаЉа коЉи се тичу  осова?

ћи знамо да –усиЉа ниЉе индиферентна према питаЬу  осова. “о смо чули и надамо се да Юе у погледу компликованог питаЬа  осова и ћетохиЉе –усиЉа допринети да се наРе наЉправедниЉе решеЬе.

»зЉавЪивали сте да, иако начелно подржавате свако духовно и економско уЉедиЬеЬе народа - какво представЪа ≈” - не подржавате идеЉу уЉедиЬаваЬа путем понижаваЬа других држава. „иЬеница Ље да Ље у току Љош Љедан покушаЉ великог уЉедиЬаваЬа нациЉа - ≈вроазиЉска униЉа, чиЉи стожер чини –усиЉа. ƒа ли ова друга будуЮа заЉедница, према ¬ашем мишЪеЬу, пати од сличних проблема и да ли она на неки начин може представЪати алтернативу приступаЬу —рбиЉе ≈”?  аква може бити улога православних цркава у савезу какав Ље ≈вроазиЉска униЉа?

ћи као народ, као држава, смо део ≈вропе - Ља тако мислим. ” нечему смо били ≈вропа пре ≈вропе - можемо и тако да кажемо. » нисмо против ≈вропе. ћи ценимо заслуге и допринос ≈вропе светскоЉ култури, науци итд. јли нисмо за то да уРемо у садашЬу ≈вропу, ≈вропску униЉу, а да се одрекнемо  осова и ћетохиЉе, да се одрекнемо наше културе, наше своЉствености. јко Ље то услов - ми се захваЪуЉемо. “о Ље мишЪеЬе цркве наше.

ћи смо пре свега увек били у породици словенских народа, меРу коЉима Ље –усиЉа на првом месту. ћи смо увек одржавали и имали добре односе - и црквене и политичке - са –усиЉом, за време ÷арске –усиЉе, хвала Ѕогу и сада. Ѕило Ље време, под комунизмом, кад смо били подеЪени - хвала Ѕогу што Ље таЉ зид склоЬен и што смо поново у ситуациЉи да будемо блиски овоме [руском] народу - народу Љедноверном, народу коЉи припада ЉедноЉ истоЉ цркви. » писмо нам Ље исто, Љезик нам ниЉе неЉасан и ми се увек осеЮамо да смо део словенског народа, у коме –усиЉа води прву реч.

—а сваким народом и сваком политиком, идеологиЉом коЉа Ље Ъудска, хумана, желимо да одржимо везе. ”век смо стаЉали на доброЉ страни правде и истине, и због тога смо често и страдали. јли, боЪе Ље часно и умрети него нечасно живети.

 аква Ље, по ¬ашем мишЪеЬу, улога православне цркве у успоставЪеЬу меРуетничког мира у —рбиЉи, –усиЉи и ≈вропи генерално?

ћи тамо [у —рбиЉи] имамо неколико религиЉа: ту су католици, ту Ље ислам, ту Ље ЉевреЉска заЉедница, ту су Љош неке цркве, протестанске, коЉе су признате у —ветском савезу цркава. “рудимо се да са свима одржавамо добре односе, да их поштуЉемо, и очекуЉемо да они поштуЉу нас - Љер живимо у држави са много народа и са много вера, али се трудимо да сачувамо оно што Ље наше. —воЉе да волимо, туРе да поштуЉемо. “о Ље наша филозофиЉа.

ƒа ли —ѕ÷ наилази на потпуну подршку –ѕ÷ по питаЬу самопроглашених паралелних црквених структура у ÷рноЉ √ори и ћакедониЉи?

“о [÷ѕ÷] ниЉе црква. “о Ље Љедна мала групица Ъуди, коЉу нажалост подржава власт, и они немаЉу ништа заЉедничког са црквом, само имитираЉу цркву своЉом одеждом и своЉим некаквим богослужеЬем. “о Ље скуп самозваног епископа, свештеника расчиЬених по разним кривицама. “о Ље брука за Љедан народ. јли, [црногорска] држава има неки своЉ интерес, вероватно жеЪу да потисне —рпску православну цркву, да уместо Ье буде црногорска црква. “о Ље друштво коЉе су организовали Ъуди коЉи нису крштени, коЉи немаЉу са црквом ништа заЉедничког. јли, то Ље политичка ствар - и биЮе таква док Ље политичког интереса.

ќни мисле да свака држава мора имати своЉу цркву. јли црква не зна за границе. ’вала Ѕогу, наша црква покрива све цркве у бившоЉ £угославиЉи (у Ѕосни, у ’рватскоЉ). »ма у ’рватскоЉ неких жеЪа буде хрватска православна црква, не знамо ко Ље и шта Ље то, ради се о малом броЉу Ъуди. ћи, као и –усиЉа, пратимо живот цркве у ≈вропи, у јмерици у јустралиЉи, тако да смо одржавамо то Љединство.

“акав исти став имате и према такозваном  иЉевском патриЉархату, коЉи –ѕ÷ не признаЉе?

јпсолутно. “о Ље све исто друштво.

»нтервЉу припремили: ¬Љачеслав „арски, Ќикола ЋечиЮ, »ван ЌиколаЉев.

–уска реч

31 / 07 / 2013

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0