Srpska

ѕреподобна £ефросиниjа - £евгениjа, —рпска царица ћилица

ћилица Ље кЮи кнеза ¬ратка, потомка ЌемаЬина. ∆итиЉе светог кнеза Ћазара (1392) о кнегиЬи ћилици вели: „Ѕеше рода светла и славна и нарочита, од царског неког корена, племена светог —имеона ЌемаЬе, првог господина —рбима".  нез топличко-полимски ¬ратко, у народноЉ традициЉи познатиЉи као £уг-Ѕогдан, води порекло од ¬укана, наЉстариЉег сина —тефана ЌемаЬе.

ћилица Ље роРена око 1335. године, у време владавине српског цара ƒушана. ќд родитеЪа добила Ље основне хришЮанске поуке коЉе Юе током целога свог живота испуЬавати.  ао царева роРака често Ље боравила на двору; ту Ље упознала свог будуЮег мужа Ћазара ’ребе-ЪановиЮа, српског кнеза, за ког се удала 1353. године. —а Ћазаром Ље изродила пет кЮери: ћару, ƒрагану, £елену, “еодору и ќливеру, а затим и три сина: —тефана, ¬ука и ƒобривоЉа; оваЉ последЬи умро Ље Љош као дете.  ао хришЮанка ћилица беше, како сведочи биограф, „сваким врлинама украшена, благоразумна, мужеумна, милостива, штедра, тиха и сваком добром нарави испуЬена". ѕосле ћаричке битке, 1371. године, у коЉоЉ Ље погинуо деспот ”гЪеша ћрЬавчевиЮ, Ьегова жена £елена, потоЬа монахиЬа £ефимиЉа, нашла Ље на двору кнеза Ћазара и кнегиЬе ћилице склониште и уточиште и постала „друга маЉка" ЬиховоЉ деци.

ѕосле  осовске битке 1389. године кнегиЬа ћилица са своЉа два сина - дванаестогодишЬим —тефаном и млаРим ¬уком - остаЉе да бди над крвавим  осовом и да као прамати –ахиЪа* плаче са српским народом. Ќедуго после ове свенародне трагедиЉе, у Љесен 1389. године, угарски краЪ —игисмунд, после дужих припрема, нападе —рбиЉу. £ош увек Ље претила опасност од “урака, па Ље мудра  негиЬа прихватила савез са “урцима и уз Ьихову помоЮ вратила пределе коЉе Ље угарски краЪ освоЉио. ÷ена тог савеза била Ље велика: утврРен Ље вазални (потчиЬени) однос —рбиЉе према “урскоЉ а ќливера, наЉмлаРа кЮер кнеза Ћазара и ћилице, удата Ље за турског султана ЅаЉазита I.  негиЬа ћилица и Ьен син —тефан, наследник на српском престолу, постали су „подручници" Ћазаревог убице, и како забележи стари српски писац ƒа-вид, беЉаху „као виноград брани, и то не Љедном него сваке године".

—а своЉим синовима и са српским патриЉархом £ефремом, српским свештенством и народом, кнегиЬа ћилица Ље фебруара 1391. године пренела мошти косовског великомученика Ћазара из цркве —ветог ¬азнесеЬа у ѕриштини у манастир –аваницу, Ћазареву задужбину. 0 тим тешким покосовским временима за —рбиЉу и Ьен мученички народ, а посебно о улози кнегиЬе ћилице, оставио Ље писано сведочанство патриЉарх српски ƒанило, Љедан од савременика, коЉи каже:

„јли не треба, о вазЪубЪени, да ово преРемо ЮутеЮи, и да не споменемо оно што се догодило после много година (...) £ер одасвуд се неприЉатеЪи подигоше и силно навалише. Ќе само »смаилЮани, него и многа господа ”гарске земЪе са многоброЉним силама подигоше се да земЪу нашу опустоше, потпуно заробе и разоре. » могло се видети како Љедне одводе у ропство, друге непоштедно муче, треЮе мачевима секу, па се тако мноштво крви проливаше. » беше свуда туга, беда, плач и ридаЬе неутешно. ј видевши ово благочастива  негиЬа, са сином своЉим —тефаном, да Ље и он и —рпска земЪа у безнадежном удовиштву, и да их одасвуда неприЉатеЪ напада и разграбЪуЉе, и да нема никога да их у беди и тузи коЉе су наишле помогне и утеши, она тада одбаци женску немоЮ и узе на се ревност мушку. » шта учини? —ву себе у мисао сабравши, из дубине срца неутешним уздасима са болом душе себе пред Ѕогом простире, и Мега Љединог на помоЮ призива и Мегову ѕресвету ћатер."

—лично говори о кнегиЬи ћилици и  онстантин ‘илософ:

„ј достославна и веома мудра ћилица, коЉа превазилазише многе изабране матере, оставши сама, беше, као што вели —оломон, мужаст-вена жена и имаРаше све врлине. “о о ЬоЉ знаЉу сви око Ье, коЉи су поцрпели милостиЬе из Ьене руке и Љош многа друга добра. ќна, примивши на себе тако велику власт, знала Ље и светске ствари, у коЉима Ље тешко снаЮи се. ѕо лепоти и доброти своЉоЉ она не беше само жена, него и ќдисеЉ мудри у многим стварима.  о Юе изреЮи сва Ьена дела?  о Юе изброЉати све божанствене и све свете украсе и дарове Ьене црквама и манастирима?  о се неЮе задивити гледаЉуЮи Ьен побожни однос према монасима, коЉи су окренути Љединоме Ѕогу? ќна заиста делима своЉим превазилазише заповести, и иРаше напред на све веЮе и веЮе дело."

 негиЬа ћилица, са сином —тефаном и патриЉархом ƒанилом III, издала Ље 1392. године ѕовеЪу манастиру ’иландару, поклонивши му Љедну цркву и неколико села. √одине 1395. даривала Ље руски манастир —ветог ѕантелеЉмона, такоРе на —ветоЉ √ори. »споснику —исоЉу —инаиту помаже да подигне манастир —исоЉевац код –аванице. ѕомаже манастир ƒечане кога су “урци опЪачкали. ” повеЪи коЉу Ље монахиЬа £евгениЉа (кнегиЬа ћилица) издала 1397. године овом манастиру, поред осталог, пише: „ƒошавши у оваЉ манастир (...) видех уистину тужан призор: толико труда и усрдности светог ктитора, од злочастивих народа исмаилЮанских, беше попаЪено и готово опустело". ЌаЉвеЮе Ьено за-дужбинарско дело Ље манастир КубостиЬа код “рстеника, чиЉи Ље главни градитеЪ био –аде ЅороЉевиЮ, у народноЉ традициЉи „–аде Ќеимар".

ѕре него што се замонашила 1393. године, кнегиЬа ћилица Ље сазвала —абор на коме Ље предала власт своме сину —тефану. ѕатриЉарх

ƒанило III о томе казуЉе: „ƒостохвалном —тефану, достигавши у узрасту мужа савршеног, по извоЪеЬу ЅожиЉем свише, родитеЪка уручуЉе скип-тар, а свеосвеЮени патриЉарх све то молитвама и полагаЬем руку бла-госиЪа". ”брзо потом кнегиЬа ћилица прима монашки постриг и до-биЉа име £евгениЉа. ѕрве монашке дане проводи у манастиру ∆упаЬцу близу престонице у  рушевцу. ѕо завршетку манастира £ЅубостиЬе, смирена монахиЬа £евгениЉа са монахиЬом £ефимиЉом (£еленом, женом деспота ”гЪеше ћрЬавчевиЮа) прелази у манастир КубостиЬу; ту проводе време у молитви, сеЮаЉуЮи се тешких и мученичких косовских дана, а стално мислеЮи на —рбиЉу и Ьен напаЮени народ.  ад Ље год затребало, помагала Ље своме сину —тефану: ишла Ље са £ефимиЉом ЅаЉазиту да брани сина од оптужби ѕорте (султанове владе), а том приликом (1398) добила Ље одобреЬе од султана да мошти свете ѕетке-ѕараскеве може пренети из ¬идина у —рпску земЪу. —лово о преносу моштиЉу свете ѕетке написао Ље 1404. или 1405. године √ригориЉе ÷амблак; он казуЉе да су у трагичним данима по —рпску земЪу две српске монахиЬе - £евгениЉа и £ефимиЉа - пренеле мошти ове —ветитеЪке као залог спасеЬу —рпске земЪе. ќбезглавЪеноЉ и раЬеноЉ —рбиЉи, у √ригориЉевом виРеЬу, потребна Ље заштита и помоЮ —ветитеЪке, чега Ље монахиЬа £евгениЉа и те како била свесна.

” време —тефановог одсуства, за време битке код јнгоре 1402. године, скоро шездесетседмогодишЬа монахиЬа £евгениЉа управЪа државом.  ада Ље Ьен млаРи син ¬ук устао на брата —тефана, она их мири и моли да живе у братскоЉ Ъубави. Ѕила Ље посредница и маЉка миро-творка све —рпске земЪе и савест напаЮеног и мученичког српског народа.

ќва искрена молитвеница примила Ље пред смрт велики анРеоски образ - велику схиму (наЉвиши степен монашких завета) - и ново монашко име £ефросиниЉа. ќд тада предаЉе се наЉстрожиЉем подвигу, све до свог преставЪеЬа 11. новембра 1405. године. —ахраЬена Ље у манастиру £ЅубостиЬи, у своЉоЉ задужбини и обитавалишту свога монажог тиховаЬа.

 улт преподобне £ефросиниЉе рано Ље развиЉен, а посебно Ље негован у манастиру КубостиЬи. Мена —лужба Ље новиЉег датума, саставЪена Ље тек 1942. године по угледу на службе преподобнима. ” Ьеном “ропару испеван Ље и део Ьеног животописа: „÷арску порфиру одложила си и у монашку ризу себе си обукла, £евгениЉо преславна: мач славнога Ћазара сину своме —тефану ¬исоком уручила си, а крст ’ристов - као духовни мач победе - узела си, за спас душе своЉе и рода српскога богоносног (...)". ћошти преподобне матере наше £евгениЉе, угоднице ЅожиЉе, коЉа „ничим ниЉе изостала у доброти иза свога супруга", сада одуховЪене и очудотворене, у великоЉ цркви ЪубостиЬскоЉ точе миро, како казуЉе црквени мелод у ЉедноЉ од песама у —лужби преподобноЉ £евгениЉи - £ефросини.

Ћик кнегиЬе ћилице приказан Ље, око 1387. године, заЉедно са кнезом Ћазаром и синовима, у ктиторскоЉ композициЉи манастира –аванице. —а своЉа два сина, преподобна £евгениЉа приказана Ље у цркви манастира КубостиЬе, ЬеноЉ задужбини. Мен лик налази се у ƒобруну, ќраховици - на Ћози ЌемаЬиЮа - где Ље приказана као владарка, затим у олтару београдске —аборне цркве, где Ље представЪена као света.

02 / 08 / 2013

     оментари:

    2015-07-20
    15:01
    —нежана ¬асилева јначкова:
    Ѕлагодар€ за всичко.
    Ѕог да ви благослови!
    —нежана

    2013-09-02
    00:02
    evfrosinija:
    spasibo!!!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0